Još od trenutka otkrića penicilina 1928. godine, upotreba antibiotika, kao jedinjenja koja služe za lečenje bakterijskih infekcija, rasla je sve više sa godinama.
Foto: 021.rs (dr Ivan Milovanović/privatna arhiva)
Iako je otkriće antibiotika jedno od najznačajnijih u istoriji medicine, može se čak reći u nauci uopšte, dugo je vremena trebalo da se sagledaju svi aspekti njihove upotrebe.
Neosporno je da je sa njihovom primenom došlo do smanjenja smrtnosti i komplikacija kao posledica mnogih infektivnih bolesti, čime je značajno produžen životni vek ljudi i dece u 20. i 21. veku. Sa druge strane, potrebno je bilo sagledati i negativne strane njihove upotrebe.
Antibiotici predstavljaju jednu od najčešće propisivanih grupa lekova u pedijatriji, odmah posle analgetika, i to su prvenstveno antibiotici širokog spektra delovanja.
Ali, postoje i negativni efekti njihove široke upotrebe koji idu od pojave mučnine, gađenja, povraćanja, bolova u trbuhu, pojave osipa i dijareje, pa do pojave novih rezistentnih sojeva bakterija koje ne reaguju na standardne antibiotske preparate.
Zašto se javljaju ovi negativni efekti i kako ih možemo sprečiti?
Da bi smo dobili odgovare na ovo pitanje došli smo u Probiotic Excellence Center AbelaPharm, koji se bavi naučno-istraživačkim radom, ali i edukacijom opšte i stručne javnosti na temu probiotika i mikrobiote. Na ovu temu govori Dr Ivan Milovanović, pedijatar-gastroenterolog iz Univerzitetske dečije klinike u Beogradu.
Jedan od prvih razloga je pogrešna indikacija za primenu antibiotika. Antibiotici su prirodna ili sintetska jedinjenja za borbu protiv bakterijskih infekcija, što znači da virusi ne reaguju na njih. Sa druge strane, znamo da najčešće forme infekcija, pogotovo gornjih disajnih puteva i naročito kod dece koja borave u kolektivima, jesu virusnog porekla.
Iz tog razloga, propisivanje antibiotika kod respiratornih infekcija treba rezervisati za dokazane bakterijske infekcije. U slučaju nekomplikovanih crevnih infekcija kod dece, čak i kada je dokazan uzročnik bakterija, treba se uzdržati od primene antibiotika i adekvatnom rehidracijom i primenom probiotika lečiti dete.
Drugi razlog pojave neželjenih efekata, kao što su crevne tegobe nakon upotrebe antibiotika, jeste njihov uticaj na crevnu floru deteta. Crevna flora ili mikrobiota se stvara kod deteta do druge godine života i ona ima značajnu ulogu, kako u zaštiti organizma od patogenih bakterija, tako i u oblikovanju našeg imunog sistema, pomoći prilikom varenja hranljivih materija, apsorpciji i sintezi određenih vitamina i dr.
Kada upotrebimo antibiotike kod bolesnog deteta, oni ne deluju samo na uzročnika infekcije, već ubijaju i normalne probiotske kulture u našim crevima, čime se gubi njihov zaštitni i korisni uticaj. Time deca postaju podložnija razvoju novih infekcija i poremećajima imuniteta, koji mogu dovesti do pojave autoimunih bolesti decenijama kasnije. Poznate su studije koje su povezale promenu mikrobiotske flore u ranom uzrastu sa razvojem dijabetesa, alergija, gojaznosti i drugih bolesti.
Treći razlog je upotreba antibiotika u neadekvatnim i vrlo često malim dozama. Osim toga, antibiotici se u nekim slučajevima primenjuju nedovoljno dugo, jer ih roditelji prekidaju čim osete poboljšanje tegoba deteta. Na taj način, plašeći se drugih neželjenih efekata, pre svega toksičnosti i crevnih tegoba, stvaraju se multirezistentni sojevi bakterija, koji mogu prenositi rezistenciju i na druge bakterije.
Zato možemo reći da otpornost bakerija prema antibioticima raste mnogo brže nego što raste broj novosintetisanih antibiotika, što stvara strah da ćemo u bliskoj budućnosti doći u situaciju da infektivne bolesti, koje smo do sada uspešno lečili, mogu postati neizlečive.
Četvrti razlog pojave neželjnih efekata su alergijske reakcije na antibiotike. Sa sve rasprostranjenijom upotrebom antibiotika raste i pojava alergija različitim mehanizmima. Svakako je najopasnija i najpoznatija rana reakcija na penicilinske preparate, po tipu anafilakse, ali ne treba zaboraviti i kasne alergijske reakcije koje se mogu javiti i posle nekoliko sati, a do nekoliko dana od unošenja antibiotika.
Šta možemo preduzeti? S obzirom na to da je ovo globalni problem, potrebno je učešće što većeg broja ljudi, ali krilatica misli globalno, deluj lokalno i ovde ima svoje mesto. Potrebno je da stručna javnost bude restriktivna i decidna u propisivanju antibiotika za tačno određene bolesti. Tu se postigao značajan napredak, kako u svetu, tako i u našoj zemlji, naročito kod dece, što se ne može reći i za adultnu populaciju.
Takođe, mora postojati svest o neželjenim efektima antibiotika, kako u stručnoj javnosti, tako i kod roditelja i o tome kako se oni mogu rešiti. Ne treba zaboraviti ni roditelje, koji bi morali biti upoznati sa tim da je većina infekcija koje se javljaju u dečijem uzrastu virusnog porekla, tako da nema potrebe, a i štetno je, primenjivati antibiotike na svoju ruku.
U slučajevima kada je potrebno detetu dati antibiotik, onda ga treba davati u pravoj dozi i nikako samoinicijativno ne prekidati terapiju.
Kod one dece koja su već imala neke neželjene efekte tokom ili posle upotrebe antibiotika (npr. dijareju), treba biti oprezan i primeniti probiotike u dovoljnoj količini i dovoljno dugo. S. boulardii je probiotska gljivica koja se može primenjivati istovremeno uz antibiotik, čime se smanjuje mogućnost nastanka dijareje usled primene antibiotika.
Često gledanje televizije u srednjem životnom dobu moglo bi da bude povezano sa promenama u mozgu koje se javljaju decenijama kasnije, pokazuje nova studija.
Vlada Španije usvojila je predlog zakona kojim se proširuju zone bez duvanskog dima, zabranjuje pušenje i upotreba srodnih proizvoda osobama mlađim od 18 godina.
Oko 45 odsto rizika od demencije može da se spreči ili odloži promenom određenih faktora kao što su pušenje, fizička neaktivnost i zagađenje vazduha, ocenila je Svetska zdravstvena organizacija (SZO).
Više od 600.000 Britanaca nezaposleno je zbog problema sa gojaznošću, što predstavlja ogroman ekonomski udar na produktivnost zemlje, pokazalo je najnovije istraživanje Univerziteta u Jorku.
Pohađanje časova salse moglo bi da doprinese poboljšanju mentalnog zdravlja i smanjenju simptoma depresije i anksioznosti, pokazala je studija istraživača Univerziteta u Oksfordu i Nacionalne zdravstvene službe Oksforda.
Druga osoba preminula je od legionarske bolesti u žarištu zaraze na njujorškom Menhetnu, saopštile su zdravstvene vlasti i navode da pad broja novih slučajeva ukazuje na to da je izvor epidemije najverovatnije uklonjen.
Breskve su mnogima omiljeno letnje voće. Sočne su, slatke i mirisne, a uz to sadrže vitamine, minerale i antioksidanse, pa se često nalaze na jelovniku tokom toplijih meseci.
Sagorevanje na poslu bila je načešća dijagnoza bolovanja službenika evropske diplomatske službe u periodu između aprila prošle i marta ove godine i postavljena je u 28 odsto slučajeva.
Letnji toplotni talasi postaju sve intenzivniji, a klima uređaji od luksuza su postali neophodnost. Oni često predstavljaju važnu zaštitu od vrućina, posebno u gradovima gde beton i asfalt dodatno podižu temperaturu.
Prosečan nivo testosterona kod muškaraca opao je za više od 50 odsto u poslednjih pet decenija, pokazuje nova studija predstavljena na kongresu Evropskog društva za humanu reprodukciju i embriologiju (ESHRE) u Londonu.
