Još od trenutka otkrića penicilina 1928. godine, upotreba antibiotika, kao jedinjenja koja služe za lečenje bakterijskih infekcija, rasla je sve više sa godinama.
Foto: 021.rs (dr Ivan Milovanović/privatna arhiva)
Iako je otkriće antibiotika jedno od najznačajnijih u istoriji medicine, može se čak reći u nauci uopšte, dugo je vremena trebalo da se sagledaju svi aspekti njihove upotrebe.
Neosporno je da je sa njihovom primenom došlo do smanjenja smrtnosti i komplikacija kao posledica mnogih infektivnih bolesti, čime je značajno produžen životni vek ljudi i dece u 20. i 21. veku. Sa druge strane, potrebno je bilo sagledati i negativne strane njihove upotrebe.
Antibiotici predstavljaju jednu od najčešće propisivanih grupa lekova u pedijatriji, odmah posle analgetika, i to su prvenstveno antibiotici širokog spektra delovanja.
Ali, postoje i negativni efekti njihove široke upotrebe koji idu od pojave mučnine, gađenja, povraćanja, bolova u trbuhu, pojave osipa i dijareje, pa do pojave novih rezistentnih sojeva bakterija koje ne reaguju na standardne antibiotske preparate.
Zašto se javljaju ovi negativni efekti i kako ih možemo sprečiti?
Da bi smo dobili odgovare na ovo pitanje došli smo u Probiotic Excellence Center AbelaPharm, koji se bavi naučno-istraživačkim radom, ali i edukacijom opšte i stručne javnosti na temu probiotika i mikrobiote. Na ovu temu govori Dr Ivan Milovanović, pedijatar-gastroenterolog iz Univerzitetske dečije klinike u Beogradu.
Jedan od prvih razloga je pogrešna indikacija za primenu antibiotika. Antibiotici su prirodna ili sintetska jedinjenja za borbu protiv bakterijskih infekcija, što znači da virusi ne reaguju na njih. Sa druge strane, znamo da najčešće forme infekcija, pogotovo gornjih disajnih puteva i naročito kod dece koja borave u kolektivima, jesu virusnog porekla.
Iz tog razloga, propisivanje antibiotika kod respiratornih infekcija treba rezervisati za dokazane bakterijske infekcije. U slučaju nekomplikovanih crevnih infekcija kod dece, čak i kada je dokazan uzročnik bakterija, treba se uzdržati od primene antibiotika i adekvatnom rehidracijom i primenom probiotika lečiti dete.
Drugi razlog pojave neželjenih efekata, kao što su crevne tegobe nakon upotrebe antibiotika, jeste njihov uticaj na crevnu floru deteta. Crevna flora ili mikrobiota se stvara kod deteta do druge godine života i ona ima značajnu ulogu, kako u zaštiti organizma od patogenih bakterija, tako i u oblikovanju našeg imunog sistema, pomoći prilikom varenja hranljivih materija, apsorpciji i sintezi određenih vitamina i dr.
Kada upotrebimo antibiotike kod bolesnog deteta, oni ne deluju samo na uzročnika infekcije, već ubijaju i normalne probiotske kulture u našim crevima, čime se gubi njihov zaštitni i korisni uticaj. Time deca postaju podložnija razvoju novih infekcija i poremećajima imuniteta, koji mogu dovesti do pojave autoimunih bolesti decenijama kasnije. Poznate su studije koje su povezale promenu mikrobiotske flore u ranom uzrastu sa razvojem dijabetesa, alergija, gojaznosti i drugih bolesti.
Treći razlog je upotreba antibiotika u neadekvatnim i vrlo često malim dozama. Osim toga, antibiotici se u nekim slučajevima primenjuju nedovoljno dugo, jer ih roditelji prekidaju čim osete poboljšanje tegoba deteta. Na taj način, plašeći se drugih neželjenih efekata, pre svega toksičnosti i crevnih tegoba, stvaraju se multirezistentni sojevi bakterija, koji mogu prenositi rezistenciju i na druge bakterije.
Zato možemo reći da otpornost bakerija prema antibioticima raste mnogo brže nego što raste broj novosintetisanih antibiotika, što stvara strah da ćemo u bliskoj budućnosti doći u situaciju da infektivne bolesti, koje smo do sada uspešno lečili, mogu postati neizlečive.
Četvrti razlog pojave neželjnih efekata su alergijske reakcije na antibiotike. Sa sve rasprostranjenijom upotrebom antibiotika raste i pojava alergija različitim mehanizmima. Svakako je najopasnija i najpoznatija rana reakcija na penicilinske preparate, po tipu anafilakse, ali ne treba zaboraviti i kasne alergijske reakcije koje se mogu javiti i posle nekoliko sati, a do nekoliko dana od unošenja antibiotika.
Šta možemo preduzeti? S obzirom na to da je ovo globalni problem, potrebno je učešće što većeg broja ljudi, ali krilatica misli globalno, deluj lokalno i ovde ima svoje mesto. Potrebno je da stručna javnost bude restriktivna i decidna u propisivanju antibiotika za tačno određene bolesti. Tu se postigao značajan napredak, kako u svetu, tako i u našoj zemlji, naročito kod dece, što se ne može reći i za adultnu populaciju.
Takođe, mora postojati svest o neželjenim efektima antibiotika, kako u stručnoj javnosti, tako i kod roditelja i o tome kako se oni mogu rešiti. Ne treba zaboraviti ni roditelje, koji bi morali biti upoznati sa tim da je većina infekcija koje se javljaju u dečijem uzrastu virusnog porekla, tako da nema potrebe, a i štetno je, primenjivati antibiotike na svoju ruku.
U slučajevima kada je potrebno detetu dati antibiotik, onda ga treba davati u pravoj dozi i nikako samoinicijativno ne prekidati terapiju.
Kod one dece koja su već imala neke neželjene efekte tokom ili posle upotrebe antibiotika (npr. dijareju), treba biti oprezan i primeniti probiotike u dovoljnoj količini i dovoljno dugo. S. boulardii je probiotska gljivica koja se može primenjivati istovremeno uz antibiotik, čime se smanjuje mogućnost nastanka dijareje usled primene antibiotika.
Fizička aktivnost je dobra za mozak, ali veliko novo istraživanje pokazuje da bi za rizik od demencije moglo biti važno ne samo koliko se krećemo, već i gde i zašto smo fizički aktivni.
Novi rezultati kliničkog ispitivanja, koje je predvodio tim iz Koordinacionog centra za klinička istraživanja Klinike Klivlend, pokazali su da jedna doza novog leka smanjuje loš holesterol za čak 52 odsto.
Od pasulja do kikirikija, postoji mnogo dobrih izvora biljnih proteina. Ako želite da povećate unos proteina iz biljnih namirnica, semenke bundeve mogu biti dobar izbor.
Ateroskleroza, postepeno nakupljanje naslaga u arterijama i jedan od glavnih uzroka kardiovaskularnih bolesti, može neprimetno da se razvija decenijama pre nego što izazove simptome.
Muškarcima je teško da izgube kilograme zbog nedostatka podrške i doživljavanja programa za mršavljenje kao "ženskog prostora", pokazalo je novo istraživanje.
Dva psihijatra na Novom Zelandu dobila su odobrenje da pacijentima sa teškim posttraumatskim stresnim poremećajem (PTSP) propisuju farmaceutski MDMA (metilendioksimetamfetamin).
U Srbiji je od 1. juna do 30. avgusta rеgistrоvаnо 18 slučајеvа grоznicе Zаpаdnоg Nilа, najnoviji su podaci Instituta zа јаvnо zdrаvljе Srbiје "Dr Milаn Јоvаnоvić Bаtut".
Naučnici sa Metropolitanskog univerziteta u Osaki otkrili su da jedan protein u neuronima može značajno da utiče na sklonost prema masnoj hrani i povećanje telesne težine kod miševa.
Naučnici su pronašli način da obogate beli hleb spanaćem, a prvo manje istraživanje pokazalo je da takav hleb može da utiče na odgovor organizma na insulin i osećaj gladi.
Sve više dokaza ukazuje na to da se sa godinama usporava rad limfnog sistema koji pomaže u uklanjanju tečnosti i otpadnih materija iz centralnog nervnog sistema.
Zaslađivač ksilitol, koji se koristi u žvakaćim gumama i džemovima, povezan je sa moždanim i srčanim udarima, pokazala je najnovija studija, prenosi Gardijan.
Neki ljudi mogu da prepoznaju zgrade i poznate orijentire i imaju sasvim uobičajene kognitivne sposobnosti, ali se ipak izgube na mestima koja poznaju godinama - u najtežim slučajevima čak i u sopstvenom domu.
