Švajcarska razmatra da zavisnike od kreka leči kokainom
Švajcarska razmatra eksperimente sa kontrolisanim prepisivanjem kokaina kako bi pomogla u lečenju zavisnika od kreka.
Foto: Pixabay
Sve veći broj eksperata poziva na preispitivanje politike zavisnosti od droga pošto je u Ženevi u poslednje tri godine primećen značajan porast potrošnje kreka, prenosi švajcarski javni servis SRF.
Savezna komisija za bolesti zavisnosti i prevenciju nezaraznih bolesti (EKSN) je podstaknuta na akciju.
"Ljudi koji konzumiraju krek nekoliko puta dnevno bivaju uhvaćeni u začarani krug nabavke i potrošnje", rekao je potpredsednik EKSN-a Kristijan Šnajder za SRF.
Šnajder pretpostavlja da će Švajcarska još dugo biti pogođena ovakvom situacijom i pozvao je na kontrolisana istraživanja o tome na koji način se često teško zavisni ljudi mogu najbolje zbrinuti kako se ne bi razvili još veći problemi.
"Mi sugerišemo da se kokain može davati korisnicima kreka koji su veoma zavisni kako bi mogli da prekinu začarani krug i da se oporave", istakao je on.
Kako je naveo, razmišlja se o formiranju timova koji bi mogli da posete zavisnike i pruže im medicinsku ili psihoterapeutsku negu.
Nadovezujući se na uspešnu distribuciju heroina ili metadona poslednjih decenija, Šnajder smatra da bi kokain trebalo da se prepisuje na kontrolisan način.
Međutim, stručnjaci su podeljeni po ovom pitanju, a specijalista za bolesti zavisnosti Mark Vogel sa Univerzitetske psihijatrijske klinike u Bazelu i član radne grupe koja je sastavila pristupe lečenju zavisnosti od kreka i kokaina za saveznu vladu tvrdi da je "u najmanju ruku upitno da li će prepisivanje kokaina funkcionisati na isti način".
On je istakao da je kokain znatno štetniji od opioida, jer snažno utiče na srce i krvne sudove i može izazvati psihozu.
"Postavljaju se mnoga pitanja. Veliki uspesi postignuti zamenama za zavisnost od opijata ne mogu se preneti na kokain", ocenio je on.
Ženeva je prva bila pogođena talasom kreka, a sada je to slučaj i sa drugim gradovima poput Lozane, Bazela, Ciriha i Kura.
Krek je kokain modifikovan hemijskim procesom. Pravi se zagrevanjem kokain hidrohlorida u prahu sa sodom bikarbonom i vodom. Obično se konzumira pušenjem takozvanim krek lulama. Efekti su intenzivniji, ali i kraćeg trajanja nego kod konvencionalnog kokaina.
Uz heroin i metamfetamin, krek se smatra drogom koja ima najveći potencijal za psihološku zavisnost. Prema mišljenju stručnjaka, mnogi zavisnici postaju agresivni.
Pročitaj još
.jpg "Muškarac iz Sevojna priveden u Užicu: U kolima imao 300 grama kokaina")
Konzumacija kreka može izazvati anksioznost i depresiju i, u velikim dozama, može dovesti do smrti.
Poslednjih godina mnoge zemlje prijavljuju sve veće probleme sa zloupotrebom ove droge, čemu verovatno doprinosi i to što je krek lako dostupan i relativno jeftin, navodi švajcarski javni servis.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Život - Zdravlje
.jpg "Slušanje posebno dizajnirane muzike 24 minuta može značajno da smanji anksioznost")
Slušanje posebno dizajnirane muzike 24 minuta može značajno da smanji anksioznost
16.03.2026.•
0
Novo istraživanje pokazalo je da slušanje posebno dizajnirane muzike može značajno da smanji anksioznost, i to za relativno kratko vreme.
Za nedelju dana zabeleženo skoro 6.800 slučajeva oboljenja sličnih gripu
15.03.2026.•
0
U Srbiji je od 2. do 8. marta zabeleženo 6.759 slučajeva oboljenja sličnih gripu, što je nešto manje u poređenju sa prethodnom nedeljom, objavio je Institut za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut".
Namirnice koje vas goje, a da toga možda niste svesni
15.03.2026.•
2
Gojenje često nije rezultat jedne nezdrave namirnice, već kombinacije svakodnevnih izbora i navika.
Skidate li onaj beli sloj pomorandže? Možda ne bi trebalo
15.03.2026.•
1
Kada jedu pomorandžu, mnogi ljudi uklanjaju beli, vlaknasti sloj, koji se zove i srž ili medula, često zbog njegovog gorkog ukusa, teksture ili jednostavno zbog izgleda.
Koliko sna nam je potrebno? Zavisi od godina i drugih faktora
15.03.2026.•
0
San je jedan od ključnih stubova zdravlja, ali potreba za snom menja se tokom života.
Javorov sirup ili šećer: Šta je zdravije?
15.03.2026.•
2
Javorov sirup se često smatra zdravijom alternativom belom rafinisanom šećeru jer je minimalno prerađen.
Genetika i zdravlje: Koja stanja možete naslediti od roditelja?
14.03.2026.•
1
Iako su brojna zdravstvena stanja posledica načina života ili jednostavno loše sreće, genetika igra ključnu ulogu u sklonosti određenim bolestima.
Kako pravilna ishrana može pomoći u borbi protiv prolećnog umora?
13.03.2026.•
0
Institut za javno zdravlje "Dr Milan Jovanović Batut" saopštio je da je u proleće uobičajeno da ljudi osećaju manjak energije, jer je organizmu potrebno vreme da se prilagodi na duže dane i više sunčeve svetlosti.
Psiholozi i psihoterapeuti: U čemu je problem?
13.03.2026.•
4
Već godinu dana vodi se rasprava između Saveza društava psihoterapeuta Srbije i Društva psihologa Srbije.
Često dišemo kroz samo jednu nozdrvu - evo zašto
13.03.2026.•
1
Jedna od najneugodnijih stvari kod bolesti ili sezonskih alergija jeste to što nam se nos začepi.
Srpska naučnica dobitnica je regionalne nagrade u oblasti medicine: Tableta namenjena bebama
13.03.2026.•
2
Srpska naučnica Milica Bajčetić dobitnica je regionalne nagrade u oblasti medicine "International Medis Awards for Medical Research" za prvu inovativnu tabletu namenjenu bebama.
Udruženje pacijenata: Bolest bubrega ima 700.000 ljudi u Srbiji, bitno rano otkrivanje i lečenje
12.03.2026.•
0
Hronična bolest bubrega pogađa oko deset odsto svetske populacije, a procenjuje se da u Srbiji sa tim oboljenjem živi oko 700.000 građana, saopštilo je Udruženja pacijenata "Zajedno za novi život".
Fotografija vaše ruke mogla bi otkriti redak zdravstveni poremećaj
12.03.2026.•
0
Gatanje iz dlana možda ne može predvideti vašu budućnost, ali ako okrenete ruku, to bi moglo otkriti ključne informacije o tome koliko dugo biste mogli živeti.
U Srbiji počinje sprovođenje TAVI procedure kod dece o trošku RFZO
12.03.2026.•
0
Minimalno invazivna TAVI metoda zamene aortnog zaliska prvi put u Srbiji će početi da se primenjuje kod dece.
Koliko jagode zapravo imaju vitamina?
12.03.2026.•
2
Jagode su jedno od najpopularnijih prolećnih voća, a osim što su slatke i osvežavajuće, poznate su i po visokom udelu vitamina.
Šta je zdravije: Zeleni čaj ili mača?
12.03.2026.•
2
I zeleni čaj i mača su bogati izvori antioksidanata, sićušnih ali moćnih jedinjenja koja štite vaše ćelije od oštećenja izazvanih reaktivnim jedinjenjima koja se zovu slobodni radikali.
Šta se dešava sa vašim krvnim pritiskom kada smanjite unos soli
12.03.2026.•
0
Većina ljudi konzumira previše soli - oko devet grama dnevno. Smanjenje unosa soli može pomoći u snižavanju krvnog pritiska.
I previše sna može biti štetno po zdravlje
12.03.2026.•
1
Iako se stalno upozorava na opasnosti nedovoljnog sna, retko kad se govori o tome da i previše sna može biti štetno.
Savet gastroenterologa: Ovo je najbolja večera za zdravlje creva
11.03.2026.•
0
Ako želite da unapredite zdravlje creva, saveti gastroenterologa mogu biti od velike pomoći.
U koje vreme treba da prestanete da jedete pre spavanja? Evo šta kaže nauka
11.03.2026.•
2
Obično, kada stručnjaci govore o zdravijim izborima u ishrani, obično se odnose na to šta stavljate - ili ne stavljate - na svoj tanjir.
Ekstremne vrućine sada ograničavaju aktivnosti trećine ljudi na planeti
10.03.2026.•
1
Ekstremne vrućine sada utiču na jednu od tri osobe širom sveta i ograničavaju količinu vremena koju ljudi mogu bezbedno da provode u aktivnostima na otvorenom, pokazala su najnovija istraživanja.
Komentari 4
Istina
GorD
Zamenik zamenika
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar