Rak dojke je izlečiv - važno je da se otkrije na vreme
Cilj lekara koji rade sa onkološkim pacijentima je da otkriju bolest u najranijoj fazi jer u 90 odsto slučajeva to znači izlečenje, kaže za 021.rs doktorka Tanja Ivković Kapicl.
Foto: Pixabay
Patohistološke analize rade se kako bi se procenila priroda onkološke bolesti, kako bismo u potpunosti i što preciznije poznavali bolest i u skladu sa tim je uspešnije lečili, ističe za 021.rs prof. dr Tanja Ivković Kapicl iz Instituta za onkologiju Vojvodine.
"Patohistološku dijagnozu postavlja patolog mikroskopskim pregledom i osim osnovne dijagnostičke procedure koja je uobičajna nakon primanja i nakon dobijanja različitih bioptičkih uzorka ili nakon operativnog zahvata, mi procenjujemo i neke dodatne, druge i značajne prognostičke prediktivne markere koji su bitni za lečenje svakog pacijenta ponaosob", navodi dr Ivković Kapicl.
Precizna, tačna i blagovremena dijagnoza je od suštinskog značaja za lečenje pacijenata. Ivković Kapicl za 021.rs objašnjava šta se sve vidi u patohistološkoj analizi.
"Patolog dobija uzorak od kliničara, bilo da se radi o radiolozima koji rade biopsije neke promene u dojci ili o ginekolozima koji mogu da nam pošalju uzorak neke promene sa grlića materice, potom uzorci koji se dobijaju sa pregleda kao što su gastroskopije, dakle, pregledi želuca ili kolonoskopije debelog creva, dakle, sve su to uzorci koji su nama od suštinskog značaja za postavjanje pravilne dijagnoze. Oni se moraju pravilno fiksirati, odnosno, sačuvati, moraju se na adekvatan način tehnički obraditi procedurom koja traje dva ili tri dana a nakon toga, patolozi dobijaju spremne 'pločice' - slajdove a to su obrađeni tkivni uzorci koji su tanko sečeni, obojeni i koji se mogu posmatrati pod mikroskopom", naglašava ona.
Maligne bolesti su izlečive ukoliko se otkriju u najranijoj fazi
Doktorka Tanja Ivković Kapicl ističe da je cilj lekara koji rade u onkološkim institucijama da omoguće građanima da se bolest može otkriti što je ranije moguće.
"Ukoliko se maligna bolest otkrije u najranijoj fazi, izlečenje je preko 90 odsto slučajeva", naglašava doktorka za 021.rs.
Za prevenciju malignih bolesti ključni su skrininzi gde se ženama koje nemaju nikakve simptome na takvim pregledima mogu otkriti neka ili maligna bolest u ranijoj fazi ili neka premaligna faza bolesti, neka prekancerozna lezija, recimo u grliću materice, ističe doktorka.
"Poznati su papa brisevi, papa testovi i pregledi koji omogućavaju da kod žena koja nema nikakve simptome mi otkrijemo upravo tu neku preinvazivnu fazu, dakle neku promenu koja bi mogla eventualno nekada da pređe u malignu bolesti koja nosi rizik za prelazak u malignu bolest", podseća doktorka.
Osim skrininga za karacinom grlića materice postoje i skrining pregledi za rano otkrivanje karacinoma dojke, za rano otkrivanje karacinoma debelog creva i karacinoma pluća. Dakle, to su istovremeno i najčešći maligniteti koji postoje u našoj populaciji i uopšte globalno u populaciji celog sveta.
"Žene treba da znaju da je maligna bolest, odnosno karacinom dojke, izlečiv i da je važno da se jave na vreme i da je važno da se jave pre nego što imaju bilo kakve simptome. Rak je izlečiv naročito danas kada je terapija moćna, kada je sve uspešnije, kada su modaliteti sve raznovrsniji. Dakle, karacinom dojke je maligna bolest koja se jako uspešno leči ukoliko se otkrije na vreme. Dakle, to je imperativ. Otkriti malignu bolest. Dakle, ponavljam, ne samo karacinom dojke, nego i karacinome različitih lokalizacija. Ukoliko se otkriju na vreme, onda je lečenje mnogo uspešnije, ali u svakom slučaju, svi smo danas svedoci velikog, rapidnog razvoja medicine, molekularne patologije, biologije i onkologije i koje zaista dovode do revolucionarnih pomaka i značajno boljih ishoda lečenja za naše pacijente", poručuje dr Ivković Kapicl.
Receptorski statusi - parametri karcinoma dojke
Pojam receptorski status odnosi se na karcinom dojke. Nisu svi karcinomi podjednaki po svojoj prirodi, nekim biološkim karakteristikama ili prognozi, niti se svi karcinomi dojke leče na isti način.
"Poznato je da karcinomi dojke, a i neki drugi karcinomi, naročito ženskog genitalnog sistema, mogu da eksprimiraju hormonske receptore. Drugim rečima, to znači da ćelije tumora odgovaraju na hormonsku stimulaciju, i onda mi za svaki tumor dojke, nakon što dijagnostikujemo bolest, u svakom slučaju radimo, dakle, po protokolu i u obavezi smo da odredimo i hormonski receptorski status. To znači da mi procenjujemo koliko te tumorske ćelije pokazuju ekspresiju, odnosno koliko pokazuju pozitivnosti hormonskih receptora, kako bi se na osnovu tog parametra onda mogla odrediti i prava, najefikasnija terapija za te pacijetnkinje", ističe doktorka.
Najpreciznija dijagnostika tumora radi se Imunohistohemijskom analizom u okviru patohistološke laboratorije, koja omogućava tačnu dijagnostiku tumora.
Sagovornica 021.rs dr Ivković Kapicl navodi da je jedna od dodatnih analiza koje se rade imunohistohemijskom metodom, takozvana CR2 analiza te da je to još jedan biomarker tumora koju patolozi proveravaju imunohistohemijskom ili još jednom kompleksnijom molekularnom metodom.
"Na osnovu tog rezultata, opet u kombinaciji sa rezultatima hormonskih receptora i uz čitav niz parametara, odnosno osobina koje nalazimo mikroskopski i u samom tumoru i na kraju krajeva različitih parametara koji su nam od interesa koje uzajanjuju kliničari vezani za godište pacijentkinja, za njihove druge bolesti koje eventualno imaju. I onda kada se sve to zajedno sagleda, dakle to je jedna kompleksna priča, jedan kompleksan pristup, onda se na onkološkim konzilijumima, odnosno komisijama, zajedničkim multidisciplinarnom timu donosi i odluka o daljem lečenju", pojašnjava ona.
Pročitaj još
Gradusi tumora: Stejdžing i Grejding
Stejdžing i Grejding su svojstva tumora, koje patolozi nazivaju gradus tumora. To je još jedan važan prognostički parametar kojim se određuje najbolja terapija tumorskih bolesti. Sagovornica 021.rs kaže da je gradus tumora jako važan za svakog pacijenta sa malignom bolešću, jer od te anatomske distribucije i proširenosti tumorske bolesti, zavisi lečenje.
"Karcinom dojke i maligni tumori svih drugih lokalizacija se gradiraju. Po pravilu, tumori koji imaju viši gradus, ponašaju se agresivnije, odnosno imaju nešto agresivniju biologiju. Naravno, da to ne mora uvek da bude tako i da se ne mora posmatrati kao izolovan, odnosno ne sve posmatrati kao izolovan parametar. Pored histološkog gradusa, odnosno gradiranja tumorske dolesti i tumora, uvek se vrši i Stejdžing koji, opet, podrazumeva stadijum bolesti. Što se bolest ranije otkrije, to su rezultati lečenja bolji. To je efikasnost terapije bolja", zaključuje dr Tanja Ivković Kapicl.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Život - Zdravlje
Često uzimate kafu za poneti? Ovo su skriveni rizici koje nosi vruća kafa iz papirnih čaša
24.01.2026.•
2
Čini se da je već prodrla i u naša tela, jer su je istraživanja otkrila u arterijama, reproduktivnim organima, pa čak i u mozgu.
Bebe na zimskom vazduhu: Kako pedijatri ocenjuju skandinavsku praksu
24.01.2026.•
8
Praksa da bebe spavaju napolju, na temperaturama ispod nule, u zemljama poput Švedske, Danske, Islanda i Finske često izaziva čuđenje i nevericu kod roditelja u Srbiji.
SAD napustile Svetsku zdravstvenu organizaciju
23.01.2026.•
16
SAD su završile proces povlačenja iz Svetske zdravstvene organizacije, godinu dana od kada je američki predsednik Donald Tramp objavio da prekida članstvo koje je trajalo 78 godina.
Manje slučajeva gripa, među obolelima najviše dece
22.01.2026.•
0
U Srbiji je od 12. do 18. januara zabeleženo 11.483 slučaja oboljenja sličnih gripu, što je za 15,6 odsto niže u poređenju sa prethodnom nedeljom, saopštio je Institut za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut".
Ovo su znaci da ne pijete dovoljno vode
22.01.2026.•
0
Voda je osnovna potreba organizma, ali i jedna od navika koju najlakše zanemarujemo.
Rak grlića materice: Smanjena stopa smrtnosti, važna vakcinacija
21.01.2026.•
1
U toku je Evropska nedelja prevencije raka grlića materice. To je jedini malignitet koji možemo da sprečimo imunizacijom, uz redovne preglede. Nažalost, Srbija je među vodećim evropskim zemljama po broju obolelih.
O trošku RFZO: Devojčici iz Srbije istovremeno presađeni bubreg i jetra u Italiji
21.01.2026.•
4
Sedmogodišnjoj devojčici iz Srbije uspešno su istovremeno transplantirani jetra i bubreg na klinici u Italiji, a o trošku RFZO.
Detoks posle praznika: Kako jod pomaže metabolizmu da se oporavi?
21.01.2026.•
0
Nakon prazničnog perioda i povećanog unosa hrane sa praznične trpeze, mnogi traže načine da "resetuju" organizam. Dok se najčešće govori o nekim vrstama dijeta, često se zaboravlja jedan važan element - jod.
Studija objasnila zašto se neki ljudi opiju a da nisu popili ni kap alkohola
19.01.2026.•
1
Naučnici su potvrdili u najvećoj studiji te vrste da su bakterije, a ne gljivice, glavni krivci za sindrom auto-pivare, retko medicinsko stanje u kom ljudi postaju pijani nakon jela, iako nisu konzumirali alkohol.
Konzumiranje podgrejane testenine možda je bolje od sveže pripremljene
18.01.2026.•
4
Viralni trik sa društvenih mreža tvrdi da je jučerašnja testenina bolja za šećer u krvi nego sveže kuvana porcija - i stručnjaci kažu da iza toga zaista stoji neka nauka.
VIDEO: Astronauti se vraćaju na Zemlju sa trajnim promenama u mozgu
18.01.2026.•
1
Provođenje vremena u bestežinskom okruženju mikrogravitacije može imati dramatične efekte na ljudsko telo.
Studija: Tetovaže utiču na imuni sistem
18.01.2026.•
1
Tetoviranje može da ostavi trajni trag ne samo na koži, već i na imunom sistemu, pokazuje međunarodna studija u kojoj su učestvovali istraživači Biološkog centra Češke akademije nauka.
VIDEO: Skriveni moždani signal može predvideti Alchajmerovu bolest godinama pre dijagnoze
18.01.2026.•
0
Suptilna promena u aktivnosti moždanih talasa mogla bi da predvidi Alchajmerovu bolest više od dve godine pre dijagnoze, prema novoj studiji.
Tagatoza - prirodan šećer sa manje kalorija i bez naglog skoka insulina
17.01.2026.•
2
Veštački zaslađivači trebalo je da učine slatku hranu i napitke zdravijim, ali danas neki od najpopularnijih zamena bez kalorija izazivaju nove zabrinutosti.
Evropska nedelja prevencije raka grlića materice: Od ove bolesti u Srbiji svake godine umre 440 žena
16.01.2026.•
0
Institut za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut" saopštio je da će se od 19. do 25. januara obeležiti Evropska nedelja prevencije raka grlića materice i to pod sloganom "Sačuvajte svoje zdravlje".
Rusija počela da koristi novi lek za lečenje raka, možda uskoro i u Srbiji
14.01.2026.•
13
Ruski lek "Rakurs 223Ra" za lečenje raka već se pojavio u bolnicama, saopštila je ruska Federalna medicinsko-biološka agencija.
Rusi planiraju da do 2030. uzgoje genetski modifikovane svinje za doniranje organa ljudima
14.01.2026.•
6
Genetski modifikovana svinja čiji će organi biti pogodni za transplantaciju ljudima mogla bi da bude stvorena u Rusiji do 2030. godine.
Mit o "jačanju" imuniteta: Šta stvarno pomaže imunološkom sistemu?
13.01.2026.•
0
Ideja o "jačanju" imunog sistema duboko je ukorenjena u popularnoj kulturi.
Studija: Konzervansi mogu biti povezani sa rakom i dijabetesom
11.01.2026.•
5
Uobičajeni konzervansi koji se koriste za očuvanje hrane i produženje roka trajanja mogu da budu povezani sa većim rizikom od nekoliko vrsta raka i dijabetesa tip 2, pokazuju dve nove studije iz Francuske.
Ako na ova pitanja odgovorite sa "da", možda imate problem s alkoholom
11.01.2026.•
4
Početak nove godine za mnoge ljude znači učešće u inicijativi "suvi januar" (Dry January), jednomesečnom izazovu tokom kog se potpuno odustaje od alkohola nakon prazničnog perioda.
VIDEO: Kofein može da utiče na telesnu masnoću i rizik od dijabetesa
10.01.2026.•
2
Nivoi kofeina u vašoj krvi mogu uticati na količinu telesne masti koju nosite - faktor koji može odrediti i rizik od razvoja dijabetesa tipa 2 i kardiovaskularnih bolesti.
Komentari 3
Пустињски бандераш
Многи људи, мушкарци и жене, победили су рак. Огромна већина њих не живи у Србији.
Ljilja
Pameti
Kakav narod takva i drzava a onda i bolnice.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar