Rak dojke je izlečiv - važno je da se otkrije na vreme
Cilj lekara koji rade sa onkološkim pacijentima je da otkriju bolest u najranijoj fazi jer u 90 odsto slučajeva to znači izlečenje, kaže za 021.rs doktorka Tanja Ivković Kapicl.
Foto: Pixabay
Patohistološke analize rade se kako bi se procenila priroda onkološke bolesti, kako bismo u potpunosti i što preciznije poznavali bolest i u skladu sa tim je uspešnije lečili, ističe za 021.rs prof. dr Tanja Ivković Kapicl iz Instituta za onkologiju Vojvodine.
"Patohistološku dijagnozu postavlja patolog mikroskopskim pregledom i osim osnovne dijagnostičke procedure koja je uobičajna nakon primanja i nakon dobijanja različitih bioptičkih uzorka ili nakon operativnog zahvata, mi procenjujemo i neke dodatne, druge i značajne prognostičke prediktivne markere koji su bitni za lečenje svakog pacijenta ponaosob", navodi dr Ivković Kapicl.
Precizna, tačna i blagovremena dijagnoza je od suštinskog značaja za lečenje pacijenata. Ivković Kapicl za 021.rs objašnjava šta se sve vidi u patohistološkoj analizi.
"Patolog dobija uzorak od kliničara, bilo da se radi o radiolozima koji rade biopsije neke promene u dojci ili o ginekolozima koji mogu da nam pošalju uzorak neke promene sa grlića materice, potom uzorci koji se dobijaju sa pregleda kao što su gastroskopije, dakle, pregledi želuca ili kolonoskopije debelog creva, dakle, sve su to uzorci koji su nama od suštinskog značaja za postavjanje pravilne dijagnoze. Oni se moraju pravilno fiksirati, odnosno, sačuvati, moraju se na adekvatan način tehnički obraditi procedurom koja traje dva ili tri dana a nakon toga, patolozi dobijaju spremne 'pločice' - slajdove a to su obrađeni tkivni uzorci koji su tanko sečeni, obojeni i koji se mogu posmatrati pod mikroskopom", naglašava ona.
Maligne bolesti su izlečive ukoliko se otkriju u najranijoj fazi
Doktorka Tanja Ivković Kapicl ističe da je cilj lekara koji rade u onkološkim institucijama da omoguće građanima da se bolest može otkriti što je ranije moguće.
"Ukoliko se maligna bolest otkrije u najranijoj fazi, izlečenje je preko 90 odsto slučajeva", naglašava doktorka za 021.rs.
Za prevenciju malignih bolesti ključni su skrininzi gde se ženama koje nemaju nikakve simptome na takvim pregledima mogu otkriti neka ili maligna bolest u ranijoj fazi ili neka premaligna faza bolesti, neka prekancerozna lezija, recimo u grliću materice, ističe doktorka.
"Poznati su papa brisevi, papa testovi i pregledi koji omogućavaju da kod žena koja nema nikakve simptome mi otkrijemo upravo tu neku preinvazivnu fazu, dakle neku promenu koja bi mogla eventualno nekada da pređe u malignu bolesti koja nosi rizik za prelazak u malignu bolest", podseća doktorka.
Osim skrininga za karacinom grlića materice postoje i skrining pregledi za rano otkrivanje karacinoma dojke, za rano otkrivanje karacinoma debelog creva i karacinoma pluća. Dakle, to su istovremeno i najčešći maligniteti koji postoje u našoj populaciji i uopšte globalno u populaciji celog sveta.
"Žene treba da znaju da je maligna bolest, odnosno karacinom dojke, izlečiv i da je važno da se jave na vreme i da je važno da se jave pre nego što imaju bilo kakve simptome. Rak je izlečiv naročito danas kada je terapija moćna, kada je sve uspešnije, kada su modaliteti sve raznovrsniji. Dakle, karacinom dojke je maligna bolest koja se jako uspešno leči ukoliko se otkrije na vreme. Dakle, to je imperativ. Otkriti malignu bolest. Dakle, ponavljam, ne samo karacinom dojke, nego i karacinome različitih lokalizacija. Ukoliko se otkriju na vreme, onda je lečenje mnogo uspešnije, ali u svakom slučaju, svi smo danas svedoci velikog, rapidnog razvoja medicine, molekularne patologije, biologije i onkologije i koje zaista dovode do revolucionarnih pomaka i značajno boljih ishoda lečenja za naše pacijente", poručuje dr Ivković Kapicl.
Receptorski statusi - parametri karcinoma dojke
Pojam receptorski status odnosi se na karcinom dojke. Nisu svi karcinomi podjednaki po svojoj prirodi, nekim biološkim karakteristikama ili prognozi, niti se svi karcinomi dojke leče na isti način.
"Poznato je da karcinomi dojke, a i neki drugi karcinomi, naročito ženskog genitalnog sistema, mogu da eksprimiraju hormonske receptore. Drugim rečima, to znači da ćelije tumora odgovaraju na hormonsku stimulaciju, i onda mi za svaki tumor dojke, nakon što dijagnostikujemo bolest, u svakom slučaju radimo, dakle, po protokolu i u obavezi smo da odredimo i hormonski receptorski status. To znači da mi procenjujemo koliko te tumorske ćelije pokazuju ekspresiju, odnosno koliko pokazuju pozitivnosti hormonskih receptora, kako bi se na osnovu tog parametra onda mogla odrediti i prava, najefikasnija terapija za te pacijetnkinje", ističe doktorka.
Najpreciznija dijagnostika tumora radi se Imunohistohemijskom analizom u okviru patohistološke laboratorije, koja omogućava tačnu dijagnostiku tumora.
Sagovornica 021.rs dr Ivković Kapicl navodi da je jedna od dodatnih analiza koje se rade imunohistohemijskom metodom, takozvana CR2 analiza te da je to još jedan biomarker tumora koju patolozi proveravaju imunohistohemijskom ili još jednom kompleksnijom molekularnom metodom.
"Na osnovu tog rezultata, opet u kombinaciji sa rezultatima hormonskih receptora i uz čitav niz parametara, odnosno osobina koje nalazimo mikroskopski i u samom tumoru i na kraju krajeva različitih parametara koji su nam od interesa koje uzajanjuju kliničari vezani za godište pacijentkinja, za njihove druge bolesti koje eventualno imaju. I onda kada se sve to zajedno sagleda, dakle to je jedna kompleksna priča, jedan kompleksan pristup, onda se na onkološkim konzilijumima, odnosno komisijama, zajedničkim multidisciplinarnom timu donosi i odluka o daljem lečenju", pojašnjava ona.
Pročitaj još
Gradusi tumora: Stejdžing i Grejding
Stejdžing i Grejding su svojstva tumora, koje patolozi nazivaju gradus tumora. To je još jedan važan prognostički parametar kojim se određuje najbolja terapija tumorskih bolesti. Sagovornica 021.rs kaže da je gradus tumora jako važan za svakog pacijenta sa malignom bolešću, jer od te anatomske distribucije i proširenosti tumorske bolesti, zavisi lečenje.
"Karcinom dojke i maligni tumori svih drugih lokalizacija se gradiraju. Po pravilu, tumori koji imaju viši gradus, ponašaju se agresivnije, odnosno imaju nešto agresivniju biologiju. Naravno, da to ne mora uvek da bude tako i da se ne mora posmatrati kao izolovan, odnosno ne sve posmatrati kao izolovan parametar. Pored histološkog gradusa, odnosno gradiranja tumorske dolesti i tumora, uvek se vrši i Stejdžing koji, opet, podrazumeva stadijum bolesti. Što se bolest ranije otkrije, to su rezultati lečenja bolji. To je efikasnost terapije bolja", zaključuje dr Tanja Ivković Kapicl.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Život - Zdravlje
"Večne hemikalije" pronađene u 98,8 odsto testiranih uzoraka ljudske krvi
14.05.2026.•
0
"Večne hemikalije", koje su ranije povezivane sa brojnim zdravstvenim problemima, zaista su svuda. Sada su otkrivene u 98,8 odsto od 10.566 uzoraka krvi testiranih u novoj američkoj studiji.
Ako osetite ovakav bol u stomaku - potražite hitnu lekarsku pomoć
14.05.2026.•
1
Bol u stomaku je jedan od najčešćih razloga za posetu lekaru, ali stručnjaci upozoravaju da određene vrste bola nikako nisu normalne.
Jednostavan test od 30 sekundi mogao bi otkriti rizik od prerane smrti
14.05.2026.•
0
Jednostavan test koji traje samo 30 sekundi mogao bi otkriti mnogo više o zdravlju starijih osoba nego što se na prvi pogled čini.
Više od polovine građana Srbije predgojazno ili gojazno
14.05.2026.•
2
Gotovo 57 odsto stanovništva Srbije spada u kategoriju predgojaznih ili gojaznih, a taj zdravstveni problem izrazito je primetan i kod žena u menopauzi ili perimenopauzi.
Četiri vrste namirnica koje mogu da poremete dejstvo lekova
14.05.2026.•
0
Da li ste znali da ono što jedete može uticati na to koliko dobro vaši lekovi deluju?
Pet uobičajenih navika ispijanja kafe koje bi trebalo da izbegavate
14.05.2026.•
2
Iako kafa ima mnoge dokazane zdravstvene prednosti, neke uobičajene greške u njenom ispijanju mogu uticati na vaš nivo energije, san, hidrataciju i celokupno zdravlje.
Ako se bude pravila vakcina protiv hantavirusa - biće potrebno više godina da bude spremna
14.05.2026.•
4
Vakcina protiv hantavirusa može biti razvijena, ali ako se sprovede po svim standardima i prođe sva neophodna ispitivanja, taj proces bi mogao da potraje nekoliko godina.
Majke možda kriju tajnu ljudske dugovečnosti
13.05.2026.•
0
Mnogi od nas duguju svojim majkama sam opstanak do odraslog doba. To je težak posao, pobrinuti se da deca ne upadnu u opasne situacije.
Zašto imamo umnjake i da li će jednog dana potpuno nestati
13.05.2026.•
0
Postoji određena ironija u činjenici da jedan od najčešćih hirurških zahvata koji se danas izvodi kod mladih odraslih osoba postoji upravo zbog najprepoznatljivije osobine naše vrste - ljudskog mozga.
Ako ljudi postaju pametniji, zašto nam se mozak smanjuje?
13.05.2026.•
4
Tokom poslednje dve decenije, neke studije sugerisale su da se ljudski mozak smanjuje. Ali postoje i dokazi da su IQ rezultati rasli tokom prošlog veka.
Istraživanje: Elektronske cigarete oštećuju ćelije pluća već posle 24 sata
12.05.2026.•
2
Elektronske cigarete često se predstavljaju kao bezbednija alternativa klasičnom duvanu, ali novo istraživanje Instituta za molekularnu genetiku i genetičko inženjerstvo pokazuje da to nije baš tako.
Da li treba uzimati kreatin kao suplement?
12.05.2026.•
0
Kreatin je već dugo popularan suplement među sportistima i bodibilderima, koji tvrde da im daje kratke nalete energije potrebne za intenzivne treninge i pomaže u izgradnji mišića.
Jedan organ u ljudskom telu stari brže od ostalih
12.05.2026.•
0
Naša tela ne stare istim tempom, a neki organi propadaju brže od drugih. Srećom, mnogo toga možemo učiniti kako bismo taj proces usporili.
Kako izgleda karantin za zaražene hantavirusom: Objavljen kakav je protokol
11.05.2026.•
2
Četrnaestoro Španaca koji su bili na kruzeru na kojem se pojavio smrtonosni hantavirus nalaze se u vojnoj bolnici "Gomez Ulja" u Madridu.
Naučnici napravili prvu "mapu mirisa"
10.05.2026.•
0
Čulo mirisa je moćno čulo. Ono signalizira vašem telu da li će nešto imati dobar ukus (ili užasan), da ste konačno stigli kući, da samo što nije počela kiša, da je stiglo proleće ili da psu treba kupanje.
Koje mleko je nazdravije?
10.05.2026.•
5
Ako ste proveli neko vreme kupujući mleko u lokalnom supermarketu, verovatno ste primetili da je izbor, uključujući mlečne i biljne alternative, veći nego ikad pre.
Neki znaci depresije mogu se pojaviti u krvi
10.05.2026.•
0
Smatra se da depresija pogađa gotovo šest odsto odraslih, ali njeno dijagnostikovanje može biti teško: simptomi se razlikuju, a procena se i dalje u velikoj meri oslanja na iskustva koja sami pacijenti prijavljuju.
Kafa može da štiti od starenja, a kofein nije glavni razlog
10.05.2026.•
0
Kao da čovečanstvu treba još jedan razlog da prigrli svoj jutarnji (ili večernji) espreso, naučnici su upravo otkrili način na koji kafa potencijalno poboljšava zdravlje i dugovečnost - a kofein igra samo manju ulogu.
Direktorka "Batuta": Nema opasnosti od pandemije hantavirusa, naše zdravstvo spremno da reaguje ako zatreba
10.05.2026.•
23
Govoreći o hantavirusu koji se pojavio na kruzeru i odneo tri života, direktorka Instituta "Batut" profesorka Verica Jovanović kaže za RTS da 30 godina nije došlo do mutacije ovog virusa i da nema opasnosti od pandemije.
Doktor Stanojević: Broj mladih obolelih od raka debelog creva četvorostruko uvećan
10.05.2026.•
2
Broj obolelih od kolorektalnog karcinoma stalno se povećava, a među mlađima od 50 godina četvorostruko je povećan.
Evropsko kardiološko društvo objavilo nove smernice o ishrani osoba sa srčanim problemima
08.05.2026.•
0
Vodeći evropski kardiolozi objavili su nove prehrambene preporuke za srčane bolesnike, ističući da im treba savetovati da prednost daju kuvanju kod kuće kako bi izbegli "ultraprerađenu" hranu.
Komentari 3
Пустињски бандераш
Многи људи, мушкарци и жене, победили су рак. Огромна већина њих не живи у Србији.
Ljilja
Pameti
Kakav narod takva i drzava a onda i bolnice.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar