Da li ste pod stresom? Antropolozi kažu da vaše telo misli da se svakog dana borite s lavovima
Porast hroničnog stresa mogao bi da bude rezultat nesklada između savremenog života i naše biologije, navodi se u novoj studiji.
Foto: Pixabay
Jednostavno rečeno, naša tela su stvorena za prirodno okruženje - ne za izgrađene, urbane sredine.
Do tog zaključka došli su evolutivni antropolozi Kolin Šo (Univerzitet u Cirihu, Švajcarska) i Danijel Longman (Lafboro Univerzitet, Velika Britanija). Oni su prikupili mnoštvo dokaza koji sugerišu da biološka evolucija ne može da prati brze tehnološke i ekološke promene, piše ScienceAlert.
Svakodnevni život ispunjen sitnim okidačima - od prepunog inboxa, preko buke sa gradilišta, do rokova na poslu - konstantno drži naše telo u stanju pripravnosti. Ovo stanje nije bilo uobičajeno tokom najvećeg dela ljudske istorije.
"Naši preci bili su dobro prilagođeni da reaguju na akutni stres, kako bi izbegli ili se suočili s predatorima. Borba ili bekstvo. Lav bi se pojavio povremeno i morali ste da reagujete - ili se borite ili bežite. Ali ključ je u tome da lav ode. Takva reakcija bila je iscrpljujuća i zahtevala je dug oporavak", kaže Šo.
Ova neprekidna aktivacija tela izaziva niz problema, tvrde istraživači: kognitivni pad, autoimune bolesti i pad plodnosti mogli bi biti povezani sa stresom života u gradovima.
Studije koje su analizirali pokazuju:
- lošije fizičko zdravlje u urbanim sredinama,
- vezu između zagađenja vazduha i oštećenja mozga,
- i slabiji imuni sistem kod ljudi koji žive u industrijalizovanim sredinama.
Veštačko svetlo, mikroplastika i sedenje - sve to negativno utiče na naše zdravlje, objašnjavaju naučnici.
"Bilo da se radi o teškom razgovoru sa partnerom, šefom ili buci iz saobraćaja - vaš stres-odgovor je i dalje isti kao da se suočavate sa lavom za lavom za lavom. Rezultat je veoma snažna reakcija nervnog sistema, ali bez faze smirivanja", kaže Šo.
Pregled je sveobuhvatan rezime svega što znamo o negativnim stranama modernog života. Iako je medicina napredovala, a tehnologija se razvila, kao vrsta ljudi su anksiozniji i depresivniji nego ranije.
Brojne studije pokazuju da boravak u prirodi, ili čak samo gledanje slika prirode, poboljšava fizičko i mentalno zdravlje. Evolutivno gledano, čovek se još najbolje oseća napolju.
Zbog toga istraživači pozivaju na:
- očuvanje zelenih površina u gradovima,
- zaštitu prirodnih sredina,
- i kreiranje mesta gde ljudi mogu stvarno da se isključe iz gradske vreve.
Pročitaj još
"Naša istraživanja mogu pokazati koji stimuli najviše utiču na krvni pritisak ili srčani ritam - i ta saznanja preneti donosiocima odluka. Moramo da uredimo gradove na pravi način - i da se istovremeno ponovo povežemo s prirodom", kaže Šo.
Studija je objavljena u časopisu "Biological Reviews".
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Život - Zdravlje
Tihi znakovi nedostatka joda koje mnogi ignorišu
22.04.2026.•
0
Jod je mineral o kome se retko razmišlja - dok ne počnu problemi. Iako je potreban u malim količinama, njegova uloga u organizmu je ključna.
Britanija uvela doživotnu zabranu pušenja za osobe rođene posle 2008. godine
22.04.2026.•
10
Deca uzrasta 17 godina ili mlađa suočiće se sa doživotnom zabranom kupovine cigareta, pošto je Zakon o duvanu i vejpingu prošao Parlament u Velikoj Britaniji.
Umor, podočnjaci i loše raspoloženje: Možda je krivac alergija
21.04.2026.•
0
Kijanje koje ne prestaje, zapušen nos, curenje nosa, svrab i suzenje očiju, grebanje u grlu, kašalj i loš san.
Razvijena nova metoda za vađenje gelera iz srca
20.04.2026.•
1
Stručnjaci sa ruske Vojno-medicinske akademije "S. M. Kirov" patentirali su novu metodu uklanjanja gelera iz srčanog mišića bez zaustavljanja rada srca i bez primene aparata za veštačku cirkulaciju, prenosi Tas.
Određeno vreme za spavanje smanjuje rizik od srčanih bolesti
19.04.2026.•
1
Svako odstupanje od prirodnog ciklusa može da šteti zdravlju srca.
Ćuretina ili piletina: Koja ima više proteina?
19.04.2026.•
5
Kada je reč o nemasnim izvorima proteina, i piletina i ćuretina pružaju slične količine proteina i esencijalnih nutrijenata, kao što su vitamini B grupe, cink i selen. Ali da li je jedan bolji izvor proteina od drugog?
Obeshrabrujući rezultati istraživanja dva nova leka za Alchajmerovu bolest
18.04.2026.•
0
Dva nova leka protiv Alchajmerove bolesti, koja su u ranijim studijama pokazala da mogu usporiti pad kognitivnih sposobnosti, najverovatnije ipak neće doneti značajniju dobit za pacijente, pokazalo je novo istraživanje.
Evo šta se dešava sa vašim telom ako ne spavate šest sati
18.04.2026.•
6
Ukoliko noću spavate manje od šest sati, to bi se moglo negativno odraziti na vaše zdravlje.
Makron mladim Francuzima: Jedan dan u mesecu nemojte da gledate u mobilne telefone
17.04.2026.•
0
Predsednik Francuske Emanuel Makron predložio je mladima da uvedu jedan dan u mesecu kada neće gledati u ekrane mobilnih telefona i posvetiti se čitanju, sportu i stvarima stvarnog života, preneli su francuski mediji.
Ove lekove ne treba piti uz jutarnju kafu
17.04.2026.•
1
Kafa je deo svakodnevne rutine mnogih ljudi. Pruža vam energetski podsticaj potreban za početak dana, a ima i potencijalne zdravstvene prednosti.
Besplatna vakcina protiv HPV-a u Srbiji dostupna i za osobe do 45 godina starosti
16.04.2026.•
2
U Srbiji je proširena besplatna imunizacija protiv humanog papiloma virusa (HPV), koja sada obuhvata i odrasle do 45 godina.
"Večne hemikalije" možda slabe kosti dece
15.04.2026.•
0
Postoji sve veća zabrinutost zbog štete koju izazivaju takozvane "večne hemikalije", a istraživanje je sada povezalo neke od ovih supstanci sa oslabljenim kostima dece.
Previše vitamina D može biti štetno
15.04.2026.•
0
"Sunčani vitamin" može imati i tamnu stranu. Kao što nedostatak vitamina D može dovesti do zdravstvenih problema, tako i njegov višak može.
Naučnici upozoravaju: Autizam kod dece previše često se pogrešno dijagnostikuje
15.04.2026.•
1
Autori nedavno objavljene naučne studije upozoravaju da se autizam kod dece previše često pogrešno dijagnostikuje što odvlači resurse od onih kojima je podrška najpotrebnija.
Engleska zabranjuje nezdravu hranu u školama u borbi protiv gojaznosti dece
13.04.2026.•
1
Vlada u Velikoj Britaniji najavila je nove mere kojima će hrana sa visokim sadržajem šećera i pržena hrana biti uklonjena iz školskih menija, u okviru šire strategije za smanjenje gojaznosti kod dece.
Mišići imaju svoju vrstu "pamćenja" - evo kako ono funkcioniše
13.04.2026.•
2
Bilo da je u pitanju vožnja bicikla ili pletenje džempera, postoje neki zadaci koje radite bez razmišljanja.
Naučnici su možda pronašli novi uzrok visokog krvnog pritiska, ali i način da se leči
13.04.2026.•
2
Nova studija je pronašla dokaze da određeni region mozga može doprinositi nekim slučajevima visokog krvnog pritiska. I što je važno, možda postoji i način da se to preokrene.
Kuvanje vas čuva od demencije
13.04.2026.•
0
Kuvanje obroka kod kuće je zdravije za vas u poređenju sa jelom napolju, naručivanjem hrane ili oslanjanjem na zamrznute obroke, i dokazano pomaže u smanjenju rizika od dijabetesa tipa 2, gojaznosti i srčanih bolesti.
Trećina anketiranih žena samoinicijativno ide na preventivne preglede ginekoloških karcinoma
12.04.2026.•
1
Organizovanom skriningu raka dojke i ginekoloških maligniteta odazvalo bi se većina žena u Srbiji, pokazalo je nacionalno istraživanje u okviru kampanje "Ne bez nje.
Studija: Ishrana može pogoršati (i ublažiti) simptome alergije
12.04.2026.•
0
Alergijski rinitis (AR), poznat i kao polenska groznica, alergijska je, zapaljenska reakcija na supstance u vazduhu, uključujući polen, buđ, grinje i perut kućnih ljubimaca.
Urađena prva transplantacija pluća u Srbiji
12.04.2026.•
0
Hirurzi Klinike za grudnu hirurgiju Kliničkog centra Srbije uspešno su obavili prvu transplantaciju pluća u Srbiji a pacijent (42) se dobro oporavlja, objavila je Radio televizija Srbije.
Komentari 1
Aleksej
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar