Koja je razlika između sladoleda i đelata?
Leto je stiglo i sunce je već počelo da prži, a jedna od stvari koja nas uspešno hladi je upravo sladoled. Ili je možda đelato?
Foto: Pixabay
Mnogi uživaju u ovim osvežavajućim poslasticama, ali da li ste se ikada zapitali u čemu je zapravo razlika između sladoleda i đelata? Iako se na prvi pogled čine identičnima, sitni detalji u sastavu, pripremi i teksturi čine značajnu razliku.
Sastojci sladoleda i đelata
Osnovna komponenta sladoleda i đelata su mleko i pavlaka. Međutim, tačna količina ovih sastojaka koja se koristi rezultira različitim poslasticama. Sladoled uključuje više pavlake u odnosu na mleko, dok đelato osvaja naša nepca s većim udelom mleka naspram pavlake. Dok sladoled u svojoj recepturi po pravilu uključuje žumance, đelato najčešće ne sadrži jaja.
Razlike u sastojcima i odnosima rezultiraju različitom količinom masti u ovim poslasticama, kao i specifičnim osećajem koji ostavljaju na nepcu. Tako sladoled mora da sadrži najmanje 10 odsto masnoća, dok se u đelatu nalazi samo pet do sedam odsto.
Način pripreme i čuvanja
Međutim, razlike između sladoleda i đelata ne završavaju se na sastojcima. Naime, i način pripreme ova dva delikatesa ima svoje specifičnosti. I sladoled i đelato moraju se mešati kako bi se postigla ona poznata kremasta tekstura koju svi volimo. Brzina mešanja i količina vazduha koja se tom prilikom unosi u smesu bitno utiču na konačni proizvod.
Đelato se meša sporije od sladoleda, što rezultira gušćom konzistencijom jer se u smesu umeša manje vazduha. U đelatu je zastupljeno oko 25 do 30 odsto vazduha, dok sladoled može imati čak do 50 odsto vazduha. Nakon što su sladoled i đelato pripremljeni, čuvaju se na određenim temperaturama kako bi zadržali savršenu konzistenciju.
Sladoled se obično servira potpuno zamrznut, na oko -18°C, dok se đelato čuva i poslužuje na nešto višoj temperaturi, otprilike na -9°C. To znači da gelato nije potpuno zamrznut, što rezultira mekšom i svilenkastijom teksturom od sladoleda.
Ukus i tekstura
Uđete li u bilo koju poslastičarnicu ili pogledate ponudu sladoleda u prodavnici, primetićete velik izbor ukusa, od tradicionalne vanile i čokolade do pomalo neobičnih ukusa poput ružine vodice, lavande ili crnog sladoleda s aktivnim ugljem. Međutim, kada je reč o đelatu, spektar ukusa je nešto suženiji.
Među klasičnim ukusima đelata pronaći ćete vanilu, čokoladu, lešnik, straćatelu, pistaće, tiramisu i razne voćne ukuse, ali ne nužno i kombinacije kakve možete pronaći kod sladoleda.
Pročitaj još
Razlike u sastavu i načinu čuvanja oba deserta utiču na to kako ih doživljavamo u ustima. Mast prekriva jezik, stvarajući sloj između kvržica jezika i hrane koju jedemo, a hladnija hrana stvara osećaj utrnulosti jezika, što otežava stvarni doživljaj ukusa.
Budući da đelato ima manje masti i poslužuje se na višoj temperaturi od sladoleda, ukusi su izraženiji i intenzivniji. Ovi faktori takođe doprinose glatkoj konzistenciji đelata, dok sladoled ima teksturu sitnih kristala.
Na kraju, iako su sladoled i đelato prilično slični na prvi pogled, niz nijansi u sastojcima, načinu pripreme i čuvanja čini ove dve poslastice jedinstvenima na svoj način. Bilo da ste ljubitelj bogate kremaste teksture sladoleda ili više volite svilenkasti đelato intenzivnog ukusa, jedno je sigurno - oba su savršen izbor za osveženje u vrućim letnjim danima.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Život - Hrana i piće
Egipatsko jelo košari i italijanska kuhinja na Uneskovoj listi nematerijalnog kulturnog nasleđa
10.12.2025.•
0
Košari, ljuto jelo od sočiva, pirinča i testenine koje se često prodaje na ulicama Egipta, i italijanska kuhinja dobili su priznanje Uneska kao deo nematerijalnog kulturnog nasleđa.
Šest namirnica koje nikada ne bi trebalo čuvati u plastičnim posudama
07.12.2025.•
0
Smanjenje bacanja hrane je odličan način da umanjite uticaj svog domaćinstva na životnu sredinu, a istovremeno uštedite na budžetu za namirnice.
Ovo su najguglaniji recepti u 2025. godini - piletina, začinjeni med i zdravi slatkiši među favoritima
07.12.2025.•
0
Google je objavio listu najtraženijih recepata u 2025. godini, otkrivajući šta je svet najviše kuvao, spremao i degustirao tokom godine.
TasteAtlas objavio listu najboljih svetskih kuhinja: Italija na vrhu, Srbija sve bolje kotirana
07.12.2025.•
2
Prestižna gastronomska platforma TasteAtlas, poznata kao svetska enciklopedija ukusa i jela, objavila je novu listu najboljih kuhinja sveta za sezonu 2025/2026.
"Karbonara rat" u Evropskom parlamentu: "Da i ne pominjemo pančetu u karbonari"
30.11.2025.•
3
Karbonara, italijanska pasta sa sosom od jaja, tvrdog sira, dimljenog mesa i bibera — bez pavlake, postala je predmet afere.
Četiri načina na koje topla čokolada može biti dobra po zdravlje
30.11.2025.•
0
Šolja tople čokolade može biti utešan napitak tokom jeseni i zime.
Evropski sud pravde: Bezalkoholni džin ne postoji
29.11.2025.•
0
Najviša pravosudna instanca Evropske unije, Evropski sud pravde (ECJ), presudio je da bezalkoholno piće ne može da bude prodavano kao džin, jer je to ime rezervisano za specifično alkoholno piće.
Zamrzavate sir: Evo zašto to ne bi trebalo da radite
29.11.2025.•
1
Iako je dobar komad sira prilično vešt u konzervaciji i može dugo trajati u frižideru, postoji jedna ključna greška koja može da uništi njegov ukus i teksturu.
Ko pije rakiju iz Srbije: Najviše žestokih pića izvozi se u Hrvatsku
23.11.2025.•
1
Srbija je tokom 2024. godine izvezla 3.942 tone žestokog alkoholnog pića, ukupne vrednosti 2,5 milijardi dinara, što je oko 21 milion evra, pokazuje zvanična statistika.
Banane su uvek broj jedan na vagama u marketima - postoji razlog
23.11.2025.•
1
Kada se proizvodi u trgovinama numerišu abecednim redom, banane su na vrhu liste. Ali proizvodi poput artičoka, ananasa i avokada su abecednim redom ispred banana. Zašto su banane uvek numerisane brojem 1 u trgovinama?
Naučnici tvrde: Ovo je tačna količina soli za savršeno skuvanu testeninu
22.11.2025.•
0
Naučnici otkrili kako da skuvate testeninu, a da ne bude prekuvana i lepljiva.
NVO optužila Nestle da dodaje šećer u hranu za bebe namenjenu siromašnijim zemljama
21.11.2025.•
0
Švajcarska nevladina organizacija "Public Eye" ponovo je optužila Nestle da dodaje šećer u svoju hranu za bebe marke Cerelac, a tu optužbu je prehrambeni gigant odbacio.
Teški mirisi i jaki ukusi sireva na takmičenju za najbolji na svetu: "Smrdljive čarape i bolestan pas"
14.11.2025.•
1
Teški mirisi su prvo što pogodi posetioca na takmičenju za Svetsku nagradu za sir u Bernu u Švajcarskoj.
Dva italijanska jela među deset najboljih na svetu
13.11.2025.•
0
Pijadina (italijanska verzija pita-hleba, nalik tortilji, punjena slanim ili slatkim nadevom) proglašena je najpopularnijim jelom u Italiji i drugim na svetu.
Osam najzdravijih povrća bogatih vlaknima, vitaminima i antioksidansima
12.11.2025.•
3
Za održavanje zdravlja važno je da u ishranu uključimo raznovrsno povrće. Posebno se preporučuju tamnozeleni listovi poput spanaća, kelja i blitve, ali i njihovi srodnici kao što su brokoli i kupus.
Cene šećera na najnižem nivou u poslednjih pet godina
10.11.2025.•
3
Cene šećera na svetskom tržištu beleže oštar pad, jer se očekuje rekordna proizvodnja u vodećim zemljama izvoznicama poput Brazila, Indije i Tajlanda.
Čokoladni Deda Mraz ove godine skuplji i do 25 odsto
09.11.2025.•
0
Istraživanja su pokazala da prodaja božićnih proizvoda u Nemačkoj ide sporije nego prošle godine, pre svega zbog rasta cena.
Finci potrošili milijardu evra na slatkiše
09.11.2025.•
2
Finci su prošle godine potrošili više od milijardu evra na slatkiše i čokoladu, pokazuju podaci "S grupe".
VIDEO: Naskuplji pirinač na svetu - poklanja se da biste nekog impresionirali
09.11.2025.•
0
Pirinač se u Japanu tri hiljade godina smatra svetom namirnicom. Širom ove zemlje se uzgaja više od 300 sorti pirinča dok se stalno razvijaju nove vrste.
Komentari 11
Duska
Vlad@
Mija
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar