Kako dve godine dojenja mogu uticati na vaše telo

Autor: 021.rs

Život

01.03.2026.

13:51

Stručnjaci objašnjavaju šta se dešava sa našim telima nakon dojenja tokom dve godine i kakav je uticaj kada se ti postporođajni hormoni smire.

Dodaj 021.rs kao glavni izvor na Google-u

Koliko dugo većina mama doji?

Svetska zdravstvena organizacija preporučuje nastavak dojenja uz dopunsku ishranu do dve godine ili duže. Međutim, statistički gledano, malo majki doji toliko dugo.

Prema Centrima za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC), 83,2 odsto odojčadi počinje tako što dobija neku količinu majčinog mleka, a ta brojka opada na 78,6 odsto u jednom mesecu.

Zatim, do šest meseci, 55,8 odsto odojčadi i dalje dobija neku količinu majčinog mleka, ali 24,9 odsto je isključivo dojeno.

Roditelji donose ove odluke iz mnogo razloga, uključujući pad količine mleka, bol ili nelagodnost tokom hranjenja, ili jednostavno ličnu preferenciju da prestanu, i ne postoji ispravna ili pogrešna odluka sve dok beba ostaje zdrava.

Ali za one koji nastavljaju, dojenje utiče na više od samog nutritivnog unosa vaše bebe. Produženo dojenje može uticati na hormone, nivoe energije i potrebe za nutrijentima, utičući na fizičko i mentalno blagostanje roditelja koji doji, piše Health.

Šta se dešava sa telom mame koja doji nakon porođaja?

Emocionalni i fizički "rolerkoster" ranog postporođajnog perioda je stvaran, a dojenje može dodati još jedan sloj složenosti.

Nakon što se vaša beba rodi, progesteron (koji inhibira proizvodnju majčinog mleka) opada, a prolaktin, koji kontroliše količinu mleka, i oksitocin, koji pokreće refleks otpuštanja mleka, rastu, objašnjava Nejdin Rozenblum, koordinatorka programa perinatalne laktacije u "Džon Hopkins" bolnici.

"U isto vreme, telo se oporavlja od trudnoće i porođaja, preraspodeljuje tečnosti, povećava metaboličku aktivnost i daje prioritet proizvodnji mleka, zbog čega rani postporođajni period često deluje fizički i emocionalno intenzivno", kaže ona.

Od šest do 12 nedelja nakon porođaja, mame često primećuju promenu u energiji.

Hormonski obrasci počinju da se stabilizuju, označavajući prelaz sa započinjanja laktacije na dugoročno održavanje.

Za one koje nastavljaju da hrane, bazni prolaktin se smanjuje (iako i dalje raste tokom hranjenja), a oksitocin postaje dosledniji.

Mnoge majke primećuju poboljšanu energiju i emocionalnu stabilnost tokom ove faze dok telo izlazi iz intenzivne početne faze i prelazi u efikasniji ritam.

Šta se menja na granici od dve godine?

Oko dve godine, laktacija je biološki dobro uspostavljena i mnogo efikasnija nego u ranim mesecima.

Iako mališani obično do tada jedu čvrstu hranu, oni i dalje imaju nutritivnu korist od majčinog mleka. Majčino mleko takođe obezbeđuje antitela koja reaguju na klice u njihovom okruženju, podržavajući imuni sistem mališana.

Sa hranjenjima koja su obično kraća i ređa, oksitocin i prolaktin nastavljaju da podržavaju laktaciju, ali sa manjim fluktuacijama koje manje remete telo.

Iz fiziološke perspektive, dojenje mališana predstavlja značajno manji napor za majku nego dojenje novorođenčeta, čineći dugoročnu laktaciju stanjem održavanja, a ne periodom visokog biološkog zahteva.

Prednosti produženog dojenja

Za neke mame, dojenje može čak poboljšati emocionalno blagostanje.

Do perioda mališana, mnoge majke smatraju da dojenje ima mali uticaj na dnevne nivoe energije i može čak delovati umirujuće ili regulativno.

Uverenje da dojenje inherentno iscrpljuje majčinu energiju zanemaruje veće doprinose umoru, kao što su neadekvatna ishrana, hronični nedostatak sna, stres i ukupno mentalno opterećenje brige o detetu.

Produženo dojenje može uzeti danak roditeljima

Da li to znači da bi teret na majkama koje doje trebalo zanemariti? Ne nužno.

Roditeljstvo iscrpljuje bez obzira na to kako se dete hrani.

Dejvid Gozland, ginekolog u privatnoj praksi, veruje da ne treba potcenjivati napor potreban za dojenje tokom produženog perioda.

"Do perioda od jedne do dve godine, ne govorimo samo o kalorijama potrebnim za proizvodnju mleka, govorimo o kumulativnom dugu sna i fizičkoj iscrpljenosti zbog toga što ste dostupni 24/7 godinu dana ili duže."

On kaže da čak i ako dete sisa samo jednom ili dva puta dnevno, dojenje i dalje pokreće hormonske odgovore - iako na nižim nivoima nego u ranom postporođajnom periodu.

Dok se nivoi hormona često stabilizuju tokom vremena, dr Gozland objašnjava da oni možda neće u potpunosti odražavati obrasce pre trudnoće dok dojenje potpuno ne prestane.

"Čak i ako beba sisa samo jednom ili dva puta dnevno na granici od dve godine, čin dojenja održava prolaktin povišenim. Prolaktin je fantastičan za mleko, ali potiskuje estrogen", kaže dr Gozland, dodajući da estrogen delimično doprinosi energiji žene.

Estrogen takođe igra ulogu u regulaciji energije, pa kada nivoi ostanu niži tokom produženog perioda, neke majke mogu primetiti uporan umor, kaže on.

"Sve ovo znači da, iako je telo neverovatna mašina dizajnirana da podrži dojenje, moramo priznati da produženo ne znači bez napora", kaže on.

Kako da brinete o sebi dok dojite

Ako se u bilo kom trenutku tokom dojenja osećate iscrpljeno, stručnjaci preporučuju davanje prioriteta odmoru i obraćanje svojoj mreži podrške kako bi vam pomogli da uzmete pauze od brige o detetu.

Dr Gozland dodaje: "Niko ne bi trebalo da vas krivi ako ne nastavite duže od onoga što odgovara vašem telu i vašoj porodici. Najveća greška koju vidim je da žene ignorišu sopstvenu iscrpljenost jer im je rečeno da je duže uvek bolje. Dojenje treba da podržava zdravlje i vas i vašeg deteta, a ne da ga iscrpljuje."

Ako se borite sa umorom, energijom ili opštim blagostanjem - bilo da dojite ili ne - obavezno potražite savet lekara.

Zapamtite, ne možete brinuti o bebi ako prvo ne brinete o sebi.

OGLASI RADNO MESTO!

Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.

Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.

Dodaj 021.rs kao glavni izvor na Google-u

Teme

dojenje

Komentari 0

Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.