Majke i deca sinhronizuju moždanu aktivnost, čak i na nematernjim jezicima
Nova studija pokazuje da majke i njihova deca pokazuju sinhronizovanu neuralnu aktivnost dok se igraju zajedno, čak i kada govore jezikom koji nije njihov maternji.
Foto: 021.rs (ilustracija/AI)
To pokazuje da se ovaj efekat "povezanosti mozga" ne gubi u prevodu.
Ova takozvana intermoždana sinhronija opisuje se kao "istovremena aktivnost neuronskih mreža u mozgovima ljudi koji međusobno društveno komuniciraju", i nije ograničena samo na majke i njihovu decu.
Sinhronija se javlja kada ljudi rade, uče, razgovaraju, igraju se ili pevaju zajedno, što možda objašnjava ljudsku ljubav prema karaokama. I dok je poznato da sinhronija poboljšava društveno povezivanje i olakšava uspešne interakcije, ona nije bila proučavana u kontekstu bilingvizma.
Dvojezična deca su posebno nedovoljno zastupljena u istraživanjima razvojne neuronauke, iako bilingvizam poboljšava zdravlje mozga i podržava razvoj jezičkih veština, društvenih signala i kulturnih normi - veština koje se jačaju kroz sinhroniju, piše ScienceAlert.
Zbog toga je istraživački tim predvođen neurolozima sa Univerziteta u Notingemu u Velikoj Britaniji osmislio eksperiment kako bi istražio uticaj jezika na intermoždanu sinhroniju kod parova majka-dete kojima engleski nije prvi jezik, kako je opisano u nedavnom radu u časopisu "Frontiers in Cognition".
Istraživači su posmatrali 15 dvojezičnih parova majka-dete u laboratorijskim uslovima dok su se igrali u tri različita scenarija: igranje zajedno uz govor na maternjem jeziku; igranje zajedno uz isključivu upotrebu engleskog jezika; i samostalno igranje u tišini dok su bili odvojeni ekranom.
Majke i deca su nosili fNIRS (funkcionalnu blisko-infracrvenu spektroskopiju) kape koje su merile neuralnu aktivnost u prefrontalnom korteksu i temporoparijetalnom spoju, dva regiona mozga koji regulišu društvena ponašanja.
fNIRS skeniranja su pokazala da se sinhronija mozga značajno povećava kada se majke i deca igraju zajedno - bez obzira na to koji jezik koriste za komunikaciju - u poređenju sa samostalnom igrom.
Sinhronija je bila posebno jaka u prefrontalnom korteksu, delu mozga odgovornom za izvršne funkcije kao što su donošenje odluka i izražavanje ličnosti. Sinhronija je bila slabija u temporoparijetalnom spoju, koji je povezan sa društvenom kognicijom, jezikom i osećajem sopstva.
Ovi nalazi takođe sugerišu da razlike između roditelja i dece u usvajanju jezika ne utiču značajno na moždanu sinhroniju. Kao što je često slučaj, dvojezična deca uče dva jezika paralelno od ranog uzrasta. Nasuprot tome, dvojezični roditelji često uče drugi jezik kasnije u životu, što ponekad izaziva navodni emocionalni jaz.
"Govornici drugog jezika često prijavljuju osećaj emocionalne distance kada koriste nematernji jezik, što može uticati na to kako izražavaju naklonost, disciplinu ili empatiju u odnosima roditelj-dete", objašnjavaju autori.
Srećom, ovaj osećaj jezičke distance nije izgleda sprečio moždanu sinhroniju, koja je ključna za kvalitet odnosa i usklađenost ponašanja između roditelja i dece.
"Bilingvizam se ponekad smatra izazovom, ali može doneti stvarne prednosti u životu. Naše istraživanje pokazuje da odrastanje uz više od jednog jezika može takođe podržati zdravu komunikaciju i učenje", kaže Daglas Hartli, profesor otologije na Univerzitetu u Notingemu i glavni autor studije.
Istraživači predlažu da bi budući eksperimenti trebalo da prošire obim istraživanja i uključe porodice sa roditeljima koji su manje tečni u svom nematernjem jeziku i decu koja su drugi jezik naučila kasnije u životu.
Pročitaj još
Takođe, pošto poznati odnosi obično izazivaju veću moždanu sinhroniju nego udaljeniji odnosi, buduće studije bi trebalo da ispituju jačinu ovog efekta između dece i njihovih nastavnika ili između dece i nepoznatih ljudi.
Pošto ova studija nije bila ograničena samo na verbalne interakcije, moglo bi biti korisno razdvojiti efekte neverbalnih signala, kao što su kontakt očima i gestovi, od onih koji se prenose kroz jezik.
Najvažnije je da, pošto izgleda da nematernji jezik ne predstavlja prepreku za moždanu sinhroniju, ovi nalazi sugerišu da svaki jezik može biti jezik ljubavi - osim možda klingonskog.
Ovo istraživanje je objavljeno u časopisu "Frontiers in Cognition".
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Život - Porodica i dom
Studija: Što je toplije - rađa se sve manje dečaka
17.03.2026.•
0
Kada temperature porastu iznad 20°C, rađa se manje dečaka u poređenju sa devojčicama, pokazalo je novo istraživanje.
Studija: Tri četvrtine britanskih beba provodi vreme pred kompjuterom
17.03.2026.•
0
Tri četvrtine beba starih devet meseci provode kratko vreme pred ekranom kompjutera, dok samo dva odsto roditelja dozvoljava svojoj deci da to rade više od tri sata dnevno.
.jpg "Zašto neke žene žale što su postale majke?")
Zašto neke žene žale što su postale majke?
16.03.2026.•
0
Neke žene, uprkos ljubavi prema svojoj deci, žale zbog toga što su postale majke, a o tim osećanjima retko govore javno zbog straha od osude okoline.
Mnogi već znaju šta će njihovom dvorištu i terasi doneti najviše komfora
16.03.2026.•
0
Čim sunce u martu zadrži malo duže svetlost nad dvorištima i terasama, u mnogim kućama započinje isti razgovor.
Čak i kad je hiljadama kilometara daleko: Tri razloga zašto se parovi više svađaju tokom rata
15.03.2026.•
0
Čak i kada se rat dešava hiljadama kilometara daleko, on na neki način prodire u svakodnevni život.
Ovo su najčešće promene na koži tokom trudnoće
15.03.2026.•
0
Trudnoća donosi brojne promene u telu, a mnoge žene primete i promene na koži.
Kako AI igračke deluju na decu - vrlo malo istraživanja na tu temu
15.03.2026.•
0
Stručnjaci su pozvali na donošenje strožih propisa o igračkama sa veštačkom inteligencijom namenjenih deci.
Grčevi u nogama čest problem u trudnoći - evo kako ih ublažiti
10.03.2026.•
0
Grčevi u nogama tokom trudnoće često se javljaju neočekivano, ponekad čak i usred noći, i iako mogu biti bolni, smatraju se potpuno normalnim.
Objavljena lista najboljih gradova na svetu za podizanje dece
10.03.2026.•
1
Novi globalni izveštaj sajta Compare the Market otkriva najbolja mesta na svetu za podizanje dece.
Studija: Broj dece može uticati na dužinu životnog veka
08.03.2026.•
0
Rađanje više od prosečnog broja dece ili nemanje dece uopšte povezano je sa kraćim životnim vekom i bržim biološkim starenjem u nedavnoj studiji koju je predvodio tim sa Univerziteta u Helsinkiju u Finskoj.
Bebe majki koje vežbaju pre i tokom trudnoće brže se razvijaju
08.03.2026.•
0
Nova studija iz Japana pokazuje da žene koje daju prioritet jednoj uobičajenoj aktivnosti tokom trudnoće možda svojim bebama daju razvojnu prednost.
Koliko majčino mleko može da stoji na sobnoj temperaturi
08.03.2026.•
0
Majke, posebno one koje se prvi put susreću s dojenjem, često imaju brojna pitanja o pravilnom čuvanju majčinog mleka.
Bebe su izložene 42 "večne hemikalije" i pre rođenja
08.03.2026.•
0
Nova istraživanja sugerišu da su bebe izložene mnogo većem broju "večnih hemikalija" pre nego što se rode nego što se ranije mislilo, dok se potencijalne štete ovih supstanci i dalje istražuju.
Kako dve godine dojenja mogu uticati na vaše telo
01.03.2026.•
0
Stručnjaci objašnjavaju šta se dešava sa našim telima nakon dojenja tokom dve godine i kakav je uticaj kada se ti postporođajni hormoni smire.
U Britaniji rođena prva beba iz materice preminule donorke
24.02.2026.•
0
U Velikoj Britaniji je rođena prva beba čija je majka primila matericu od preminule donorke, saopštio je lekarski tim.
Zašto se ljudske bebe rađaju potpuno nemoćne?
18.02.2026.•
1
Zašto se čini da su ljudske bebe, u poređenju sa većinom drugih životinja, neverovatno nemoćne? Ždrebe može da ustane za nekoliko sati, a mladunče šimpanze može gotovo odmah čvrsto da se uhvati za dlaku svoje majke.
Strastvenu ljubav većina ljudi doživi dva puta u životu
18.02.2026.•
2
Većina građana SAD tokom života strastvenu ljubav doživi u proseku dva puta, dok 14 odsto nikada nije imalo takvo iskustvo, pokazuju rezultati istraživanja koje je sproveo američki Institut Kinsi.
Studija pokazala: Mlađa braća i sestre provode više vremena pred ekranima nego starija deca
17.02.2026.•
0
Mesto koje dete ima u porodici može biti veoma važno - ali nije reč samo o privilegijama ili pritisku roditelja.
Kako se ponovo povezati sa partnerom nakon dobijanja dece?
16.02.2026.•
1
Dolazak dece menja partnerske odnose više nego što mnogi očekuju, a stručnjaci upozoravaju da je osećaj udaljenosti među partnerima nakon roditeljstva česta pojava i da zahteva svesno ulaganje u odnos.
Šveđanka dobila trojke u 50. godini
15.02.2026.•
0
Šveđanka Mari Gustavson je već imala četiri sina, kada je poželela da rodi još jednu bebu, i to u 50. godini, ali je na opšte iznenađenje dobila trojke.
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar