VIDEO: Upoznajte malu ajkulu koja svetli u mraku
Okean je pun organizama koji svetle: plutajuće meduze, dubokomorske ribe sa svetlećim mamcima, neonski plankton koji osvetljava obale.
Iako je proizvodnja svetlosti česta pojava u evoluciji mora, malo ljudi shvata da ne potiče sav morski sjaj od organizama koji sami stvaraju svetlost. Neke životinje koriste drugačiji trik: biofluorescenciju. Među tim fluorescentnim životinjama nalazi se i mala atlantska ajkula poznata kao lančana mačka-ajkula (Scyliorhinus retifer), piše Forbes Srbija.
Kada biste je posmatrali pod običnim svetlom, pomislili biste da lančana mačka-ajkula izgleda prilično neupadljivo. Ima boju od svetlosmeđe do braon, sa mrežom tamnih linija preko tela koje podsećaju na šaru lanca. Međutim, ako biste je obasjali plavim svetlom i posmatrali kroz žuti filter, videli biste kako svetli jarko zeleno.
Evo kako nam lančana mačka-ajkula pruža uvid u to kako ajkule opažaju svoje okruženje, kao i u to kako su se ovakvi signali razvili u mračnim staništima.
Biofluorescentna ajkula
Da bismo razumeli sjaj lančane mačka-ajkule, važno je razlikovati biofluorescenciju od bioluminiscencije, jer su to dve pojave koje se često mešaju:
Bioluminiscentni organizmi - poput svitaca, svetlećih larvi ili određenih dubokomorskih riba - proizvode svetlost putem hemijskih reakcija, što znači da sami stvaraju sopstveno osvetljenje. Biofluorescentni organizmi, s druge strane, ne stvaraju svetlost sami. Umesto toga, oni apsorbuju svetlost jedne talasne dužine i ponovo je emituju na drugoj (obično dužoj) talasnoj dužini. Primeri uključuju neke vrste ptica, korale, škorpije i ribe, među kojima je i lančana mačka-ajkula.
Lančane mačka-ajkule obično žive duž zapadnog dela atlantskog kontinentalnog pojasa, najčešće na dubinama gde je sunčeva svetlost u velikoj meri filtrirana morskom vodom. Kao što ronioci znaju, duže talasne dužine poput crvene i narandžaste brzo nestaju na tim dubinama. Zbog toga su pretežno vidljive samo plave talasne dužine svetlosti.
S obzirom na to da plava svetlost najefikasnije prodire kroz vodu, ona je obično dominantan izvor osvetljenja u većini morskih ekosistema. Zbog toga životinje koje mogu da tu plavu svetlost pretvore u druge boje dobijaju nove vizuelne signale, što im pomaže da se istaknu u jednobojnom okruženju.
U tom smislu, biofluorescencija stvara kontrast u inače plavom vizuelnom svetu. Za životinje koje mogu da detektuju te talasne dužine, ovi fluorescentni signali mogu čak služiti kao neka vrsta tajnog vizuelnog jezika.
Sunčana svetlost kroz vodu
Prema istraživanju objavljenom 2016. u časopisu Scientific Reports, kod lančane mačka-ajkule proces biofluorescencije funkcioniše ovako:
- Plava svetlost iz okolnog okeana prodire kroz vodu
- Specijalizovani molekuli u koži ajkule apsorbuju tu plavu svetlost
- Ti molekuli ponovo emituju energiju kao zelenu fluorescentnu svetlost
Možda najvažniji deo ovog procesa jeste spoljašnji izvor svetlosti. U morskim okruženjima, to je obično sunčeva svetlost filtrirana kroz vodeni stub.
Jedan od najzanimljivijih aspekata ovog otkrića jeste da lančane mačka-ajkule verovatno i same vide tu fluorescenciju. Kako pokazuje studija objavljena u časopisu "Scientific Reports", oči ovih ajkula prilagođene su da detektuju talasne dužine koje proizvode njihovi sopstveni fluorescentni obrasci. U istraživanjima koja su ispitivala spektralnu osetljivost njihove mrežnjače, naučnici su otkrili da su fotoreceptori u mrežnjači podešeni na plavo-zelenu svetlost.
To znači da sjaj koji ljudskom oku pod vodom deluje suptilno (ili čak nevidljivo) može biti vrlo upadljiv drugoj ajkuli. Drugim rečima, biofluorescencija može funkcionisati kao privatni vizuelni kanal - vidljiv jedinkama sa odgovarajućim čulnim sposobnostima, ali manje uočljiv predatorima ili plenu koji nemaju te sposobnosti.
Hemija iza sjaja ove ajkule
Mnogi se pitaju šta tačno čini lančanu mačka-ajkulu fluorescentnom. Odgovor leži u neobičnom hemijskom jedinjenju koje se nalazi u njihovoj koži.
U detaljnoj biohemijskoj analizi objavljenoj 2019. u časopisu "iScience", istraživači su identifikovali grupu fluorescentnih molekula u koži lančanih mačka-ajkula koji ranije nisu bili opisani kod kičmenjaka.
Tačnije, ova jedinjenja su bromovani metaboliti koji potiču iz metaboličkog puta triptofana. To znači da nastaju u biohemijskim procesima koji uključuju aminokiselinu triptofan. Kada su ovi molekuli izloženi plavoj svetlosti, emituju zelenu fluorescenciju.
Ono što ovo otkriće čini još zanimljivijim jeste to što ova jedinjenja u laboratorijskim testovima pokazuju i određena antimikrobna svojstva.
Drugim rečima, isti molekuli koji su odgovorni za fluorescenciju mogu imati i dodatne fiziološke uloge – moguće čak pomažući u zaštiti kože ajkule od mikrobioloških infekcija. Ovakva višefunkcionalnost je česta u evolucionoj biologiji. Neretko se dešava da se strukture i molekuli razviju za jednu svrhu, a kasnije budu „preuzeti” za druge.
Signalizacija tokom parenja
Zanimljivo je i to da fluorescencija lančane mačka-ajkule nije ravnomerno raspoređena po telu. Umesto toga, sjaj formira obrasce koji se poklapaju sa karakterističnim svetlosmeđim i braon šarama nalik lancu.
Ovi obrasci postaju naročito upečatljivi kada se posmatraju kroz filtere koji izdvajaju fluorescentne talasne dužine. Autori rada objavljenog u časopisu "iScience" navode da pojedini delovi tela ajkule fluoresciraju intenzivnije od drugih, što stvara upečatljiv kontrast između jarko zelenih i tamnijih područja.
U pregledu objavljenom 2017. u časopisu "Philosophical Transactions of the Royal Society B", istraživači navode da fluorescencija može imati više bioloških funkcija u životinjskom svetu, ne samo kod lančane mačka-ajkule:
- Prepoznavanje vrste – fluorescentni obrasci mogu pomoći jedinkama da se međusobno prepoznaju u slabo osvetljenim sredinama.
- Signalizacija tokom parenja – fluorescencija može povećati uočljivost određenih delova tela tokom udvaranja ili čak uticati na izbor partnera.
- Kamuflaža – fluorescentne šare mogu pomoći da se razbije obris tela organizma u specifičnim svetlosnim uslovima plitkih obalnih voda.
Utvrđivanje koja od ovih uloga (ako ijedna) ima dominantnu funkciju u prirodi i dalje je aktivna oblast istraživanja.
Pročitaj još
Zašto je ova ajkula važna
Pored lepote i intrigantnosti ovog otkrića, fluorescentna jedinjenja u koži lančane mačka-ajkule mogu imati i biomedicinsku primenu. Pošto ovi molekuli fluoresciraju pod određenim talasnim dužinama, istraživači trenutno ispituju da li bi slična jedinjenja mogla da se koriste kao alati za biološko snimanje. Zapravo, fluorescentni markeri se već široko koriste u ćelijskoj biologiji i medicini za praćenje molekularnih procesa.
Pored toga, antimikrobna svojstva ovih jedinjenja mogu poslužiti kao inspiracija za razvoj novih antimikrobnih sredstava. Ovo je oblast od sve većeg značaja, jer otpornost na antibiotike postaje globalni problem koji utiče na populacije širom sveta.
Iako sjaj lančane mačka-ajkule na prvi pogled može delovati kao zanimljiva radoznalost, ovakva otkrića pokazuju koliko toga u morskim ekosistemima još uvek ostaje skriveno. Očigledno je da okean sadrži slojeve vizuelne komunikacije koji su potpuno nevidljivi bez specijalizovane opreme. Ove ajkule su takođe posebno zanimljiv primer kako se adaptacije često razvijaju kroz međusobno delovanje okruženja, hemije i čulne percepcije.
Ono što ljudskom oku izgleda obično često je sve samo ne to - naročito ispod površine mora. Za istraživače koji proučavaju lančanu mačka-ajkulu, taj fascinantni zeleni sjaj je još jedan podsetnik da evolucija retko propušta priliku da svetlost pretvori u informaciju.
Od svetlećeg planktona do fluorescentne kože ajkula, priroda je prepuna skrivenih čuda.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Život - Svet životinja
Upozorenje veterinara: Opekotine od sunca su izuzetno opasne po kućne ljubimce
25.06.2026.•
0
Psi sa malo krzna ili svetlom kožom mogu da izgore na suncu, bez obzira što krzno štiti kožu od UV zračenja, upozorava veterinar Maja Firle.
Lutanja, otmica, prihvatilište: Filmska priča orla Feliksa koji je danas konačno vraćen u Srbiju
23.06.2026.•
3
Više od pola godine nakon što objavljeno da je orao krstaš Feliks otet u regionu Bliskog istoka, nakon višemesečne epopeje međunarodnih pregovora, ovaj mladunac konačno se vratio kući.
VIDEO: Orao krstaš Feliks se vraća u Srbiju, nađen u rukama ilegalnih trgovaca divljim pticama
23.06.2026.•
1
Orao krstaš nazvan Feliks, čija je sudbina poslednjih meseci privukla pažnju javnosti, trebalo bi da specijalnim avionom Vojske Srbije bude donet iz Libana na vojni aerodrom u Batajnici.
Naučnici u Rusiji identifikovali 30 novih virusa koje prenose komarci i krpelji
21.06.2026.•
0
Identifikovano je više od 30 novih virusa koje prenose krpelji, komarci, mali sisari i slepi miševi u Rusiji.
Grčka pokrenula masovni lov na smrtonosnu ribu koja je preplavila more
21.06.2026.•
2
Ribari širom Grčke pokrenuli su nacionalnu akciju i prvo takmičenje u lovu na "ribu zec", u pokušaju da smanje njenu brojnost i ublaže posledice koje ova vrsta ima po morski ekosistem, ribarstvo i turizam.
VIDEO: Isus Hrist gušter - naučnike fascinira njegova sposobnost da hoda (trči) po vodi, ali i stil
21.06.2026.•
0
Upoznajte guštera poznatog kao "Isus Hrist gušter", koji može da trči po vodi.
Najčudnija mačka na svetu stalno se pojavljuje tamo gde je niko ne očekuje
21.06.2026.•
0
Crni serval (Leptailurus serval) je neobična melanistička varijanta afričkog servala, srednje velike divlje mačke poreklom iz Afrike.
Ptičji grip usmrtio 13.000 mladunaca morskih slonova
21.06.2026.•
0
Više od 13.000 mladunaca morskih slonova uginulo je nakon izbijanja soja ptičjeg gripa H5 na australijskim subantarktičkim ostrvima Herd i Makdonald.
Otkrivena nova vrsta pauka u Ekvadoru: Maskira se u parazitsku gljivu i zbunjuje naučnike
20.06.2026.•
1
Istraživači su identifikovali izuzetnu novu vrstu pauka u amazonskoj prašumi Ekvadora koji se prerušava u parazitsku gljivu.
Veterinari upozoravaju: Ne lečite kućne ljubimce na društvenim mrežama
18.06.2026.•
0
Organizacija "People's Dispensary for Sick Animals" (PDSA), najveće britansko veterinarsko udruženje, upozorila je da internet "trikovi" i kućni tretmani mogu ugroziti živote kućnih ljubimaca.
Rekordan broj orlova krstaša u Srbiji zahvaljujući brizi i zaštiti u poslednjih deset godina
18.06.2026.•
2
S 29 gnezdećih parova i 25 do sada odnegovanih mladunaca ovo je najuspešnija gnezdeća sezona orlova krstaša (Aquila heliaca), kritično ugrožene i strogo zaštićene grabljivice.
Za kućne ljubimce iz Srbije više nije potreban test na besnilo pri ulasku u EU
17.06.2026.•
4
Srbija je uvrštena na listu trećih zemalja za koje prilikom nekomercijalnog kretanja pasa, mačaka i krznašica u države članice EU više nije potrebno serološko ispitivanje na besnilo (titar antitela).
Krali mačke namenjene za ljudsku ishranu u Vijetnamu
17.06.2026.•
2
Više od 400 mačaka namenjenih za nelegalno klanje i ljudsku ishranu u Vijetnamu spaseno je nakon što su vlasti razbile lanac kradljivaca mačaka, saopštila je grupa za zaštitu životinja Humani svet za životinje.
Tri medveda ubijena u Grčkoj
14.06.2026.•
4
Nadležni organi u Grčkoj i grčke ekološke organizacije potvrdili su da su poslednjih nekoliko dana tri medveda pronađena mrtva na severozapadu te zemlje.
Zašto mačke guraju stvari sa stolova?
14.06.2026.•
0
Verovatno ste već videli kako vaša mačka sedi na stolu, gleda u čašu i polako je gura ka ivici dok ne padne na pod.
Zemljom nekada šetala džinovska škorpija duga jedan metar
14.06.2026.•
3
Da ste šetali poplavnim ravnicama Zemlje pre 415 miliona godina, ne biste naišli ni na jednog sisara, ali biste morali da se čuvate džinovske škorpije duže od jednog metra.
U moru u Grčkoj nekontrolisano se širi otrovna riba
14.06.2026.•
1
Otrovna srebrnoobrazna riba naduvača, poznata kao "lagocefalus", širi se iz južnih delova Grčke ka vodama u blizini Atine i centralne Grčke, što izaziva zabrinutost zbog mogućih posledica.
VIDEO: Otkriveno najveće "groblje kitova" u Indijskom okeanu, ostaci stari više od pet miliona godina
11.06.2026.•
0
U jugoistočnom delu Indijskog okeana zapadno od Australije, pronađeno je "groblje kitova" koje se smatra najstarijim, najdubljim i najobimnijim, a u njemu su pronađeni fosili stariji više od pet miliona godina.
Orangutanima u Indoneziji preti izumiranje
11.06.2026.•
0
Smrtonosne poplave i klizišta na indonežanskoj Sumatri prošle godine uništili su najmanje sedam odsto ukupne populacije kritično ugroženih tapanuli orangutana, pokazuje novi izveštaj.
Uhvaćen medved zbog kog su sve škole u japanskom gradu bile zatvorene
09.06.2026.•
0
Japanske vlasti uhvatile su crnog medveda koji je nekoliko dana lutao gradom Ucunomija severno od Tokija, nakon što je uspavan strelicama sa sedativom, saopštila je policija.
VIDEO: Velika bela ajkula prvi put snimljena pod vodom u Sredozemnom moru
09.06.2026.•
1
Ronioci su snimili neverovatno redak susret sa velikom belom ajkulom u Sredozemnom moru, prenosi BBC.
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar