VIDEO: Upoznajte malu ajkulu koja svetli u mraku
Okean je pun organizama koji svetle: plutajuće meduze, dubokomorske ribe sa svetlećim mamcima, neonski plankton koji osvetljava obale.
Iako je proizvodnja svetlosti česta pojava u evoluciji mora, malo ljudi shvata da ne potiče sav morski sjaj od organizama koji sami stvaraju svetlost. Neke životinje koriste drugačiji trik: biofluorescenciju. Među tim fluorescentnim životinjama nalazi se i mala atlantska ajkula poznata kao lančana mačka-ajkula (Scyliorhinus retifer), piše Forbes Srbija.
Kada biste je posmatrali pod običnim svetlom, pomislili biste da lančana mačka-ajkula izgleda prilično neupadljivo. Ima boju od svetlosmeđe do braon, sa mrežom tamnih linija preko tela koje podsećaju na šaru lanca. Međutim, ako biste je obasjali plavim svetlom i posmatrali kroz žuti filter, videli biste kako svetli jarko zeleno.
Evo kako nam lančana mačka-ajkula pruža uvid u to kako ajkule opažaju svoje okruženje, kao i u to kako su se ovakvi signali razvili u mračnim staništima.
Biofluorescentna ajkula
Da bismo razumeli sjaj lančane mačka-ajkule, važno je razlikovati biofluorescenciju od bioluminiscencije, jer su to dve pojave koje se često mešaju:
Bioluminiscentni organizmi - poput svitaca, svetlećih larvi ili određenih dubokomorskih riba - proizvode svetlost putem hemijskih reakcija, što znači da sami stvaraju sopstveno osvetljenje. Biofluorescentni organizmi, s druge strane, ne stvaraju svetlost sami. Umesto toga, oni apsorbuju svetlost jedne talasne dužine i ponovo je emituju na drugoj (obično dužoj) talasnoj dužini. Primeri uključuju neke vrste ptica, korale, škorpije i ribe, među kojima je i lančana mačka-ajkula.
Lančane mačka-ajkule obično žive duž zapadnog dela atlantskog kontinentalnog pojasa, najčešće na dubinama gde je sunčeva svetlost u velikoj meri filtrirana morskom vodom. Kao što ronioci znaju, duže talasne dužine poput crvene i narandžaste brzo nestaju na tim dubinama. Zbog toga su pretežno vidljive samo plave talasne dužine svetlosti.
S obzirom na to da plava svetlost najefikasnije prodire kroz vodu, ona je obično dominantan izvor osvetljenja u većini morskih ekosistema. Zbog toga životinje koje mogu da tu plavu svetlost pretvore u druge boje dobijaju nove vizuelne signale, što im pomaže da se istaknu u jednobojnom okruženju.
U tom smislu, biofluorescencija stvara kontrast u inače plavom vizuelnom svetu. Za životinje koje mogu da detektuju te talasne dužine, ovi fluorescentni signali mogu čak služiti kao neka vrsta tajnog vizuelnog jezika.
Sunčana svetlost kroz vodu
Prema istraživanju objavljenom 2016. u časopisu Scientific Reports, kod lančane mačka-ajkule proces biofluorescencije funkcioniše ovako:
- Plava svetlost iz okolnog okeana prodire kroz vodu
- Specijalizovani molekuli u koži ajkule apsorbuju tu plavu svetlost
- Ti molekuli ponovo emituju energiju kao zelenu fluorescentnu svetlost
Možda najvažniji deo ovog procesa jeste spoljašnji izvor svetlosti. U morskim okruženjima, to je obično sunčeva svetlost filtrirana kroz vodeni stub.
Jedan od najzanimljivijih aspekata ovog otkrića jeste da lančane mačka-ajkule verovatno i same vide tu fluorescenciju. Kako pokazuje studija objavljena u časopisu "Scientific Reports", oči ovih ajkula prilagođene su da detektuju talasne dužine koje proizvode njihovi sopstveni fluorescentni obrasci. U istraživanjima koja su ispitivala spektralnu osetljivost njihove mrežnjače, naučnici su otkrili da su fotoreceptori u mrežnjači podešeni na plavo-zelenu svetlost.
To znači da sjaj koji ljudskom oku pod vodom deluje suptilno (ili čak nevidljivo) može biti vrlo upadljiv drugoj ajkuli. Drugim rečima, biofluorescencija može funkcionisati kao privatni vizuelni kanal - vidljiv jedinkama sa odgovarajućim čulnim sposobnostima, ali manje uočljiv predatorima ili plenu koji nemaju te sposobnosti.
Hemija iza sjaja ove ajkule
Mnogi se pitaju šta tačno čini lančanu mačka-ajkulu fluorescentnom. Odgovor leži u neobičnom hemijskom jedinjenju koje se nalazi u njihovoj koži.
U detaljnoj biohemijskoj analizi objavljenoj 2019. u časopisu "iScience", istraživači su identifikovali grupu fluorescentnih molekula u koži lančanih mačka-ajkula koji ranije nisu bili opisani kod kičmenjaka.
Tačnije, ova jedinjenja su bromovani metaboliti koji potiču iz metaboličkog puta triptofana. To znači da nastaju u biohemijskim procesima koji uključuju aminokiselinu triptofan. Kada su ovi molekuli izloženi plavoj svetlosti, emituju zelenu fluorescenciju.
Ono što ovo otkriće čini još zanimljivijim jeste to što ova jedinjenja u laboratorijskim testovima pokazuju i određena antimikrobna svojstva.
Drugim rečima, isti molekuli koji su odgovorni za fluorescenciju mogu imati i dodatne fiziološke uloge – moguće čak pomažući u zaštiti kože ajkule od mikrobioloških infekcija. Ovakva višefunkcionalnost je česta u evolucionoj biologiji. Neretko se dešava da se strukture i molekuli razviju za jednu svrhu, a kasnije budu „preuzeti” za druge.
Signalizacija tokom parenja
Zanimljivo je i to da fluorescencija lančane mačka-ajkule nije ravnomerno raspoređena po telu. Umesto toga, sjaj formira obrasce koji se poklapaju sa karakterističnim svetlosmeđim i braon šarama nalik lancu.
Ovi obrasci postaju naročito upečatljivi kada se posmatraju kroz filtere koji izdvajaju fluorescentne talasne dužine. Autori rada objavljenog u časopisu "iScience" navode da pojedini delovi tela ajkule fluoresciraju intenzivnije od drugih, što stvara upečatljiv kontrast između jarko zelenih i tamnijih područja.
U pregledu objavljenom 2017. u časopisu "Philosophical Transactions of the Royal Society B", istraživači navode da fluorescencija može imati više bioloških funkcija u životinjskom svetu, ne samo kod lančane mačka-ajkule:
- Prepoznavanje vrste – fluorescentni obrasci mogu pomoći jedinkama da se međusobno prepoznaju u slabo osvetljenim sredinama.
- Signalizacija tokom parenja – fluorescencija može povećati uočljivost određenih delova tela tokom udvaranja ili čak uticati na izbor partnera.
- Kamuflaža – fluorescentne šare mogu pomoći da se razbije obris tela organizma u specifičnim svetlosnim uslovima plitkih obalnih voda.
Utvrđivanje koja od ovih uloga (ako ijedna) ima dominantnu funkciju u prirodi i dalje je aktivna oblast istraživanja.
Pročitaj još
Zašto je ova ajkula važna
Pored lepote i intrigantnosti ovog otkrića, fluorescentna jedinjenja u koži lančane mačka-ajkule mogu imati i biomedicinsku primenu. Pošto ovi molekuli fluoresciraju pod određenim talasnim dužinama, istraživači trenutno ispituju da li bi slična jedinjenja mogla da se koriste kao alati za biološko snimanje. Zapravo, fluorescentni markeri se već široko koriste u ćelijskoj biologiji i medicini za praćenje molekularnih procesa.
Pored toga, antimikrobna svojstva ovih jedinjenja mogu poslužiti kao inspiracija za razvoj novih antimikrobnih sredstava. Ovo je oblast od sve većeg značaja, jer otpornost na antibiotike postaje globalni problem koji utiče na populacije širom sveta.
Iako sjaj lančane mačka-ajkule na prvi pogled može delovati kao zanimljiva radoznalost, ovakva otkrića pokazuju koliko toga u morskim ekosistemima još uvek ostaje skriveno. Očigledno je da okean sadrži slojeve vizuelne komunikacije koji su potpuno nevidljivi bez specijalizovane opreme. Ove ajkule su takođe posebno zanimljiv primer kako se adaptacije često razvijaju kroz međusobno delovanje okruženja, hemije i čulne percepcije.
Ono što ljudskom oku izgleda obično često je sve samo ne to - naročito ispod površine mora. Za istraživače koji proučavaju lančanu mačka-ajkulu, taj fascinantni zeleni sjaj je još jedan podsetnik da evolucija retko propušta priliku da svetlost pretvori u informaciju.
Od svetlećeg planktona do fluorescentne kože ajkula, priroda je prepuna skrivenih čuda.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Život - Svet životinja
Većina narandžastih mačaka su mužjaci, nauka objasnila zašto
11.05.2026.•
8
Mnogi vlasnici i ljubitelji mačaka primetili su da je većina mačaka narandžaste boje muškog pola, ali za ovu pojavu postoji i naučno objašnjenje.
U Kini otkrivena nova vrsta zmije - "dvoglava"
10.05.2026.•
0
Kineski istraživači otkrili su novu vrstu zmije u oblasti Guangsi, koja odvraća predatore tako što zaobljenim, tupim repom oponaša drugu glavu.
Uspešno se razvijaju vukovi iz "Igre prestola" koji su nekada bili izumrli
10.05.2026.•
5
Mladunci strašnih vukova iz serije "Game of Thrones", koji su vraćeni iz izumiranja, zdravi su i spremni za razmnožavanje, saopštila je biotehnološka kompanija koja stoji iza ovog proboja.
Jedan pauk hrani se isključivo komarcima koji su tek pili ljudsku krv
10.05.2026.•
1
U regionu jezera Viktorija u Keniji i Ugandi živi pauk skakač, dugačak svega pet milimetara, koji ima neobičnu sklonost: lovi isključivo komarce koji su se tek nahranili ljudskom krvlju.
VIDEO: Osa nazvana po Dejvidu Atenborou na njegov 100. rođendan
10.05.2026.•
0
Naučnici su novu identifikovanu vrstu ose nazvali po Dejvidu Atenborou kako bi odali počast legendarnom prirodnjaku i televizijskom voditelju povodom njegovog 100. rođendana.
VIDEO: Pačići prekinuli kraljevski plotun u Londonu, vojnici ih sproveli na bezbedno
07.05.2026.•
1
Tokom ceremonijalnog ispaljivanja počasne paljbe u londonskom Hajd parku, britanski vojnici intervenisali su kako bi bezbedno sklonili patku i njene pačiće koji su se slučajno našli na putu vojnoj jedinici.
U Umagu pronađen delfin upucan iz vatrenog oružja
07.05.2026.•
1
Na obali mora u Bašaniji, naselju u Umagu, pronađen je upuceni delfin, a zbog sumnje da je počinjeno krivično delo policija će podneti krivičnu prijavu protiv nepoznate osobe.
Stručnjaci veruju da je kit Timi uginuo nakon puštanja u Severno more
07.05.2026.•
0
Grbavi kit Timi, koji je privukao svetsku pažnju nakon što se nasukao u nemačkim vodama, najverovatnije je uginuo pošto je pušten sa barže u otvoreno more, dok se dovodi u pitanje i način na koji je sprovedeno spasavanje
Tajpej planira da ubije sve pacove nakon dva slučaja hantavirusa
06.05.2026.•
3
Gradonačelnik Tajpeja Čang Van-an izjavio je da gradska uprava Tajpeja sprovodi projekat istrebljenja pacova na nivou celog grada.
Na Pešteru posle nekoliko decenija zabeležen crnokrili zijavac
05.05.2026.•
0
Istraživači Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije zabeležili su na Sjeničko-pešterskoj visoravni crnokrilog zijavca (Glareola nordmanni), pticu koja se u Srbiji beleži tek treći put i to nakon skoro 40 ggodina.
Carinici u Nemačkoj otkrili 16 malih jazavičara u jednom automobilu
05.05.2026.•
0
Carinski službenici iz nemačkog grada Braunšvajga pronašli su u jednom automobilu 16 jazavičara, nakon čega se rutinska kontrola pretvorila u operaciju spasavanja pasa, preneo je Bild.
Naučnici otkrili novu vrstu pauka i nazvali je po albumu Pink Flojda
04.05.2026.•
0
Istraživači sa nekoliko južnoameričkih instituta identifikovali su novu vrstu pauka.
Spaseni bik nazvan po Dejvidu Atenborou u čast njegovog 100. rođendana
03.05.2026.•
0
Organizacija za prava životinja PETA nazvala je "mudrog" bika ser Atenbulok, jedinstveni omaž za proslavu predstojećeg 100. rođendana prirodnjaka i voditelja emisija o prirodi ser Dejvida Atenboroa 8. maja.
Američka kompanija planira da oživi izumrlu plavu antilopu
03.05.2026.•
0
Američka biotehnološka kompanija "Colossal Biosciences" najavila je da planira da oživi izumrlu plavu antilopu koristeći tehnologije slične onima iz filma Park iz doba Jure.
Šta sve psi mogu da nanjuše, a mi ne
03.05.2026.•
3
Psi mogu da nanjuše stvari koje su ljudima potpuno neprimetne jer imaju neuporedivo razvijeniji njuh.
Podivljali slon u Indiji bacao i prevrtao automobile i umrtio jednu osobu
03.05.2026.•
1
Veliki podivljali slon bacao je automobile i dvotočkaše nakon što se otrgao sa lanca kod hrama Kidangur Mahavišnu u Angamaliju, na jugu Indije, pri čemu je usmrtio 40-godišnjeg muškarca.
Livorno će kažnjavati vlasnike pasa koji ne operu površinu na koju se njihov pas ispiški
03.05.2026.•
19
Vlasnici pasa u Livornu biće obavezni da čiste urin svojih ljubimaca sa javnih prostora ili će se suočiti sa kaznama do 500 evra.
VIDEO: Vraćen u more kit Timi koji je od marta bio nasukan u Nemačkoj
03.05.2026.•
0
Spasilački tim je izvukao grbavog kita uz pomoć barži u Severnom moru koji je bio nasukan u plitkim vodama blizu Nemačke od marta, rekli su očevici.
Papagaji u gradovima uče jedni od drugih šta da jedu
02.05.2026.•
1
Divlji papagaji u urbanim sredinama u Australiji koriste socijalno učenje i kopiraju ponašanje drugih jedinki prilikom odlučivanja da li da probaju novu hranu, pokazuje novo naučno istraživanje.
Ptice u gradovima se više plaše žena nego muškaraca - ali naučnici ne znaju zašto
30.04.2026.•
3
Urbane ptice poput golubova, vrabaca i svraka više se plaše žena nego muškaraca, ali naučnici ne mogu da otkriju zašto.
VIDEO: Orangutan prvi put snimljen kako koristi most koji su napravili ljudi
30.04.2026.•
0
Sumatranski orangutan je po prvi put snimljen kako prelazi most u krošnjama drveća napravljen od strane ljudi, konstruisan da pomogne ugroženim životinjama da zaobiđu asfaltirani put na indonežanskom ostrvu.
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar