Od letnje depresije pati pet odsto stanovništva
Letnji meseci, iako je to manje poznato, predstavljaju problem za pet odsto stanovništva koji imaju sezonski afektivni poremećaj - letnju depresiju, na čiji nastanak utiču brojni razlozi.
Foto: Pixabay
Psihološkinja Snežana Mrvić iz Instituta za mentalno zdravlje u izjavi za Tanjug navela je da je sezonski afektivni poremećaj 1984. godine ušao u klasifikaciju mentalnih poremećaja, a koji po najnovijem izdanju protokola za dijagnostiku i statistiku mentalnih poremećaja - DSM 5 (Diagnostic and statistical manual of mental disorders) nije poseban entitet već je zajedno u sklopu velikog depresivnog poremećaja.
"Simptomi depresije nastaju i prestaju sa promenom sezone, godišnjeg doba. Do sada je tipičnija bila zimska depresija, koja je bila više istraživana, kod koje se tegobe javljaju početkom jeseni i traju do početka proleća. U te simptome spadaju pojačana potreba za snom, povišen apetit, apatija, što ima veze sa manjkom svetlosti", rekla je Mrvić i podsetila da se tada ljudi osećaju povučeno uz sveopšte depresivno raspoloženje.
Prema njenim rečima, u poslednje vreme, izražena je, iako to ljudi manje znaju da uopšte postoji - letnja depresija.
Simptomi se javljaju na proleće, kasno proleće kada topli dugi dani čine da se ljudi osećaju povučeno, bezvoljno, napeto, objasnila je Mrvić i naglasila da su simptomi kod letnje depresije malo drugačiji od zimskog oblika.
"Ovde je izraženija insomnija, manji je apetit, mnogo manje se spava, prisutna je agitacija, iritabilnost, stanje uznemirenosti, anksioznost", navela je psihološkinja.
Prema njenim rečima, razlozi su brojni, ali dodaje i da je na tu temu potrebno više istraživanja.
"Jedan od faktora rizika može biti višak slobodnog vremena, posebno kod dece, kada roditelji zbog toga teže izlaze na kraj. Problem može praviti i poremećena slika tela - selfimidž - kod pojedinih koji izgled percipiraju neadekvatnim, a leto je doba godine kada se nosi manje garderobe i ta izloženost stvara osećaj nelagode", rekla je Mrvić.
Mnogi ljudi se druže na plažama, na bazenima pa iz tog razloga oni koji se ne osećaju prijatno zbog svog izgleda izbegavaju takva druženja i postaju usamljeniji.
Tu je, kako podseća, i planiranje godišnjeg odbora i aktivnosti za decu i finansijski momenat koji uz to ide.
Svi ti faktori mogu da doprinesu javljanju nelagode tokom letnjeg perioda, rekla je Mrvić.
Pročitaj još
Posebno je teško kad neka osoba oseća da bi trebalo da se dobro zabavlja, kao drugi, a kod nje se ne dešava ništa.
Psiholog navodi da nema preciznih podataka koliko ljudi u Srbiji se suočava sa letnjom depresijom, ali se procenjuje da ih je u svetu pet odsto.
"Sezonski afektivni poremećaj obuhvata 10 odsto populacije, žene su više suočene sa tim poremećajem. Za sada, pet odsto stanovništva ima letnji sezonski afektivni poremećaj", navela je Mrvić i dodala da je letnja depresija izraženija u zemljama koje su bliže ekvatoru, u Australiji, Indiji....
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Život - Zdravlje
Kako sačuvati želudac i jednjak od tableta?
01.06.2026.•
0
Lekovi koji se uzimaju oralno mogu uticati na sistem za varenje na više različitih načina. Iako se neki od njih izdaju bez recepta, i obično su bezbedni i efikasni, mogu stvoriti štetne efekte kod nekih ljudi.
Pisanje olovkom ili na tastaturi: Velika razlika za mozak
31.05.2026.•
1
Naučnici upozoravaju da pisanje rukom možda nije samo stvar navike, već važan proces koji oblikuje način na koji mozak uči, pamti i povezuje informacije, iako sve veći broj dece gotovo da ne zna da drži olovku.
SZO: Usamljenost je problem za javno zdravlje
31.05.2026.•
0
Svetska zdravstvena organizacija (SZO) u Izveštaju o društvenoj povezanosti upozorava da usamljenost i socijalna izolacija nisu samo neprijatan lični osećaj, već javnozdravstveni problem.
Godišnje oko 6.500 ljudi oboli od karcinoma pluća, devet od 10 obolelih su pušači
30.05.2026.•
1
Godišnje oko 6.500 ljudi oboli od karcinoma pluća, devet od 10 obolelih su pušači, a gotovo trećina stanovništva u Srbiji puši, rečeno je povodom Svetskog dana borbe protiv duvanskog dima.
Test krvi mogao bi da otkrije Alchajmerovu bolest decenijama pre simptoma
29.05.2026.•
0
Jednostavan krvni test koji meri karakteristične proteine povezane s razvojem Alchajmerove bolesti mogao bi da otkrije bolest decenijama pre pojave simptoma, pokazalo je novo istraživanje.
Novi lek protiv hepatitisa B smanjio virus do nivoa koji imuni sistem može da kontroliše
28.05.2026.•
0
Novi, eksperimentalni lek za hepatitis B omogućava nekim pacijentima da prekinu lečenje bez pokazivanja znakova tog opasnog virusa jetre, što se naziva "funkcionalnim lekom", objavili su danas istraživači.
Šire se staništa komaraca u Evropi: Pretnja od novih žarišta
28.05.2026.•
1
Rast globalnih temperatura mogao bi da proširi područja pogodna za život komaraca i poveća rizik od širenja virusa širom sveta, pokazuje novo istraživanje.
Kako jod pomaže organizmu u smanjenju celulita?
28.05.2026.•
0
Celulit nije samo estetski problem - njegov nastanak povezan je sa usporenom cirkulacijom, zadržavanjem tečnosti, hormonalnim disbalansom i načinom života.
Od septembra u Kliničkom centru Srbije počinje da radi prvi Centar za multiplu sklerozu
27.05.2026.•
3
Srbija dobija Centar za multiplu sklerozu i srodne bolesti u Univerzitetskom Kliničkom centru Srbije, koji bi trebalo da počne da radi do septembra ove godine, a reč je o prvom centru takvog tipa u regionu.
Više od 50 odsto karcinoma se mogu sprečiti: Pušenje jedan od glavnih uzroka
25.05.2026.•
5
Nova istraživanja su identifikovala nekoliko načina na koje se može smanjiti rizik od nastanka raka.
Srbija na prvom mestu u Evropi po smrtnosti od raka kože
25.05.2026.•
2
Srbija po broju obolelih od melanoma zauzima između 10. i 15. mesta u Evropi, ali da je po smrtnosti od te bolesti na prvom mestu izjavio je Predsednik Udruženja obolelih od melanoma Savo Pilipović.
Raste potrošnja antidepresiva i sedativa u Srbiji
25.05.2026.•
6
Lekovi za smirenje i antidepresivi u Srbiji su postali svakodnevni alat za suočavanje sa stresom, anksioznošću i emocionalnim pritiscima.
Batut: Za nedelju dana oko 4.400 slučajeva oboljenja sličnih gripu
24.05.2026.•
0
Institut za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut" saopštio je da je na teritoriji Srbije od 11. do 17. maja zabeleženo 4.441 slučaja oboljenja sličnih gripu.
"Magične pečurke" pomažu u lečenju zavisnosti od kokaina
24.05.2026.•
0
Jedna doza psilocibina, psihoaktivne supstance iz halucinogenih pečuraka, mogla bi da bude efikasan tretman za zavisnost od kokaina, pokazali su rezultati kliničkog istraživanja objavljenog u časopisu "Jama Network Open"
Posebna grupa matičnih ćelija štiti zube od karijesa i propadanja
24.05.2026.•
0
Oružje za borbu protiv prirodnog starenja zuba, koje ih s vremenom čini sve krhkijim i podložnijim oštećenjima izazvanim karijesom, nalazi se u posebnoj grupi matičnih ćelija smeštenih unutar zubne pulpe.
Plastična kuvala oslobađaju gotovo tri milijarde plastičnih čestica u šolju vode
24.05.2026.•
3
U decembru 2025. godine, istraživači sa Univerziteta Kvinslend objavili su studiju čiji bi nalazi mogli naterati potrošače da dvaput razmisle o korišćenju plastičnog kuvala sledeći put kada požele lepu šolju čaja.
Mnogi imaju dlake na nožnim prstima: Da li je to normalno?
24.05.2026.•
0
Dlake na nožnim prstima često su normalna pojava i mogu biti znak dobre cirkulacije, ali njihov iznenadni rast ili opadanje ponekad može ukazivati na zdravstveni problem ili nuspojavu lekova.
Koliko dugo bi trebalo da možete da sedite uza zid
24.05.2026.•
0
U svetu vežbi za donji deo tela, sedenje uza zid često pada u drugi plan, zanemareno u korist drugih osnovnih vežbi poput mrtvog dizanja i čučnjeva.
Razvijena nova metoda za dijagnostikovanje bolesti materice pomoću analiza krvi
23.05.2026.•
0
Dijagnostiku bolesti endometrijuma (unutrašnje sluzokože materice) razvili su ruski naučnici analizom krvi uz korišćenje minimalno invazivne metode koja se zove Ramanova spektroskopija (SERS).
Šta vaš rukopis govori o zdravlju mozga i riziku od demencije?
22.05.2026.•
4
Kada je grupa starijih ljudi u Portugalu radila testove pisanja, naučnici su pronašli vezu između načina na koji pišu i zdravlja njihovog mozga.
Polno prenosive bolesti u porastu širom Evrope
21.05.2026.•
2
Polno prenosive bolesti su u porastu širom Evrope, a broj slučajeva gonoreje i sifilisa dostigao je rekordan nivo u 2024. godini, pokazuju najnoviji zvanični podaci.
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar