Foto: 021.rs (Prof. dr Miodrag Krstić/Lična arhiva)
Antibiotici su doprineli značajnom smanjenju (stope) smrtnosti od bakterijskih infekcija, a mnoge fatalne bolesti su postale izlečive, čime se produžio životni vek ljudi.
Međutim, duboko ukorenjena u tom terapeutskom uspehu su i neželjena dejstva antibiotika na mikrobiom, složenu zajednicu mikroorganizama (raznovrsne bakterije, gljivice i virusi) koji žive u našem organizmu. Oni pomažu u varenju hrane, jačaju naš imunološki sistem, pa čak utiču i na naše mentalno blagostanje.
Kada antibiotici poremete ovu delikatnu ravnotežu koja postoji između njih, može doći do neželjenih efekata kao što su dijareja izazvana antibioticima, takozvani antibiotski kolitis... Na ovu temu govori prof. dr Miodrag Krstićem, gastroenterohepatolog sa Klinike za gastroenterologiju, UKCS Beograd.
Koja su to neželjena dejstva antibiotika?
Kratkoročne posledice su dobro poznate. Nakon primene antibiotika očekivano je eliminisanje štetnih bakterija koje izazivaju infekciju. Međutim, taj proces često dovodi i do eliminisanja dobrih bakterija, jer antibiotici nisu selektivni lekovi. Umesto dobrih, preterano se nagomilavaju štetne bakterije i upravo taj disbalans neretko dovodi do privremenih gastrointestinalnih smetnji, uključujući proliv, mučninu ili nadimanje.
Iako je tretman antibioticima često neizbežan, sve više istraživanja naglašava važnost promišljenog i ograničenog korišćenja ovih lekova.
Antibiotici su nam neophodni, ali uz njih idu i neželjena dejstva. Kako onda rešiti ovaj problem?
Postoji nekoliko strategija koje nam mogu biti od pomoći. Najpre se savetuje racionalna upotreba antibiotika. Lekari bi trebalo da pažljivo razmotre potrebu za antibioticima pre nego što ih propišu. Treba ih primenjivati samo u slučaju bakterijskih infekcija i to na osnovu urađenog antibiograma, umesto rutinskog korišćenja.
Nadalje, uzimanje nekih probiotika može da prevenira nastanak antibiotske dijareje. Važno je da istaknemo da nisu svi probiotici isti. Po najnovijim smernicama Svetske gastroenterološke organizacije iz 2023. godine, prva preporuka za prevenciju antibiotske dijareje su jedinstvena probiotska kvasnica Saccharomyces boulardii ili bakterijski probiotik Lactobacillus rhamnosus GG. Bulardi je jedini probiotik koji se može uzimati istovremeno uz antibiotik, jer je probiotska kvasnica koja jedina nije podložna razgradnji delovanjem antibiotika.
Svi ostali probiotici moraju da se uzimaju odvojeno od antibiotika. Brojne kliničke studije ukazuju na njegovu sposobnost da smanji rizik od dijareje povezane s antibioticima. Može se primenjivati istovremeno, bez pravljenja vremenskog razmaka od 2 do 4 sata i nastaviti sve vreme dok traje terapija antibioticima.
Nije bitan samo pravilan odabir probiotskog soja nego i način pakovanja probiotika. Probiotik koji je u specijalnom aTECH pakovanju ima deklarisanu količinu probiotskih ćelija na kraju roka upotrebe, a ne u trenutku pakovanja. Na ovaj način proizvođač može da garantuje stabilnost, odnosno efikasnost probiotskog preparata. Od svih probiotskih preparata registrovanih u Srbiji, jedino Bulardi® kompanije Abela Pharm ispunjava i taj kriterijum.
Važno je da svi, i lekari i pacijenti, budu obavešteni o značaju odgovornog korišćenja antibiotika. Institucije, kao što je Probiotic Excellence Center®, koje aktivno sprovode edukaciju, objavljuju vodiče dobre prakse, izrađuju smernice, ali i organizuju brojna predavanja, igraju ključnu ulogu u širenju svesti o očuvanju mikrobioma. Ključ je u edukaciji, jer se samo na taj način osigurava da svi, kako lekari, tako i pacijenti, budu informisani o značaju odgovornog korišćenja antibiotika i očuvanja mikrobioma.
Uz primenu ovih strategija, moguće je umanjiti negativne efekte antibiotika na mikrobiom i podržati oporavak nakon terapije.
Poruka za kraj: Upotreba antibiotika je od izuzetnog značaja. Važno je naglasiti koliko su nam neophodni u lečenju ozbiljnih infekcija, ali istovremeno razvijati svest o potrebi za očuvanjem delikatne ravnoteže u mikrobiomu. Ovo se postiže racionalnom primenom antibiotika, edukacijom lekara i pacijenata, te korišćenjem proverenih probiotskih sojeva koji su klinički ispitani i nalaze se u svetskim smernicama.
Naučnici upozoravaju da pisanje rukom možda nije samo stvar navike, već važan proces koji oblikuje način na koji mozak uči, pamti i povezuje informacije, iako sve veći broj dece gotovo da ne zna da drži olovku.
Svetska zdravstvena organizacija (SZO) u Izveštaju o društvenoj povezanosti upozorava da usamljenost i socijalna izolacija nisu samo neprijatan lični osećaj, već javnozdravstveni problem.
Godišnje oko 6.500 ljudi oboli od karcinoma pluća, devet od 10 obolelih su pušači, a gotovo trećina stanovništva u Srbiji puši, rečeno je povodom Svetskog dana borbe protiv duvanskog dima.
Jednostavan krvni test koji meri karakteristične proteine povezane s razvojem Alchajmerove bolesti mogao bi da otkrije bolest decenijama pre pojave simptoma, pokazalo je novo istraživanje.
Novi, eksperimentalni lek za hepatitis B omogućava nekim pacijentima da prekinu lečenje bez pokazivanja znakova tog opasnog virusa jetre, što se naziva "funkcionalnim lekom", objavili su danas istraživači.
Rast globalnih temperatura mogao bi da proširi područja pogodna za život komaraca i poveća rizik od širenja virusa širom sveta, pokazuje novo istraživanje.
Celulit nije samo estetski problem - njegov nastanak povezan je sa usporenom cirkulacijom, zadržavanjem tečnosti, hormonalnim disbalansom i načinom života.
Srbija dobija Centar za multiplu sklerozu i srodne bolesti u Univerzitetskom Kliničkom centru Srbije, koji bi trebalo da počne da radi do septembra ove godine, a reč je o prvom centru takvog tipa u regionu.
Srbija po broju obolelih od melanoma zauzima između 10. i 15. mesta u Evropi, ali da je po smrtnosti od te bolesti na prvom mestu izjavio je Predsednik Udruženja obolelih od melanoma Savo Pilipović.
Institut za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut" saopštio je da je na teritoriji Srbije od 11. do 17. maja zabeleženo 4.441 slučaja oboljenja sličnih gripu.
Jedna doza psilocibina, psihoaktivne supstance iz halucinogenih pečuraka, mogla bi da bude efikasan tretman za zavisnost od kokaina, pokazali su rezultati kliničkog istraživanja objavljenog u časopisu "Jama Network Open"
Oružje za borbu protiv prirodnog starenja zuba, koje ih s vremenom čini sve krhkijim i podložnijim oštećenjima izazvanim karijesom, nalazi se u posebnoj grupi matičnih ćelija smeštenih unutar zubne pulpe.
U decembru 2025. godine, istraživači sa Univerziteta Kvinslend objavili su studiju čiji bi nalazi mogli naterati potrošače da dvaput razmisle o korišćenju plastičnog kuvala sledeći put kada požele lepu šolju čaja.
Dlake na nožnim prstima često su normalna pojava i mogu biti znak dobre cirkulacije, ali njihov iznenadni rast ili opadanje ponekad može ukazivati na zdravstveni problem ili nuspojavu lekova.
Dijagnostiku bolesti endometrijuma (unutrašnje sluzokože materice) razvili su ruski naučnici analizom krvi uz korišćenje minimalno invazivne metode koja se zove Ramanova spektroskopija (SERS).
Polno prenosive bolesti su u porastu širom Evrope, a broj slučajeva gonoreje i sifilisa dostigao je rekordan nivo u 2024. godini, pokazuju najnoviji zvanični podaci.
Uobičajeni konzervansi koji se koriste u mnogim industrijski proizvedenim namirnicama povezani su sa 29 odsto većim rizikom od povišenog krvnog pritiska i 16 odsto većim rizikom od srčanog i moždanog udara.
