Foto: 021.rs (Prof. dr Miodrag Krstić/Lična arhiva)
Antibiotici su doprineli značajnom smanjenju (stope) smrtnosti od bakterijskih infekcija, a mnoge fatalne bolesti su postale izlečive, čime se produžio životni vek ljudi.
Međutim, duboko ukorenjena u tom terapeutskom uspehu su i neželjena dejstva antibiotika na mikrobiom, složenu zajednicu mikroorganizama (raznovrsne bakterije, gljivice i virusi) koji žive u našem organizmu. Oni pomažu u varenju hrane, jačaju naš imunološki sistem, pa čak utiču i na naše mentalno blagostanje.
Kada antibiotici poremete ovu delikatnu ravnotežu koja postoji između njih, može doći do neželjenih efekata kao što su dijareja izazvana antibioticima, takozvani antibiotski kolitis... Na ovu temu govori prof. dr Miodrag Krstićem, gastroenterohepatolog sa Klinike za gastroenterologiju, UKCS Beograd.
Koja su to neželjena dejstva antibiotika?
Kratkoročne posledice su dobro poznate. Nakon primene antibiotika očekivano je eliminisanje štetnih bakterija koje izazivaju infekciju. Međutim, taj proces često dovodi i do eliminisanja dobrih bakterija, jer antibiotici nisu selektivni lekovi. Umesto dobrih, preterano se nagomilavaju štetne bakterije i upravo taj disbalans neretko dovodi do privremenih gastrointestinalnih smetnji, uključujući proliv, mučninu ili nadimanje.
Iako je tretman antibioticima često neizbežan, sve više istraživanja naglašava važnost promišljenog i ograničenog korišćenja ovih lekova.
Antibiotici su nam neophodni, ali uz njih idu i neželjena dejstva. Kako onda rešiti ovaj problem?
Postoji nekoliko strategija koje nam mogu biti od pomoći. Najpre se savetuje racionalna upotreba antibiotika. Lekari bi trebalo da pažljivo razmotre potrebu za antibioticima pre nego što ih propišu. Treba ih primenjivati samo u slučaju bakterijskih infekcija i to na osnovu urađenog antibiograma, umesto rutinskog korišćenja.
Nadalje, uzimanje nekih probiotika može da prevenira nastanak antibiotske dijareje. Važno je da istaknemo da nisu svi probiotici isti. Po najnovijim smernicama Svetske gastroenterološke organizacije iz 2023. godine, prva preporuka za prevenciju antibiotske dijareje su jedinstvena probiotska kvasnica Saccharomyces boulardii ili bakterijski probiotik Lactobacillus rhamnosus GG. Bulardi je jedini probiotik koji se može uzimati istovremeno uz antibiotik, jer je probiotska kvasnica koja jedina nije podložna razgradnji delovanjem antibiotika.
Svi ostali probiotici moraju da se uzimaju odvojeno od antibiotika. Brojne kliničke studije ukazuju na njegovu sposobnost da smanji rizik od dijareje povezane s antibioticima. Može se primenjivati istovremeno, bez pravljenja vremenskog razmaka od 2 do 4 sata i nastaviti sve vreme dok traje terapija antibioticima.
Nije bitan samo pravilan odabir probiotskog soja nego i način pakovanja probiotika. Probiotik koji je u specijalnom aTECH pakovanju ima deklarisanu količinu probiotskih ćelija na kraju roka upotrebe, a ne u trenutku pakovanja. Na ovaj način proizvođač može da garantuje stabilnost, odnosno efikasnost probiotskog preparata. Od svih probiotskih preparata registrovanih u Srbiji, jedino Bulardi® kompanije Abela Pharm ispunjava i taj kriterijum.
Važno je da svi, i lekari i pacijenti, budu obavešteni o značaju odgovornog korišćenja antibiotika. Institucije, kao što je Probiotic Excellence Center®, koje aktivno sprovode edukaciju, objavljuju vodiče dobre prakse, izrađuju smernice, ali i organizuju brojna predavanja, igraju ključnu ulogu u širenju svesti o očuvanju mikrobioma. Ključ je u edukaciji, jer se samo na taj način osigurava da svi, kako lekari, tako i pacijenti, budu informisani o značaju odgovornog korišćenja antibiotika i očuvanja mikrobioma.
Uz primenu ovih strategija, moguće je umanjiti negativne efekte antibiotika na mikrobiom i podržati oporavak nakon terapije.
Poruka za kraj: Upotreba antibiotika je od izuzetnog značaja. Važno je naglasiti koliko su nam neophodni u lečenju ozbiljnih infekcija, ali istovremeno razvijati svest o potrebi za očuvanjem delikatne ravnoteže u mikrobiomu. Ovo se postiže racionalnom primenom antibiotika, edukacijom lekara i pacijenata, te korišćenjem proverenih probiotskih sojeva koji su klinički ispitani i nalaze se u svetskim smernicama.
Oko 1.000 pacijenata sa karcinomom pluća u Srbiji od 1. oktobra dobiće novu mogućnost lečenja koja može da im produži život i pomogne da bolest duže bude pod kontrolom.
U okviru novog dela Univerzitetskog kliničkog centra Srbije u Beogradu danas je počeo da radi prvi Centar za multiplu sklerozu i srodne bolesti, koji obolelima pruža multidisciplinarni pristup lečenju na jednom mestu.
Bangladeš je pogođen epidemijom malih boginja koja je odnela skoro 1.000 života, a situaciju otežava nedostatak vakcina i prenatrpanost bolnica, objavio je Američki centar za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC).
Fizička aktivnost je dobra za mozak, ali veliko novo istraživanje pokazuje da bi za rizik od demencije moglo biti važno ne samo koliko se krećemo, već i gde i zašto smo fizički aktivni.
Novi rezultati kliničkog ispitivanja, koje je predvodio tim iz Koordinacionog centra za klinička istraživanja Klinike Klivlend, pokazali su da jedna doza novog leka smanjuje loš holesterol za čak 52 odsto.
Od pasulja do kikirikija, postoji mnogo dobrih izvora biljnih proteina. Ako želite da povećate unos proteina iz biljnih namirnica, semenke bundeve mogu biti dobar izbor.
Ateroskleroza, postepeno nakupljanje naslaga u arterijama i jedan od glavnih uzroka kardiovaskularnih bolesti, može neprimetno da se razvija decenijama pre nego što izazove simptome.
Muškarcima je teško da izgube kilograme zbog nedostatka podrške i doživljavanja programa za mršavljenje kao "ženskog prostora", pokazalo je novo istraživanje.
Dva psihijatra na Novom Zelandu dobila su odobrenje da pacijentima sa teškim posttraumatskim stresnim poremećajem (PTSP) propisuju farmaceutski MDMA (metilendioksimetamfetamin).
U Srbiji je od 1. juna do 30. avgusta rеgistrоvаnо 18 slučајеvа grоznicе Zаpаdnоg Nilа, najnoviji su podaci Instituta zа јаvnо zdrаvljе Srbiје "Dr Milаn Јоvаnоvić Bаtut".
Naučnici sa Metropolitanskog univerziteta u Osaki otkrili su da jedan protein u neuronima može značajno da utiče na sklonost prema masnoj hrani i povećanje telesne težine kod miševa.
Naučnici su pronašli način da obogate beli hleb spanaćem, a prvo manje istraživanje pokazalo je da takav hleb može da utiče na odgovor organizma na insulin i osećaj gladi.
