Naučnici otkrili vezu između dugovečnosti i elokvencije
Nedavna studija otkriva iznenađujuću vezu između dugovečnosti i verbalne elokvencije - sposobnosti efikasnog prisećanja i upotrebe rečnika.
Foto: Pixabay
Prethodna istraživanja otkrila su malo verovatnu mogućnost - da na dugovečnost utiče inteligencija. Međutim, inteligencija nije jednostavna karakteristika. Postoje mnoge osobine koje tome doprinose i koje se mogu testirati - od pamćenja do matematičke logike.
U studiji iz 2024. godine Paolo Gisleta sa Univerziteta u Ženevi povezao je dugovečnost sa jednom od tih osobina - verbalnom elokvencijom (merom nečijeg rečnika i sposobnosti da ga koristi).
Koristeći uzorke iz Berlinske studije starenja, koja je počela da prikuplja podatke neposredno pre pada Berlinskog zida 1989. godine, pratio je 516 ljudi starosti od 70 do 105 godina od registracije do smrti, u nekim slučajevima i do 18 godina.
"Studija je merila faktore kao što su zdravlje zuba, nivo stresa i ekonomsko blagostanje, kao i kogniciju. To ga čini bogatim i retkim skupom podataka", rekao je Gisleta za Neuroscience News, prenosi 24sata.hr.
Istraživači su uzorkovali devet različitih kognitivnih testova da bi razumeli da li različiti aspekti inteligencije mogu biti bliže povezani sa dugovečnošću od drugih.
Testovi su merili četiri kognitivne sposobnosti: verbalnu elokvenciju, perceptivnu brzinu, verbalno znanje i epizodno pamćenje.
Brzina percepcije je mera nečije sposobnosti da brzo uporedi, analizira ili izvrši zadatke evaluacije šablona koristeći vizuelne znakove. Verbalna sposobnost je mera nečijeg rečnika. Epizodična memorija je mera nečije sposobnosti da se priseti i pamti lična iskustva.
Svaka od ovih kategorija je merena sa nekoliko testova. Jedan test je, na primer, merio verbalnu elokvenciju tražeći od učesnika da imenuju što više životinja u roku od 90 sekundi.
Prikupljajući podatke o različitim kognitivnim veštinama, Gisleta i njegov tim uključili su informacije o tome kako se učinak učesnika menjao i procenili rizik od smrti tokom vremena.
Zatim su razvili model koji povezuje uočene promene sa rizikom od smrti. Ovo je zahtevalo doprinos istraživača sa više univerziteta sa ekspertizom u vrsti analize podataka koja se naziva zajednički multivarijantni longitudinalni model preživljavanja.
"Danas je postalo mnogo lakše raditi ovakvu vrstu istraživanja jer ima više dostupnih podataka. Ima više ljudi koji su voljni da sarađuju. Postoje bolji alati", rekao je Gisleta.
Primenjujući ove nove alate, istraživači su otkrili da je verbalna elokvencija sama po sebi značajno povezana sa dugovečnošću, iako objašnjenje za ovaj odnos nije jasno.
Pročitaj još
Jedna popularna teorija, objasnio je Gisleta, jeste da je fizičko telo neraskidivo povezano sa mentalnim, emocionalnim i kognitivnim procesima.
"Svi ovi domeni jednostavno opadaju zajedno, bilo da se radi o spoznaji, ličnosti, emocijama ili generalno biološkom, medicinskom padu", rekao je on.
Prema toj teoriji, verbalna elokvencija bi bila dobra mera blagostanja, objasnio je Gisleta, jer je to složen proces koji se oslanja na višestruke kognitivne sposobnosti. Ovo može uključivati dugoročnu memoriju, rečnik, efikasnost i vizuelno pamćenje.
"Dakle, kada testirate svoju verbalnu elokvenciju, radite nešto veoma zanimljivo", rekao je on.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Život - Zdravlje
Zdrava creva ključ za kvalitetan san: Mikrobiom utiče na raspoloženje i odmor
06.12.2025.•
1
Mnogi smatraju da se proces koji omogućava dobar i kvalitetan san dešava u mozgu, ali regenerativni san zapravo počinje nešto niže u telu: u crevima.
Svet se prvi put u ovom veku suočava sa porastom smrtnosti dece: Sprečiti ulaganjem u zdravstvo i vakcinaciju
04.12.2025.•
1
Ove godine smrtnost dece biće veća nego prošle godine, kada je u svetu 4,6 miliona dece umrlo pre navršene pete godine.
Šta sve možemo rešiti laserom u oftalmologiji?
04.12.2025.•
0
Upotreba lasera u oftalmologiji može se podeliti na primenu kod rešavanja problema na prednjem, kao i na zadnjem segmentu oka.
Naučnici u Teksasu uspeli da "podmlade" stare i oštećene ćelije
03.12.2025.•
1
Posebne nanočestice u obliku cveta mogu da podmlade oštećene ili ostarele ljudske ćelije.
SAD ukidaju obaveznu vakcinaciju novorođenčadi protiv hepatitisa B
03.12.2025.•
1
Članovi američkog Savetodavnog komiteta za imunizacije, koje je imenovao američki ministar zdravstva Robert F. Kenedi mlađi najavili su da će da glasaju za ukidanje obavezne vakcinacije novorođenčadi protiv hepatitisa B.
SZO preporučila upotrebu lekova za mršavljenje poput "ozempika"
02.12.2025.•
0
Svetska zdravstvena organizacija (SZO) preporučila je upotrebu novih lekova za mršavljenje GLP-1 kako bi se suzbila rastuća pojava gojaznosti.
SZO: HIV u 2024. registrovan kod 1,3 miliona ljudi, umrlo 630.000
30.11.2025.•
0
Svetska zdravstvena organizacija (SZO), saopštila je, uoči Dana borbe protiv side, da je tokom 2024. godine HIV infekciju registrovana kod 1,3 miliona ljudi, dok je 630.000 ljudi umrlo od uzroka povezanih sa HIV-om.
Nova istraživanja pokazala: Pad estrogena povećava rizik od Alchajmera kod žena
30.11.2025.•
0
Lekari sve više ukazuju da bi hormonska terapija tokom perimenopauze mogla da pomogne u smanjenju rizika od Alchajmerove bolesti kod žena, koje obolevaju gotovo dvostruko češće od muškaraca, piše NBC njuz.
VIDEO: Naučnici otkrili prelomnu tačku kada se starenje tela ubrzava
30.11.2025.•
0
Prolazak vremena može biti linearan, ali tok ljudskog starenja to nije.
Super-retka "hibridna" krvna grupa otkrivena kod samo troje ljudi
30.11.2025.•
0
Istraživanje o tome zašto se krv ne ponaša uvek kako lekari očekuju dovelo je do otkrića izuzetno retke mutacije u vrlo neuobičajenoj varijanti krvne grupe.
Mozak Brusa Vilisa biće doniran nauci
30.11.2025.•
6
Mozak glumca Brusa Vilisa biće doniran nauci, odlučila je njegova porodica.
Nova studija: Ljudi sa jednom krvnom grupom pod većim rizikom od razvoja ozbiljnog oboljenja jetre
29.11.2025.•
0
Ljudi sa krvnom grupom A mogli bi biti pod većim rizikom od razvoja autoimune bolesti jetre, teškog oboljenja koje može dovesti do ozbiljnog oštećenja ovog organa.
Nova studija pokazuje: Da li su tetovaže povezane sa većim rizikom od raka kože?
28.11.2025.•
0
Nova studija istraživača sa Univerziteta Lund u Švedskoj ukazuje na moguću vezu između tetovaža i povećanog rizika od melanoma, odnosno najopasnijeg oblika raka kože.
Sutra počinje Božićni post: "Batut" izdao savete kako treba da izgleda ishrana u tom periodu
27.11.2025.•
6
Božićni post počinje sutra, 28. novembra, a Institut "Batut" objavio je savete za sve one koji će se pridržavati ovog običaja.
Mali mineral, velika uloga: Kako pravilan unos joda održava metabolizam u balansu
27.11.2025.•
0
Jod je sitan, ali ključan element za rad štitne žlezde i za celu hormonalnu sliku organizma.
Prvi put odobren lek protiv masne jetre u Evropi: Sve veći problem
26.11.2025.•
1
Otprilike svaka četvrta osoba u Nemačkoj pati od masne jetre, često uzrokovane načinom života. Sada je Evropska agencija za lekove prvi put odobrila jedan lek za masnu jetru u poodmakloj fazi.
Da li ste pod stresom? Antropolozi kažu da vaše telo misli da se svakog dana borite s lavovima
26.11.2025.•
1
Porast hroničnog stresa mogao bi da bude rezultat nesklada između savremenog života i naše biologije, navodi se u novoj studiji.
Naučnici otkrivaju: Visokointenzivna joga najefikasnija protiv nesanice
25.11.2025.•
0
Vežbe pred spavanje možda bi mogle da budu dobro rešenje za nesanicu.
Istraživanje: Dnevna doza kima može pomoći u snižavanju holesterola
25.11.2025.•
1
Crno seme, koje se od davnina koristi u kuvanju i tradicionalnoj medicini, pokazalo je potencijal u snižavanju nivoa holesterola u novom kliničkom ispitivanju.
Američka zdravstvena agencija meta kritika zbog povezivanja vakcina sa autizmom
23.11.2025.•
1
Američki Centri za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC) izmenili su svoju internet-stranicu kako bi ukazali na moguću povezanost između vakcina za novorođenčad i autizma.
Evo kada bi trebalo večerati tokom zime
23.11.2025.•
1
Kada pomerimo sat unazad i mrak padne pre nego što mnogi od nas i napuste posao, ritam zime može delovati teže - kraći dani, duže večeri i često kasnije večere.
Komentari 1
Ja
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar