Naučnici otkrili vezu između dugovečnosti i elokvencije
Nedavna studija otkriva iznenađujuću vezu između dugovečnosti i verbalne elokvencije - sposobnosti efikasnog prisećanja i upotrebe rečnika.
Prethodna istraživanja otkrila su malo verovatnu mogućnost - da na dugovečnost utiče inteligencija. Međutim, inteligencija nije jednostavna karakteristika. Postoje mnoge osobine koje tome doprinose i koje se mogu testirati - od pamćenja do matematičke logike.
U studiji iz 2024. godine Paolo Gisleta sa Univerziteta u Ženevi povezao je dugovečnost sa jednom od tih osobina - verbalnom elokvencijom (merom nečijeg rečnika i sposobnosti da ga koristi).
Koristeći uzorke iz Berlinske studije starenja, koja je počela da prikuplja podatke neposredno pre pada Berlinskog zida 1989. godine, pratio je 516 ljudi starosti od 70 do 105 godina od registracije do smrti, u nekim slučajevima i do 18 godina.
"Studija je merila faktore kao što su zdravlje zuba, nivo stresa i ekonomsko blagostanje, kao i kogniciju. To ga čini bogatim i retkim skupom podataka", rekao je Gisleta za Neuroscience News, prenosi 24sata.hr.
Istraživači su uzorkovali devet različitih kognitivnih testova da bi razumeli da li različiti aspekti inteligencije mogu biti bliže povezani sa dugovečnošću od drugih.
Testovi su merili četiri kognitivne sposobnosti: verbalnu elokvenciju, perceptivnu brzinu, verbalno znanje i epizodno pamćenje.
Brzina percepcije je mera nečije sposobnosti da brzo uporedi, analizira ili izvrši zadatke evaluacije šablona koristeći vizuelne znakove. Verbalna sposobnost je mera nečijeg rečnika. Epizodična memorija je mera nečije sposobnosti da se priseti i pamti lična iskustva.
Svaka od ovih kategorija je merena sa nekoliko testova. Jedan test je, na primer, merio verbalnu elokvenciju tražeći od učesnika da imenuju što više životinja u roku od 90 sekundi.
Prikupljajući podatke o različitim kognitivnim veštinama, Gisleta i njegov tim uključili su informacije o tome kako se učinak učesnika menjao i procenili rizik od smrti tokom vremena.
Zatim su razvili model koji povezuje uočene promene sa rizikom od smrti. Ovo je zahtevalo doprinos istraživača sa više univerziteta sa ekspertizom u vrsti analize podataka koja se naziva zajednički multivarijantni longitudinalni model preživljavanja.
"Danas je postalo mnogo lakše raditi ovakvu vrstu istraživanja jer ima više dostupnih podataka. Ima više ljudi koji su voljni da sarađuju. Postoje bolji alati", rekao je Gisleta.
Primenjujući ove nove alate, istraživači su otkrili da je verbalna elokvencija sama po sebi značajno povezana sa dugovečnošću, iako objašnjenje za ovaj odnos nije jasno.
Pročitaj još
Jedna popularna teorija, objasnio je Gisleta, jeste da je fizičko telo neraskidivo povezano sa mentalnim, emocionalnim i kognitivnim procesima.
"Svi ovi domeni jednostavno opadaju zajedno, bilo da se radi o spoznaji, ličnosti, emocijama ili generalno biološkom, medicinskom padu", rekao je on.
Prema toj teoriji, verbalna elokvencija bi bila dobra mera blagostanja, objasnio je Gisleta, jer je to složen proces koji se oslanja na višestruke kognitivne sposobnosti. Ovo može uključivati dugoročnu memoriju, rečnik, efikasnost i vizuelno pamćenje.
"Dakle, kada testirate svoju verbalnu elokvenciju, radite nešto veoma zanimljivo", rekao je on.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Život - Zdravlje
Otkrivena velika promena mozga koja se događa nakon 50. godine
19.09.2026.•
0
Starenje mozga ne svodi se samo na postepeno slabljenje pamćenja ili sporije prisećanje imena i informacija.
Pet znakova da vaše telo ne podnosi dobro kafu i kofein
17.09.2026.•
1
Dok nekima prva jutarnja kafa daje energiju za početak dana, drugima može izazvati lupanje srca, nervozu ili probleme sa spavanjem.
Naučnici u genetski modifikovanim miševima uzgojili ljudsko moždano tkivo
17.09.2026.•
0
Istraživači su stvorili miševe sa mozgom koji sadrži ljudske ćelije u nastojanju da bolje razumeju i razviju nove tretmane za poremećaje kao što su šizofrenija, epilepsija, cerebralna paraliza i demencija.
VIDEO: Hajmlihov zahvat može da spasi život, a nauči se za samo nekoliko minuta
16.09.2026.•
2
Gušenje može da se dogodi iznenada, tokom običnog obroka, a tada je važno brzo reagovati.
Muškarac otišao u bolnicu zbog krvi u mokraći, lekari pronašli iglu u njegovom srcu
15.09.2026.•
0
Lekari u Kini opisali su izuzetno redak slučaj 35-godišnjeg muškarca kojem su pronašli iglu za šivenje dugu 36 milimetara zabodenu u levu komoru srca.
Kako zaštititi decu od stomačnog virusa?
14.09.2026.•
0
Nova školska godina tek je počela, a roditelji već prijavljuju izostanke dece zbog stomačnog virusa.
Telo tokom maratona neprestano proizvodi hemikalije slične onima iz kanabisa
13.09.2026.•
3
Tokom maratona telo proizvodi sve više prirodnih hemijskih glasnika koji se nazivaju endokanabinoidi.
Ženi su se creva bukvalno vezala u čvor nakon porođaja
13.09.2026.•
0
Tridesetogodišnja žena iz Etiopije završila je na hitnoj operaciji nakon što su joj se nekoliko dana posle porođaja delovi tankog i debelog creva doslovno vezali u čvor.
Ako vaši roditelji dožive 100 godina, znači li to da ćete i vi?
13.09.2026.•
1
Stogodišnjaci, ljudi koji dožive 100 godina, čine svega oko 0,01 odsto svetske populacije.
"Sindrom Zlatokose": Pojela toliko svoje kose da joj je klupko blokiralo probavni trakt
13.09.2026.•
0
Trihotilomanija je poremećaj kod kog ljudi kompulsivno čupaju sopstvenu kosu, a ako je i jedu, može da dođe do ozbiljnih komplikacija.
Naučnici ljudima tri meseca davali paradajz-pire: Evo šta su pokazali snimci njihovih mozgova
13.09.2026.•
1
Paradajz sadrži likopen, snažan antioksidans koji može da pređe krvno-moždanu barijeru i možda pomogne u smanjenju neuroinflamacije.
Znak upozorenja na srčani i moždani udar mogao bi da se pojavi na licu
13.09.2026.•
0
Ateroskleroza, nakupljanje masnih naslaga u arterijama koje ograničavaju protok krvi, odgovorna je za većinu srčanih i moždanih udara, ali se često razvija polako i bez simptoma.
Postoji li optimalno vreme za jedenje banana za maksimalnu apsorpciju kalijuma?
13.09.2026.•
0
Banane su omiljena užina s dobrim razlogom: praktične su, ukusne i pune hranljivih materija.
Šta se dešava sa krvnim pritiskom ako svakog dana jedete crnu čokoladu?
13.09.2026.•
0
Svakodnevno konzumiranje crne čokolade može da pomogne u snižavanju krvnog pritiska zahvaljujući visokom sadržaju flavanola.
VIDEO Psi u Indiji otkrivaju rak iz daha: Tačnost veća od 90 odsto
12.09.2026.•
1
Kujica Kloi iz azila jedna je od 15 pasa koje indijski startap Dognosis trenira da njušenjem ljudskog daha otkrivaju rak.
Britanija nije usvojila zakon o eutanaziji
12.09.2026.•
1
Britanski poslanici nisu usvojili zakon kojim bi neizlečivo bolesnim odraslim osobama u Engleskoj i Velsu bilo omogućeno da, pod određenim uslovima, izaberu potpomognutu smrt, odnosno eutanaziju.
Nova terapija za rak pluća dostupna građanima od 1. oktobra
11.09.2026.•
0
Oko 1.000 pacijenata sa karcinomom pluća u Srbiji od 1. oktobra dobiće novu mogućnost lečenja koja može da im produži život i pomogne da bolest duže bude pod kontrolom.
Počeo da radi prvi Centar za multiplu sklerozu i srodne bolesti u Beogradu
10.09.2026.•
1
U okviru novog dela Univerzitetskog kliničkog centra Srbije u Beogradu danas je počeo da radi prvi Centar za multiplu sklerozu i srodne bolesti, koji obolelima pruža multidisciplinarni pristup lečenju na jednom mestu.
Možda najgori period godine za alergične: Visoke vrednosti polena ambrozije na 27 lokacija u Srbiji
10.09.2026.•
4
Najviše koncentracije polena ambrozije, kako na dnevnom, tako i na nedeljnom nivou beleže se u ovom periodu godine.
Epidemija malih boginja u Bangladešu:Desetine hiljada zaraženih i gotovo 1.000 mrtvih
09.09.2026.•
0
Bangladeš je pogođen epidemijom malih boginja koja je odnela skoro 1.000 života, a situaciju otežava nedostatak vakcina i prenatrpanost bolnica, objavio je Američki centar za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC).
"Paradoks fizičke aktivnosti": Način na koji vežbate utiče na rizik od demencije
07.09.2026.•
5
Fizička aktivnost je dobra za mozak, ali veliko novo istraživanje pokazuje da bi za rizik od demencije moglo biti važno ne samo koliko se krećemo, već i gde i zašto smo fizički aktivni.
Komentari 1
Ja
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar