Vaš odnos prema luku mogao bi da otkrije nešto o vašem budućem zdravlju
Ishrana i zdravlje usko su povezani, ali pojedinosti mogu biti nejasne, jer postoji mnogo faktora koji utiču na njih.
Foto: Pixabay
Što naučnici steknu jasniju sliku, to ćemo imati veću mogućnost da kroz ono što jedemo i pijemo utičemo na svoje zdravlje.
Sada je nova studija međunarodnog tima istraživača donela neka zanimljiva otkrića. Ona se odnose na luk.
Tim je otkrio da je sklonost ka mirisu i ukusu luka povezana sa manjom verovatnoćom razvoja dijabetesa tipa 2 ili visokog krvnog pritiska.
A način na koji su došli do tog zaključka predstavlja zanimljivo putovanje kroz genetiku - pristup za koji istraživači veruju da bi mogao da se koristi za otkrivanje pouzdanijih i jasnijih veza između ishrane i zdravlja.
"Naše istraživanje pokazuje da su geni za ukus i miris obećavajući alati za proučavanje veza između ishrane i bolesti i da mogu pomoći u jačanju dokaza o uzročno-posledičnim vezama u istraživanjima ishrane. To je važno jer su nam potrebni bolji načini da razumemo kako ishrana utiče na bolesti poput dijabetesa, srčanih oboljenja i raka", rekao je genetski epidemiolog Danijel Hvang sa Univerziteta Kvinslend u Australiji, prenosi ScienceAlert.
Tim je započeo istraživanje koristeći objedinjene podatke više od 160.000 ljudi starosti između 37 i 73 godine iz britanske baze podataka o zdravstvenim istraživanjima, koja je obuhvatala i genetiku učesnika i njihove prehrambene navike.
Analizom je identifikovano više stotina povezanosti koje su obuhvatale 96 prehrambenih preferencija. Među njima su bile genetske varijante povezane sa sklonošću prema belom luku, grejpfrutu, crnom luku, renu ili vasabiju, bobu i dodavanju soli hrani.
Nakon analize 325 gena odgovornih za ukus i miris i 140 različitih namirnica, jedna veza pokazala se posebno zanimljivom: ona između sklonosti prema luku i određene varijante gena receptora za miris OR2T6.
Ta povezanost je zatim potvrđena u manjoj istraživačkoj bazi mlađih ispitanika starih oko 25 godina, što je pokazalo da ova genska varijanta predstavlja pokazatelj sklonosti ka luku u različitim starosnim grupama.
To je važno zato što su naši geni određeni još pri rođenju; na njih ne utiču drugi životni izbori ili faktori iz okruženja koji mogu uticati na zdravlje. Na primer, razvoj dijabetesa može navesti nekoga da promeni način ishrane, ali ne može promeniti gene koje je nasledio.
Pošto je ta povezanost potvrđena, istraživači su analizirali zasebne genetske skupove podataka kako bi povezali varijantu gena OR2T6 sa zdravstvenim ishodima. Tu se pojavila povezanost sa manjim rizikom od visokog krvnog pritiska i dijabetesa tipa 2.
Ovaj postupak, u kojem se fiksne genske varijante koriste kao pokazatelji podataka koje ispitanici sami prijavljuju, poput unosa hrane, koji mogu biti nepouzdani i menjati se tokom vremena, poznat je kao Mendelova randomizacija.
"Istraživanja ishrane zasnovana na Mendelovoj randomizaciji šire se, a studije razjašnjavaju uzročne efekte unosa kafe, alkohola i mleka", rekao je Hvang.
Ovaj pristup pomaže u rešavanju problema pomenutog na početku, odnosno činjenice da veze između ishrane i zdravlja često mogu biti nejasne.
"Uprkos ovom napretku, istraživanja namirnica i načina ishrane pomoću Mendelove randomizacije i dalje predstavljaju izazov zbog teškoća u pronalaženju validnih genetskih markera koji pouzdano odražavaju ono što ljudi jedu", objasnio je Hvang.
Usredsređivanjem na gene za ukus i miris, istraživači smatraju da se može povući jasnija granica između prehrambenih preferencija i genetike, jer ukus i miris direktno utiču na ono što volimo da jedemo.
Pročitaj još
Za sada se povezanost između sklonosti prema luku i ovih povoljnijih zdravstvenih ishoda ne može smatrati dokazom uzročno-posledične veze. Istraživači navode da rezultat mora biti potvrđen u većim i raznovrsnijim grupama ljudi pre nego što se mogu donositi bilo kakvi uzročni ili klinički zaključci.
Ipak, smatraju da ovde postoji nešto vredno daljeg istraživanja, a moguće je da je povezano sa bioaktivnim jedinjenjima koja se nalaze u luku.
Ono što istraživače najviše zanima jeste da pokažu da njihov pristup zasnovan na genima za ukus i miris funkcioniše.
Iako se u analizi samo jedna namirnica izdvojila kao ozbiljan kandidat, to je na neki način prednost, jer ukazuje na to da je analiza dovoljno pouzdana da izdvoji samo stvarne veze.
Istraživanje je objavljeno u časopisu "BMC Medicine".
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Život - Zdravlje
Ishrana bogata mastima i šećerom povezana sa poremećajem pamćenja i ponašanja
28.06.2026.•
0
Ishrana bogata zasićenim mastima, holesterolom i šećerima može negativno da utiče na funkcije mozga i da poveća rizik od poremećaja raspoloženja i pamćenja.
Voće i povrće koje najbolje hidrira organizam
28.06.2026.•
0
Visoke temperature koje su zahvatile zemlju mnogima smanjuju apetit, ali pravilnim izborom namirnica možemo pomoći organizmu da se lakše izbori sa vrućinom.
Žene teže izlaze na kraj sa vrućinom, doktorka objašnjava zašto
28.06.2026.•
0
Jedna lekarka opšte prakse objasnila je zašto toplotni talasi mogu "teže da padaju" ženama.
Četiri zdravstvena stanja koja se mogu pogoršati tokom vrućina
28.06.2026.•
2
Visoke temperature kod nekih ljudi mogu pogoršati postojeća zdravstvena stanja.
Mlađe generacije biološki stare brže
28.06.2026.•
1
Mlađe generacije stare biološki brže od svojih prethodnika, što bi moglo da poveća rizik od razvoja tumora u ranijem životnom dobu.
Multivitamin utiče na brzinu starenja: Evo šta je još otkrila nova studija
27.06.2026.•
0
Uzimanje jedne multivitaminske tablete dnevno moglo bi imati mali, ali merljiv uticaj na proces starenja i kvalitet života.
Saveti doktorke Hitne pomoći tokom toplotnog talasa: Šta raditi, a šta izbegavati?
27.06.2026.•
2
Toplotni talas iz zapadne Evrope stigao je i u Srbiju, a visoke temperature očekuju se i tokom vikenda kao i početkom naredne nedelje.
U Moskvi otvorena prva škola za odvikavanje od pušenja uključujući i vejping
27.06.2026.•
2
Prva škola za odvikavanje od pušenja koja uključuje i odvikavanje od elektronskih cigareta otvorena je u Moskovskom naučno-praktičnom centru za narkologiju.
Neurološke promene u starijem dobu: Kada su zaboravnost i usporenost deo starenja, a kada znak za pregled
27.06.2026.•
3
Starenje donosi mnoge promene u organizmu, među njima su i promene nervnog sistema. Slabija koncentracija, sporije kretanje i zaboravljanje mogu biti deo prirodnog procesa, ali određeni simptomi zahtevaju posetu lekaru.
Preporuke Batuta: Kako da se zaštitite tokom toplotnog talasa
27.06.2026.•
2
Institut za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut" objavio je preporuke za zaštitu tokom ekstremno visokih temperatura.
Studija: Mirisi, zvukovi i boje mogu da ublaže osećaj toplote
25.06.2026.•
2
Osećaj toplote u prostoru moguće je ublažiti bez korišćenja električnih sistema za hlađenje, uz dopunu zvaničnih preporuka Federalne kancelarije za javno zdravlje.
Leto, imunitet i jod: Šta treba da znamo?
25.06.2026.•
0
Leto je period odmora, putovanja, kupanja, ali i vreme kada je organizam izložen većem riziku od različitih infekcija.
Stručnjaci upozoravaju: Ekstremne vrućine pojačavaju anksioznost, agresiju i depresiju
25.06.2026.•
3
Toplotni talasi ne utiču samo na fizičko zdravlje već i na funkcionisanje mozga i emocionalnu stabilnost, upozoravaju francuski stručnjaci.
Starenje i onkološke bolesti: Zašto su prevencija, pregledi i pravilan izbor terapije važni u starijem dobu
24.06.2026.•
2
Onkološke bolesti češće se javljaju u starijem životnom dobu, jer se tokom godina u organizmu nakupljaju promene koje mogu dovesti do nastanka malignih ćelija.
Koliko vode treba piti tokom toplotnog talasa?
24.06.2026.•
3
Leto je stiglo, a sa njim i prvi ozbiljniji toplotni talasi.
Prvi put u Holandiji izvršena eutanazija teško bolesnog deteta
23.06.2026.•
3
U Holandiji je prvi put sprovedena eutanazija neizlečivo bolesnog deteta otkako su početkom 2024. godine stupila na snagu pravila koja to omogućavaju, saopštila je ministarka javnog zdravlja te zemlje Sofi Hermans.
Lekovi mogu da budu manje efikasni ako stoje na vrućini, premestite ih u frižider
23.06.2026.•
0
Lekovi mogu da izgube efikasnost ako su izloženi visokoj temperaturi, a optimalna temperatura ne bi smela da bude viša od 25 stepeni Celzijusa.
Šta se dešava sa mozgom kada jedete banane?
22.06.2026.•
0
Ako vam je zdravlje mozga prioritet, verovatno već znate da je smanjenje unosa hrane bogate šećerom jedna od najboljih navika u ishrani.
Supstanca prisutna u kupusnjačama mogla bi da pomogne protiv gojaznosti i povišenog šećera
22.06.2026.•
0
Supstanca prisutna u rukoli i drugim kupusnjačama, među kojima su brokoli i kupus, mogla bi da pomogne u sprečavanju gojaznosti i ublažavanju posledica ishrane bogate mastima.
Korisnici Ozempika su manje skloni nasilničkom ponašanju
21.06.2026.•
1
GLP-1 lekovi, kao što su Ozempik i Vigovi, mogli bi da smanje rizik od nasilničkog ponašanja kod osoba koje ih trenutno koriste.
Komentari 1
1947
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar