Vaš odnos prema luku mogao bi da otkrije nešto o vašem budućem zdravlju

Autor: 021.rs

Život

28.06.2026.

11:20 > 15:40

Ishrana i zdravlje usko su povezani, ali pojedinosti mogu biti nejasne, jer postoji mnogo faktora koji utiču na njih.

Dodaj 021.rs kao glavni izvor na Google-u

Što naučnici steknu jasniju sliku, to ćemo imati veću mogućnost da kroz ono što jedemo i pijemo utičemo na svoje zdravlje.

Sada je nova studija međunarodnog tima istraživača donela neka zanimljiva otkrića. Ona se odnose na luk.

Tim je otkrio da je sklonost ka mirisu i ukusu luka povezana sa manjom verovatnoćom razvoja dijabetesa tipa 2 ili visokog krvnog pritiska.

A način na koji su došli do tog zaključka predstavlja zanimljivo putovanje kroz genetiku - pristup za koji istraživači veruju da bi mogao da se koristi za otkrivanje pouzdanijih i jasnijih veza između ishrane i zdravlja.

"Naše istraživanje pokazuje da su geni za ukus i miris obećavajući alati za proučavanje veza između ishrane i bolesti i da mogu pomoći u jačanju dokaza o uzročno-posledičnim vezama u istraživanjima ishrane. To je važno jer su nam potrebni bolji načini da razumemo kako ishrana utiče na bolesti poput dijabetesa, srčanih oboljenja i raka", rekao je genetski epidemiolog Danijel Hvang sa Univerziteta Kvinslend u Australiji, prenosi ScienceAlert.

Tim je započeo istraživanje koristeći objedinjene podatke više od 160.000 ljudi starosti između 37 i 73 godine iz britanske baze podataka o zdravstvenim istraživanjima, koja je obuhvatala i genetiku učesnika i njihove prehrambene navike.

Analizom je identifikovano više stotina povezanosti koje su obuhvatale 96 prehrambenih preferencija. Među njima su bile genetske varijante povezane sa sklonošću prema belom luku, grejpfrutu, crnom luku, renu ili vasabiju, bobu i dodavanju soli hrani.

Nakon analize 325 gena odgovornih za ukus i miris i 140 različitih namirnica, jedna veza pokazala se posebno zanimljivom: ona između sklonosti prema luku i određene varijante gena receptora za miris OR2T6.

Ta povezanost je zatim potvrđena u manjoj istraživačkoj bazi mlađih ispitanika starih oko 25 godina, što je pokazalo da ova genska varijanta predstavlja pokazatelj sklonosti ka luku u različitim starosnim grupama.

To je važno zato što su naši geni određeni još pri rođenju; na njih ne utiču drugi životni izbori ili faktori iz okruženja koji mogu uticati na zdravlje. Na primer, razvoj dijabetesa može navesti nekoga da promeni način ishrane, ali ne može promeniti gene koje je nasledio.

Pošto je ta povezanost potvrđena, istraživači su analizirali zasebne genetske skupove podataka kako bi povezali varijantu gena OR2T6 sa zdravstvenim ishodima. Tu se pojavila povezanost sa manjim rizikom od visokog krvnog pritiska i dijabetesa tipa 2.

Ovaj postupak, u kojem se fiksne genske varijante koriste kao pokazatelji podataka koje ispitanici sami prijavljuju, poput unosa hrane, koji mogu biti nepouzdani i menjati se tokom vremena, poznat je kao Mendelova randomizacija.

"Istraživanja ishrane zasnovana na Mendelovoj randomizaciji šire se, a studije razjašnjavaju uzročne efekte unosa kafe, alkohola i mleka", rekao je Hvang.

Ovaj pristup pomaže u rešavanju problema pomenutog na početku, odnosno činjenice da veze između ishrane i zdravlja često mogu biti nejasne.

"Uprkos ovom napretku, istraživanja namirnica i načina ishrane pomoću Mendelove randomizacije i dalje predstavljaju izazov zbog teškoća u pronalaženju validnih genetskih markera koji pouzdano odražavaju ono što ljudi jedu", objasnio je Hvang.

Usredsređivanjem na gene za ukus i miris, istraživači smatraju da se može povući jasnija granica između prehrambenih preferencija i genetike, jer ukus i miris direktno utiču na ono što volimo da jedemo.

Za sada se povezanost između sklonosti prema luku i ovih povoljnijih zdravstvenih ishoda ne može smatrati dokazom uzročno-posledične veze. Istraživači navode da rezultat mora biti potvrđen u većim i raznovrsnijim grupama ljudi pre nego što se mogu donositi bilo kakvi uzročni ili klinički zaključci.

Ipak, smatraju da ovde postoji nešto vredno daljeg istraživanja, a moguće je da je povezano sa bioaktivnim jedinjenjima koja se nalaze u luku.

Ono što istraživače najviše zanima jeste da pokažu da njihov pristup zasnovan na genima za ukus i miris funkcioniše.

Iako se u analizi samo jedna namirnica izdvojila kao ozbiljan kandidat, to je na neki način prednost, jer ukazuje na to da je analiza dovoljno pouzdana da izdvoji samo stvarne veze.

Istraživanje je objavljeno u časopisu "BMC Medicine".

OGLASI RADNO MESTO!

Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.

Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.

Dodaj 021.rs kao glavni izvor na Google-u

Teme

Luk

Komentari 2

Hronološki Najpopularniji

Postariji

29.06.2026 • 08:07

Jedem svakodnevno i crni i beli luk. Lako ih varim. Prešao sam sedamdeset godina poodavno.

3 0 +3
1947

28.06.2026 • 11:56

2947

Za ovo ne znam ali znam da luk nisam podnosio i jeo do svoje cetrdesete godine. Nakon toga pojavila se ogromnazelja za lukom posebno sirovim i jeo sam ga uz sva jela i tako je i danas u osmoj deceniji. Imao sam izuzetno stresan zivot i verovao sam da necu ni sezdesetu doziveti ali evo osamdeseta krvna slika skoro perfektna niti imam neke bolesti i jos sam pusac. E sada u ovim godinama i treba nesto da oboli jer ljudski zivot je ogranicen i mora se od necega umreti. Zahvalan sam na ovoliko zaista !

18 0 +18

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.