Jedan šećer možda pomaže ćelijama raka da se odvoje i šire

Autor: 021.rs

Život

11.08.2026.

10:20 > 03:19

Hemoterapija je osmišljena da uništi ćelije raka, ali neke od njih ipak prežive tako što ulaze u stanje poznato kao ćelijsko starenje ili senescencija.

Dodaj 021.rs kao glavni izvor na Google-u

Iako se više ne dele, ove ćelije nisu potpuno neaktivne - nastavljaju da oslobađaju proteine, masti i druge molekule koji mogu da utiču na okolne ćelije i sredinu tumora.

Novo istraživanje, objavljeno u časopisu "Nature Aging", pokazalo je da bi jedan od tih molekula mogao biti fruktoza, jednostavan šećer koji se prirodno nalazi u voću i medu, ali se koristi i kao sastojak brojnih prerađenih namirnica.

"Naša studija je među prvima koje pokazuju da hranljiva materija - u ovom slučaju fruktoza - može da deluje kao jedan od tih signala", kaže molekularni biolog Ejdan Kol sa Instituta Vistar u Filadelfiji, prenosi ScienceAlert.

Naučnici su se usredsredili na rak jajnika lečen cisplatinom, snažnim lekom za hemoterapiju koji često dovodi ćelije raka u stanje senescencije.

Iako mnoge pacijentkinje u početku dobro reaguju na terapiju, rak se često vraća, nakon čega tumor može da se proširi po trbušnoj duplji. Istraživači su želeli da otkriju šta preživele ćelije navodi da se odvoje i počnu da se šire.

U laboratoriji su cisplatinom izazvali senescenciju ćelija raka jajnika, a zatim prikupili materije koje su te ćelije tokom dva dana oslobađale u okolinu.

Kada su tim materijama izložili druge ćelije raka jajnika, one nisu počele brže da se razmnožavaju niti su postale otpornije na odumiranje. Međutim, dogodilo se nešto drugo - ćelije su slabije prianjale jedna uz drugu i češće se odvajale od struktura nalik tumorima.

To je posebno značajno jer je odvajanje od drugih ćelija jedan od prvih ključnih koraka u širenju raka jajnika.

Naučnici pronašli krivca - fruktozu

Istraživači su najpre posumnjali na proteine koji služe kao signalni molekuli. Međutim, čak i kada su ih uklonili, efekat se nastavio, što je značilo da ga izaziva neki znatno manji molekul.

Metaboličke analize dovele su ih do fruktoze. Pokazalo se da senescentne ćelije troše glukozu, ali istovremeno oslobađaju povećane količine fruktoze.

Kada su istraživači dodali fruktozu u koncentracijama koje se mogu javiti u organizmu, ćelije raka ponovo su počele lakše da se odvajaju. Dodavanje glukoze je, s druge strane, u velikoj meri poništilo taj efekat.

Fruktoza pritom nije delovala samo kao izvor energije. Promenila je metabolizam mitohondrija, što je na kraju dovelo do smanjene proizvodnje holesterola.

Holesterol ima važnu ulogu u stabilnosti ćelijskih membrana i pomaže ćelijama da ostanu povezane međusobno i sa okolnim tkivom. Kada ga je u membranama bilo manje, ćelije raka postale su manje "lepljive" i lakše su se odvajale.

Eksperimenti na miševima pokazali sličan efekat

Naučnici su zatim proverili rezultate na miševima. Životinje kojima su implantirane ćelije raka jajnika razvile su znatno više metastatskih tumora kada su bile izložene materijama koje oslobađaju senescentne ćelije nego kada su dobijale materije iz normalnih ćelija.

Još jedan rezultat privukao je posebnu pažnju: miševi hranjeni ishranom bogatom fruktozom razvili su raširenije metastaze od onih koji su dobijali glukozu.

Kada su naučnici onemogućili ćelijama raka da metabolišu fruktozu, zabeleženo je manje njihovog širenja. Rezultati zato ukazuju na mogućnost da ishrana može da utiče na način na koji rak napreduje.

Ne znači da konzumiranje fruktoze izaziva metastaze kod ljudi

Istraživači ipak naglašavaju veoma važno ograničenje: studija je pretklinička, odnosno eksperimenti su sprovedeni na ćelijama i miševima. Rezultati zato ne znače da konzumiranje fruktoze samo po sebi izaziva širenje raka jajnika kod ljudi.

Nalazi, međutim, ukazuju da ćelije raka koje prežive hemoterapiju mogu aktivno da menjaju metaboličko okruženje tumora i tako olakšavaju širenje drugih ćelija.

Naučnici smatraju da bi buduće terapije mogle da kombinuju senolitičke lekove, koji selektivno uklanjaju senescentne ćelije, sa posebno osmišljenim promenama u ishrani.

"Fruktoza bi mogla da ima potcenjenu ulogu u regulisanju ponašanja tumorskih ćelija", zaključuju istraživači. Njihovi nalazi otvaraju i mogućnost da bi ograničavanje unosa fruktoze jednog dana moglo da bude dodatna pomoć tokom lečenja, ali je za takve preporuke potrebno sprovesti istraživanja na ljudima.

Istraživanje je objavljeno u časopisu "Nature Aging".

OGLASI RADNO MESTO!

Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.

Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.

Dodaj 021.rs kao glavni izvor na Google-u

Teme

Komentari 4

Hronološki Najpopularniji

w/e

12.08.2026 • 16:58

@Neusatz

Koje bolesti su iskorenjene u prethodnih par tj. dve decenije? Koja je to bolest postojala 2006. godine a danas vise ne postoji?

7 2 +5
Zamenik zamenika

11.08.2026 • 21:39

Šećer odnosno glukozu koristi svaka i zdrava ćelija u organizmu. I mozak radi na glukozu. Da bi čovek ostao zdrav neophodna je svakodnevna fizička aktivnost . Zatim postoje faktori rizika prvi je gojaznost, pušenje duvana, neumerena upotreba alkohola i hronični stres .

10 3 +7
Neusatz

11.08.2026 • 17:02

@zztop

Ja ne znam koliko puta te kojestarije za farmaceutsku industriju i, ili izbegavanja pravljenja ili skrivanja leka za rak ljudi moraju da debankuju da bi vi ravnozemljasi (apsolutno ste u istoj ravni sa njima, pun intended) prestali baljezgati. Pogotovo kad imamo tolike bolesti, neke sa daleko vecom stopom mortaliteta nego rak danas, koje su iskorenjene u zadnjih par decenija. Vise udzbenika i monografija u ruke a manje Jutjub i Tiktok "eksperata".

23 7 +16

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.