Deset osoba dnevno se raspituje o mentalnom zdravlju

Telefonski broj 011/36 36 462, takozvanu "Liniju 2-3", osobe kojima je potreban bilo kakav savet o mentalnom zdravlju mogu pozvati od 14 do 15 sati svakog radnog dana, vikendom i praznicima.

Prema rečima Đukić Dejanović, građani postavljaju različita pitanja, od onih "tehničke prirode", kome će se javiti sused koji pretpostavlja da njegov komšija ima mentalni problem, do onih da li je dovoljna doza leka ili treba da je poveća.

"Pitanja su vrlo su heterogena i to govori da je jedan sat nedovoljan, ali naše trenutne mogućnosti su takve da ne možemo duže od sat vremena da posvetimo toj liniji", rekla je Đukić Dejanović Tanjugu, istakavši da se ne radi o SOS liniji.

Dodaje da, u zavisnosti od toga koliko su oni koji pozovu "opširni", dnevno bude između pet i 15 telefonskih poziva, i da je sat vremena dovoljno da im se sve objasni.

"Ogroman broj pacijenata poziva broj, i ja molim sve koje zovu, da se informišu i budu sažeti u pitanju. Mi se trudimo da budemo sažeti u odgovoru, kako bi što veći broj osoba mogao da dođe do linije i dobije informaciju. Kad imamo osam do deset poziva dnevno, to je ono pravo da mozemo svima sve lepo da objasnimo", navela je Đukić Dejanović.

Inače, pored otvorene telefonske linije, Klinika nudi informacije na veb sajtu, u vezi sa najrazličitijim bolestima i smetnjama, a koje se ažuriraju jednom nedeljno, kao i Otvorena vrata svakog četvrtka od devet do 12 sati.

"Upravo na ta otvorena vrata su nam dolazili gradajani i shvatili smo da mnogi imaju problem da pogledaju terapeuta u oči, da pitaju sve što ih zanima. Zbog toga smo se opredelili da omogućimo da na Liniji 2-3 mogu da nas pitaju sve ono što se stide da nas pitaju uživo", ističe Đukić Dejanović.

Dodala je i da je linija otvorena, jer otpor prema osobama koje imaju mentalne smetnje potiče iz zabluda i neznanja građana u vezi sa problemima mentalnog zdravlja.

"Smatrali smo i da treba da približimo probleme mentalnog zdravlja običnom čoveku a uz to da damo šansu našim pacijentima koji više nisu na klinici ako imaju neku dilemu oko načina lecenja ili primete pogoršanje zdravstvenog stanja da mogu da nam se jave", rekla je Đukić Dejanović.

Srbija, dodala je, kao i zemlje regiona, spada u zemlje u kojima se kasno otkriva depresija i drugi mentalni poremećaji - tek kad imaju ozbiljne posledice i po obolelu osobu i po okruženje. Prema njenim rečima, najveći problem, kada je reč o mentalnom zdravlju, je nerazumevanje mentalnih oboljenja.

"Mentalni poremećaj treba razumeti i treba biti svestan da postoje stručnjaci koji će na adekvatan način nekada samo popričati, nekada dati sugestiju o promeni stila života, a nekada dati i lek", navodi Đukić Dejanović. Kako kaže, ljudi su, ne samo u Srbiji, sve depresivniji, a Svetska zdravstvena organizacija procenila je da će 2020. godine depresija biti drugi faktor onesposobljenosti za rad, posle kardiovaskularnih bolesti.

"Moderne bolesti su bolesti mentalnog sklopa ljudi i to jedna realnost od koje se ne može pobeći, ali se može učiti kako da se osoba mentalno ojača, kako da se preveniraju oboljenja ili kako ih rano otkriti i započeti sa lečenjem na vreme", podvukla je direktorka Klinike.

Ona je posebno istakla značaj Programa za skrining na depresiju, za rano otkrivanje depresivnih poremećaja, koje je pokrenulo Ministarstvo zdravlja. Osoba koja najmanje dve nedelje nema dovoljno raspoloženja, energije, životne radosti, inicijative, ima problem sa snom, nema dobru koncentraciju, ima masu telesnih tegoba, i to traje najmanje traje dve nedelje, ima takozvanu depresivnu epizodu.

"Ta osoba verovatno sama neće moći da izađe iz toga već joj je potrebna stručna pomoć. Neki tu prvu epizodu prosto sakriju i od samih sebe, ali onda dođe druga, teža i svaka naredna koja je sve teža", ocenila je Đukić Dejanović.

Govoreći o prekomernoj upotrebi sedativa "na svoju ruku", Đukić Dejanović je istakla da je to još uvek jedan od velikih problema, iako je pre nekoliko godina napravljena restrikcija propisivanja bensedinskih lekova.

"Benzodijazepini su pilule sreće, opuštaju osobu, izazovu san kod onih koji loše spavaju, opuštaju mišiće, imaju određene prednosti kod onih kod kojih treba da izazovu te prednosti, ali to su lekovi koje isključivo može prepisati psihijatar", naglasila je ona.

Kaže da je problem sveden u tolerantne okvire od kada se bensedini ne kupuju u apotekama, ali napominje da još uvek nismo rešili problem.

"Još uvek ima onih koji od komšinice pozajmljuju lek, onih kojima su drug ili drugarica rekli da je dobro da popiju uveče kad ne spavaju… Ne koriste stručna mišljenja pre nego što dođu do leka i to je zapravo put da se razvije tabletomanija koja je jako opasna zavisnost", zaključila je Đukuć Dejanović.