Počela kampanja merenja radona

Pomoćnica direktora za radijacioni sektor Agencije Maja Jeremić Savković objasnila je da je radon prirodan radioaktivan gas, bez boje, mirisa i ukusa koji nastaje radioaktivnim raspadom urana, ima ga svuda u prirodi, u izuzetno niskim koncentracijama, ali je opasan ukoliko se akumulira u stanovima i kućama. Izvori u stanovima i kućama su zemljište, građevinski materijali, kao i vrsta vode koja se koristi u domaćinstvu, a kolika će koncentracija radona biti zavisi od konstrukcije objekta, gde se on nalazi i građevinskog materijala.

Kako je navela, dokazano je da je radon izuzetno štetan po zdravlje kada se dugo inhalira, odnosno da uzrokuje rak pluća na drugom mestu, odmah posle pušenja. "Ova kampanja omogući će da se on izmeri. U pitanju su pasivni detektori, male kutijice, koje su bezopasne po zdravlje ljudi i životnu sredinu, a koje će biti izložene u stanovima od tri do šest meseci, a kasnije će biti poslate laboratorijama i znaće se tačna koncentracija radona", kazala je Jeremić Savković. Ona je dodala da ukoliko se i nađe visoka koncentracija radona, ona se može smanjiti promenom ventilacionog sistema ili malim građevinskim radovima.

Direktor Agencije za zaštitu od jonizujućih zračenja i nuklearnu sigurnost Srbije Slađan Velinov kazao je da je tokom prošle godine inspekcija Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine, zajedno sa timom Agencijom, napravila kompletnu analizu svih radioaktivnih gromobrana koji se nalaze u Srbiji.

On je naveo da je tokom osamdesetih i devedesetih godina prošlog veka ugrađeno oko 4.000 gromobrana, vremenom su skidani, ali je, iako je Zakonom prošle godine istekao rok za skidanje svih tih gromobrana, u Srbiji ostalo još 740 gromobrana. "Oni se nalaze oko nas, nisu opasni dok stoje kako treba da stoje, ali postaju opasni ukoliko se nagnu, padnu ili ih neko neovlašćeno ukloni", kazao je Velinov.