Srbija poslednja u Evropi po broju doniranih organa

Iako je broj građana Srbije koji su spremni da zaveštaju svoje organe u slučaju moždane smrti sve veći, trenutno postoji svega 110.000 potpisanih donorskih kartica, što Srbiju svrstava na samo dno evropske lestvice, rečeno je danas na otvaranju Međunarodnih susreta transplantiranih i dijaliziranih na Zlatiboru.

Kako je rečeno na skupu, koji se prvi put održava u Srbiji, Hrvatska je vodeća zemlja u regionu po svesnosti o značaju doniranja organa i u njoj ima oko milion potpisanih donorskih kartica, dok je po broju transplantacija bubrega i jetre prva u svetu, u rangu sa Španijom.

"U Hrvatskoj odrasli ne čekaju duže od godinu dana na transplantaciju, dok kod nas deca čekaju do devet godina, a o odraslima i da ne pričamo, mnogo njih i ne dočeka transplantaciju", kazala je agenciji Beta predsednica udruženja dece bubrežnih bolesnika i tranplantiranih osoba "Sve za osmeh" Jelena Alavanja.

Vršilac dužnosti direktora Uprave za biomedicinu u Ministarstvu zdravlja Nenad Milojičić kazao je da je po broju urađenih transplantacija, najlošija godina u Srbiji bila 2014, dok je najbolja bila 2013. godina, kada su urađene 104 transplantacije bubrega, 17 jetri i četiri srca.

"Srbija zauzima jedno od poslednjih mesta u Evropi po broji donora. U 2013. godini zabeleženo je 5,7 donora na milion stanovnika a prošle godine taj broj je pao na tri. Nadamo se da će ove godine biti bolje", kazao je Milojičić.

Prema njegovim rečima, u Srbiji postoji 14 donorskih bolnica i pet transplantacionih centara, u kojima je moguće izvršiti transplantacije srca, jetre, bubrega i rožnjače. Na transplantaciju bubrega trenutno u Srbiji čeka 700 pacijenata, na jetru 65 dok oko 70 ljudi čeka transplantaciju srca.

Milojičić je dodao da svi zainteresovani građani mogu potražiti donorske kartice kod izabranog lekara u domovima zdravlja, u transplantacionim centrima, u filijalama Fonda za zdravstveno osiguranje kao i u upravi za biomedicinu.