Stanovništvo staro, a kamate niske

Piše: Živan Lazić

Može se razumeti zebnja bogatijih jer je teško efikasno plasirati kapital, a novca ima i previše. Banke beže od štediša. Za utehu je da niska inflacija omogućava održavanje kupovne moći novca.

No, teško da se mogu očekivati bolji dani za zaradu štednjom. Čak se Međunarodni monetarni fond u redovnom Izveštaju o globalnoj finansijskoj situaciji, objavljenom sredinom aprila, zalaže za održavanje aktulnih trendova. Sa druge strane okeana, nedavno uvećanje osnovne kamatne stope FED-a, centralne banke SAD, na 0,75 odsto i najavljivanje još dva uvećanja do kraja godine kao da ukazuje na promene.

MMF u Izveštaju podseća da je smanjivanje baznih kamatnih stopa odgovor na svetsku krizu koja nas je zapljusnula 2008. godine, a još  traje i pad inflacije, čak ulazak u zonu deflatornih očekivanja. Cilj je bio da se podstakne oporavak privrede, te, sledstveno, inflacija kontinuirano podigne do 1,75 odsto na godišnjem nivou.

Upumpavanje evra

Barak Obama je u startu krize u američku privredu upumpao ogromne svote dolara. Evropa je godinama oklevala, tražila put.

Mario Dragi, guverner Centralne evropske  banke, već duže vreme u evropski finansijski sistem ubacuje po 60 milijardi evra mesečno. Uprkos prigovorima iz nemačkih finansijskih krugova, ne planira stati čak i kada prođe unapred definisani rok.

Znatan deo novca i nije dospeo do privrednika, već je završio u akcijama i nekretninama. Otuda u Evropi u poslednje dve godine rast cena i stanova i akcija firmi.

Ipak, ne mali deo upumpanog novca je našao put do pogona i evropska privreda je živnula. Ne mnogo, ali dovoljno da poveća tražnju za sirovinama i polufabrikatima.

Rast izvoza iz Rumunije, Srbije, Bugarske, BiH, Poljske i Slovačke i to daleko najviše u Uniju, potvrđuje smer blagog ali uočljivog oporavka evropske privrede. Inflacija je takođe uvećana, ali dosta manje nego što se očekivalo i priželjkivalo.

Krediti ne donose profit

Bankari su se štrecnuli i počeli negodovati zbog monetarne politike niskih kamatnih stopa. Nisu bez argumenata; pad kamata destruira sam model bankarskog poslovanja i aktuelna situacija dovodi u tešku situaciju posebno male banke oslonjene na kreditno-depozitno poslovanja.

Kako su, kao posledica niskih kamatnih stopa, izjednačene kamate na kratki i dugi rok, veoma je teško ostvariti dobit iz kredita, pa se banke već godinama preorijentišu na poslovanje u kome je dobit iz platnog prometa i drugih finansijskih usluga. Penzioni fondovi i kompanije za osiguranje života, izuzetno značajni kupci državnih obveznica i berzanskih akcija, takođe će imati znatan pad prihoda i neće im biti lako isplaćivati penzije i premije osiguranja.

Spor rast produktivnosti

Pozivajući se na iskustvo Japana, gde decenijama nema ni većeg privrednog rasta, ni inflacije, i nedaće tamošnjeg finansijskog sistema, MMF je ukazao na opasnost da se kriza iz bankarstva prelije na fiskalni i realni sektor. Pa, zašto, onda, MMF uporno insistira na politici niskih kamatnih stopa?

Razlozi su ubedljivi. Sagledavši trendove na finansijskom tržištu u dužem periodu, MMF je uočio da trend pada kamatnih stopa traje najmanje tri decenije, svetska kriza je samo ovo usmerenje učinila uočljivijim. Glavni razlozi su starenje stanovništva u najrazvijenijem delu sveta i pad rasta produktivnosti, bukvalno iz godine u godinu.

Posledično je sve niži rast potrošnje po glavi stanovnika, time i potražnje, osnovnog generatora privrednog razvoja. Rast kamata i privredni razvoj ne menjaju stil života najstarijih i nailazi vreme u kome se, bar kada je o Evropi reč, potražnja po glavi stanovnika neće ozbiljnije uvećavati. U pitanju je sklop nepovoljnih strukturnih faktora.

Stabilnost kao dugoročan cilj

Stoga u svetskim finansijskim krugovima potencijalnim ulagačima ukazuju na zemlje u razvoju, i to samo one sa mlađim stanovništvom. Mnoge od njih imaju veliki kapacitet realizacije novih investicija i mnogo prostora za rast produktivnosti.

A što se Evrope tiče, u Izveštaju se ukazuje i na sklonost banaka da u kriznim periodima ulaze u odveć rizične poslove, te sklonost da zloupotrebe načelo "previše velik da bi propao". Stoga MMF predlaže nosiocima evropske monetarne politike da precizno definiše održavanje stabilnosti kao cilja na duži rok, odnosno da ne podlegnu pritiscima iz komercijalnog bankarskog sektora.