Od mraza Srbija izgubila 300.000 tona voća: Kako će nepogode uticati na cene?
Nakon što je martovski mraz uništio do 95 odsto roda kajsije, početak maja doneo je novi udarac voćarima nakon što je nevreme sa gradom pogodilo mnoge krajeve Srbije.
Foto: Pixabay
Grad je ostavio iza sebe dodatne gubitke i najavu još težih posledica za domaće voćarstvo.
Posle talasa toplog vremena u martu koje su potom presekli mrazevi došlo je do velike štete na voćnim kulturama. Tada je najviše stradala kajsija, a šteta na pojedinim mestima išla je i do 95 odsto, prema proceni stručnjaka, piše Danas.
Početak maja doneo je nove boljke za voćare, jer je ponovo nakon lepog vremena i viših temperatura, došlo do nevremena i grada u mnogim delovima Srbije.
Led je potukao brojne voćnjake, šteta je ponovo velika, a mogla bi da ima i dugotrajne i brojne posledice.
Profesor Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu Zoran Keserović ukazuje da je nevreme pogodilo celu Srbiju, ali da nije svuda velika šteta.
"Najgore su prošli oni koji imaju najviše pod voćnjacima, a to su voćari u Šumadiji i Zapadnoj Srbiji. Kao da nam je malo bio mraz koji je mnogo toga uništio, sada smo 6. i 7. maja imali velike štete na voću zbog grada", navodi on.
Keserović otkriva da je velika šteta nastala kod šljive, zatim kod jabuke, kao i kod maline i kupine.
"Ovo je veliki udarac za srpsko voćarstvo, koje je već do sada samo od mraza, u odnosu na prosečne godine, izgubilo preko 300.000 tona. Sada imamo i velike štete od grada", naglašava on.
Keserović dodaje da je retkost da se ovako rano pojavljuje grad.
"Na nekim plantažama koje imaju protivgradnu mrežu desilo se da je nisu razvukli i zato je i tu došlo do oštećenja", kaže on.
Međutim, prema njegovim rečima, dobra vest je da je instaliran prvi top protiv grada koji je ušao u Srbiju.
"Instaliran je u selu Bačinci i pokazao se kao vrlo efikasan za sada. To je protivgradni top 'SPAG' koji štiti voćke na 80 hektara", objašnjava Keserović.
On smatra da bi to trebalo da uđe u podsticajne mere države.
"Ili da se napravi nekoliko pilot ogleda u celoj Srbiji, da se vidi efikasnost tog sistema, pa da se vidi šta dalje. Moraju se davati veći podsticaji za one sisteme koji su prilagođeni klimatskim promenama. Moramo se boriti protiv dva faktora, a to su prolećni mrazevi i ove štete od grada", ukazuje Keserović.
Darko Jevremović iz Instituta za voćarstvo Čačak navodi da u regionu Čačka nije bilo grada ovih dana, ali da je bilo mraza u martu i aprilu, koji je naneo prilično velike štete voćnim kulturama.
"Kajsija je stradala skoro u potpunosti, jako puno su pretrpele i trešnja i višnja. Takođe, rod šljive je sigurno prepolovljen u našem kraju, a u nešto manjoj meri su oštećene jabuke, kruške i dunje. Ako pogledamo globalno, smanjenje prinosa je negde oko 30 procenata u odnosu na neke prosečne godine, kada govorimo o rodu, ali to su tek prve procene", kaže on.
Jevremović podseća da se u junu radi takvozvano prebiranje plodova, kada ume mnogo više plodova da opadne, upravo kao posledica poznih prolećnih mrazeva. Tada će, kako dodaje, biti mnogo preciznijih informacija o smanjenju roda.
Što se tiče poskupljenja voća, on kaže da ukoliko neke robe ima manje na tržištu, logično bi bilo da ona bude i skuplja.
"Međutim, to ne mora da znači. Imali smo slučajeve u prethodnim godinama da je rod bio slabiji, a da je cena bila prilično niska. Ipak, još uvek je rano govoriti o cenama, jer sem jagode još nemamo da je neko voće u rodu. Verujem da će cene biti na nekom prošlogodišnjem nivou", smatra Jevremović.
Pročitaj još
Kakva je situacija sa rodom maline?
Predsednik Udruženja proizvođača malina "Vilamet" iz Arilja Mileta Pilčević kaže da u tom kraju nije bilo jakog grada, ali da je, takođe, bilo dosta mraza.
"Imali smo dosta izmrzavanja celih malinjaka. Šteta je baš velika i kad se doda i taj grad i sve šta nas još čeka, nije dobro. Malinjaci su već u lošoj kondiciji od prethodne dve godine, čemu je doprinela i ozbiljno niska cena koja nije mogla da pokrije ni troškove rada, pa su malinjaci zapušteni", ukazuje on.
Situacija je, kako kaže, kritična.
"Mi već dugo apelujemo da se proizvodnja obnovi u Srbiji, jer mi se više od 50 godina bavimo proizvodnjom malina i bili smo i lideri u svetu. Zato tražimo da ne dolazi do tako niskih cena, jer će to uništiti malinjake, ali niko to nije hteo da sluša", podseća Pilčević.
On upozorava da će ove godine biti loš prinos i male količine, ali da se nadaju da će bar biti dobar kvalitet. Pilčević smatra da je ove godine svaka cena ispod 450 dinara "smešna“, jer će toliki biti nedostatak.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Rafinerija još danas u tihom režimu rada, od sutra moguće gašenje: Vučić za danas najavio važan sastanak
01.12.2025.•
0
Situacija oko NIS-a i dalje je neizvesna - još se čeka odluka Stejt deparmenta i OFAK-a.
Rudna renta u Srbiji među najnižim - šta koči njeno povećanje?
01.12.2025.•
2
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da država godinama nije mogla da poveća rudnu rentu zbog političkih pritisaka i međunarodnih odnosa.
Vučić: Sutra važan sastanak o NIS-u, rafinerija u utorak prestaje sa radom
30.11.2025.•
16
Predsednik Aleksandar Vučić izjavio je da će rafinerija u utorak, 2. decembra i zvanično prestati da radi ako SAD ne izdaju licencu za nastavak rada NIS-a.
Stručnjak za energetsku bezbednost: Bez domaćih zaliha očekuje nas rast cena goriva i inflacije
30.11.2025.•
9
Zaustavljanje rafinerije nafte u Pančevu se, za sada, neće odraziti na samo tržište, barem dok postoje zalihe derivata, a jedini sektor gde vidim potencijalni problem je avio-saobraćaj, jer su zalihe kerozina najmanje.
Objavljen spisak najvećih poreskih dužnika, u samom vrhu firma iz Novog Sada
30.11.2025.•
5
Poreska uprava objavila je spisak najvećih poreskih dužnika na dan 31. oktobra, a listu od 248 kompanija sa statusom aktivnog lica, predvodi "Mera invest" iz Beograda sa dugom većim od milijardu dinara.
Vlada Srbije ponovo promenila uredbu o maržama
29.11.2025.•
14
Vlada Srbije usvojila je četvrtu izmenu uredbe o maržama, kojom se preciziraju visine marži po tipovima prodaja, a proširen je i spisak proizvoda čije marže mogu da se menjaju u odnosu na 1. avgusta ove godine.
Ljubodrag Savić o sankcijama NIS-u: MOL bolja opcija od Arapa
29.11.2025.•
11
Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Ljubodrag Savić ocenio je da bi za rešenje situacije u vezi sa američkim sankcijama Naftnoj industriji Srbije (NIS) mađarski MOL bio bolja opcija od mogućih arapskih partnera.
Broker Gujaničić: Ako SAD ne produži licencu NIS-u, moguć momentalni prekid rada kompanije
29.11.2025.•
31
Srbija bi mogla da se nađe pred momentalnim prekidom rada Naftne industrije Srbije (NIS) ukoliko SAD ne produže licencu ovoj kompaniji, upozorava broker Nenad Gujaničić.
Zavod za statistiku: U trećem kvartalu stopa zaposlenosti 51,3 odsto
28.11.2025.•
4
U Srbiji je u trećem kvartalu ove godine broj zaposlenih bio 2,87 miliona, a broj nezaposlenih 256.500.
Novak: Na sastanku Putina i Orbana razmatrana mogućnost kupovine ruskih naftnih kompanija
28.11.2025.•
0
Tokom razgovora ruskog predsednika Vladimira Putina sa mađarskim premijerom Viktorom Orbanom u Kremlju, danas je razmatrana mogućnost da Mađarska kupi udeo u ruskim naftnim kompanijama koje su pod sankcijama.
"Kineski železnički ekspres" nastavlja rast: Nova redovna linija do Hamburga i kreditni fond od 3,6 milijardi
28.11.2025.•
2
U kineskom gradu Sijanu iz kog kreću vozovi sa robom ka Duisburgu, Pragu i Budimpešti, četvrtak i nedelja su dani u svakoj nedelji kada nema odlazaka i dolazaka na "železničkom putu svile".
Međugodišnja industrijska proizvodnja u Srbiji u oktobru manja za 2,3 odsto
28.11.2025.•
0
Industrijska proizvodnja u Srbiji u oktobru ove godine bila je 2,3 odsto manja nego u istom mesec 2024. godine, saopštio je danas Republički zavod za statistiku (RZS).
Poljoprivrednici: Blokada saobraćajnica ako direktna davanja moramo da usmerimo za investicije
28.11.2025.•
6
Predsednik Inicijative za opstanak poljoprivrednika Srbije Goran Filipović izjavio je da će poljoprivrednici blokirati saobraćajnice ukoliko budu morali direktna davanja po hektaru da koriste za kupovinu mehanizacije.
Zahvaljujući američkim sankcijama: Orban podmazuje Srbiju ruskom naftom
28.11.2025.•
24
Američke sankcije protiv ruskog naftnog sektora teško pogađaju Srbiju. Međutim, susedna Mađarska može da pomogne zahvaljujući izuzeću koje je odobrio Tramp. Orban pregovara o detaljima sa Putinom u Moskvi.
Cene nafte padaju: Očekuje se mirovni sporazum između Ukrajine i Rusije
28.11.2025.•
0
Cene sirove nafte nastavile su pad, pa se tako Brent spustio na oko 63 dolara po barelu, dok je američka WTI nafta pala na oko 58 dolara po barelu.
Budžet Srbije: Samo troši, ko još pita
28.11.2025.•
10
U Skupštini Srbije poslanici raspravljaju o budžetu. Vladajuća većina, po običaju, hvali, dok opozicija tvrdi da nije transparentan, a ni razvojan.
Nije samo NIS pod sankcijama SAD: Na listi i Zvonko Veselinović i Milan Radoičić, Slobodan Tešić, ministri...
28.11.2025.•
16
Naftna industrija Srbije (NIS) je pod američkim sankcijama zbog ruskog vlasništva već 50 dana. Međutim, na ovoj listi je još 49 firmi i pojedinaca iz Srbije koji su na listi sankcija SAD.
Da li je država odvojila dovoljno ili previše novca za ruski udeo u NIS-u?
27.11.2025.•
11
Prema postojećim zakonima Srbija mora da obešteti kompaniju Gasprom u slučaju preuzimanja Naftne industrije Srbije (NIS), a videli smo da je vlast procenila da iz budžeta može da izdvoji 1,4 milijarde evra.
Šef Orbanovog kabineta: U toku razgovori o mogućnosti da MOL kupi udeo u NIS-u
27.11.2025.•
6
U toku su razgovori o mogućnosti da mađarska naftna i gasna kompanija MOL kupi udeo u srpskom NIS-u, izjavio je šef kabineta mađarskog premijera Gergelj Guljaš.
Hoće li biti gasa u Srbiji?
27.11.2025.•
25
Neizvesno je hoće li se u narednom periodu u Srbiji prerađivati nafta.
Komentari 12
boki2
/
dacic
ko jos jede domace?domace je smrzlo, al strano mmmmm njam njam
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar