Ove godine tri slučaja čedomorstva u Srbiji

Jedan od tri ovogodišnja slučaja dogodio se letos u Novom Sadu. D. B. (23) iz Novog Sada udavila je novorođenu bebu, uvila je u krpe i ostavila u kupatilu gde se i porodila. Usled teških bolova otišla je kod lekara i ginekološkim pregledom je utvrđeno da se porodila. Zvala je muža da mu kaže da je dete u kupatilu. Kada je policija došla u bolnicu da je sasluša, rekla je da nije znala da je trudna jer nije imala nikakve simptome.

Ubistvo novorođenčeta nije često u Srbiji, ali je zločin koji nikoga ne ostavlja ravnodušnim. U sudskoj praksi ovo je privilegovano krivično delo, za koje je predviđena zatvorska kazna od šest meseci do pet godina. Reč je o ubistvu koje se dogodi za vreme porođaja, kada je beba postala sposobna za vanmaterični život ili ubrzo posle, pod uslovom da je rođena živa, bez obzira na to da li je sposobna za dalji život.

Dok novinski izveštaji o ovim zločinima obiluju jezivim detaljima, nad kojima se javnost zgražava, najčešće osuđujući čedomorke, malo ko zna da je ovaj čin zapravo uzrokovan postporađajnom psihozom.

"Reč je o posebnom psihičkom stanju koje isključuje uračunljivost i to samo u prvih nekoliko dana posle rođenja deteta. Ako se u trenutku porođaja ili u prvim danima posle njega kod majke pojave psihičke promene dolazi do namernog ili nenamernog zanemarivanja ili ubistva deteta. Nekada je smatrano da bi žena, dok je u takozvanim babinama, trebalo da ima poseban tretman. Međutim za kvalifikaciju krivičnog dela ubistva deteta pri porođaju, poznatog kao čedomorstvo, uzima se period od prvih nekoliko dana nakon rođenja bebe", objašnjava neuropsihijatar i sudski veštak, doktor Zoran Đurić.

Reči neuropsihijatara da se čedomorstvo događa tokom izmenjenog stanja svesti, koje je svojstveno samo porodilji, potvrđuje i policijska praksa.

Stefan Milijanović i Branislav Milić, sagovornici "Politike" iz Odseka za suzbijanje krvnih i seksualnih delikata Službe za suzbijanje kriminala MUP-a Srbije, navode da niko ne može da kaže šta je čedomorkama u trenutku i posle zločina u glavi.

"Kad policija dođe, one ćute, gledaju u jednu tačku, ’zaključaju’ se u sebe. Budući da se porađaju same kod kuće, bez ičije pomoći, dolazi do oštećenja organa i raznih infekcija. Zbog zdravstvenog i psihičkog stanja u kojem se nalaze njima se ne određuje mera pritvora do 48 časova, već se upućuju u medicinsku ustanovu na lečenje. U većini slučajeva se posle brane sa slobode", kaže Stefan Milijanović, šef odseka.

Čedomorke često negiraju da su bile trudne. Uglavnom beže od toga da su počinile zločin. Ginekološki pregled je jedan od sastavnih delova istrage, koji potvrđuje da je žena bila trudna i ukazuje na mogućnost da je izvršeno krivično delo. Druga bitna stvar za istragu je obdukcija.

"Bitno je da se utvrdi uzrok smrti bebe i kada je tačno ona nastupila. Ako se nakon obdukcije ustanovi da je makar i nekoliko minuta bila živa utvrđuju se činjenične okolnosti – ko je ubio bebu", navodi Milijanović.

Godišnje se prosečno dogode od dva do četiri čedomorstva. Taj broj je godinama konstantan.

"Ova ubistva uglavnom se dešavaju u ruralnim krajevima Srbije, u siromašnim porodicama, koje su na ivici egzistencije. Jedan od čestih uzroka je loša materijalna situacija. Neretko je to i strah žene od muža koji je želeo muško dete, a rodilo se žensko. Slučajeve prijavljuju komšije, medicinske ustanove, centri za socijalni rad i članovi porodice", navodi Branislav Milić.

Da li će ubistvo bebe koje počini majka biti kvalifikovano kao privilegovano krivično delo ubistva deteta pri porođaju utvrđuje se veštačenjem u svakom konkretnom slučaju, kaže Ivana Ramić, portparolka Prvog osnovnog suda u Beogradu. Ramićeva dodaje da zakonom nije definisano vremensko trajanje postporođajnog poremećaja.

"U Krivičnom zakoniku se navodi da je ubistvo deteta pri porođaju delo koje počini majka koja liši života svoje dete za vreme porođaja ili neposredno posle porođaja, dok kod nje traje poremećaj izazvan porođajem. Izraz "neposredno posle porođaja" svodi se na vrlo kratak vremenski period. Zbog toga je ključno veštačenje, kojim se, između ostalog, utvrđuje psihičko i hormonalno stanje žene", tvrdi Ramićeva.

Ona navodi da su i sudske odluke o visini izrečene kazne, takođe, različite.