Potrošeno 10.000 evra za svako izgubljeno radno mesto

Rezultat je 29.357 ugašenih radnih mesta. Ugrubo, potrošili smo 10.000 evra za svako izgubljeno radno mesto.

Ma koliko ova statistika bila apsurdna, tačna je. Zaposlenih građana je 2012. godine bilo 1,72 miliona, a 2014. 1,69 miliona, što je preciznije 29.357 radnih mesta manje. Podaci za 2015. nisu dostupni, ali pošto drastičnog zapošljavanja prošle godine nije bilo, može se uzeti da je broj radnih mesta ostao na približnom nivou.

Kada se ukupan nivo subvencija za zapošljavanje podeli sa brojem "novootvorenih radnih mesta", dobije se negativan rezultat, to jest cena od 10.000 evra po izgubljenom radnom mestu. Čak i kad bi se gledali samo podaci do 2014. gde postoji potpuno uporedna statistika, gubitak je oko 9.000 evra po ugašenom radnom mestu.

Koliko se onda subvencionisanje zapošljavanja isplati? Uprkos naoko jednostavnom odgovoru da nema smisla davati novac kada je jedini efekat smanjenje zaposlenosti, ne treba zaboraviti ni to da bi bez subvencija broj ugašenih radnih mesta verovatno bio veći.

Brojke ipak nikako nisu ohrabrujuće. U 2014. izgubljeno je skoro 50 odsto više radnih mesta nego 2013. (17.480 prema 11.877), a u obe godine je u većini okruga ili oblasti (Srbija se deli na 25 oblasti) zabeležen pad zaposlenosti uprkos subvencijama. U 2014. najviše poslova izgubile su Pomoravska oblast i grad Beograd (po oko 3.700 radnika), kao i Južnobačka oblast - oko 3.000 zaposlenih.

Među pozitivnim primerima je Srem, u kojem su potrošene 1,3 milijarde dinara za otvaranje 3.500 radnih mesta, što je oko 375.000 po radnom mestu. Dobro je prošla i Zlatiborska oblast, u kojoj je otvoreno 1.505 novih poslova, pri čemu je svaki u proseku koštao 186.000 dinara.

U oblastima u kojima je povećana zaposlenost u 2014. svako dodato radno mesto plaćeno je u proseku sa po devet prosečnih neto plata. Ima i primera gde je to bilo jeftinije: recimo u Topličkoj i Zlatiborskoj, u kojima je svako novo radno mesto plaćeno sa manje od pet neto zarada.

Kad se gledaju delovi države u kojima je i pored subvencija došlo do pada zaposlenosti, cifre katkad deluju komično. Tako je recimo u Moravičkoj oblasti u 2014. na subvencionisanje zapošljavanja potrošeno 185,4 miliona dinara, ali je ova oblast te godine ipak ostala u manjku za 12 radnih mesta. Tako ispada da je svako izgubljeno radno mesto "plaćeno" 15,4 miliona dinara ili 405 prosečnih plata u tom kraju. Dakako, pitanje je kakva bi bila ekonomska slika Moravičke oblasti da subvencija nije bilo i koliko bi tada bilo manje poslova.

Zanimljivo je videti i gde odlazi najviše novca za podsticaje. Prošle godine rekorder je bila Borska oblast sa 619 miliona dinara, odmah iza nje je Beograd sa 596 miliona i Jablanička oblast sa 460 miliona. Šumadija je dobila 399 miliona.

Cifre iz 2015. su ipak neuporedivo manje od 2014. Prošle godine je tako na podsticanje zapošljavanja potrošeno 3,7 milijardi dinara, dok je u 2014. i 2013. davano po više od devet milijardi. Godine 2012. je potrošeno čak 13,78 milijardi dinara.

Da bi se bolje sagledalo kuda ide novac, trebalo bi ipak pogledati koliko koja oblast dobija u odnosu na broj stanovnika. Po tom kriterijumu u 2014. pobednik je bila Sremska oblast sa 4.324 dinara po glavi stanovnika, a pratile su je Nišavska oblast (3.702 dinara), Šumadijska (3.182 dinara) i Pomoravska (3.062 dinara). Ubedljivo najmanje novca dobila je Braničevska oblast - samo 121 dinar po glavi stanovnika, a posle nje Mačvanska sa 286 i Zaječarska sa 402 dinara.

Autor: Danas