DNK analizu plaćamo 3.000 umesto 300 evra

Kako piše "Blic", ove analize su izuzetno važnje jer je preko njih moguće tačno odrediti na koji način treba lečiti pacijente, potvrditi ili isključiti sumnju na bolest, proceniti rizik od maligniteta, dobiti najbolji mogući “savet” za zdravo potomstvo...

Takve testove u Srbiji obavlja Institut za molekularnu genetiku i genetičko inženjerstvo iz Beograda, koji je i regionalni centar za dijagnostiku retkih bolesti. Institut je odlukom Ministarstva zdravlja dobio dozvolu da primenjuje, takozvanu NGS tehnologiju u medicinske svrhe, pa u Beograd na testove dolaze pacijenti iz Crne Gore, Republike Srpske i Hrvatske, sve o trošku njihovih država, dok naši pacijenti na analize idu u inostranstvo.

Prema rečima profesorke Sonje Pavlović, naučne savetnice Instituta, država bi ostvarila ozbiljne uštede kada bi se u toj instituciji radili testovi i našim pacijentima.

"Kod nas je moguće uraditi analizu 5.000 gena i pokriti gotovo sve što je čoveku potrebno. Ovo je ujedno i najskuplja analiza koja košta 1.200 evra. Bolesni ljudi je sada rade u inostranstvu, a njima i sam odlazak predstavlja mučenje", kaže Pavlović.

Ona objašnjava da su cene analiza u Evropi u nekim slučajevima mnogo skuplje nego kod nas.

"Mi imamo Fond za lečenje retkih bolesti, ali je on namenjen isključivo za lečenje u inostranstvu. Bez obzira na to što se i kod nas rade analize, jedini način da se one besplatno dobiju je odlazak u inostranstvo. Pare iz Fonda se brzo potroše, a da se pacijenti šalju nama, svi bi bili podmireni", kaže za "Blic" Pavlović i ističe da pojedine analize koje u inostranstvu koštaju po 3.000 evra, u Srbiji se naplaćuju 300 evra.

"Nama je Ministarstvo zdravlja dalo dozvolu da metodu NGS radimo u medicinske svrhe. Potom je Institut za javno zdravlje “Dr Milan Jovanović Batut” procenio da bi najmanje 70 odsto analiza godišnje trebalo raditi kod nas. Zatim smo otišli u RFZO i oni su rekli da može i da im je to jeftinije. Na kraju smo se vratili u Ministarstvo zdravlja koje treba da dodeli šifru ovoj metodi kako bismo mogli da potpišemo ugovor sa RFZO. Prošli smo sve te korake, ali šifru čekamo već dve godine", navodi Pavlović.

Direktorka RFZO Verica Lazić kaže da ova zdravstvena usluga nije obuhvaćena postojećim pravilnikom o nomenklaturi laboratorijskih usluga.

"Mi smo u junu prošle godine uputili Ministarstvu zdravlja inicijativu za dopunu pravilnika kako bismo zaključili ugovor sa Institutom za molekularnu genetiku. Do danas RFZO nije dobio odgovor od Ministarstva", objašnjava Lazić.