Optužnica protiv "crvenih beretki" zbog pobune pre 11 godina

Tužilaštvo za organizovani kriminal podiglo optužnicu protiv osmorice bivših pripadnika JSO zbog organizovanja oružane pobune "crvenih beretki" u novembru 2001. godine, izjavio je tužilac Miljko Radisavljević.

Optuženi su Milorad Ulemek, Zvezdan Jovanović Dušan Maričić, Veselin Lečić, Mića Petraković, Dragoslav Krsmanović, Dragiša Radić i Vladimir Pocić, precizirao je tužilac za organizovani kriminal. Prema njegovim rečima, krivična prijava protiv tadašnjeg predsednika SRJ Vojsilava Koštunice i načelnika Vojno-bezbednosne agencije Ace Tomića je odbačena, pošto u toku istrage nije utvrđeno da je bilo ko, osim optuženih, učestvovao u toj pobuni, izuzev ubijenog vođe "zemunskog klana'' Dušana Spasojevića.

"Iz dokaza koji su prikupljeni u toku istrage ne može da se zaključi da je u vreme pobune JSO 2001. godine postojala ideja ili plan o kasnijem atentatu na premijera Zorana Đinđića. Ova dva događaja povezuju sami akteri, jer su Ulemek, Spasojević i Jovanović u pobuni Jedinice i u atentatu na premijera imali glavne uloge", rekao je Radisavljević. U tom smislu, kako je naveo, o pobuni može da se govori kao o događaju, koji je hronološki prethodio i, prema tome, bio uvertira u kasniji atentat na premijera.

"Prilikom pobune, sistem je pokazao sve svoje slabosti. Bilo je lako godinu i po dana kasnije, umesto na ministre i načelnike, da se krene na samog premijera. Nažalost, šitem je bio nesposoban da ga zaštiti, a on sam nemoćan da se od napada odbrani, tako da je tragedija bila neizbežna", objasnio je Radisavljević. On je istakao da se zaključci i kvalifikacije navedeni u optužnici zasnivaju isključivo na dokazima i činjenicama, do kojih se došlo u legalno sprovedenom postupku istakavši da u tome i jeste specifična uloga tužioca. Optuženima se stavlja se na teret izvršenje krivičnog dela oružana pobuna iz tada važećeg Krivičnog zakona SRJ.

Pobuna JSO-a

Pobuna pripadnika JSO-a praktično je počela 8. novembra 2001. godine, odnosno neposredno posle hapšenja braće Nenada i Predraga Banovića, koje je Haški sud optužio za ratne zločine počinjene u logoru Keraterm. Njih su "crvene beretke" uhapsile na pijaci u Obrenovcu, a iste večeri prebačeni su u pritvor u Sheveningenu.

Dan kasnije, "crvene beretke" otkazale su poslušnost Resoru državne bezbednosti, a većina pripadnika te jedinice povukla se sa radnih mesta. Kasnije tog dana, pripadnici JSO-a održali su konferenciju za novinare, na kojoj su izneli svoje zahteve, uključujući zahtev za smenu tadašnjeg ministra policije Dušana Mihajlovića i donošenje zakona o saradnji sa Haškim tribunalom. Tokom pobune "crvene beretke" blokirale su autoput kod Centra "Sava", u vreme kad je Milorad Ulemek Legija trebalo da se pojavi pred Okružnim sudom kao svedok u predmetu "Ibarska magistrala".

Dušan Mihajlović je, navodno, čak i pisano ponudio ostavku, koju je vlada Zorana Đinđića odbacila. U kasnijem razvoju situacije, ostavke su podnela dvojica najviših zvaničnika RDB-a, načelnik Goran Petrović i njegov zamenik Zoran Mijatović. Premijer Đinđić, koji je vest o pobuni saznao tokom posete Americi, odmah po povratku sazvao je sastanak kojem su prisustvovali Mihajlović, Petrović, Žarko Korać i tadašnji načelnik Resora javne bezbednosti Sreten Lukić. Posle sastanka, Đinđić i Čedomir Jovanović otišli su na pregovore u sedište JSO-a u Kuli. Đinđić nije pristao da udovolji zahtevu da smeni ministra policije.

Na čelo Resora državne bezbednosti, dva dana pre kraja pobune, imenovani su Andreja Savić i Milorad Bracanović, koga je Specijalni sud u Beogradu, kasnije osudio na dve godine zatvora zbog neprijavljivanja pripreme ubistava Ivana Stambolića i Vuka Draškovića. Zbog neprijavljivanja izvršioca tih dela, osuđen je na još dve godine zatvora. Andreja Savić i Sreten Lukić 17. novembra dolaze u Kulu, čime je stavljena tačka na pobunu "crvenih beretki".