Sekretarijat za privredu: Prednjačimo u primeni rodne ravnopravnosti

Sekretarijat kaže da je prvi institucionalni mehanizam u Srbiji nakon oktobarskih promena i u kontinuitetu od 2001. godine radio na unapređenju oblasti ravnpopravnosti polova - kroz dokumenta, strategije, mere i aktivnosti.

"Odluka o ravnopravnosti polova u AP Vojvodini doneta je još 2004. godine, dok je Zakon o ravnopravnosti polova u Skupštini Srbije usvojen pet godina kasnije. Prva Strategija za zaštitu žena od nasilja u porodici i drugih oblika rodno zasnovanog nasilja u AP Vojvodini, doneta je 2007. godine i tokom pet godina inplementirana je u svih 45 opština i gradova u Vojvodini uz budžetska sredstva AP Vojvodine i podršku od milion dolara ostvarenih na globalnom konkursu Fonda UN za borbu protiv nasilja nad ženama. Na temeljima iskustava u sprovođenju ove Strategije građena je i Nacionalna strategija doneta 2010, ali čije sprovođenje i efekti nisu tako jasno merljivi", poručuju u sekretarijatu.

Dok Nacionalnoj strategiji ove godine ističe rok i tek se očekuje pisanje nove, Skupština AP Vojvodine usvojila je u decembru 2014. godine novi strateški dokument – Program za zaštitu žena u partnerskim odnosima za period 2015 – 2020, sačinjen na vrednostima, principima, ciljevima i merama Istanbulske konvencije koju je Srbija ratifikovala 2013. godine.

"U ovoj teškoj oblasti, mere ne mogu biti sporadične već sistemski povezane i sa velikom odgovornošću upravo nacionalnih institucija", navodi se u saopštenju Pokrajinskog sekretarijata za ravnopravnost polova.

SOS telefon, kako navode, čije uvođenje potpredsednica najavljuje, važna je mera, ali ni blizu dovoljna. Jedinstveni SOS telefon u Vojvodini funkcioniše već četiri godine, a uslugu pružaju šest specijalizovanih nevladinih organizacija, na srpskom, mađarskom i romskom jeziku, poručuju u sekretarijatu.

Što se tiče zastupljenosti žena u parlamentu, sekretarijat navodi da je veoma važno da se ostvaruje adekvatna zastupljenost žena u predstavničkim domovima, ali bilo bi neobično da te zastupljenosti nema, jer je propisana Zakonom. U izradi tog zakona radile su mnoge žene iz pokrajinskih institucija, lokalnih organizacija, mnoge stručnjakinje, a naročito je bilo evidentno zalaganje organizacija civilnog društva, što predstavlja jednu zajedničku demokratsku tekovinu.

"Saradnja sa nevladinim organizacijama nije vest, to je u Vojvodini dobra praksa, te nema dokumenta, mere ili aktivnosti u oblasti ravnopravnosti polova gde ne ostvarujemo partnerstvo. Ravnopravnost polova je mera demokratičnosti jednog društva i za njen razvoj je potrebno češće pogledati i unazad, jer mnoga iskustva već postoje, pa odgovorni donosioci odluka, ukoliko nisu samo deklarativno opredeljeni, mnoge zamke 'izmišljanja novog' mogu izbeći", navode u sekretarijatu.