INTERVJU Zoran Šćepanović: Pravimo temelje za titulu

Podsetimo, do evropskih kvalifikacija novosadski klub je došao posle dramatične završnice plej-ofa i serije od tri vezane pobede, u izuzetno turbulentnoj sezoni u kojoj je promenjen trener i skoro pola tima.

Predsednik kluba Zoran Šćepanović u razgovoru za 021 kaže da se i ovog leta nada dobrom startu crveno-belih, ali da ipak treba biti realan u ocenama o mogućim dometima.

- Nadam se da ćemo prebroditi prva dva kola, a onda dolaze teški protivnici i nije moguće bilo šta obećavati. Prošlogodišnji početak sezone ostaće upamćen i ubeležen u analima novosadskog sporta, eliminisali smo Sampdoriju i bili na korak do ulaska u Ligu Evrope.

Ali, zaista nije realno ni da se kaže da ćemo sigurno proći prva dva kola jer sve zemlje izuzetno mnogo ulažu u fudbal, sve su to prvoligaški timovi, dok s druge strane mi tek treba da reorganizujemo sistem i nismo neko ko ima pravo da se ističe kao favorit. Nadam se da ćemo imati protivnike s kojima ćemo moći da se izborimo, pa da u trećem kolu eventualno napravimo iznenadjenje kao prošle godine. I to je ono što je realno, ne obećavamo, ali se nadamo.

Šćepanović ističe da je strateški cilj za narednu sezonu postavljen, a to je afirmacija igrača iz omladinskog pogona.

- Okosnicu tima imamo, a prioritet nam je da ove godine debituju naši igrači iz omladinske škole - Đurišić, Ćurko, Zličić, Stamenić i još neki. Da se afirmišu i budu osnov za temelj koji pravimo za narednih pet godina. Naravno da to može da nas košta, jer mladi igrači nisu oni koji donose rezultat. Ali stategija kluba je da među 18 uvek bude četiri do pet omladinaca koji će dobijati određenu minutažu na terenu. Ne možemo da tražimo i rezultat i afirmaciju, jer će oni svakako doneti boljitak Vojvodini. I igrački i finansijski u naredne dve-tri godine.

Zato moramo da se strpimo sledeće sezone. Nećemo zaduživati klub dovođenjem nekih većih imena jer bi to bilo zamagljivanje očiju navijačima, a nema potrebe da se međusobno lažemo i jurimo kao neke rezultate koji nisu realni. Plej-of ćemo igrati sigurno, a koje ćemo mesto na kraju zauzeti ne znam. Bitno je da istrpimo i podržimo našu decu i da uložimo u njih.

Prvi čovek novosadskog kluba posebno ističe činjenicu da je posle niza godina konačno stvorena solidna finansijska situacija u Vojvodini.

- U junu 2014. kada je ova uprava preuzela rukovođenje dug je bio ogroman, Vojvodina je bila finansijska ruševina. Evidentirani, odnosno zatečeni dug je bio 736 miliona dinara (tada 6.1 milion evra), a u međuvremenu je narastao za još oko 2 miliona evra kako su pristizale presude nerešenih sudskih sporova.

Kada se sve sabere, u ove dve godine uspeli smo da vratimo 80% duga. Imamo još nekih repova iz prošlosti, ali očekujem finansijsku konsolidaciju za godinu dana. 

Kako su vraćeni dugovi?

- Prvenstveno prodajom igrača. Svako zna da je najbolje zadržati ekipu na okupu, ali je osnovno pitanje kako da Vojvodina preživi bez ikakvog upliva sredstava. Svesno smo to radili kako bi se finansijski konsolidovao klub i kako bi u narednim godinama mogli da se nadamo ozbiljnim rezultatima i trpimo pojačanja. To nije moguće kada ste dužni.

Uštedelo se dosta i na platama igrača. Kada sam došao u klub zatekli smo plate od 6, 7 ili 8 hiljada evra. Uveli smo platne rezrede, pa tako maksimalna plata sada može da bude 2.200 evra, a minimalna za omladince koji potpisuju za prvi tim 625 evra. I taj novac je velik i nije ga danas lako zaraditi, jer ljudi koji dolaze na stadion da gledaju fudbal zarade i do 10 puta manje od sadašnje maksimalne plate nekog našeg igrača. Jednostavno, moramo da shvatimo gde živimo, da fudbaleri znaju da taj novac nije lako zaraditi. I to smanjenje primanja se takođe značajno odrazilo na uštede u budžetu.

On ističe da Vojvodina više ne želi da plaća menadžere koji dovode igrače u klub i čije su provizije ogromne.

- Dešavalo se puno puta u prošlosti da se neki igrači basnoslovno plate, a da nisu uopšte za Vojvodinu. I taj novac mi danas moramo da vraćamo. Da nije bilo dugova, moguće da bi zadržali neke igrače.

Ali realnost je drugačija. Sada smo u situaciji da pravimo strategiju za narednih 5 godina. Ako uspemo da finansijski potpuno stabilizujemo klub, onda možemo u budućnosti da kalkulišemo sa prodajom igrača, da čekamo njihovu maksimalnu cenu. Sada su jednostavno to iznuđeni potezi.

Naravno, ima situacija kada ne možemo da sprečimo mladog igrača da ode iz kluba. Jednostavno, on je nestrpljiv da ode što pre ili to traže njegovi roditelji. To su mladići koji još nisu zreli, ali su puni energije i želje za uspehom u životu. I ako ih ne pustite, svoje nezadovoljstvo prenose na druge, pravi se loša atmosfera, ne daju sve od sebe, itd. Na kraju, kao što mladi programer ili lekar ide u inostranstvo kako bi radio u boljim ulovima i živeo bolje, tako isto se ponašaju i fudbaleri. I ne treba praviti razliku i osudjivati ih zbog toga.

Zoran Šćepanović se nada da će i publika na Karađorđu imati strpljenja za mladi tim Vojvodine koji će i narednih godinu dana predvoditi Nenad Lalatović.

- Sada se prave temelji da u narednih pet godina, a možda i ranije, zaista možemo da se nadamo i tituli. Realna su nam očekivanja da napravimo stabilnu finansijsku situaciju do sledećeg leta, a tada ćemo moći da jednu generaciju igrača zadržimo bar dve godine. Napraviti bazu za budućnost je težak posao, ali neko to mora da uradi.

Jer Vojvodina je iznad svih nas, ona je institucija grada i mora da bude stabilna po svakom pitanju, a to sem organizacije i finansija uključuje i rezultate. Da se ne čeka opet na kup sto godina, a na titulu trideset. Vojvodina mora da bude ponos Novog Sada i zato bih voleo da i navijači podrže ove momke i da budu strpljivi. Jer to je jedini put da se bar jednom obradujemo istorijski u narednih 5 godina.