Koliko je plakanje zaista zdravo?

Savet "Isplači se, biće ti lakše" smo čuli mnogo puta, ali malo nas se zapitalo postoji li medicinsko objašnjenje koje bi potkrepilo ovu tvrdnju.

Nakon što cerebrum registruje tugu, reaguje endokrini sistem, koji u okularni deo glave ispušta određene hormone koji dovode do formiranja suza. Kako pojedini stručnjaci veruju, u vreme dok su ljudi pod stresom ove supstance se nagomilavaju, a plakanjem se telo oslobađa toksina i otpadnih produkata, što ih je navelo na zaključak da je puštanje suza veoma korisno za zdravlje. Međutim, ima li u njima i materija koje ublažavaju bolove?

Zanimljivo, nekolicina istraživanja u okviru kojih je analiziran sastav bazalnih, refleksnih i emocionalnih suza dokazala su da se one razlikuju.

Refleksne suze se uglavnom sastoje od 98 odsto vode, a u emocionalnim suzama se nalaze brojne druge supstance, u različitim koncentracijama. Jedna od njih je prolaktin, najpoznatiji po tome što ima važnu ulogu u stvaranju mleka kod dojilja. Tu su i adrenokortikotropni hormoni, koji ukazuju na visok nivo stresa. Još jedna hemikalija koja se može naći u ovakvim suzama je leucin-enkefalin, neurotransmiter koji umanjuje bol i poboljšava raspoloženje.

Međutim, mnogi naučnici ističu da su istraživanja u ovoj oblasti vršena na malim uzorcima i da treba sprovesti još ispitivanja pre nego što se donese konačan sud o tome jesu li suze koje teku usled snažnih emotivnih reakcija zaista "lekovite".

Emocionalno plakanje razllikuje od refleksnih suza, koje se pojavljuju kada se oko iritira nekim spoljašnjim faktorom kao što je dim, luk ili veoma jak vetar. Za razliku od njih, bazalne suze oko stvara kako ne bi došlo do isušivanja i sadrže vodu, hranljive materije i čak antibakterijske komponentne.

Teorija da plač može da deluje pozitivno na ljudsko telo je u mnogim zemljama opšteprihvaćena, pa se, recimo, u Japanu organizuju "klubovi za plakanje" u kojima se katarza izaziva tužnim filmovima, televizijskim emisijama i knjigama..