Daleko iza njih na drugom mestu su sirupi za snižavanje povišene temperature, a na godišnjem nivou izda se oko 580.000 pakovanja tog leka.
"Na trećem mestu su lekovi za lečenje teških respiratornih oboljenja - inhalacione pumpice i drugi bronhodilatatori, oko 357.000 pakovanja na godišnjem nivou", rekla je vršilac dužnosti direktora RFZO Verica Lazić. Ona je pojasnila da se antibiotici deci najčešće propisuju na teret sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja za infekcije gornjih i donjih disajnih puteva, infekcije srednjeg uha i infekcije urogenitalnog trakta.
Ovi lekovi se najčešće propisuju deci do 12 godina, čak 70 odsto izdatih kutija na recept koristili su mališani tog uzrasta, dok je oko 30 odsto propisano deci uzrasta od 12 do 18 godina.
Lazić kaže da se za antibiotike za decu iz kase zdravstvenog fonda prošle godine izdvojeno 500 miliona dinara, ali da su zdravstvenu kasu ipak najviše koštali lekovi koji predstavljaju hormon rasta za koje je prošle godine izdvojeno oko milijardu dinara.
Britanski profesor neurofarmakologije Univerziteta u Edinburgu Pol Klejton, koji je u poseti Srbiji, kaže da je preterana upotreba antibiotika kod dece globalni problem, a on je u Srbiji posebno izražen. Profesor Klejton upozorava da je rezultat toga povećana rezistencija svih vrsta patogena na sve vrste antibiotika.
"Ovde su lekari imali običaj da daju antibiotike i odraslima i deci kao da dele bombone, jer smatraju da su antibiotici efikasni i bezbedni. Međutim, ta efikasnost se sada gubi", naglasio je Klejton.
Preterana upotreba antibiotika, pojašnjava on, uništava mikrobiom - imunitet i to stvara ne samo kratkoročne već i dugoročne probleme. On kaže da je mnogo efikasnije, od neselektivnog davanja antibiotika jačati imunitet kod deteta, jer što je organizam jači i otporniji lakše će se izboriti sa raznim virusnim i bakterijskim infekcijama, ali i alergijama koje su danas sve češće. Za jačanje imuniteta kod dece, pojašnjava, važni su vitamin D koga naš organizam sam proizvodi izlaskom na sunce i beta glukani kojih ima u pečurkama, nefiltriranom pivu, ali su najefikasniji oni iz ćelijskog zida pekarskog kvasca.
.jpg "Gradska vlast osniva još osam predškolskih ustanova, više mesta za direktore")
Komentari 7
magistra
Љекари у српским домовима здравља су обичне секретарице са великим примањима.
У већини случајева (99 %) кад се појави пацијент који се жали на бол у грлу или уху, те лоше дисање љекар ће прописати антибиотик. Ово је постала пракса посљедњих 30-ак година како код одраслих тако и код дјеце.
Постоје три разлога зашто се ови љекови деле пацијентима као бомбонице:
1. незнање љекара и његова неинформисаност о љековима (нова дешавања из света медицине) те их прописују како би покрили себе;
2. да би умирили родитеље;
3. спречили настанак неке супер инфекције.
Lekarska komora
Deks
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar