Evropa usporava prelazak na električna vozila
Procenjuje se da se evrounijskim drumovima već kreće oko 2,9 miliona električnih automobila.
Foto: Pixabay
Međutim, upućeni u veliku energetsku transformaciju sve više ukazuju na to da su nedovoljan broj mesta za punjenje baterija i previše utrošenih retkih metala teško rešivi problemi kako bi se plan o zabrani kupovine vozila na naftna goriva realizovao već 2035. godine.
Broj e-vozila uključenih u saobraćaj imponuje, ali to je tek 1,15 odsto od ukupno 260 miliona automobila na ovom prostoru. Kako su e-vozila, zavisno od klase, dva do tri puta skuplja od klasičnih vozila iste kategorije, dosadašnja prodaja umnogome se zasnivala na subvencijama koje se u pojedinim državama kreću i do 30 odsto cene vozila.
Dodatni podsticaj bila je niska cena struje, tako da su tekući troškovi korišćenja e-vozila bili i do četiri, pet puta niži od troškova klasičnoga. Prošle godine je ova povoljnost izgubljena usled krupnih promena na energetskom tržištu.
Lepa zamisao, ali...
Mnogostruko uvećanje cene struje kao da je mnogima u Uniji pomoglo da realnije sagledaju duže vreme popularnu "zelenu agendu" kojoj je prelazak na električna vozila glavni oslonac. Reč je o planu da u EU već 2035. godine prestane kupoprodaja vozila na motor sa unutrašnjim sagorevanjem. Petnaest sezona kasnije klasični automobili više se ne bi kretali evropskim putevima.
Još pri donošenju plana bilo je dosta primedbi da je reč o prijemčivoj ideji čija realizacija podrazumeva savladavanje teških tehnoloških problema i donosi niz ne baš ugodnih društvenih novina. Ipak, privlačnost sna da živimo skoro bez emisije ugljen-diokisida bila je tolika da su i precizno argumentovani prigovori ignorisani ili relativizovani.
Nedostatak punionica i retkih metala
Ovoga puta primedbe, pre svega na realnost veoma kratkog roka za ostvarivanje plana, dolaze iz samog sedišta Unije, baš iz Evropske komisije, neke vrste vlade najlukrativnije asocijacije. Reč je o potpredsedniku Komisije Teri Bretonu, ujedno zaduženom i za interno tržište Unije, koji je uspeo da u program ubaci da se 2026. godine ponovo sagleda realizacija plana, pri čemu bi kriterijum uspešnosti najviše zavisio od broja mesta za punjenje baterija i rasta proizvodnje retkih metala.
U pitanju je čovek koji je na visoku političku poziciju došao nakon izuzetne menadžerske karijere. Počevši osnivanjem sopstvene softverske firme uspeo je da bude prvi čovek francuskog Telekoma i poznate privatne kompanije Atos. Svuda je bio retko uspešan i tako zadobio poverenje i poslovnog sveta i šire javnosti.
Francuski stručnjak podseća da su električna vozila mnogo jednostavnija za izradu s obzirom na to da nemaju karburator i menjač, dok je sistem za upravljanje znatno jednostavniji. U odnosu na klasični automobil, električni ima gotovo 1.000 delova manje. Takođe, pri održavanju ne koristi se motorno ulje, već samo tečnosti za kočioni sistem i za hlađenje baterije.
Preteška baterija
Ključni element e-vozila je baterija za čiju izradu su potrebni retki metali litijum, kobalt, grafit i nikl, čije rudarenje i potonja prerada su ekološki poprilično sporni i izazivaju brojne proteste širom sveta. Ukoliko bi EU realizovala plan o zabrani kupovine benzinaca i dizelaša već 2035. godine to bi podrazumevalo uvećanje potrošnje litijuma za penatest, kobalta za pet, nikla za tri puta.
Međutim, mada je cena ovih sirovina unazad pet godina uvećana za deset, odnosno četiri puta, godišnje uvećanje proizvodnje je minimalno, daleko ispod planiranih potreba. Uvećanje ne samo da bi odrazumevalo mnogostruko veća ulaganja kako u rudarenje tako i u preradu retkih metala, već i pridobijanje naklonosti u javnom mnenju.
Baterija je i veoma teška, za prosečan automobil oko 400 kilograma, te su stoga i e-automobili, mada sa znatno manje delova, oko 40 odsto teži od klasičnog. Takođe i povećanje kapaciteta baterija raste mnogo sporije nego što se procenjivalo, pa se kao naročit problem pokazalo punjenje ovog pogonskog osnova. Traje suviše dugo, zavisno od kapaciteta baterije i snage vozila, i satima.
Pročitaj još
Ugrožena polovina radnih mesta
Praktično, u najboljoj su poziciji vlasnici privatne kuće ili garaže koji bateriju pune noću, trošeći "jeftinu struju". Punjenje na ovaj način traje i do sedam, osam sati, inače ni u najpovoljnijoj varijanti nije ispod 25 minuta. Tako dolazimo da je za funkcionisanje 37 miliona e-vozila, što je tek sedmina ukupnog broja vozila, potrebno čak osam i po miliona punjača. Trenutno je u Uniji tek oko 450.000, od čega je 70 odsto u Nemačkoj, Francuskoj i Holandiji. Podizanje novih pokazuje se kao sve teži finansijski i urbanistčki problem.
Prelazak na e-vozila ima za posledicu i gašenje većeg broja radnih mesta, baš u onim segmentima industrije koja su do sada važila za bastion zapošljavanja. Kako je broj delova primetno manji, broj radnika potreban za izradu e-vozila je bar 30 odsto manji nego kod klasičnog automobila. Ne samo u fabrikama za sklapanje vozila, već i u kooperantskim proizvođačima od kojih bi mnogi, pošto za njihovom proizvodom prestaje potreba, morali prestati sa radom. Tako je FAS-ova fabrika u Kragujevcu model "Fijat 500" proizvodila sa 3.100 zaposlenih, dok će za najavljenu izradu električnog vozila biti dovoljno i 1.500 radnika. U Uniji egzistencija oko 670.000 porodica zavisi od autroindustrije, prelazak na e-vozila znači gubitak radnog mesta bezmalo za polovinu.
Obiman posao
Breton ukazuje i da se pojedine neželjene nuspojave e-vozila ignorišu. Tako se ne govori da je trenje između automobilskih guma i asfalta u slučaju e-vozila, usled težine, mnogo snažnije nego kod klasičnog vozila, čime se i emisija čestice bar udvostručava.
Ipak, možda je najjači argument potpredsednika Bretona sam obim posla: Ako bi svi evropski automobli bili na struju to bi zahtevalo jačanje kapaciteta elektromreže za 150 gigavata. Kako dekarbonizacija podrazumeva i prelazak grejanja i nekih industrijih procesa na struju, kapacitet energo mreže bi trebalo da bude uvećan za najmanje 350 gigavata. Golem posao za odveć kratko vreme ističe Breton, čiji je možda najveći oponent upravo prvi potpredsednik Evropske komisije Frank Timermans, veliki pobornik "zelene agende".
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Registracija u APR kao objavljen oglas: Kako banke i knjigovođe dolaze do podataka klijenata?
21.06.2026.•
2
Od trenutka upisa preduzetnika u APR, počinju često da stižu pozivi, meljovi, ponude bankarskih usluga. Građani se u ovakvim situacijama s pravom ljute, a privrednici na to, kaže zakon, nemaju pravo.
Najskuplji stan u Srbiji prodat za 2,6 miliona evra u Beogradu, rast prometa i u Novom Sadu
20.06.2026.•
17
Ukupna vrednost ostvarenog prometa na tržištu nepokretnosti u Srbiji dostigla je približno dve milijarde evra, što predstavlja najvišu zabeleženu vrednost za prvi kvartal od uspostavljanja Registra cena nepokretnosti.
Tržište nekretnina usporilo, ali kvadrat ne pojeftinjuje: Šta je razlog?
19.06.2026.•
43
Rast cena kvadrata u Srbiji više se ne izražava u dvocifrenim stopama kao prethodnih godina, ali pad za sada nije na vidiku. Nekretnine su i dalje prvi izbor za ulaganje.
NBS: Internet plaćanja u Srbiji nastavljaju snažan rast
19.06.2026.•
1
Broj plaćanja karticama i elektronskim novcem putem interneta nastavio je da beleži rast i u prvom tromesečju 2026. ukupan broj onlajn-kupovina povećan je za 39,7 odsto u odnosu na isti period prethodne godine.
Đedović Handanović: Nadam se da će Gaspromnjeft i MOL uspeti da se dogovora o NIS-u, mi smo svoje završili
19.06.2026.•
15
Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović izjavila je danas da je potpisivanjem ugovora između akcionara sa MOL-om srpska strana okončana svoj deo posla u pregovorima.
Džefri Saks: Srbija napravila dobar izbor što sarađuje sa kineskim kompanijama
19.06.2026.•
10
Prvi "Horizons" forum o održivosti i povezivanju počeo je juče u Beogradu, a predsednik Srbije Aleksandar Vučić i ekonomista Džefri Saks danas su održali razgovor o srpskoj ekonomiji, geopolitici i prilikama za razvoj.
BMW: Na kineskom tržištu i dalje ima mesta za inostrane proizvođače
18.06.2026.•
0
Proizvođač automobila BMW objavio je da na kineskom tržištu i dalje postoji prostor za inostrane automobilske kompanije, uprkos sve većoj dominaciji domaćih proizvođača.
Visoki troškovi klimatskih promena
18.06.2026.•
2
Pre neki dan iz uprave Panamskog kanala je stigla vest da se od 3. jula uvodi novo ograničenje gaza.
Stelantisov dobavljač dobija 1,5 miliona evra od države Srbije za rekonstrukciju proizvodnog pogona
18.06.2026.•
1
PMC Automotive iz Kragujevca, firma koja je Stelantisov dobavljač, dobiće od države 1,45 miliona evra podsticaja.
Jorgić: Prodaja ruskog udela u NIS-u po važećim zakonima treba da se obavi na berzi
18.06.2026.•
6
Prodaja većinskog ruskog udela u Naftnoj industriji Srbije po važećim zakonima trebalo bi da se obavi preko berze, rekao je stručnjak za berzansko poslovanje Branislav Jorgić.
Presek stanja: Izveštaj Ministarstva finansija o trošenjima za Ekspo
18.06.2026.•
4
Ministarstvo finansija je do kraja maja ove godine potrošilo skoro 7 milijardi dinara za projekat Ekspo 2027 od ukupno 42,5 milijardi dinara koliko je ovoj godini planirano za tu stavku.
Od sutra akcize umanjene samo 10 umesto 20 odsto, sledeće nedelje povratak na staro
18.06.2026.•
33
Predsednik Aleksandar Vučić izjavio je da očekuje da će već u petak, 19. juna biti vraćen deo akcize na gorivo, koja je bila umanjena za 20 odsto, tako da umanjenje iznosi samo 10 odsto.
Drugi kineski ekonomski šok: Evropa na udaru kineskog izvoza, rizikuje probleme koje je nekada imala Amerika
18.06.2026.•
3
Kineski izvoz, koji je u Americi pre dve decenije izazvao ekonomski šok, a na čijem je udaru sada Evropa, bio je pri vrhu dnevnog reda sastanka lidera G7 ove sedmice u Evijan le Banu u Francuskoj.
Siva zona seoskog turizma: Inspektora malo, pa se i mali porez izbegava
17.06.2026.•
4
Seoska turistička domaćinstva oporezuju se od 2019. godine, porezi nisu visoki, ali kada kapaciteti nisu popunjeni cele godine, a inspektora nema dovoljno, poslovanje prelazi u sivu zonu.
Šta je sve država obećala MMF-u: Poskupljenja struje, putarine, otkaze u EPS-u i EDS-u...
17.06.2026.•
46
Vlada Srbije obećala je Međunarodnom monetarnom fondu da će do kraja godine povećati cenu struje i putarine i da neće biti jednokratnih davanja penzionerima.
SpaceX Ilona Maska pretekao Amazon Džefa Bezosa po vrednosti
17.06.2026.•
0
Kompanija najbogatijeg čoveka sveta Ilona Maska SpaceX pretekla je Amazon i postala peta najvrednija kompanija na svetu, zahvaljujući naglom rastu cene njenih akcija.
Tesla dostavila regulatorima u EU obmanjujuće podatke o bezbednosti vozila
17.06.2026.•
1
Američka kompanija Tesla predstavila je regulatorima u Švedskoj i Holandiji sopstvene statističke podatke o bezbednosti sistema za potpuno autonomnu vožnju (FSD).
SAD zabranile uvoz bakra iz Ziđin kopera: Sumnjaju na prinudni rad
17.06.2026.•
27
Američka Carinska i granična zaštita (CBP) izdala je nalog o zadržavanju bakra i proizvoda od bakra koje proizvodi kompanija "Serbia Zijin Copper D.O.O." (Ziđin Koper).
MOL nakon sporazuma sa Srbijom: NIS će postati snažnija kompanija
16.06.2026.•
6
Mađarska MOL Grupa je danas, povodom potpisivanja Akcionarskog sporazuma sa Vladom Srbije saopštila da će, ukoliko postane većinski vlasnik NIS-a, obezbediti njegov dalji razvoj.
Rekordan rast bogatstva: Top 500 milijardera uvećalo imovinu za 336 milijardi
16.06.2026.•
0
Petsto najbogatijih ljudi na svetu je u danu povećalo svoje ukupno bogatstvo za rekordnih 336 milijardi dolara, čime je njihova zajednička imovina dostigla 13,3 biliona dolara.
Komentari 14
Nemanja
Ovde zastadoh sa čitanjem mišljenja "stručnjaka", spomenuti karburator 2023. je otprilike kao da je rekao da se konji mogu svuda napasati...
Borat
Na pomolu je suvi akumulator, koji ne koristi litijum, ne koristi ni posebne metale, tehnologija se usavrsava, duplu energiju u istoj dimenziji moze da se skladisti a i punjenje je mnogo brze.
Infrastruktura punjaca se razvija sve brze.
Ja sam kupio full EV i ponosan sam na tu cinjenicu jer doprinosim cistijem vazduhu pri putovanju, a energetska kompanija je odgovorna za izvor elektricne energije da bude iz obnovivih izvora, ne ja.
Drugo, mnogo bajki se prica o CO2 emisiji prilikom proizvodnje EV-a a namerno se pritom precutkuje 30% veca emisija CO2 samo za transport nafte preko svetskih mora do rafinerija.......a tek prlikom proizvodnje hiljade autodelova i tokom voznje u autoveku........Ne poredite babe i zabe, tehnologija napreduje i bar u naprednom zapadnom svetu sve je veci udeo obnovivih izvora energije.
Map
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar