Fiskalni savet protiv najavljenih isplata: Finansirane zaduživanjem, po vrlo nepovoljnim uslovima
Fiskalni savet Srbije je saopštio da se protivi najavljenim vanrednim isplatama iz budžeta jer predstavljaju "nesistematsko i rastrošno" upravljanje javnim finansijama.
Foto: Pixabay
Kako navode, koštaće oko 550 miliona evra, a biće finansirane zaduživanjem države, po vrlo nepovoljnim uslovima.
"Državni zvaničnici najavili su znatne promene fiskalne politike mimo standardne budžetske procedure i planova iz Fiskalne strategije. Nove mere, vanredno povećanje penzija i plata u javnom sektoru, isplata 10.000 dinara za svako dete do 16 godina starosti, izdavanja dodatnih 100.000 vaučera za turizam, vođenje fiskalne politike izmeštaju iz uređenog sistema upravljanja javnim finansijama", naveo je Savet u oceni novih mera.
Ukazano je da vođenje fiskalne politike od danas do sutra, na osnovu diskrecionih odluka državnih zvaničnika, predstavlja već veoma ozbiljan problem javnih finansija Srbije.
"Nove mere, ne samo što u dobroj meri obesmišljavaju budžetski proces, već su i ekonomski veoma upitne. Zajedničko za sve te mere je to da nijedna od njih nije bila predviđena nacrtom Fiskalne strategije", ukazao je Savet.
Ocenjeno je da je, verovatno najproblematičnija od svih novih mera vanredno povećanje penzija od 5,5 odsto, najavljeno od septembra ove godine.
"Iako veličina ovog vanrednog povećanja penzija nema težinu da neposredno ugrozi stabilnost javnih finansija, ovo povećanje u principu je veoma opasno i samim tim neprihvatljivo. Penzije su zbog svoje veličine ključne za održivost javnih finansija Srbije, uz plate u javnom sektoru, i zato povećanje penzija ne sme da se određuje proizvoljno, već samo na osnovu objektivnih ekonomskih parametara koji uzimaju u obzir sposobnost domaće privrede da ih finansira", naveo je Savet.
Dodaje se da se vanrednim povećanjem zarada u određenim delovima javnog sektora dodatno unosi nered u ionako neodgovarajući sistem zarada u javnom sektoru i da je ponovno neselektivno deljenje novca građanima ekonomski veoma štetna i socijalno neodgovorna politika.
Srbija, kao i druge uređene zemlje, ima u svom zakonodavstvu, kako je navedeno, precizno definisana pravila za indeksaciju penzija. Ta pravila se, međutim, ovim vanrednim povećanjem penzija grubo narušavaju.
"Koliko narušavanje objektivnih pravila o povećanju penzija može biti opasno, građani Srbije osetili su kada je krajem 2014. u sklopu fiskalne konsolidacije moralo da dođe do njihovog (neizbežnog) umanjenja i kasnijih vrlo skromnih povećanja", podsetio je Savet.
Savet je dodao da se iz godine u godinu ponavlja praksa da se određenim delovima javnog sektora (obično vojska, policija, zdravstvo) daju veća povećanja zarada od drugih, bez bilo kakvih objektivnih analiza i kriterijuma.
Sad je, kako je istaknuto, došao red da se vanrednim povećanjem zarada nagrade zaposleni u delu prosvete i zdravstva, ali se opet ne zna tačno na osnovu čega je Vlada donela baš takvu odluku.
Posle višegodišnjeg zapostavljanja prosvete i zdravstva, nesporno je, ocenio je Savet, da oni zaslužuju posebnu pažnju, ali se rešavanju problema zaposlenosti i zarada u ovim velikim i važnim sektorima mora pristupiti na sistematski način.
Jedan od loših primera do kakvih posledica može dovesti nesistematski pristup u rešavanju ovih problema je Poreska uprava koja već ima velike probleme zbog manjka ljudskih kapaciteta koji prete da ugroze urednu naplatu javnih prihoda.
"Ponovno neselektivno deljenje novca građanima je ekonomski veoma štetna i socijalno neodgovorna politika. Srbiji je nesporno potrebna reforma usmerena na povećanje obuhvata i izdataka za socijalnu zaštitu, tim pre što izuzetno visok rast cena hrane i energenata naročito ugrožava najsiromašnije građane Srbije", naveo je Savet.
Dodaje se da, umesto da se problemima socijalno najugroženijih građana Srbije pristupi ozbiljno, temeljno i odgovorno, Vlada ponovo najavljuje jednokratnu isplatu sredstava, ovaj put, svoj deci mlađoj od 16 godina, ne ulazeći u to da li im je ovakva pomoć objektivno potrebna ili ne.
"Trenutno je najveći makroekonomski problem Srbije visoka inflacija, uz nizak privredni rast, pa neselektivna podela novca građanima može da dolije ulje na vatru visoke inflacije, a pritom nema kapacitet da ubrza privredni rast. Što je još gore, podsticanje rasta cena neodgovarajućim fiskalnim politikama moglo bi dodatno da ugrozi životni standard najsiromašnijih građana Srbije", naveo je Fiskalni savet.
Budući da je budžet Srbije, kako je ocenio Savet, već duže vreme u deficitu, odnosno nema viška sredstava iz kojih bi se plaćale nove politike, sve mere će se finansirati isključivo zaduživanjem zemlje.
To zaduživanje jedan je, po oceni Saveta, od važnih negativnih aspekata novih rastrošnih mera i dodatni razlog zbog kojih ih Fiskalni savet ocenjuje kao neopravdane i nepotrebne.
"Ova ocena pojačana je i činjenicom da se država trenutno na finansijskom tržištu zadužuje po visokoj kamatnoj stopi od oko 6,5 odsto, a kod nekih od poslednjih kredita s varijabilnom kamatnom stopom ona dostiže i oko osam odsto", naveo je Savet.
Savet je ocenio da je uvođenjem novih mera, po svemu sudeći, propuštena dobra prilika da se fiskalni deficit Srbije u 2023. spusti na oko ili ispod dva odsto BDP-a, a u 2024. na ispod 1,5 odsto BDP-a, što je moglo primetno da uspori zaduživanje zemlje.
Fiskalni savet je naveo da u Mišljenju o nacrtu Fiskalne strategije zapravo Vladi preporučuje u osnovi suprotne fiskalne politike od ovih koje su sada najavljene.
"Mada je Vlada novim merama fiskalne politike u velikoj meri obesmislila nacrt Fiskalne strategije na koju je Fiskalni savet dao mišljenje, preporuke Fiskalnog saveta iz ovog mišljenja i dalje su više nego relevantne", naveo je Savet.
Pročitaj još
Nacrt Fiskalne strategije, po mišljenju Saveta, predviđa skromno unapređenje fiskalne politike u narednim godinama.
Nacrt Fiskalne strategije za 2024. s projekcijama za 2025. i 2026. potvrđuje, kako je navedeno, nameru Vlade da u srednjem roku postepeno ide u smeru uravnotežavanja javnih finansija.
Kvantitativni ciljevi Strategije predviđaju smanjivanje fiskalnog deficita sa tri odsto BDP-a iz 2023. na 2,2 odsto BDP-a u 2024, pa zatim na 1,5 odsto BDP-a u 2025. godini.
Posle toga, kako je naveo Savet, identičan deficit od 1,5 odsto BDP-a zadržao bi se i u 2026. godini.
Strategijom je takođe predviđeno smanjivanje učešća javnog duga u BDP-u sa 55,6 odsto (na kraju 2022. godine) na 51,9 odsto na kraju 2026. godine.
"Iako je ovaj smer fiskalne politike nesporno dobar, Fiskalni savet ocenjuje da je Strategija mogla i morala da predvidi ambicioznije uravnoteženje javnih finansija. U reformskom delu Strategije nisu dobro prepoznate sve važne politike kojima bi se unapredile javne finansije, ali i poboljšao kvalitet života velikog broja građana Srbije", naveo je Savet.
Dodao je da Strategija ne prepoznaje da je potrebna izdašnija i efikasnija socijalna politika, tim pre što visok rast cena hrane i energenata naročito ugrožava životni standard najsiromašnijih građana.
Ne nude se, kako je naveo Savet, ni odgovarajuća rešenje za uređenje lošeg sistema zarada i zaposlenosti u javnom sektoru koji preti da ugrozi sprovođenje važnih funkcije države, kao što je naplata poreza.
Izostavljene su i potrebne reforme: poreskog sistema, zdravstva, prosvete, odabira i upravljanja javnim investicijama, a za reformu javnih preduzeća je napravljen iskorak, ali su konkretni planovi još u izradi.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Bakar sve skuplji na tržištu: Šta rast cena ovog metala znači za Srbiju?
22.03.2026.•
6
Cene bakra su početkom godine dostigle rekordni nivo, nakratko premašivši 14.500 dolara po toni.
Koliko Srbija može da drži cene goriva pod kontrolom: "Ima četiri prednosti u odnosu na ostatak Evrope"
22.03.2026.•
7
Smanjenje akciza na gorivo donelo je privremeno olakšanje građanima i privredi, ali stručnjaci upozoravaju da mere "kupuju vreme", a konačni ishod zavisi od globalnog tržišta nafte.
Srpska ekonomija dobila tri ocene: Šta stoji iza različitih rejtinga?
22.03.2026.•
0
Međunarodna agencija Standard & Poor's drži kreditni rejting Srbije na istom nivou BBB-, Moody's je takođe ostavio na starom nivou Ba2, uz smanjene izglede, dok je agencija Fitch zadržala svoju raniju procenu - BB+.
Posledica rata na Bliskom istoku: Ruski gas će vrlo verovatno poskupeti za Srbiju
22.03.2026.•
15
Srbija ima ugovor o snabdevanju gasom sa Rusijom do kraja marta, a zasad nije poznato po kojoj ceni bi gas po novom ugovoru mogao da stiže s obzirom na trenutno visoke cene ovog energenta izazvane ratom na Bliskom istoku
Đedović Handanović: Pregovaramo o prodaji dela rezervi nafte
21.03.2026.•
16
Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović kaže da država pregovara sa naftnim kompanijama kako bi našla najbolji način i najbolje cene po kojima će im ustupiti 40.000 tona nafte iz robnih rezervi.
Najskuplji stan u Beogradu plaćen 1,4 milona evra
21.03.2026.•
6
Republički geodetski zavod saopštio je da se rast tržišta nepokretnosti u Srbiji nastavio i krajem 2025, pa je ukupna vrednost ostvarenog prometa u četvrtom kvartalu prošle godine iznosila 2,4 milijarde evra.
Stručnjaci o smanjenju akciza na gorivo: "Država profitirala na građanima, red je da podnese deo tereta"
21.03.2026.•
16
Na sednici Saveta za nacionalnu bezbednost, u petak, doneta je odluka da se država, nakon što se prethodno odrekla 20 odsto akcize na gorivo, odrekne dodatnih 40 odsto.
Ilon Mask proglašen odgovornim za obmanjivanje investitora
21.03.2026.•
2
Porota saveznog suda u San Francisku presudila je da je Ilon Mask obmanjivao investitore tokom ključnog perioda preuzimanja Tvitera 2022. godine.
Bajatović: Novi aneks ugovora za snabdevanje ruskim gasom verovatno 26. ili 27.marta
20.03.2026.•
4
Generalni direktor Srbijagasa Dušan Bajatović izjavio je danas da će novi aneks ugovora za snabdevanje ruskim gasom verovatno biti postignut 26. ili 27. marta i potpisan na šest meseci.
Mađarski portal: MOL i Gaspromnjeft bi do 31. marta trebalo da potpišu ugovor o NIS-u
20.03.2026.•
2
Mađarska naftna kompanija MOL i ruski Gaspromnjeft, prema pisanju mađarskog portala Origo, trebalo bi do 31. marta da potpišu kupoprodajni ugovor o preuzimanju ruskog vlasničkog udela u Naftnoj industriji Srbije (NIS).
Vučić: Smanjićemo akcize za još 40 odsto
20.03.2026.•
32
Akcize na naftu biće smanjene za još 40 odsto, najavio je predsednik Srbije Aleksandar Vučić.
Sve manje radnih mesta - za ljude
20.03.2026.•
4
Ovih dana "Folksvagen" je šokirao ceo svet, posebno Nemačku.
Gorivo ponovo poskupelo: Pogledajte koliko košta
20.03.2026.•
42
Gorivo u Srbiji je ponovo poskupelo.
GRAFIKA: Koliko je poskupelo gorivo za godinu dana
20.03.2026.•
5
Svake nedelje Ministarstvo trgovine objavljuje najviše cene goriva na pumpama u Srbiji.
Produžena dozvola za rad NIS-a: "Građani ne treba da prave zalihe"
20.03.2026.•
8
Kancelarija za kontrolu strane imovine (OFAC) Ministarstva finansija SAD produžila je licencu za rad Naftnoj industriji Srbije do 17. aprila 2026. godine.
Pale cene zlata i srebra nakon što je Fed odložio smanjenje kamata
19.03.2026.•
0
Cene plemenitih i industrijskih metala oštro su pale danas na njujorškoj berzi Komeks usled eskalacije sukoba na Bliskom istoku i jačanja očekivanja da Federalne rezerve neće smanjivati kamatne stope tokom 2026.
Situacija sa gorivom u Srbiji: "Postoji neizvesnost zbog naftne krize, ali nema potrebe za panikom"
19.03.2026.•
15
Preduzetnik Petar Gonja, sa 35 godina iskustva u naftnom sektoru u Mađarskoj i u našoj zemlji, smatra da što se tiče situacije sa naftom u Srbiji nema potrebe za panikom, ali slaže se da postoji neizvesnost.
Evropska centralna banka zadržala kamatne stope
19.03.2026.•
1
Evropska centralna banka (ECB) zadržala je danas sve tri ključne kamatne stope na istom nivou.
Vučić: Sutra određujemo cenu goriva, to će ići na realnih 250 dinara za dizel, možda i preko
19.03.2026.•
109
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić danas je izjavio da nije problem samo rast cena nafte, već i kotacije dizela na tržištu.
Vlada Srbije odlučila: Produžena zabrana izvoza nafte i derivata, pušta se 40.000 tona iz rezervi
19.03.2026.•
10
Vlada Srbije donela je odluku da produži zabranu izvoza nafte i naftnih derivata za pogon motora do 2. aprila.
Komentari 10
Samo pitam
Pozajmljen komentar
Velja
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar