Za prozjumere u Srbiji tek slede izazovi
Sve je više prozjumera u Srbiji - trenutno 924 žitelja proizvode struju pre svega za sebe, dok i 298 preduzeća samostalno produkuje električne energiju.
Foto: Pixabay
Istina je da je njihova ukupna snaga tek 12,5 megavata, ali je u procesu priznavanje prozjumerskog statusa za još poveći broj kako običnih građana, tako i preduzetnika. Njihovi proizvodni strujni pogoni snagom premašuju 200 megavata.
Kazneni penali
Moglo bi se reći da je u pitanju solidan početak "zalene tranzicije" za zemlju u kojoj na termalke otpada čak 70 odsto od oko 8.500 megavata snažnih elektrana. Time u Srbiji započinje temeljnije preoblikovanje energetskog sektora, decenijama okosnice srpske privrede. Prati ga krupna mana, prevelik je, tačnije golem, oslonac na ugalj, i to još na lignit lošeg kvaliteta.
Da nevolja bude veća, sa sve većim iskopavanjem najvećeg nalazišta, u Lazarevcu, kvalitet uglja kontinuirano opada, pa je za Srbiju poželjno da se što pre oslobodi prevelike zavisnosti od ovog fosilnog goriva i pređe na moderniju proizvodnju energije. U suprotnom, lako može da se desi da plaća evrounijsku kaznenu taksu, čija visina po kilovatu struje dobijene iz prastarih termalki neprekidno raste kako odugovlačimo prelazak na moderne energetske izvore.
Zato i hrabri aktuleni talas izgradnji mini solarnih elektrana među takozvanim prozjumerima, baš koliko i isto tako snažan trend postavljanja panela među preduzećima. Dok su u prvom talasu prelaska na obnovljive izvore energije dominirali investitori u energiju vetra i to za prodaju struje na tržištu, aktuelni ulagači su iz kategorije prozjumera, odnosno istovremeno i proizvođači i korisnici proizvedene energije. Viškove struje prodaju energetskom operateru i ta struja preko državne distributivne mreže završava uglavnom kod komšija.
Lokalna proizvodnja
Početak ohrabruje, ali daleko do toga da nema poteškoća, pa i nekih neočekivanih izazova. Pre svega neophodo je stalno imati na umu da se iz obnovljivih izvora možemo snabdevati ograničenom količinom energije i struja se može proizvoditi samo onda kada vetar duva, odnosno kada sunce sija.
Mogućnosti skladištenja energije su minimalne. Kada solarni paneli i eolske turbine ne rade, koristimo energiju iz drugih izvora, rezervne kapaciteta energana na gas, hidroelektrana ili nuklearki. Pri sadašnjim tehnološkim rešenjima nemoguće je u sistemu imati samo eolske i solarne elektrane.
Drugi porblem je što pri izrazito decentralizovanom sistemu proizvodnje, distribucija i prenos postaju mnogo složeniji, zahtevniji i – skuplji. Razlog je što celokupna distributivna mreža mora biti spremna da isporuči energiju svakom potrošaču i onda kada obnovljivi kapaciteti daju preteran višak, baš kao i onda kada se sva potrošnja bazira na struji proizvedenoj na tradicionalniji način. Kako bi odgovorio različitim situacijama, distributivni sistem mora biti izuzeto razvijen, mreža višestruko isprepletena.
Sa južne strane Alpa
No, kvalitetan distributivni sistem košta. Nevolja je što je svuda u svetu primeren nekadašnjim enegretski strategijama utemeljenim na nekoliko ogromnih proizvođača i prenosu energije od njih. Sa obnovljivim izvorima dolaze drugačija vremena i drugačiji način distribucije energije iz dominantno lokalnih izvora.
Cena funkcionisanja distributera, takozvana mrežarina, u daljinskim sistemima je neprimetna stavka, niko je i ne zapaža na računu. Međutim, u sistemima sa lokalnim proizvođačima i potrebama da distributer bude prilagodljiv za neuporedivo veći broj međusobno veoma različitih načina isporučivanja energije krajnjem potrošaču, mrežarina je ne samo znatna, već često i najveća stavka u računu za ukupnu isporuku energije.
Ovih dana iz Slovenije stižu nam glasovi kako "sa južne strane Alpa mrežarina postaje sve ozbiljniji izdatak" u kućnim budžetima. Agencija za energetiku Slovenije morala je da u većem broju slučajeva stopira priliv novih prozjumera. Za državu koja je sva u zelenom i gde je mini-proizvođača struje deset puta više nego u četiri puta većoj Srbiji, to je zaprepašćenje. Samo izuzetno jaki argumenti mogu da opravdaju ovakav postupak Agencije.
Pročitaj još
Poskupljenje 100 odsto
I jesu. U pitanju je nedovoljan kvalitet distributivne mreže na pojedinim područjima, među kojima su i razvijeni gradovi poputa Maribora i Kopra. Priliv novih sitnih proizvođača bi u pojedinim periodima doveo do tolikog preopterećenja da lokalna mreža ne bi izdržala.
Agencija je i stručno izanalizirala kako se došlo u ovakvu stuaciju. U pitanju su nedovoljne investicije u mrežu, čemu je razlog niska cena mrežarine. Lokalnim distributerima se ne isplati da ulažu u poboljšanje mreže pošto iz cene mrežarine ne mogu ni troškove da isplate. Vanredan pregled mreže je potvrdio da unutar svake lokalne distribucije postoji veći broj manjih ili većih područja sa mrežom koja više ne može da prihvata nove prozjumere.
Procena je da bi na popravku trebalo da se uloži oko 375 miliona evra u narednih deset godina. Da bi lokalni distributeri došli do tog novca neophodno bi bilo da cena poskupi, u početku za 45 odsto. Nevolja je u tome što u Sloveniji ni danas mrežarina nije mala, iznosi oko trećine ukupne svote na računu za struju. Tu, međutim, nije kraj. Do kraja "zelene tranzicije", 2032. godine, visina mrežarine bi morala u odnosu na današnju da poskušpi između 80 i 100 odsto.
Sopstveno prilagođavanje
Pragmatični Slovenci su rešenje pokušali da nađu držeći se pravila da je mrežarina skuplja kada se koristi u vreme velikog opterećenja. Važi i obrnuto, jeftinija je ako se koristi u vreme manje opterećenosti. Već od 1. januara 2024. cena neće zavisiti samo od toga da li se troši dnevna (skuplja) ili noćna (jeftinija) struja, već i da li se troši radnim ili neradnim danom, leti kada je ukupna potrošnja električne energije manja ili zimi kada je veća...
Postojaće ukupno pet različitih tarifnih sistema, građanin će, poznavajući sopstvenu potrošnju, moći da bira koji mu najviše odgovara. Zanimljivo je da u prve tri godine funkcionisanja novog načina uračunavanja mrežarine, građanima neće biti naplaćeni eventualni premašaji onoga na šta su se izborom tarifnog sistema opredelili. Samo će na računu biti obavešteni koliko su premašili okvirno planiranu potrošnju i kolika je nadoknada za taj iskorak ako bi ga ponovili nakon 1. januara 2027. godine.
Cilj je da se edukuju i za tri godine sopstveno ponašanje prilagode tako da mrežarina, ubuduće verovatno najveća pojedinačna stavka u strujnom računu, bude što manja i koliko god je moguće u granicama definsanim izborom tarifnog sistema.
Slovenački energetski izazovi su poučni i za Srbiju. Sa izvesnim zakašnjenjem u odnosu na "Deželu", Srbija se takođe usmerila put "zelene tranzicije", a ubrzani porast broja prozjumera govori nam da i u nas pitanje mrežarine svakim danom postaje sve aktuelnije.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
"Da li će stadion u okviru Expo-a biti dovoljno korišćen": Ekonomista o isplativosti megalomanskog projekta
11.05.2026.•
0
Megaprojekti poput Expo-a retko kad ostaju u okvirima planiranog budžeta, dok se njihovi pravi efekti mere tek godinama nakon završetka manifestacije.
Građani u vrzinom kolu sa keš kreditima: Zadužuju se da bi otplatili dugove i preživeli
10.05.2026.•
21
Novac na računu za samo nekoliko sati uvek zvuči primamljivo. Bilo da planirate letovanje, renoviranje stana ili samo krpite rupe u budžetu, odlazak po brzu gotovinu za neke je postao redovan finansijski potez.
Gujaničić: Zahtev Srbije MOL-u da rafinerija radi - nerealan
10.05.2026.•
15
Država, kao manjinski akcionar u NIS-u, ima nerealne zahteve od potencijalnog kupca, kompanije MOL, da Rafinerija u Pančevu radi određenim kapacitetom, rekao je glavni broker Momentum Securitiesa Nenad Gujaničić.
Vasić: Ne treba se žaliti na cene nekretnina, ako bi pale - to bi značilo da postoji veliki problem na tržištu
10.05.2026.•
56
Finansijski konsultant Vladimir Vasić izjavio je da ukoliko bi došlo do pada cena nekretnina u Srbiji, posledice toga bi osetili i građani, i banke, i investitori.
Navodna ponuda nepoznate srpske kompanije za NIS - podizanje cene?
10.05.2026.•
5
Vest da je novoosnovana i nepoznata kompanija iz Srbije ponudila ruskim vlasnicima dve milijarde evra za otkup njihovih akcija u NIS-u, ne smatra se ozbiljnom, već je njen cilj verovatno podizanje vrednosti kompanije.
Radosavljević: Rusi od početka ne žele da prodaju NIS
09.05.2026.•
12
Goran Radosavljević, profesor Fakulteta za ekonomiju, finansije i administraciju, izjavio je da građani Srbije dobro percipiraju da se ekonomska situacija u zemlji neće kretati u dobrom smeru.
EU: Aviokompanije moraju da plate odštetu putnicima i kada otkazuju letove zbog krize sa gorivom
09.05.2026.•
3
Evropska unija poručila je aviokompanijama da neće biti oslobođene obaveze isplate odštete putnicima ukoliko otkazuju letove zbog nestašice ili visokih cena avionskog goriva, uprkos sve ozbiljnijoj energetskoj krizi.
Nove cene goriva: Dizel ponovo poskupeo
08.05.2026.•
21
Dizel je poskupeo za dva dinara, dok je cena benzina ostala nepromenjena.
Macut o NIS-u: Predlog MOL-a nije prihvatljiv za Srbiju
08.05.2026.•
49
Predlog MOL-a za otkup ruskog dela u Naftnoj industriji Srbije nije prihvatljiv za Srbiju, kaže premijer Đuro Macut.
Ministarstvo trgovine: Od 11. maja aktivacija platforme eUpitnik za posrednike
07.05.2026.•
0
Ministarstvo trgovine Srbije će 11. maja aktivirati platformu "eUpitnik za posrednike" za dostavljanje podataka posrednika u prometu i zakupu nepokretnosti, najavljeno je danas.
Gugl nudi promene u pretraživanju vesti kako bi izbegao kazne Evropske unije
07.05.2026.•
1
Američka tehnološka kompanija Gugl predložila je promene u pretraživanju vesti, kako bi izbegla nove antimonopolske kazne Evropske unije, za koje je već morala da izdvoji 9,5 milijardi evra.
Evropi hitno potrebni AI data centri: Energetska mreža to ne može da isprati
07.05.2026.•
3
Nova studija otkriva probleme evropskog plana za proširenje svojih kapaciteta u domenu veštačke inteligencije. Kao glavni problem pominje se slab kapacitet energetske mreže.
Istraživanje Eurostata: Ko sve struju plaća jeftinije od Srbije
07.05.2026.•
8
Prosečna cena električne energije u Evropskoj uniji u drugoj polovini 2025. godine bila je 0,29 evra po kilovat-satu. U Srbiji, prema podacima Eurostata, cena jeste ispod evropskog proseka, ali ipak nije najjeftinija.
NBS odlučila: Referentna kamatna stopa ostaje na istom nivou
07.05.2026.•
0
Izvršni odbor NBS odlučio je da referentnu kamatnu stopu zadrži na nivou od 5,75 odsto, kao i da na nepromenjenim nivoima zadrži kamatne stope na depozite od 4,5 odsto i na kreditne olakšice od sedam odsto.
Deficit u budžetu u januaru povećan četiri puta, razlog su - "rafali"
07.05.2026.•
6
Deficit budžeta Srbije u prvom kvartalu ove godine bio je gotovo četiri puta veći nego u tom periodu 2025, jer je u januaru isplaćena rata za francuske avione "rafale", ali uz smanjene prihode države zbog slabije privre
Nepoznata srpska kompanija nudi dve milijarde evra za udeo u NIS-u
07.05.2026.•
44
Nedavno formirana srpska kompanija ponudila je dve milijarde evra ruskim kompanijama Gasprom Njeft i Gasprom za njihov zajednički udeo od 56,1 odsto u NIS-u, koji upravlja jedinom rafinerijom nafte u Srbiji.
Tesla povlači više od 200.000 vozila u SAD zbog kašnjenja prikaza kamere za vožnju unazad
06.05.2026.•
1
Kompanija "Tesla" povlači 218.868 vozila u Sjedinjenim Američkim Državama zbog problema sa kašnjenjem prikaza slike sa kamere za vožnju unazad.
Domaća poljoprivreda pod pritiskom: Hrana će u naredne dve godine biti sve skuplja
06.05.2026.•
27
Ratarske kulture poput kukuruza, suncokreta i šećerne repe nalaze se u ranoj fazi vegetacije, dok pšenica, koja je već izašla iz zime, trenutno pokazuje dobru kondiciju.
Nafte nema dovoljno, a inflacija raste
05.05.2026.•
4
Prošlo je dva meseca od početka rata na Bliskom istoku. Dobro je da poslednjih dana nema previše pucanja i razaranja.
Đedović Handanović: Očekujemo završetak pregovora s MOL-om oko 16. maja
05.05.2026.•
12
Ministarka energetike i rudarstva Dubravka Đedović Handanović rekla je da pregovori između ruskog većinskog vlasnika Naftne industrije Srbije (NIS) i mađarskog MOL-a "idu dosta dobro".
Kostić kupuje Podravsku banku
05.05.2026.•
0
AikGroup u vlasništvu Aleksandra Kostića je danas potpisala ugovore o kupoprodaji akcija sa ciljem preuzimanja 613.567 akcija Podravske banke d.d.
Komentari 19
S56
ВВ
Pozz
Shandor
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar