Za prozjumere u Srbiji tek slede izazovi
Sve je više prozjumera u Srbiji - trenutno 924 žitelja proizvode struju pre svega za sebe, dok i 298 preduzeća samostalno produkuje električne energiju.
Foto: Pixabay
Istina je da je njihova ukupna snaga tek 12,5 megavata, ali je u procesu priznavanje prozjumerskog statusa za još poveći broj kako običnih građana, tako i preduzetnika. Njihovi proizvodni strujni pogoni snagom premašuju 200 megavata.
Kazneni penali
Moglo bi se reći da je u pitanju solidan početak "zalene tranzicije" za zemlju u kojoj na termalke otpada čak 70 odsto od oko 8.500 megavata snažnih elektrana. Time u Srbiji započinje temeljnije preoblikovanje energetskog sektora, decenijama okosnice srpske privrede. Prati ga krupna mana, prevelik je, tačnije golem, oslonac na ugalj, i to još na lignit lošeg kvaliteta.
Da nevolja bude veća, sa sve većim iskopavanjem najvećeg nalazišta, u Lazarevcu, kvalitet uglja kontinuirano opada, pa je za Srbiju poželjno da se što pre oslobodi prevelike zavisnosti od ovog fosilnog goriva i pređe na moderniju proizvodnju energije. U suprotnom, lako može da se desi da plaća evrounijsku kaznenu taksu, čija visina po kilovatu struje dobijene iz prastarih termalki neprekidno raste kako odugovlačimo prelazak na moderne energetske izvore.
Zato i hrabri aktuleni talas izgradnji mini solarnih elektrana među takozvanim prozjumerima, baš koliko i isto tako snažan trend postavljanja panela među preduzećima. Dok su u prvom talasu prelaska na obnovljive izvore energije dominirali investitori u energiju vetra i to za prodaju struje na tržištu, aktuelni ulagači su iz kategorije prozjumera, odnosno istovremeno i proizvođači i korisnici proizvedene energije. Viškove struje prodaju energetskom operateru i ta struja preko državne distributivne mreže završava uglavnom kod komšija.
Lokalna proizvodnja
Početak ohrabruje, ali daleko do toga da nema poteškoća, pa i nekih neočekivanih izazova. Pre svega neophodo je stalno imati na umu da se iz obnovljivih izvora možemo snabdevati ograničenom količinom energije i struja se može proizvoditi samo onda kada vetar duva, odnosno kada sunce sija.
Mogućnosti skladištenja energije su minimalne. Kada solarni paneli i eolske turbine ne rade, koristimo energiju iz drugih izvora, rezervne kapaciteta energana na gas, hidroelektrana ili nuklearki. Pri sadašnjim tehnološkim rešenjima nemoguće je u sistemu imati samo eolske i solarne elektrane.
Drugi porblem je što pri izrazito decentralizovanom sistemu proizvodnje, distribucija i prenos postaju mnogo složeniji, zahtevniji i – skuplji. Razlog je što celokupna distributivna mreža mora biti spremna da isporuči energiju svakom potrošaču i onda kada obnovljivi kapaciteti daju preteran višak, baš kao i onda kada se sva potrošnja bazira na struji proizvedenoj na tradicionalniji način. Kako bi odgovorio različitim situacijama, distributivni sistem mora biti izuzeto razvijen, mreža višestruko isprepletena.
Sa južne strane Alpa
No, kvalitetan distributivni sistem košta. Nevolja je što je svuda u svetu primeren nekadašnjim enegretski strategijama utemeljenim na nekoliko ogromnih proizvođača i prenosu energije od njih. Sa obnovljivim izvorima dolaze drugačija vremena i drugačiji način distribucije energije iz dominantno lokalnih izvora.
Cena funkcionisanja distributera, takozvana mrežarina, u daljinskim sistemima je neprimetna stavka, niko je i ne zapaža na računu. Međutim, u sistemima sa lokalnim proizvođačima i potrebama da distributer bude prilagodljiv za neuporedivo veći broj međusobno veoma različitih načina isporučivanja energije krajnjem potrošaču, mrežarina je ne samo znatna, već često i najveća stavka u računu za ukupnu isporuku energije.
Ovih dana iz Slovenije stižu nam glasovi kako "sa južne strane Alpa mrežarina postaje sve ozbiljniji izdatak" u kućnim budžetima. Agencija za energetiku Slovenije morala je da u većem broju slučajeva stopira priliv novih prozjumera. Za državu koja je sva u zelenom i gde je mini-proizvođača struje deset puta više nego u četiri puta većoj Srbiji, to je zaprepašćenje. Samo izuzetno jaki argumenti mogu da opravdaju ovakav postupak Agencije.
Pročitaj još
Poskupljenje 100 odsto
I jesu. U pitanju je nedovoljan kvalitet distributivne mreže na pojedinim područjima, među kojima su i razvijeni gradovi poputa Maribora i Kopra. Priliv novih sitnih proizvođača bi u pojedinim periodima doveo do tolikog preopterećenja da lokalna mreža ne bi izdržala.
Agencija je i stručno izanalizirala kako se došlo u ovakvu stuaciju. U pitanju su nedovoljne investicije u mrežu, čemu je razlog niska cena mrežarine. Lokalnim distributerima se ne isplati da ulažu u poboljšanje mreže pošto iz cene mrežarine ne mogu ni troškove da isplate. Vanredan pregled mreže je potvrdio da unutar svake lokalne distribucije postoji veći broj manjih ili većih područja sa mrežom koja više ne može da prihvata nove prozjumere.
Procena je da bi na popravku trebalo da se uloži oko 375 miliona evra u narednih deset godina. Da bi lokalni distributeri došli do tog novca neophodno bi bilo da cena poskupi, u početku za 45 odsto. Nevolja je u tome što u Sloveniji ni danas mrežarina nije mala, iznosi oko trećine ukupne svote na računu za struju. Tu, međutim, nije kraj. Do kraja "zelene tranzicije", 2032. godine, visina mrežarine bi morala u odnosu na današnju da poskušpi između 80 i 100 odsto.
Sopstveno prilagođavanje
Pragmatični Slovenci su rešenje pokušali da nađu držeći se pravila da je mrežarina skuplja kada se koristi u vreme velikog opterećenja. Važi i obrnuto, jeftinija je ako se koristi u vreme manje opterećenosti. Već od 1. januara 2024. cena neće zavisiti samo od toga da li se troši dnevna (skuplja) ili noćna (jeftinija) struja, već i da li se troši radnim ili neradnim danom, leti kada je ukupna potrošnja električne energije manja ili zimi kada je veća...
Postojaće ukupno pet različitih tarifnih sistema, građanin će, poznavajući sopstvenu potrošnju, moći da bira koji mu najviše odgovara. Zanimljivo je da u prve tri godine funkcionisanja novog načina uračunavanja mrežarine, građanima neće biti naplaćeni eventualni premašaji onoga na šta su se izborom tarifnog sistema opredelili. Samo će na računu biti obavešteni koliko su premašili okvirno planiranu potrošnju i kolika je nadoknada za taj iskorak ako bi ga ponovili nakon 1. januara 2027. godine.
Cilj je da se edukuju i za tri godine sopstveno ponašanje prilagode tako da mrežarina, ubuduće verovatno najveća pojedinačna stavka u strujnom računu, bude što manja i koliko god je moguće u granicama definsanim izborom tarifnog sistema.
Slovenački energetski izazovi su poučni i za Srbiju. Sa izvesnim zakašnjenjem u odnosu na "Deželu", Srbija se takođe usmerila put "zelene tranzicije", a ubrzani porast broja prozjumera govori nam da i u nas pitanje mrežarine svakim danom postaje sve aktuelnije.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Srbija bez struje za pet godina: Šta je Vučić hteo da kaže
06.02.2026.•
14
I dok se situacija sa NIS-om i naftom još nije razrešila, a nije izvesno ni šta će biti sa nabavkom gasa iz Rusije, zapodenula se i kriza u trećem energetskom sektoru.
Koliko trošimo na hranu: Više nego Hrvati i Slovenci
06.02.2026.•
14
Neposredno pred donošenje uredbe kojom su ograničene marže u trgovinskim lancima, prosečna srpska porodica izdvojila je samo za hranu, u avgustu prošle godine 42,5% prosečne zarade.
Evropska centralna banka ne menja kamate
05.02.2026.•
0
Evropska centralna banka (ECB) ostavila je danas ključne kamatne stope nepromenjene, kako se i očekivalo, potvrđujući da bi inflacija trebalo da se stabilizuje i minimalizuje uticaj jakog evra na monetarnu politiku.
Đedović Handanović razgovarala o NIS-u sa predstavnicima ADNOK-a
05.02.2026.•
4
Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović razgovarala je u Abu Dabiju o budućoj saradnji u naftnom sektoru Srbije s rukovodstvom naftne kompanije ADNOК iz Ujedinjenih Arapskih Emirata.
Otkriveno još zlata na Rogozni, Ziđin povećava udeo u australijskoj firmi Strikland
05.02.2026.•
13
Ziđin Mining Group dodatno učvršćuje svoj strateški položaj u australijskoj kompaniji Strickland Metals koja istražuje zlato na planini Rogozni kod Novog Pazara.
Antonijević: Utvrđeno kako osobe u zatvoru mogu da podnesu zahtev za legalizaciju
04.02.2026.•
0
Poverenik za zaštitu ravnopravnosti Milan Antonijević saopštio je da je utvrđen mehanizam da lica koja su na izdržavanju zatvorske kazne neposredno pokrenu postupak evidentiranja i upisa prava, bez dodatnih ograničenja.
Država se zadužila za još skoro 16 milijardi dinara i tu ne staje
04.02.2026.•
14
Uprava za javni dug u utorak je okončala drugu aukciju petogodišnjih državnih obveznica u ovoj godini, koje dospevaju 30. jula 2030. godine.
Ministarka Đedović: U toku pregovori MOL-a i ADNOC-a o preuzimanju NIS-a, i Srbija uključena u razgovore
04.02.2026.•
10
Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović da su u toku pregovori između mađarskog MOL-a i državne naftne kompanije Ujedinjenih Arapskih Emirata ADNOC sa Gaspromnjeftom o preuzimanju ruskog udela u NIS-u.
Kad januar ogoli sistem
04.02.2026.•
5
Srbija se dugo hvalisala da je proizvođač sa znatnim viškovima električne energije.
Cene polovnih automobila ostaju visoke i ove godine
04.02.2026.•
2
Prema prognozama stručnjaka, u ovoj godini cene polovnih automobila neće biti niže, što je posledica ne samo promenljivih zakona već i globalnih događaja.
Ilon Mask postao prvi čovek u istoriji čije bogatstvo premašuje 800 milijardi dolara
04.02.2026.•
21
Američki preduzetnik Ilon Mask je postao prvi čovek u istoriji čije bogatstvo premašuje 800 milijardi dolara nakon što je njegova firma SpaceX kupila njegovu kompaniju za veštačku inteligenciju xAI.
Srbija 2026. godine dobija ruski gas po "najboljoj ceni u Evropi"
03.02.2026.•
10
Srbija će tokom cele 2026. godine dobijati ruski gas "po najboljoj ceni u Evropi i pod najpovoljnijim uslovima", izjavio je danas ministar bez portfelja u Vladi Srbije Nenad Popović.
Ilon Mask spojio dve svoje najveće firme: SpaceX i xAI postali najvrednija kompanija na svetu
03.02.2026.•
4
SpaceX preuzeo je xAI, spajajući dve od najambicioznijih kompanija Ilona Maska u najvredniju privatnu kompaniju na svetu.
U jesenjoj setvi prošle godine zasejano 5,5 odsto više hektara
02.02.2026.•
0
U Srbiji je u prošlogodišnjoj jesenjoj setvi zasejano 842.347 hektara površine.
Tramp najavio smanjenje carina za Indiju jer je pristala da ne kupuje rusku naftu
02.02.2026.•
1
Predsednik SAD Donald Tramp je danas najavio smanjenje carina na uvoz robe iz Indije sa 25 odsto na 18 odsto jer je njen premijer Narendra Modi pristao da više ne kupuje rusku naftu.
Stručnjak za energetiku: EPS planira rast potrošnje struje za jedan odsto godišnje
02.02.2026.•
2
EPS u planu poslovanja za period od 2026. do 2028. godine predviđa rast potrošnje struje za jedan odsto godišnje, a za isto toliko pad proizvodnje iz sopstvenih kapaciteta, kaže stručnjak za energetiku Željko Marković.
NIS prošle godine poslovao sa gubitkom od 5,6 milijardi dinara
02.02.2026.•
5
Naftna industrija Srbije (NIS) poslovala je u 2025. godini sa gubitkom od 5,6 milijardi dinara, objavila je danas kompanija.
EU: Pojačaćemo napore radi rešenja problema prevoznika sa Zapadnog Balkana
02.02.2026.•
0
Evropska unija (EU) i njene članice će pojačati napore radi pronalaska rešenja za probleme boravka određenih profesionalnih kategorija sa Zapadnog Balkana u tom bloku, uključujući profesionalne vozače.
Poljoprivrednici: Neko debelo zarađuje na niskoj ceni pšenice i njenim proizvođačima
02.02.2026.•
28
Poljoprivrednici Banata ocenjuju da je neprihvatljiva odluka resornog ministra da isplata direktnih subvencija po hektaru od 18.000 dinara ove godine mora da se pravda računima za kupovinu repromaterijala.
Rast BDP-a Srbije prošle godine bio dva odsto
02.02.2026.•
5
Realni rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) Srbije u četvrtom kvartalu 2025. godine u odnosu na isti period prethodne godine iznosio je 2,2 odsto.
Komentari 19
S56
ВВ
Pozz
Shandor
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar