Domaćih digitalnih radnika sve manje, kao "krivac" se smatra i veštačka inteligencija
Ukupan broj digitalnih radnika u Srbiji, odnosno onih koji rade putem digitalnih platformi, u poslednjih šest meseci pao je za 17,8 odsto.
Foto: Pixabay
Najveću otpornost (odnosno najmanji pad) zabeležen je u profesijama sa najboljim zaradama, ukazuje istraživanje "Gigmetar" koje je objavio Centar za istraživanje javnih politika, prenosi Nova ekonomija.
Tako je najmanji procenat odustajanja od ovog načina privređivanja primećen u oblasti razvoja softvera (2,4 odsto), dok je najveći pad zabeležen u oblasti pisanja i prevođenja (čak 28,7 odsto).
Kada je u pitanju pad broja radnika u ovim oblastima, kao razlog za to profesor na ekonomskom fakultetu u Kragujevcu Zoran Kalinić naveo je popularnost i sve veće korišćenje veštačke inteligencije.
Još jedan važan faktor za smanjenja broja "gig" radnika u Srbiji je i promena poreskog sistema, ali i "hlađenja IT tržišta".
"U mnogim kompanijama koje posluju u Srbiji nije prisutan pritisak zapošljavanja novih radnika", rekao je Kalinić.
On je dodao da očekuje i da će sledeće merenje pokazati blagi pad broja radnika jer je nagli rast radnika bio za vreme koronavirusa.
"Eventualni prostor za rast broja gig radnika u Srbiji je eventualna pojava nekog domaćeg tržišta. Kompanije u Srbiji ne objavljuju dovoljan broj poslova na ovakvim platformama. Jedan od prostora za razvoj gig populacije može da bude eventualna pojava ovih poslova na domaćem ili regionalnom trzistu. Međutim, nema razloga da dođe do značajnog zamrenja ovog tržišta", kazao je on.
Profesor na Ekonomskom fakultetu u Kragujevcu Vladan Ivanović kao razlog za pad broja gig radnika u Srbiji naveo je i nestabilnost posla.
"U nestabilnim vremenima ljudi odlučuju za stabilnije poslove", istakao je on.
Dodao je i da postoji konstantan pritisak globalne ekonomije jer postoje i druge privrede "čiji radnici mogu da rade i za manje para".
"Interno tržište rada je postalo možda otvorenije i inkluzivnije i postoji neki širi izbor poslova pred radnicima i jedan broj se odlučio za to", kazao je on.
Upwork kao dominantna platforma za radnike u Srbiji
Prilikom istraživanja korišćeni su podaci profila samo sa platforme Upwork, a kao razlog za to predstavnici Centra za istraživanje javnih politka koji su ga kreirali, naveli su da negde oko polovine gig radnika u Srbiji radi putem ove platforme.
Najveći procenat njih se nalazi u Beogradu (41,2 odsto), zatim Novom Sadu (13,1 odsto), Nišu (8,3), Kragujevcu (2,9), Subotici (1,86), Pančevu (1,7), Zrenjaninu (1,2), Kraljevu (1,57), Čačku (1,16) i Kruševcu (1,1).
Analizirano po regionima, u Beogradu je zabeleženo najveće smanjenje radnika u oblasti profesionalnih usluga.
Ova oblast se karakteriše kao visoko plaćena, ali broj gig radnika koji rade u njoj nije preterano visok, pa tako napuštanje radnika u ovoj oblasti ostavlja velike posledice.
U Vojvodini realtivni udeo gig randika je smanjen u čak četiri profesije: unos podataka i administrativni poslovi, prodaja i marketing, razvoj softvera i pisanje i prevođenje.
Kada je u pitanju region Južne i Istočne Srbije struktura digitalnog tržišta rada pomerila se u korist manje plaćenih profesija, dok se u regionu Šumadije i Zapadne Srbije porastao udeo gig radnika u bolje plaćenim oblastima profesionalnih usluga, kreativnih usluga i multimedije i razvoja softvera, dok je najizraženiji pad bio u oblasti prodaje i marketinga.
Koji je procenat žena u gig radu?
Uzimajući pol kao kriterijum merenja količine gig radnika u Srbiji može se uočiti rast učešća žena u gig radu, i one sada čine oko 33,7 odsto gig populacije.
To je, prema rečima istraživača Centra za istraživanje javnih politika bolje u odnosu na prosek u drugim zemljama (Azija 25 odsto, Aftika 24 odsto) ali i zaostajanje u odnosu na prosek Jugoistočne Evrope (43 odsto gig radnica od ukupnog broja gig radnika) a naročito Severne Amerike (50 odsto).
U oblasti razvoja softvera udeo muškaraca je ostao dominantan. Podaci pokazuju da na svakih 100 gig radnica postoji oko 650 gig radnika.
Po prvi put u istoriji gig rada u globalu je cena radnog sata u dolarima prešla cenu globalnog proseka (20 dolara). Tako da ona iznosi 21,8 dolara po satu.
Međutim, kada se pogleda struktura unutar srpskog tržišta rada, i dalje određeni procenat radnika radi za iznos koji je niži od 21 dolara po satu.
Kakvo je stanje u regionu?
Istraživanje koje je Centar za istraživanje javnih politika sproveo, pokazuje i da se broj gig radnika smanjio za 23 odsto u celom regionu. Zemlja u kojoj je došlo do najveće kontrakcije u ponudi gig rada je Srbija (21,6 odsto), mada su u Bugarskoj (19,2 odsto) i Bosni i Hercegovini (18,1 odsto) zabeleženi slični trendovi.
Pročitaj još
Međutim, uprkos smanjenju broja radnika, na platformi Upwork je i dalje najviše registrovano radnika (57,8 odsto) u celom regionu.
Najmanja kontrakcija je bila izražena u oblasti razvoja softvera i profesionalnih usluga u svim zemljama.
Gig radnice su bile manje sklone napuštanju digitalnog tržišta nego muškarci, pa je iz tog razloga udeo gig radnica povećan za 37,4 odsto u regionu.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Ilon Mask postao prvi čovek u istoriji čije bogatstvo premašuje 800 milijardi dolara
04.02.2026.•
0
Američki preduzetnik Ilon Mask je postao prvi čovek u istoriji čije bogatstvo premašuje 800 milijardi dolara nakon što je njegova firma SpaceX kupila njegovu kompaniju za veštačku inteligenciju xAI.
Srbija 2026. godine dobija ruski gas po "najboljoj ceni u Evropi"
03.02.2026.•
7
Srbija će tokom cele 2026. godine dobijati ruski gas "po najboljoj ceni u Evropi i pod najpovoljnijim uslovima", izjavio je danas ministar bez portfelja u Vladi Srbije Nenad Popović.
Ilon Mask spojio dve svoje najveće firme: SpaceX i xAI postali najvrednija kompanija na svetu
03.02.2026.•
4
SpaceX preuzeo je xAI, spajajući dve od najambicioznijih kompanija Ilona Maska u najvredniju privatnu kompaniju na svetu.
U jesenjoj setvi prošle godine zasejano 5,5 odsto više hektara
02.02.2026.•
0
U Srbiji je u prošlogodišnjoj jesenjoj setvi zasejano 842.347 hektara površine.
Tramp najavio smanjenje carina za Indiju jer je pristala da ne kupuje rusku naftu
02.02.2026.•
1
Predsednik SAD Donald Tramp je danas najavio smanjenje carina na uvoz robe iz Indije sa 25 odsto na 18 odsto jer je njen premijer Narendra Modi pristao da više ne kupuje rusku naftu.
Stručnjak za energetiku: EPS planira rast potrošnje struje za jedan odsto godišnje
02.02.2026.•
1
EPS u planu poslovanja za period od 2026. do 2028. godine predviđa rast potrošnje struje za jedan odsto godišnje, a za isto toliko pad proizvodnje iz sopstvenih kapaciteta, kaže stručnjak za energetiku Željko Marković.
NIS prošle godine poslovao sa gubitkom od 5,6 milijardi dinara
02.02.2026.•
5
Naftna industrija Srbije (NIS) poslovala je u 2025. godini sa gubitkom od 5,6 milijardi dinara, objavila je danas kompanija.
EU: Pojačaćemo napore radi rešenja problema prevoznika sa Zapadnog Balkana
02.02.2026.•
0
Evropska unija (EU) i njene članice će pojačati napore radi pronalaska rešenja za probleme boravka određenih profesionalnih kategorija sa Zapadnog Balkana u tom bloku, uključujući profesionalne vozače.
Poljoprivrednici: Neko debelo zarađuje na niskoj ceni pšenice i njenim proizvođačima
02.02.2026.•
27
Poljoprivrednici Banata ocenjuju da je neprihvatljiva odluka resornog ministra da isplata direktnih subvencija po hektaru od 18.000 dinara ove godine mora da se pravda računima za kupovinu repromaterijala.
Rast BDP-a Srbije prošle godine bio dva odsto
02.02.2026.•
5
Realni rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) Srbije u četvrtom kvartalu 2025. godine u odnosu na isti period prethodne godine iznosio je 2,2 odsto.
Evro postao jedina zvanična valuta u Bugarskoj, lev više ne važi
02.02.2026.•
0
Od juče, 1. februara, evro je postao jedina zvanična valuta u Bugarskoj, dok lev više nije prihvatljiv za plaćanja dobara, usluga i obaveza, saopštilo je Ministarstvo finansija Bugarske.
Glamočić: Promena agrarne politike - ko više ulaže više će dobiti, tražiće se pravdanje računima za podsticaje
01.02.2026.•
4
Ministar poljoprivrede Dragan Glamočić najavio je da će država ove godine promeniti agrarnu politiku.
OPEK+ zadržava istu proizvodnju nafte u martu uprkos zabrinutosti oko Irana
01.02.2026.•
1
Osam članica Organizacije zemalja izvoznica nafte i njihovi saveznici (OPEK+) odlučili su da zadrže nivo proizvodnje nafte u martu nepromenjenim.
Kina smanjuje carine na uvoz viskija, kao podsticaj trgovini sa Britanijom
01.02.2026.•
0
Kina će smanjiti carine na uvoz viskija sa 10 na pet odsto, što će biti podsticaj britanskoj industriji viskija nakon što su se lideri dve zemlje sastali ove nedelje kako bi popravili napete odnose.
Evropska komisija objavila koje su najzaduženije zemlje Zapadnog Balkana
01.02.2026.•
8
Crna Gora je najzaduženija zemlja u regionu sa javnim dugom koji iznosi 58,6 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), pokazuju najnoviji tromesečni podaci Evropske komisije.
Boš najavljuje otpuštanja, profit skoro prepolovljen
01.02.2026.•
3
Nemački industrijski gigant Boš je potvrdio plan da ukine 20.000 radnih mesta nakon što se profit skoro prepolovio prošle godine.
Hoće li i kako banke odobravati kredite za nelegalne nekretnine upisane u akciji "Svoj na svome"
01.02.2026.•
5
Na nekretnine koje budu evidentirane u katastru po novom zakonu o "legalizaciji" moći će da bude upisana hipoteka.
Pad industrijske proizvodnje u decembru
31.01.2026.•
2
Industrijska proizvodnja u Srbiji u decembru 2025. manja je 5,7 odsto u odnosu na decembar 2024. godine, saopštio je Republički zavod za statistiku (RZS).
Poskupeo hleb "Sava"
31.01.2026.•
4
Vlada Srbije izmenila je uredbu o obaveznoj proizvodnji hleba od brašna T-500, pa će maksimalna maloprodajna cena ovog proizvoda biti 65 dinara, a maksimalna proizvođačka cena 55,74 dinara.
Šta prodaja "Lukoila" znači za Srbiju: "Malo verovatno da će investicioni fond dugoročno ostati vlasnik"
31.01.2026.•
1
Broker Branislav Jorgić kaže da eventualna promena vlasništva pumpi "Lukoila" u Srbiji ne bi trebalo da ima negativne posledice po domaće tržište goriva.
Vlada Federacije BiH predložila uvođenje veće carine na čelik, odgovor na odluku Srbije
31.01.2026.•
2
Vlada Federacije Bosne i Hercegovine (FBiH) je predložila uvođenje veće carine na uvoz čelika u BiH.
Komentari 13
Hajdi
maja
Ja
Porezi su neprogresivni i nerealni.
Pitajte seljaka da li bi od svake svinje kada se oprasi pola prasica dao drzavi za porez (i vise od pola).
Ubise ovi neuki kradikali it industriju. Ovo sto je ostalo je samo slucajno ostalo.
Narod kao da to podrzava zbog zavisti (dobra zarada ?). Ne kapiraju da drzava od tih para finansira i socijalu i penzije. Ode sve u 3 lepe ako se ne dozovemo pameti, jedinu granu koja i u krizi 'raste' koliko toliko su uspeli da udave.
Ne mozemo svi u nemacku, mora neko da ostane da bude patriJota.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar