Kupovna nemoć: Skoro polovinu plate trošimo na hranu, ni 100 hiljada ne pokriva potrošačku korpu
Iako u pojedinim gradovima, pa i u Novom Sadu, prosečna plata prema zvaničnim statistikama prelazi 100.000 dinara, ni ona ne može da pokrije prosečnu potrošačku korpu.
Foto: 021.rs (ilustracija)
Ako uzmemo u obzir da odrednica "prosečna", kada je reč o mesečnoj zaradi, nije baš najpreciznija, te da realna zarada, ona koju prima oko polovine zaposlenih u Srbiji, ne prelazi 67 hiljada dinara, a da je minimalac 45 hiljada, možemo zaključiti da mnogi građani Srbije o prosečnoj potrošačkoj korpi mogu samo da sanjaju.
U još goroj situaciji su penzioneri sa najnižim penzijama koje iznose oko 25 hiljada dinara i primaoci socijalne pomoći koji dobijaju oko 11 hiljada mesečno.
Ne pomaže ni to što su osnovne namirnice drastično poskupele u odnosu na prethodne godine.
U Izveštaju o kupovnoj moći stanovništva za oktobar 2023. godine Ministarstvo unutrašnje i spoljne trgovine navodi da je prosečna potrošačka korpa za taj mesec iznosila 100.720 dinara, što je za 167 dinara više u odnosu na septembar iste godine, a skoro 10 odsto više u odnosu na oktobar 2022.
Minimalna potrošačka korpa bila je 52.239 dinara, a u odnosu na godinu ranije, bila je za 9,8 odsto veća.
Prosečna zarada u Srbiji je u oktobru 2023. godine bila 119.791 dinar sa porezima i doprinosima, dok je neto zarada bila 86.768 dinara. Iako su bruto i neto zarade tokom prošle godine u odnosu na 2022. godinu porasle za oko 15 odsto, realan rast je samo 1,4 odsto.
Prosečna zarada nije mogla da pokrije prosečnu potrošačku korpu u mesecu za koji je rađen izveštaj. Za jednu prosečnu potrošačku korpu bilo je neophodno izdvojiti 1,16 prosečnih zarada. Za pokriće minimalne potrošačke korpe bilo je potrebno izdvojiti 0,60 prosečne zarade.
Potrošačke cene u oktobru 2023. godine povećane su za 8,5 odsto za samo godinu dana. Najviše su poskupeli obrazovanje, odeća i obuća i oprema za stan, a potom i stanovanje, voda, električna energija, gas i ostala goriva.
Posmatrano po gradovima, u oktobru 2023. godine, kupovnu moć iznad proseka republike imali su Beograd, Niš i Novi Sad.
Kada se gleda po gradovima, neobično je to što je prosečna potrošačka korpa u oktobru prošle godine bila skuplja u Novom Sadu nego u Beogradu. Beograđani su za prosečnu potrošačku korpu izdvajali 104.779 dinara, dok su Novosađani plaćali čak 8.000 dinara više.
S druge strane, za minimalnu potrošačku korpu Novosađani su plaćali 56.093 dinara, a Beograđani 4.000 više.
Uporednim pregledom strukture potrošačke korpe vidi se da građani Srbije troše više od 40 odsto primanja na hranu i bezalkoholna pića. U proseku, potrošimo više od 40 hiljada dinara na namirnice mesečno. Kada je reč o minimalnoj potrošačkoj korpi, građani izdvajaju skoro polovinu svojih primanja na hranu.
Drugo najveće izdvajanje je za stanovanje, vodu, struju, gas i gorivo. Na to trošimo oko 20 odsto svojih prmanja.
Najviše štedimo na obrazovanju, restoranima i hotelima. Malo, između 1.300 i 3.500 dinara mesečno, se troši na odeću i obuću.
Kada se uporedi potrošnja sa cenom radnog sata, zaključuje se da za litar jestivog ulja mora da se radi 21 minut. Da bi se kupio kilogram svinjskog mesa sa kostima, mora da se radi sat i po vremena. Za kilogram kafe zaradi se za tri i po sata, a za kilogram pšeničnog brašna za devet minuta.
Kada su neke veće investicije u pitanju, poput mašine za pranje rublja i LCD televizora, potrebno je raditi između pet i osam dana.
Da bi kupio automobil Škoda fabija, građanin sa prosečnim primanjima, mora da radi dve godine i dva meseca.
Da su neka poskupljenja u neskladu sa rastom zarada pokazuje i podatak da se 2020. godine za jednu prosečnu zaradu moglo kupiti 134 kilograma svinjskog mesa sa kostima, a 2023. godine tek 111 kilograma. Takođe, 2021. godine se za jednu prosečnu platu moglo kupiti 717 litara mleka, a prošle godine 579.
Drastičan primer poskupljenja je i krompir. Prošle godine je moglo da se kupi 789 kilograma ovog povrća za jednu prosečnu zaradu, a samo tri godine ranije čak 1.197 kilograma. U oktobru je građanin sa jednom prosečnom platom mogao da kupi 4.462 komada jaja, a prošle godine tek 3.809.
Razlike između sadržaja minimalne i prosečne potrošačke korpe ukazuju i na to da se porodice sa nižim primanjima uzdržavaju od kupovine pojedinih artikala, pa čak i onih koje su neophodne za zdravlje i ishranu.
Pročitaj još
Prema izveštaju ministarstva, tročlana porodica koja troši prosečnu potrošačku korpu mesečno kupi 25 hlebova, a ona koja troši minimalnu kupi 22. Na voće se u prosečnoj potrošačkoj korpi potroši više od 2.000 dinara, a u minimalnoj oko 1.100. Minimalan izdatak za meso je 5.577 dinara, a prosečan 11.038 dinara. Na mleko, mlečne proizvode i jaja u prosečnoj potrošačkoj korpi izdvoji se oko 7.900, a u minimalnoj 5.282 dinara.
Kada se govori o cenama u marketima, ono što mnogi građani u Srbiji, ali i udruženja potrošača vide, jeste da su mnogi proizvodi u Srbiji skuplji nego u drugim zemljama u kojima je životni standard viši. Guvernerka Narodne banke Jadranka Tabaković juče je, komentarišući ovo navela da je "nerealno očekivati iste cene u Srbiji i drugim zemljama". Priznala je, ipak, da pojedini trgovci u Srbiji zloupotrebljavaju trgovačke marže.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Skuplji i dizel i benzin
18.09.2026.•
15
Objavljene su nove cene goriva, koje će važiti od danas u 15 časova.
Cena nafte i kamate pritiskaju Vučića
18.09.2026.•
25
Parlamentarni izbori su raspisani i 25. oktobra glasači će odlučiti kojoj političkoj opciji će dati naredni četvorogodišnji mandat.
Plata od 1.200 evra do kraja godine: Struka kaže da neće moći
17.09.2026.•
24
Predsednik Aleksandar Vučić najavio je da će prosečna plata u decembru dostići 1.200 evra, odnosno da se u javnom sektoru očekuje povećanje od osam odsto, a za zaposlene u socijalnoj zaštiti povećanje od 12 odsto.
Gradu Beogradu iz budžetske rezerve skoro milijardu dinara
17.09.2026.•
8
Gradu Beogradu će biti preusmerena skoro milijarda dinara iz tekuće budžetske rezerve Srbije kako bi se izbeglo da tekuća likvidnost Grada bude ugrožena, odlučila je Vlada Srbije, objavio je Forbes Srbija.
Iako je Tramp tražio da se kamate smanje: Američka centralna banka podigla kamatnu stopu prvi put od 2023.
17.09.2026.•
1
Američka centralna banka Federalne rezerve (Fed) je, prvi put posle tri godine, povećala ključnu kamatnu stopu u nameri da ukroti uporno visoku inflaciju u SAD.
Da li Srbija raste najbrže u Evropi, posle Danske i Malte, kako tvrdi Vučić
16.09.2026.•
13
Ekonomski razvoj Srbije često je tema u društvu, a pored toga što se poredi sa zemljama regiona, često se uspoređuje i sa daljim državama.
Nova usluga RGZ-a: Lična karta nepokretnosti dostupna građanima besplatno
16.09.2026.•
13
Republički geodetski zavod uveo je novu uslugu "Lična karta Vaše nepokretnosti", koja građanima omogućava da na jednom dokumentu besplatno dobiju pregled najvažnijih podataka o svojoj nepokretnosti.
Izdate prve kazne za deljenje prevoza preko BlaBlaCar: Mogu iznositi i 150.000 dinara
16.09.2026.•
62
Popularna aplikacija za deljenje troškova prevoza BlaBlaCar, koja se koristi širom sveta, sve više je zastupljena u Srbiji. Reč je o platformi preko koje se ljudi povezuju kako bi podelili vožnju i na tome uštedeli.
Kupiti auto ili dugoročno zakupiti? Šta se firmama više isplati
16.09.2026.•
0
Kupovina automobila nije jedini način da firma obezbedi vozilo. Dugoročni zakup donosi drugačiju računicu, uz predvidivije troškove i manje brige o voznom parku.
Ekonomista: Većina građana ne prati ili ne razume - vlast govori da smo ekonomski tigar, a stalno se zadužuje
16.09.2026.•
38
Deficit budžeta Srbije za 2026. godinu, koji je povećan rebalansom sa tri odsto na 3,5 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), dodatno će porasti zbog pada prihoda od akciza smanjenih da bi se zaustavilo poskupljenje goriva
Hrana pojeftinila samo na papiru: Zašto građani ne osećaju pad cena?
15.09.2026.•
3
Dok zvanična statistika Republičkog zavoda pokazuje da su hrana i bezalkoholna pića u Srbiji u avgustu bili 6,3 odsto jeftiniji nego godinu dana ranije, generalni utisak građana je da taj pad cena ne osećaju na računima.
Još milijarda iz budžetske rezerve za izbore
15.09.2026.•
1
Narodnoj skupštini preusmerena je milijarda dinara iz tekuće budžetske rezerve za sprovođenje izbora za narodne poslanike koji su raspisani za 25. oktobar.
Rebalansom budžeta duplo više novca ide Putevima Srbije: Rupe na putevima, ali i u poslovnim knjigama
14.09.2026.•
8
Putevi Srbije među najvećim su dobitnicima novog rebalansa budžeta, a preduzeće već skoro dve decenije vodi Zoran Drobnjak, čiji se mandat v.d. direktora godinama produžava mimo zakonskih ograničenja.
Stanovi u Srbiji sve skuplji: Beograd prvi put prešao 3.000 evra po kvadratu, u Novom Sadu prosek 2.350 evra
14.09.2026.•
23
Tržište nekretnina u Srbiji nastavlja da beleži rast cena, a nove rekorde beleži i Beograd. Prosečna cena kvadrata u glavnom gradu prvi put je premašila 3.000 evra, dok je u Beogradu na vodi znatno viša.
Iako gorivo u Srbiji nikad nije bilo skuplje: Prodaja se ne smanjuje
14.09.2026.•
16
U Srbiji se prodaja goriva ne smanjuje, a kod nekih trgovaca čak i raste, iako su cene dostigle istorijski maksimum, pa trenutno litar dizela košta 234, a benzina 205 dinara.
Statistika: Mesečna inflacija u avgustu 0,5 odsto, međugodišnja 2,2
13.09.2026.•
9
Cene proizvoda i usluga lične potrošnje u avgustu su u odnosu na avgust 2025. godine u proseku povećane za 2,2 odsto, a u odnosu na jul ove godine za 0,5 odsto, objavio je Republički zavod za statistiku.
Srbija obećala MMF-u poskupljenje struje u oktobru: Ekonomisti o tome da li će i ispuniti dogovoreno
13.09.2026.•
26
Srbija se u okviru aranžmana sa MMF-om obavezala na redovno usklađivanje cene električne energije za domaćinstva, a naredna korekcija planirana je najkasnije u oktobru 2026. godine.
Bravari i čistači traženiji na Birou od programera
13.09.2026.•
9
Poslodavci u Srbiji su u avgustu tražili 13.133 radnika, a najtraženiji su bili bravari za koje je oglašeno 687 slobodnih radnih mesta.
Umanjenje akciza na naftne derivate produženo do 20. septembra
12.09.2026.•
1
Smanjenje akciza na naftne derivate i dalje ostaje na snazi.
Ističe rok za povoljnije kredite za građane sa nižim primanjima: Koliko su zaista uštedeli?
12.09.2026.•
0
Ekonomska mera po kojoj su građani sa primanjima do 100.000 dinara mogli kredite da dobiju po nešto nižim kamatnim stopama - trajaće još nekoliko dana tj. do 15. septembra. Da li su građani uštedeli?
Netfliks duguje Indoneziji 3,7 miliona evra: Država preti da će blokirati pristup platformi
12.09.2026.•
0
Indonežanske vlasti zatražile su od kompanije Netfliks da plati oko 75 milijardi rupija (3,7 miliona evra) na ime neizmirenih naknada za korišćenje muzičkih dela od ulaska na tržište te zemlje 2016.
Komentari 42
Trt
Nema boljeg dokaza za pad svih društvenih standarda od toga što su propali đaci koji misle da se isti meri po skupim automobilima i posećenosti kafićima i tržnim centrima skupili petlju da se javljaju kao da imaju nešto da kažu.
NN
Jeste li Vi Saša skoro prošetali gradom? Izgleda da niste. Kafići prepuni, a i samo jednu kafu da popiju, nije malo. Ceo grad prepun kafića, izlgeda da ih otvaraju neke budale, koje po Vama neće nišzta zaraditi.
Jeste li skoro bili u nekom, tržnom centru, izgleda da ni tamo niste skoro zalazili! Pa otidite u Promenadu, tamo ima mnogo luksuznih radnji, a ne samo samousluga, a prepuno je!
I VI i autor ovog teksta koji tvrdi da 100.000 nije dovoljno za potrošačku korpu izgleda da živite u nekom paralelnom svetu. Mada, znate Vi sve odlično, ali treba da zaradite to što vam plaćaju. Ipak bi to što se napiše moralo biti verodostojnije.
A i onolike velike, sjajne strane automobile između kojih se provlačimo niste primetili? Pa sad, to je već zabrinjavajuće!
MK
E, moj Dajo! Sasvim ste pogrešno citirali ovo! Hajde pročitajte to negde tačno, da Vam ne prepričavam ja sada, da sami naučite!
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar