Kupovna nemoć: Skoro polovinu plate trošimo na hranu, ni 100 hiljada ne pokriva potrošačku korpu
Iako u pojedinim gradovima, pa i u Novom Sadu, prosečna plata prema zvaničnim statistikama prelazi 100.000 dinara, ni ona ne može da pokrije prosečnu potrošačku korpu.
Foto: 021.rs (ilustracija)
Ako uzmemo u obzir da odrednica "prosečna", kada je reč o mesečnoj zaradi, nije baš najpreciznija, te da realna zarada, ona koju prima oko polovine zaposlenih u Srbiji, ne prelazi 67 hiljada dinara, a da je minimalac 45 hiljada, možemo zaključiti da mnogi građani Srbije o prosečnoj potrošačkoj korpi mogu samo da sanjaju.
U još goroj situaciji su penzioneri sa najnižim penzijama koje iznose oko 25 hiljada dinara i primaoci socijalne pomoći koji dobijaju oko 11 hiljada mesečno.
Ne pomaže ni to što su osnovne namirnice drastično poskupele u odnosu na prethodne godine.
U Izveštaju o kupovnoj moći stanovništva za oktobar 2023. godine Ministarstvo unutrašnje i spoljne trgovine navodi da je prosečna potrošačka korpa za taj mesec iznosila 100.720 dinara, što je za 167 dinara više u odnosu na septembar iste godine, a skoro 10 odsto više u odnosu na oktobar 2022.
Minimalna potrošačka korpa bila je 52.239 dinara, a u odnosu na godinu ranije, bila je za 9,8 odsto veća.
Prosečna zarada u Srbiji je u oktobru 2023. godine bila 119.791 dinar sa porezima i doprinosima, dok je neto zarada bila 86.768 dinara. Iako su bruto i neto zarade tokom prošle godine u odnosu na 2022. godinu porasle za oko 15 odsto, realan rast je samo 1,4 odsto.
Prosečna zarada nije mogla da pokrije prosečnu potrošačku korpu u mesecu za koji je rađen izveštaj. Za jednu prosečnu potrošačku korpu bilo je neophodno izdvojiti 1,16 prosečnih zarada. Za pokriće minimalne potrošačke korpe bilo je potrebno izdvojiti 0,60 prosečne zarade.
Potrošačke cene u oktobru 2023. godine povećane su za 8,5 odsto za samo godinu dana. Najviše su poskupeli obrazovanje, odeća i obuća i oprema za stan, a potom i stanovanje, voda, električna energija, gas i ostala goriva.
Posmatrano po gradovima, u oktobru 2023. godine, kupovnu moć iznad proseka republike imali su Beograd, Niš i Novi Sad.
Kada se gleda po gradovima, neobično je to što je prosečna potrošačka korpa u oktobru prošle godine bila skuplja u Novom Sadu nego u Beogradu. Beograđani su za prosečnu potrošačku korpu izdvajali 104.779 dinara, dok su Novosađani plaćali čak 8.000 dinara više.
S druge strane, za minimalnu potrošačku korpu Novosađani su plaćali 56.093 dinara, a Beograđani 4.000 više.
Uporednim pregledom strukture potrošačke korpe vidi se da građani Srbije troše više od 40 odsto primanja na hranu i bezalkoholna pića. U proseku, potrošimo više od 40 hiljada dinara na namirnice mesečno. Kada je reč o minimalnoj potrošačkoj korpi, građani izdvajaju skoro polovinu svojih primanja na hranu.
Drugo najveće izdvajanje je za stanovanje, vodu, struju, gas i gorivo. Na to trošimo oko 20 odsto svojih prmanja.
Najviše štedimo na obrazovanju, restoranima i hotelima. Malo, između 1.300 i 3.500 dinara mesečno, se troši na odeću i obuću.
Kada se uporedi potrošnja sa cenom radnog sata, zaključuje se da za litar jestivog ulja mora da se radi 21 minut. Da bi se kupio kilogram svinjskog mesa sa kostima, mora da se radi sat i po vremena. Za kilogram kafe zaradi se za tri i po sata, a za kilogram pšeničnog brašna za devet minuta.
Kada su neke veće investicije u pitanju, poput mašine za pranje rublja i LCD televizora, potrebno je raditi između pet i osam dana.
Da bi kupio automobil Škoda fabija, građanin sa prosečnim primanjima, mora da radi dve godine i dva meseca.
Da su neka poskupljenja u neskladu sa rastom zarada pokazuje i podatak da se 2020. godine za jednu prosečnu zaradu moglo kupiti 134 kilograma svinjskog mesa sa kostima, a 2023. godine tek 111 kilograma. Takođe, 2021. godine se za jednu prosečnu platu moglo kupiti 717 litara mleka, a prošle godine 579.
Drastičan primer poskupljenja je i krompir. Prošle godine je moglo da se kupi 789 kilograma ovog povrća za jednu prosečnu zaradu, a samo tri godine ranije čak 1.197 kilograma. U oktobru je građanin sa jednom prosečnom platom mogao da kupi 4.462 komada jaja, a prošle godine tek 3.809.
Razlike između sadržaja minimalne i prosečne potrošačke korpe ukazuju i na to da se porodice sa nižim primanjima uzdržavaju od kupovine pojedinih artikala, pa čak i onih koje su neophodne za zdravlje i ishranu.
Pročitaj još
Prema izveštaju ministarstva, tročlana porodica koja troši prosečnu potrošačku korpu mesečno kupi 25 hlebova, a ona koja troši minimalnu kupi 22. Na voće se u prosečnoj potrošačkoj korpi potroši više od 2.000 dinara, a u minimalnoj oko 1.100. Minimalan izdatak za meso je 5.577 dinara, a prosečan 11.038 dinara. Na mleko, mlečne proizvode i jaja u prosečnoj potrošačkoj korpi izdvoji se oko 7.900, a u minimalnoj 5.282 dinara.
Kada se govori o cenama u marketima, ono što mnogi građani u Srbiji, ali i udruženja potrošača vide, jeste da su mnogi proizvodi u Srbiji skuplji nego u drugim zemljama u kojima je životni standard viši. Guvernerka Narodne banke Jadranka Tabaković juče je, komentarišući ovo navela da je "nerealno očekivati iste cene u Srbiji i drugim zemljama". Priznala je, ipak, da pojedini trgovci u Srbiji zloupotrebljavaju trgovačke marže.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Evropska centralna banka podigla kamatnu stopu: Šta to znači za rate kredita u Srbiji?
14.06.2026.•
2
Odluka ECB da podigne kamatnu stopu odraziće se i na korisnike kredita u Srbiji, pre svega na one koji otplaćuju stambene kredite sa promenljivom kamatnom stopom, kaže profesor ekonomije Dragan Đuričin.
Nekadašnji direktor JAT-a o situaciji sa Viz erom: Ovo liči na "Mrdićeve zakone", ali u vazduhoplovstvu
14.06.2026.•
8
"Ovo mi liči na 'Mrdićev zakone', ali u vazduhoplovstvu", ocenio je nekadašnji direktor JAT-a Predrag Vujović, povodom regulatornih problema sa kojima bi se mađarska avio-kompanija Viz er mogla suočiti u Srbiji.
Bankarske provizije za plaćanje stranim karticama biće iste kao i za one izdate u Srbiji
14.06.2026.•
1
Do sada su zakonom bile regulisane međubankarske naknade za plaćanje karticama izdatim u Srbiji. Novom izmenom zakona ograničenje naknada uvodi se i za kartice koje su izdale banke u inostranstvu.
Folksvagen u Nemačkoj otpušta 19.000 ljudi do kraja godine
14.06.2026.•
6
Nemački automobilski gigant Folksvagen će do kraja godine smanjiti radnu snagu u Nemačkoj za 19.000 ljudi, saopštio je izvršni direktor te kompanije Oliver Blume.
Međugodišnja inflacija u maju bila 3,5 odsto
13.06.2026.•
3
Međugodišnja inflacija u Srbiji u maju ove godine bila je 3,5 odsto, a mesečna 0,3 odsto, objavio je Republički zavod za statistiku.
Putniković o NIS-u: Ključna odluka očekuje se u utorak
13.06.2026.•
3
Jelica Putniković, urednica portala Energija Balkana kaže da postizanje dogovora Srbije i mađarskog MOL-a o mogućem sticanju većinskog učešća u NiS-u može da doprinese jačanju pozicije države u upravljanju kompanijom.
Koliko je zapravo "bilion"? Maskovo bogatstvo bi do Meseca i nazad išlo 200 puta
13.06.2026.•
3
Ilon Maskovo procenjeno bogatstvo, koje je prema Forbsu prešlo granicu od bilion dolara, teško je uopšte zamisliti u realnim okvirima.
Državna preduzeća prepolovila uplate u budžet: Najviše dali Jugoimport, Srbijašume i Lutrija
13.06.2026.•
6
Državna preduzeća su tokom 2025. godine u budžet Srbije po osnovu dobiti uplatila 600 miliona dinara, što je gotovo tri puta manje nego godinu ranije, kada je u državnu kasu po tom osnovu stiglo 1,6 milijardi dinara.
Makronove "super pohvale" Vučiću u Tivtu: Da li EU principi ustupaju mesto biznisu?
13.06.2026.•
31
Na Samitu EU–Zapadni Balkan u Tivtu francuski predsednik Emanuel Makron govorio je o "pozitivnom zamahu" Srbije na evropskom putu i uputio pohvale predsedniku Aleksandru Vučiću.
APR: Privreda Srbije uvećala neto dobit na 957,6 milijardi dinara
12.06.2026.•
3
Privreda Srbije je 2025. godine imala neto dobit od oko 957,6 milijardi dinara, što je 10,9 odsto više nego prethodne godine, objavila je Agencija za privredne registre (APR).
Mask postao prvi bilioner na svetu
12.06.2026.•
13
Osnivač i izvršni direktor kompanije SpaceX Ilon Mask danas je zvanično postao prvi čovek na svetu čija imovina vredi više od 1.000 milijardi dolara.
Obrenović: Sporazum Srbije i MOL-a ne znači da će NIS biti prodat
12.06.2026.•
5
Vlada Srbije i MOL postigli su dogovor kada je u pitanju Rafinerija u Pančevu, što je otvorilo pitanje koju težinu ima ovaj dogovor ako to ne odobri ruska strana koja tek treba da se dogovori sa Molom o prodaji NIS-a.
Objavljene nove cene goriva
12.06.2026.•
5
Objavljene su nove cene goriva koje će važiti od danas u 15 časova.
Cene nafte pale na najniži nivo u poslednja dva meseca
12.06.2026.•
6
Azijska tržišta akcija zabeležila su snažan rast nakon novih signala o mogućem mirovnom sporazumu na Bliskom istoku, dok su cene nafte pale na najniži nivo u poslednja dva meseca.
Suša u Srbiji smanjila rod, a otkupne cene žitarica kao pre desetak godina
11.06.2026.•
5
Prolećna suša smanjila je rod ječma u Srbiji, čija je žetva počela, a i rod pšenice biće manji jer je nedostajala vlaga i zrna su ostala neispunjena.
NBS: Devizne rezerve na kraju maja uvećane na oko 29,9 milijardi evra
11.06.2026.•
5
Bruto devizne rezerve Narodne banke Srbije (NBS) na kraju maja ove godine iznosile 29,88 milijardi evra, i dostigle su rekordni nivo posmatrano krajem meseca, saopštila je danas NBS.
Na tržištu stanova jača tražnja za skupljim kvadratima
11.06.2026.•
7
U Beogradu je prodato 17.800 stanova u 2025. godini, što predstavlja rast od 2,5 odsto u odnosu na prethodnu godinu.
Kontrola malinjaka širom Srbije: Ministarstvo pokreće veliku akciju
11.06.2026.•
1
Ministar poljoprivrede Dragan Glamočić dao je nalog poljoprivrednim savetodavnim i stručnim službama za sprovođenje monitoringa zasada maline na celoj teritoriji Srbije, sa ciljem provere stanja u proizvodnji.
Od avgusta novi pravilnik za ugostitelje: Šta smeju, a šta ne smeju da naplate?
11.06.2026.•
11
Ugostiteljske usluge u maju 2026. godine su bile za 5,9 odsto skuplje nego godinu dana ranije. Od toga su gotova jela najviše poskupela, za 11 odsto, pokazuju podaci novog izveštaja Republičkog zavoda za statistiku.
Đedović Handanović o dogovoru sa MOL-om: Naš posao završen, sada je sve na ruskoj i mađarskoj strani
11.06.2026.•
10
Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović izjavila je da je Srbija sa mađarskim MOL-om zatvorila sva otvorena pitanja i postigli kompromis kada je u pitanju ugovor akcionara.
NBS zadržala referentnu kamatnu stopu na istom nivou
11.06.2026.•
0
Izvršni odbor Narodne banke Srbije (NBS) odlučio je na današnjoj sednici da referentnu kamatnu stopu zadrži na nivou od 5,75 odsto.
Komentari 42
Trt
Nema boljeg dokaza za pad svih društvenih standarda od toga što su propali đaci koji misle da se isti meri po skupim automobilima i posećenosti kafićima i tržnim centrima skupili petlju da se javljaju kao da imaju nešto da kažu.
NN
Jeste li Vi Saša skoro prošetali gradom? Izgleda da niste. Kafići prepuni, a i samo jednu kafu da popiju, nije malo. Ceo grad prepun kafića, izlgeda da ih otvaraju neke budale, koje po Vama neće nišzta zaraditi.
Jeste li skoro bili u nekom, tržnom centru, izgleda da ni tamo niste skoro zalazili! Pa otidite u Promenadu, tamo ima mnogo luksuznih radnji, a ne samo samousluga, a prepuno je!
I VI i autor ovog teksta koji tvrdi da 100.000 nije dovoljno za potrošačku korpu izgleda da živite u nekom paralelnom svetu. Mada, znate Vi sve odlično, ali treba da zaradite to što vam plaćaju. Ipak bi to što se napiše moralo biti verodostojnije.
A i onolike velike, sjajne strane automobile između kojih se provlačimo niste primetili? Pa sad, to je već zabrinjavajuće!
MK
E, moj Dajo! Sasvim ste pogrešno citirali ovo! Hajde pročitajte to negde tačno, da Vam ne prepričavam ja sada, da sami naučite!
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar