Ako bi svi na svetu imali garantovan osnovni dohodak, globalna ekonomija bi bila veća za 130 odsto
Ukoliko bi sve države sveta svojim građanima redovno isplaćivale takozvani osnovni dohodak, vrednost globalne ekonomije mogla bi da se poveća za 130 procenata.
Foto: Pixabay
To se ističe u novom istraživanju Univerziteta Britanske Kolumbije u Vankuveru, javlja portal Science daily.
Rezultati ovog projekta sugerišu da bi značajan deo sredstava za isplatu takvog prihoda, koji predstavlja zagarantovanu i bezuslovnu mesečnu isplatu određene novčane sume, mogao da se finansira iz taksi koje bi se globalno naplaćivale od najvećih svetskih zagađivača čovekove sredine.
Na taj način, tvrdi jedan od autora istraživanja profesor ekonomije dr Rašid Sumaila, svet bi jednim potezom rešio dva važna problema - globalno siromaštvo i zagađenost planete.
Prema procenama, bilo bi potrebno oko 41 trilion dolara za isplatu zagarantovanog mesečnog prihoda celokupnoj planetarnoj populaciji od 7,7 milijardi ljudi. Za realizaciju mnogo skromnijih ambicija, koje podrazumevaju bezuslovno pribavljanje dohotka samo za ljude koji žive u ekstremnom siromaštvu u najsiromašnijim zemljama, bilo bi potrebno izdvojiti svega 442 milijarde dolara.
Ističe se da bi se naplatom specifične takse - samo od globalnih zagađivača koji u atmosferu ispuštaju ugljen-dioksid, moglo godišnje prikupiti oko 2,3 triliona dolara, što bi bilo dovoljno za finansiranje osnovnog dohotka za sve siromašne širom sveta, a ne samo za one koji žive u ekstremno lošim uslovima.
Mada sredstva koja globalno treba izdvojiti za finansiranje osnovnog dohotka nisu mala, mora se imati na umu da bi ovakva ulaganja povećala globalnu vrednost proizvoda i usluga znatno više od 100 odsto - na oko 163 triliona dolara godišnje, kaže dr Sumaila i dodaje da svaki dolar uložen u zagarantovani prihod može da generiše sedam puta veću ekonomsku vrednost.
Neki primeri u svetu, gde je eksperimentisano takvim dohotkom, pokazuju da ljudi žive bolje i da se prema svojoj okolini ponašaju sa mnogo više odgovornosti. U Indoneziji, na primer, stanovnici nekih sela primali su od države takva mesečna sredstva, standard im se povećao, proces deforestacije je gotovo potpuno zaustavljen, a neodgovoran odnos prema životnoj sredini u potpunosti je promenjen.
Inače, ideja o bazičnom ili osnovnom dohotku potekla je od engleskog revolucionara i reformatora Džozefa Čarliera, koji se krajem 18. i početkom 19. veka zalagao za to da država bezuslovno obezbedi prihod građanima kako bi se iskorenilo siromaštvo. Čarlier je smatrao da ta vrsta prihoda treba da bude zagarantovana i nezavisna od drugih vrsta prihoda koje građani mogu da ostvare. Ova sredstva, tvrdio je on, pomoći će siromašnima ali će služiti i za plaćanje raznih socijalnih programa čije troškove nepotrebno povečava neefikasna i glomazna državna administracija.
Pročitaj još
Osnovni dohodak bio je tema žučne ali kratkotrajne debate u Engleskoj 1920. godine, a u Sjedinjenim Američkim Državama tokom 1970. godine.
U Zapadnoj Evropi ideja o zagarantovanom prihodu polako se širila tokom 80-ih godina prošlog veka da bi od 2016. godine doživala veliku popularnost koja traje do danas.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Ministarstvo poljoprivrede traži konsultacije sa EU o stanju na tržištu mleka
12.02.2026.•
4
Ministarstvo poljoprivrede Srbije saopštilo je danas da je zatražilo hitne konsultacije sa Evropskom komisijom (EK), povodom aktuelnih kretanja na tržištu mleka i mlečnih proizvoda.
NBS zadržala referentnu kamatnu stopu na istom nivou
12.02.2026.•
0
Izvršni odbor Narodne banke Srbije odlučio je da referentnu kamatnu stopu zadrži na nivou od 5,75 odsto, kao i da na nepromenjenim nivoima zadrži kamatne stope na depozitne, 4,5 odsto i kreditne olakšice, sedam odsto.
Burger king stiže u Srbiju: Ministarka privrede imala sastanak sa predstavnicima kompanije
12.02.2026.•
34
Ministarka privrede Adrijana Mesarović sastala se sa predstavnicima kompanije "Burger King" sa kojima je razgovarala o njihovim planovima o ulaganju u Srbiju i otvaranju većeg broja restorana.
Država otkočila cene dobavljača: Da li će proizvodi u marketima poskupeti?
11.02.2026.•
33
Poslednjom u nizu izmena Uredbe o ograničenju marži, odmrznute su cene dobavljača, što znači da one mogu da budu slobodno formirane.
Profesor Đukić: Zaduživanje Srbije prodajom obveznica jeftinije, ali nije utešno
11.02.2026.•
2
Zaduživanje države Srbije prodajom obveznica u ovom trenutku je povoljnije nego da se uzimaju krediti od banaka, ocenjuje profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Đorđe Đukić.
Hajneken ukida radna mesta: Manja potražnja za pivom
11.02.2026.•
4
Holandski proizvođač piva Hajneken je najavio da će ukinuti do 6.000 radnih mesta širom sveta od ukupno 85.000.
Gaspromnjeft otkrio nalazište rezervi nafte od 55 miliona tona
11.02.2026.•
4
Naftna kompanija Gaspromnjeft objavila je da je otkrila nalazište sa rezervama od 55 miliona tona nafte u ruskoj arktičkoj zoni Jamalo-neneckog autonomnog okruga.
Strane kompanije smanjuju investicije u Srbiji: Zbog čega je to tako?
11.02.2026.•
9
Sudeći po trendu u prva tri tromesečja, strane direktne investicije su se u Srbiji prošle godine gotovo prepolovile jer je za prvih devet meseci bruto priliv iznosio oko 2,5 milijardi evra.
Ministarstvo poljoprivrede: Pratićemo stanje na tržištu mleka i prilagođavati mere
11.02.2026.•
2
Država ostaje opredeljena za dijalog sa proizvođačima mleka i nastaviće da prati stanje na tržištu i prilagođava mere realnim uslovima, saopštilo je Ministarstvo poljoprivrede.
NBS: Bruto devizne rezerve u januaru skoro 29,4 milijarde evra
11.02.2026.•
2
Narodna banka Srbije (NBS) saopštila je da su bruto devizne rezerve Srbije na kraju januara 2026. iznosile 29,39 milijardi evra i u odnosu na kraj decembra 2025. povećane su za 388,4 miliona evra.
Nauči kako da primeniš AI u digitalnom marketingu za dva dana
11.02.2026.•
0
Dok jedni samo pričaju o primeni veštačke inteligencije u digitalnom marketingu na domaćem tržištu, drugi je već uveliko primenjuju i ostvaruju zavidne rezultate.
"Logika pijanih milionera": Leteći taksiji će uvećati ionako velik javni dug, a isplativost upitna
11.02.2026.•
19
Srbija će za investiciju "leteći taksiji", vrednu oko 125 miliona evra, morati dodatno da se zaduži, jer će najmanje još toliko koštati i izgradnja prateće infrastrukture.
Fiskalni savet: Reforma platnih razreda u Srbiji podbacila u samoj koncepciji
10.02.2026.•
1
Reforma platnih razreda u Srbiji iz 2016. godine, od koje je država i formano odustala, podbacila je u samoj koncepciji, a ne u implementaciji.
Zašto raste cena zlata?
10.02.2026.•
3
Kako se udaljavamo od 2008. godine, postaje sve vidljivije da je finansijska kriza koja je te sezone zahvatila SAD, odakle se preselila na ceo svet, bila žestoka.
Bocan Harčenko o tome zašto Rusija pravi kratkoročne ugovore o snabdevabnju gasom sa Srbijom
10.02.2026.•
29
Ambasador Rusije u Srbiji Aleksandar Bocan Harčenko izjavio je da je, kada je reč o isporuci ruskog gasa Srbiji, ključno da je reč o dogovoru postignutom na najvišem nivou po ceni koja je prihvatljiva za obe strane.
Ilon Mask: Amerika će 1.000 odsto bankrotirati, mogu je spasiti samo veštačka inteligencija i roboti
10.02.2026.•
62
Direktor Tesle Ilon Mask je upozorio na eksploziju američkog javnog duga, poručivši da će finansijski slom SAD biti neizbežan ako veštačka inteligencija i robotika ne transformišu privredu i ne ublaže teret zaduženosti.
NBS: Porasla štednja i u dinarima i u devizama
09.02.2026.•
2
Narodna banka Srbije (NBS) saopštila je danas da je u drugoj polovini 2025. godine, dinarska štednja povećana za 10,4 milijarde dinara (5,3 odsto) i da je krajem decembra 2025. godine iznosila 206,2 milijarde dinara.
Srbija je proizvođač beznačajnih proizvoda
09.02.2026.•
36
Ovih dana je predsednik Srbije neobično dugo i snažno promovisao državni razvojni plan "Skok u budućnost".
Uskoro primena SEPA sistema u Srbiji: Kakve će koristi od njega imati građani i privreda?
09.02.2026.•
7
Provizije od 20, 30 ili čak 40 evra za jedan bankarski transfer u evrima od maja mogle bi da se svedu na svega jedan ili dva evra.
Dug bankama na ime kredita za godinu dana povećan za 15 odsto
08.02.2026.•
1
Stanovništvo i privreda u Srbiji su 31. januara ove godine na ime kredita bankama dugovali 4.373,23 milijarde dinara.
Od narednog vikenda veće akcize na benzin, kafu, alkohol
08.02.2026.•
23
Vlada Srbije objavila je nove iznose akciza na derivate nafte, alkoholna pića, kafu i duvanske proizvode, usklađene sa prošlogodišnjom inflacijom.
Komentari 5
Morpheus
Paja
Lihvari me jace
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar