Ako bi svi na svetu imali garantovan osnovni dohodak, globalna ekonomija bi bila veća za 130 odsto
Ukoliko bi sve države sveta svojim građanima redovno isplaćivale takozvani osnovni dohodak, vrednost globalne ekonomije mogla bi da se poveća za 130 procenata.
Foto: Pixabay
To se ističe u novom istraživanju Univerziteta Britanske Kolumbije u Vankuveru, javlja portal Science daily.
Rezultati ovog projekta sugerišu da bi značajan deo sredstava za isplatu takvog prihoda, koji predstavlja zagarantovanu i bezuslovnu mesečnu isplatu određene novčane sume, mogao da se finansira iz taksi koje bi se globalno naplaćivale od najvećih svetskih zagađivača čovekove sredine.
Na taj način, tvrdi jedan od autora istraživanja profesor ekonomije dr Rašid Sumaila, svet bi jednim potezom rešio dva važna problema - globalno siromaštvo i zagađenost planete.
Prema procenama, bilo bi potrebno oko 41 trilion dolara za isplatu zagarantovanog mesečnog prihoda celokupnoj planetarnoj populaciji od 7,7 milijardi ljudi. Za realizaciju mnogo skromnijih ambicija, koje podrazumevaju bezuslovno pribavljanje dohotka samo za ljude koji žive u ekstremnom siromaštvu u najsiromašnijim zemljama, bilo bi potrebno izdvojiti svega 442 milijarde dolara.
Ističe se da bi se naplatom specifične takse - samo od globalnih zagađivača koji u atmosferu ispuštaju ugljen-dioksid, moglo godišnje prikupiti oko 2,3 triliona dolara, što bi bilo dovoljno za finansiranje osnovnog dohotka za sve siromašne širom sveta, a ne samo za one koji žive u ekstremno lošim uslovima.
Mada sredstva koja globalno treba izdvojiti za finansiranje osnovnog dohotka nisu mala, mora se imati na umu da bi ovakva ulaganja povećala globalnu vrednost proizvoda i usluga znatno više od 100 odsto - na oko 163 triliona dolara godišnje, kaže dr Sumaila i dodaje da svaki dolar uložen u zagarantovani prihod može da generiše sedam puta veću ekonomsku vrednost.
Neki primeri u svetu, gde je eksperimentisano takvim dohotkom, pokazuju da ljudi žive bolje i da se prema svojoj okolini ponašaju sa mnogo više odgovornosti. U Indoneziji, na primer, stanovnici nekih sela primali su od države takva mesečna sredstva, standard im se povećao, proces deforestacije je gotovo potpuno zaustavljen, a neodgovoran odnos prema životnoj sredini u potpunosti je promenjen.
Inače, ideja o bazičnom ili osnovnom dohotku potekla je od engleskog revolucionara i reformatora Džozefa Čarliera, koji se krajem 18. i početkom 19. veka zalagao za to da država bezuslovno obezbedi prihod građanima kako bi se iskorenilo siromaštvo. Čarlier je smatrao da ta vrsta prihoda treba da bude zagarantovana i nezavisna od drugih vrsta prihoda koje građani mogu da ostvare. Ova sredstva, tvrdio je on, pomoći će siromašnima ali će služiti i za plaćanje raznih socijalnih programa čije troškove nepotrebno povečava neefikasna i glomazna državna administracija.
Pročitaj još
Osnovni dohodak bio je tema žučne ali kratkotrajne debate u Engleskoj 1920. godine, a u Sjedinjenim Američkim Državama tokom 1970. godine.
U Zapadnoj Evropi ideja o zagarantovanom prihodu polako se širila tokom 80-ih godina prošlog veka da bi od 2016. godine doživala veliku popularnost koja traje do danas.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Evropski parlament izglasao produženje trgovinskih povlastica za Zapadni Balkan
13.11.2025.•
0
Evropski parlament usvojio je danas predlog da se trgovinske povlastice za određene poljoprivredne proizvode iz zemalja Zapadnog Balkana produže do 2030. godine.
Kompanija "Karlajl" ispituje mogućnosti za kupovinu Lukoilove imovine van Rusije
13.11.2025.•
1
Američka investiciona firma Karlajl istražuje mogućnosti za kupovinu imovine ruskog naftnog giganta Lukoil van Rusije, javlja agencija Rojters pozivajući se na tri neimenovana izvora.
Bugarski parlament poništio predsednikov veto na preuzimanje rafinerije ruskog Lukoila
13.11.2025.•
2
Bugarski parlament je danas poništio veto predsednika Rumena Radeva na zakon koji Vladi omogućava da preuzme rafineriju ruske naftne kompanije Lukoil i da je proda da bi je zaštitila od sankcija SAD.
Tržište rada na daljinu 2025: Zašto jug Srbije prednjači
13.11.2025.•
0
Sve više ljudi na jugu Srbije radi od kuće za strane kompanije. Saznajte kako Niš, Leskovac i Prokuplje postaju centar digitalne ekonomije, koje su najtraženije profesije i kakve prilike donosi rad na daljinu.
Nemački lanac Hornbah dolazi u Srbiju
13.11.2025.•
0
Nemački lanac Hornbah (Hornbach) najavio je da će u narednim godinama otvoriti "uradi sam" prodavnice i baštenske centre u Srbiji.
NBS zadržala referentnu kamatnu stopu na 5,75 odsto
13.11.2025.•
0
Izvršni odbor Narodne banke Srbije odlučio je da referentnu kamatnu stopu zadrži na nivou od 5,75 odsto, kao i da na nepromenjenim nivoima zadrži kamatne stope na depozitne (4,5 odsto) i kreditne olakšice (sedam odsto).
Rusi bi prodali NIS ali nikako Srbiji: Ovo su potencijalni kupci koji su se do sada pominjali
13.11.2025.•
62
Rusi, kao većinski vlasnici NIS-a, poslali su zahtev američkom OFAC-u kojim se traži produžetak licence za rad, i to na osnovu pregovora sa trećom stranom.
Prestala proizvodnja penija
13.11.2025.•
4
Američka kovnica novca prestala je da proizvodi "penije" - novčiće od jednog centa, najmanje denominacije dolara, radi uštede i zato što je taj novčić postao sve manje upotrebljiv.
Međugodišnja inflacija u Srbiji u oktobru 2,8 odsto
12.11.2025.•
0
Međugodišnja inflacija u Srbiji u oktobru ove godine iznosila je 2,8 odsto, a mesečna 0,5 odsto.
Kanada uvodi nove sankcije Rusiji zbog rata u Ukrajini
12.11.2025.•
2
Kanadske vlasti saopštile su da uvode nove sankcije protiv Rusije zbog njenog rata u Ukrajini, a te kaznene mere su usmerene na proizvodnju dronova i prihode od energetike.
Devizne rezerve na kraju oktobra povećane na 29,36 milijardi evra
12.11.2025.•
4
Bruto devizne rezerve Narodne banke Srbije su na kraju oktobra ove godine bile 29,36 milijardi evra, što je najviši nivo deviznih rezervi krajem meseca, saopštila je NBS.
Nemački dnevnik: Po odnosu primanja i kupovne moći bogatih porodica Srbija poslednja u Evropi
12.11.2025.•
2
U Evropi su u proseku godišnja primanja od 71.000 evra prag za ulazak tročlane porodice među deset odsto najbogatijih porodica tog tipa, ali se prag razlikuje po državama i zavisi od kupovne moći.
Da li će Amerikanci prihvatiti predlog Rusa za NIS: Ako ne - nacionalizacija verovatno jedino rešenje
12.11.2025.•
18
Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović izjavila je da su ruski vlasnici NIS-a podneli zahtev američkom OFAC-u za produžetak licence za rad, i to na osnovu pregovora sa trećom stranom.
Država u 2026. od akciza očekuje 453,3 milijardi dinara - najviše od goriva i duvana
12.11.2025.•
4
Predviđeno je da se u državnu kasu 2026. godine od naplaćenih akciza slije 453,3 milijarde dinara.
Bugarske banke spremne za prelazak na evro od 1. januara
12.11.2025.•
1
Bugarske banke su potvrdile da će svi bankomati u zemlji od 1. januara 2026. godine isplaćivati evre, čime zvanično počinje prelazak zemlje na zajedničku evropsku valutu.
Nemački list: Strani trgovački lanci u problemu zbog Vučićeve uredbe o maržama
11.11.2025.•
58
Strani trgovački lanci u Srbiji sve teže podnose samovolju predsednika Aleksandra Vučića koja bi mogla da ih primora i da napuste Srbiju.
Srbija će prihvatiti svaki zahtev SAD o NIS-u, ali "vreme ističe"
11.11.2025.•
10
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je danas da će Srbija prihvatiti svaki zahtev Kancelarije za kontrolu strane imovine ministarstva finansija Sjedinjenih američkih država o budućem statusu NIS-a.
Srbija nespremna za ekološke takse EU: Uticaće na profit firmi
11.11.2025.•
11
Unazad mesec dana u Srbiji se ubrzano radi na uvođenju taksi za emitovanje gasova štetnih po atmosferu.
Đedović Handanović: Rusi spremni da prepuste rad NIS-a trećem licu, Srbija podržava
11.11.2025.•
22
Ruski vlasnici Naftne industrije Srbije (NIS) poslali su zahtev američkom OFAC-u u kojem se traži produžetak licence za rad, na osnovu pregovora sa trećom stranom.
Sindikat: Ako ne dobiju odgovor od institucija 1.400 radnika "Đerdap usluga" dolazi u Beograd
10.11.2025.•
11
Oko 1.400 radnika "Đerdap usluga" najavili su da će, ukoliko ne dobiju odgovor od institucija kojima su pisali, zajedno sa porodicama i prijateljima doći u Beograd, gde će ostati sve dok se ne reše njihovi problemi.
Ugašena još jedna fabrika na jugu Srbije
10.11.2025.•
8
U talasu gašenja firmi i otpuštanja radnika, jedna fabrika je zatvorena i u Bujanovcu.
Komentari 5
Morpheus
Paja
Lihvari me jace
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar