Beograđani, šta biste još hteli? Siromašna provincija finansira prestonički metro
Ponovo smo se uverili da je Srbija zemlja apsurda u kojoj se dešavaju stvari kakve drugde nisu uobičajene.
Foto: 021.rs
Vlada Srbije je sa Dojče bankom ugovorila kredit od 178,5 miliona evra za firmu Beogradski metro, čime bi trebalo da se intenzivira izgradnja podzemne železnice u Beogradu.
Lepo je i potrebno je da prestonica ubrza interni saobraćaj. Uostalom, u Evropi je malo glavnih gradova bez ovog vida prevoza.
Sve je u Beogradu
Problem je, međutim, u tome što će gradnju metroa u najvećem i daleko najbogatijem gradu Srbije finansirati svi građani republike. A reč je o sistemu čijim će se mogućnostima koristiti Beograđani kojima je neophodan u svakodnevnoj komunikaciji.
Svi ostali bi tek slučajno, kada dođu u glavni grad, mogli da osete čari brze podzemne vožnje vozom. Svuda u svetu metro je lokalna investicija i kao takva dominantno se finansira novcem iz lokalne kase, kako izgradnja, tako i kasnije funkcionisanje. Samo je Srbija izuzetak u kojoj siromašni snose troškove vozikanja bogatih.
Beograd je, inače, daleko najbogatija sredina u zemlji. Tu su sedišta gotovo svih državnih institucija, tu su najveći univerziteti, strane ambasade, bezmalo sve banke i druge finansijske kuće, ne čudi da je uočljivo bogatiji i od Novog Sada, drugog grada po snazi i uticaju u Srbiji.
Prema poslednjim zvaničnim podacima, zaposleni u Beogradu su zarađivali gotovo 123.000. Nasuprot tome, zaposleni u Baču zarađivali su ispod republičkog nivoa medijalne zarade od 74.000, a u Malom Iđošu tek nešto iznad toga. Situacija nije znatno bolja u Pčinjskom ili Topličkom okrugu. Osim toga, zaposlenost je u prestonici neuporedivo veća.
Beogradski budžet
Tu, međutim, nije kraj velegradskim benefitima. U Beogradu mnoge porodice imaju i dodatne prihode, mimo plata. Sa druge strane, u malim mestima je neuporedivo teže zarađivati van radnog odnosa, mogućnosti su daleko manje. I kada se nađe neki poslić, prihodi su višestruko manji nego što je dodatan prihod u prestonici.
Budžet Beograda je veći od svih ostalih gradskih i opštinskih budžeta u Srbiji. Lane je iznosio 1,56 milijardi evra, sličan iznos gradske kase je i tekuće sezone. To je oko 1.000 evra po stanovniku najvećeg grada u Srbiji. Sa druge strane, budžet, recimo, Subotice je 89 miliona, odnosno 650 evra po stanovniku grada na severu Vojvodine, dok je u Nišu 180 miliona evra, nešto iznad 740 evra po žitelju najveće varoši na jugu zemlje. Lokalne kase su naročito siromašne u manjim opštinama, poput Vranja, gde na lokalu raspolažu sa 29 miliona, odnosno 385 evra po žitelju meraklijske varošice.
Cena je 4,4 milijarde evra
Ipak, ekonomska nadmoć kao da nije dovoljna ni žiteljima prestonice, ni političkoj vlasti države. Pokušavajući da reši gradski saobraćaj, vlast u sedištu države nije iznašla ništa drugo nego da tipično lokalnim troškom optereti sve stanovnike zemlje, makar mu ono van Beograda dođe tek kao neki siromašan rođak.
Naravno, 178,5 miliona kredita Dojče banke je tek početak. Metro je korisna, ali skupa investicija, pogotovo ako se ostvari ono što su naprednjaci, bitno drugačije od ranijih planova, zamislili. Pre svega, prvo bi se gradila trasa od Makiša do Mirijeva, koja bi išla uz Savu i Dunav, bila duga 28 kilometara sa 24 međustanice.
Sa trasom od Zemuna do Ustaničke ulice, koja je decenijama u javnosti promovisana kao prva za izgradnju, ukrštala bi se kod stare železničke stanice, blizu Beograda na vodi. Izgradnju tradicionalne rute je prethodna vlast procenila na 600 miliona, aktuelna na 1,75 milijardi evra, dok je ukupni planirani izdatak na metro 4,4 milijarde evra.
Pročitaj još
Nikad kročio u Beograd
Kako se decenijama pitanje podzemnog prevoza u glavnom gradu nije htelo rešiti ozbiljnijim opterećenjem bogatih žitelja prestonice, naprednjaci su, svojevrsne li ironije, odlučili da se oslone na mnogo siromašnije žitelje provincije. Dakle, finansiranje je preuzela republička vlada, čime se trošak preko državnog budžeta prebacuje na sve žitelje republike.
Nema veze što deo njih nije, niti će za svog života kročiti nogom u prestoni grad. Svejedno, logika je naprednjaka, ima da na grbači iznesu i takav teret kakav je podzemni prevoz.
Koliko je odluka vlade nakaradna, može da posluži i primer metroa u Lionu, gradu koji po konfiguraciji terena veoma sliči Beogradu. Tamo je postupak izgradnje vodila i finansirala lokalna vlast, iz svojih prihoda. Centralna francuska vlast je sa prihvaćenih pet odsto troškova pomogla izgradnju i to je sve.
Slično je i u funkcionisanju, od oko 450 miliona evra koliko godišnje košta rad ovog metroa, 53 odsto se pokrije prodajom karata, 45 odsto iz kase grada Liona, dok iz državnog budžeta pristiže novac u visini dva odsto ukupnih troškova funkcionisanja ovog metroa.
Predsednik Aleksandar Vučić jeste nedavno bio u poseti Francuskoj i tamo je beskrajno razgledao avione tipa "Rafal", možda je obilazio i nuklearke. Za Lion i upoznavanje rada tamošnjeg metroa nije, niti je hteo da ima vremena.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Država otkočila cene dobavljača: Da li će proizvodi u marketima poskupeti?
11.02.2026.•
9
Poslednjom u nizu izmena Uredbe o ograničenju marži, odmrznute su cene dobavljača, što znači da one mogu da budu slobodno formirane.
Profesor Đukić: Zaduživanje Srbije prodajom obveznica jeftinije, ali nije utešno
11.02.2026.•
1
Zaduživanje države Srbije prodajom obveznica u ovom trenutku je povoljnije nego da se uzimaju krediti od banaka, ocenjuje profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Đorđe Đukić.
Hajneken ukida radna mesta: Manja potražnja za pivom
11.02.2026.•
2
Holandski proizvođač piva Hajneken je najavio da će ukinuti do 6.000 radnih mesta širom sveta od ukupno 85.000.
Gaspromnjeft otkrio nalazište rezervi nafte od 55 miliona tona
11.02.2026.•
2
Naftna kompanija Gaspromnjeft objavila je da je otkrila nalazište sa rezervama od 55 miliona tona nafte u ruskoj arktičkoj zoni Jamalo-neneckog autonomnog okruga.
Strane kompanije smanjuju investicije u Srbiji: Zbog čega je to tako?
11.02.2026.•
7
Sudeći po trendu u prva tri tromesečja, strane direktne investicije su se u Srbiji prošle godine gotovo prepolovile jer je za prvih devet meseci bruto priliv iznosio oko 2,5 milijardi evra.
Ministarstvo poljoprivrede: Pratićemo stanje na tržištu mleka i prilagođavati mere
11.02.2026.•
0
Država ostaje opredeljena za dijalog sa proizvođačima mleka i nastaviće da prati stanje na tržištu i prilagođava mere realnim uslovima, saopštilo je Ministarstvo poljoprivrede.
NBS: Bruto devizne rezerve u januaru skoro 29,4 milijarde evra
11.02.2026.•
0
Narodna banka Srbije (NBS) saopštila je da su bruto devizne rezerve Srbije na kraju januara 2026. iznosile 29,39 milijardi evra i u odnosu na kraj decembra 2025. povećane su za 388,4 miliona evra.
Nauči kako da primeniš AI u digitalnom marketingu za dva dana
11.02.2026.•
0
Dok jedni samo pričaju o primeni veštačke inteligencije u digitalnom marketingu na domaćem tržištu, drugi je već uveliko primenjuju i ostvaruju zavidne rezultate.
"Logika pijanih milionera": Leteći taksiji će uvećati ionako velik javni dug, a isplativost upitna
11.02.2026.•
18
Srbija će za investiciju "leteći taksiji", vrednu oko 125 miliona evra, morati dodatno da se zaduži, jer će najmanje još toliko koštati i izgradnja prateće infrastrukture.
Fiskalni savet: Reforma platnih razreda u Srbiji podbacila u samoj koncepciji
10.02.2026.•
1
Reforma platnih razreda u Srbiji iz 2016. godine, od koje je država i formano odustala, podbacila je u samoj koncepciji, a ne u implementaciji.
Zašto raste cena zlata?
10.02.2026.•
3
Kako se udaljavamo od 2008. godine, postaje sve vidljivije da je finansijska kriza koja je te sezone zahvatila SAD, odakle se preselila na ceo svet, bila žestoka.
Bocan Harčenko o tome zašto Rusija pravi kratkoročne ugovore o snabdevabnju gasom sa Srbijom
10.02.2026.•
28
Ambasador Rusije u Srbiji Aleksandar Bocan Harčenko izjavio je da je, kada je reč o isporuci ruskog gasa Srbiji, ključno da je reč o dogovoru postignutom na najvišem nivou po ceni koja je prihvatljiva za obe strane.
Ilon Mask: Amerika će 1.000 odsto bankrotirati, mogu je spasiti samo veštačka inteligencija i roboti
10.02.2026.•
56
Direktor Tesle Ilon Mask je upozorio na eksploziju američkog javnog duga, poručivši da će finansijski slom SAD biti neizbežan ako veštačka inteligencija i robotika ne transformišu privredu i ne ublaže teret zaduženosti.
NBS: Porasla štednja i u dinarima i u devizama
09.02.2026.•
2
Narodna banka Srbije (NBS) saopštila je danas da je u drugoj polovini 2025. godine, dinarska štednja povećana za 10,4 milijarde dinara (5,3 odsto) i da je krajem decembra 2025. godine iznosila 206,2 milijarde dinara.
Srbija je proizvođač beznačajnih proizvoda
09.02.2026.•
36
Ovih dana je predsednik Srbije neobično dugo i snažno promovisao državni razvojni plan "Skok u budućnost".
Uskoro primena SEPA sistema u Srbiji: Kakve će koristi od njega imati građani i privreda?
09.02.2026.•
7
Provizije od 20, 30 ili čak 40 evra za jedan bankarski transfer u evrima od maja mogle bi da se svedu na svega jedan ili dva evra.
Dug bankama na ime kredita za godinu dana povećan za 15 odsto
08.02.2026.•
1
Stanovništvo i privreda u Srbiji su 31. januara ove godine na ime kredita bankama dugovali 4.373,23 milijarde dinara.
Od narednog vikenda veće akcize na benzin, kafu, alkohol
08.02.2026.•
23
Vlada Srbije objavila je nove iznose akciza na derivate nafte, alkoholna pića, kafu i duvanske proizvode, usklađene sa prošlogodišnjom inflacijom.
Američke kompanije u januaru najavile više od 108.000 otkaza za radnike
08.02.2026.•
2
Američki poslodavci su u januaru najavili 108.435 otkaza, što je najgori januarski rezultat po broju najavljenih otpuštanja još od 2009. godine, pokazuju podaci konsultantske kuće Čelindžer, Grej & Krismas.
Rio Tinto i Glenkor odustali da osnivanja najveće rudarske kompanije na svetu
08.02.2026.•
1
Kompanija Rio Tinto je odustala od pregovora o preuzimanju kompanije Glenkor, okončavajući višemesečne pregovore o spajanju koje bi preoblikovalo globalnu rudarsku industriju.
NIS broji gubitke: Da li će kompanija moći da se vrati na stare pozicije?
07.02.2026.•
12
Dok čeka novog većinskog vlasnika Naftna industrija Srbije prebrojava gubitke. Prošle godine manjak je bio 5,6 milijardi dinara, najviše zbog sankcija SAD-a koje su uvedene NIS-u zbog većinskog ruskog vlasništva.
Komentari 54
Kaja
Da li je moguće da Republika uzme kredit da se izgradi kanalizacija po naseljenim mestima u Vojvodini i da se izgrade fabrike vode? Da podsetim više od pola stanovništva Vojvodine nema pijaću vodu.
Pogodi ko je
Bb
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar