Beograđani, šta biste još hteli? Siromašna provincija finansira prestonički metro
Ponovo smo se uverili da je Srbija zemlja apsurda u kojoj se dešavaju stvari kakve drugde nisu uobičajene.
Foto: 021.rs
Vlada Srbije je sa Dojče bankom ugovorila kredit od 178,5 miliona evra za firmu Beogradski metro, čime bi trebalo da se intenzivira izgradnja podzemne železnice u Beogradu.
Lepo je i potrebno je da prestonica ubrza interni saobraćaj. Uostalom, u Evropi je malo glavnih gradova bez ovog vida prevoza.
Sve je u Beogradu
Problem je, međutim, u tome što će gradnju metroa u najvećem i daleko najbogatijem gradu Srbije finansirati svi građani republike. A reč je o sistemu čijim će se mogućnostima koristiti Beograđani kojima je neophodan u svakodnevnoj komunikaciji.
Svi ostali bi tek slučajno, kada dođu u glavni grad, mogli da osete čari brze podzemne vožnje vozom. Svuda u svetu metro je lokalna investicija i kao takva dominantno se finansira novcem iz lokalne kase, kako izgradnja, tako i kasnije funkcionisanje. Samo je Srbija izuzetak u kojoj siromašni snose troškove vozikanja bogatih.
Beograd je, inače, daleko najbogatija sredina u zemlji. Tu su sedišta gotovo svih državnih institucija, tu su najveći univerziteti, strane ambasade, bezmalo sve banke i druge finansijske kuće, ne čudi da je uočljivo bogatiji i od Novog Sada, drugog grada po snazi i uticaju u Srbiji.
Prema poslednjim zvaničnim podacima, zaposleni u Beogradu su zarađivali gotovo 123.000. Nasuprot tome, zaposleni u Baču zarađivali su ispod republičkog nivoa medijalne zarade od 74.000, a u Malom Iđošu tek nešto iznad toga. Situacija nije znatno bolja u Pčinjskom ili Topličkom okrugu. Osim toga, zaposlenost je u prestonici neuporedivo veća.
Beogradski budžet
Tu, međutim, nije kraj velegradskim benefitima. U Beogradu mnoge porodice imaju i dodatne prihode, mimo plata. Sa druge strane, u malim mestima je neuporedivo teže zarađivati van radnog odnosa, mogućnosti su daleko manje. I kada se nađe neki poslić, prihodi su višestruko manji nego što je dodatan prihod u prestonici.
Budžet Beograda je veći od svih ostalih gradskih i opštinskih budžeta u Srbiji. Lane je iznosio 1,56 milijardi evra, sličan iznos gradske kase je i tekuće sezone. To je oko 1.000 evra po stanovniku najvećeg grada u Srbiji. Sa druge strane, budžet, recimo, Subotice je 89 miliona, odnosno 650 evra po stanovniku grada na severu Vojvodine, dok je u Nišu 180 miliona evra, nešto iznad 740 evra po žitelju najveće varoši na jugu zemlje. Lokalne kase su naročito siromašne u manjim opštinama, poput Vranja, gde na lokalu raspolažu sa 29 miliona, odnosno 385 evra po žitelju meraklijske varošice.
Cena je 4,4 milijarde evra
Ipak, ekonomska nadmoć kao da nije dovoljna ni žiteljima prestonice, ni političkoj vlasti države. Pokušavajući da reši gradski saobraćaj, vlast u sedištu države nije iznašla ništa drugo nego da tipično lokalnim troškom optereti sve stanovnike zemlje, makar mu ono van Beograda dođe tek kao neki siromašan rođak.
Naravno, 178,5 miliona kredita Dojče banke je tek početak. Metro je korisna, ali skupa investicija, pogotovo ako se ostvari ono što su naprednjaci, bitno drugačije od ranijih planova, zamislili. Pre svega, prvo bi se gradila trasa od Makiša do Mirijeva, koja bi išla uz Savu i Dunav, bila duga 28 kilometara sa 24 međustanice.
Sa trasom od Zemuna do Ustaničke ulice, koja je decenijama u javnosti promovisana kao prva za izgradnju, ukrštala bi se kod stare železničke stanice, blizu Beograda na vodi. Izgradnju tradicionalne rute je prethodna vlast procenila na 600 miliona, aktuelna na 1,75 milijardi evra, dok je ukupni planirani izdatak na metro 4,4 milijarde evra.
Pročitaj još
Nikad kročio u Beograd
Kako se decenijama pitanje podzemnog prevoza u glavnom gradu nije htelo rešiti ozbiljnijim opterećenjem bogatih žitelja prestonice, naprednjaci su, svojevrsne li ironije, odlučili da se oslone na mnogo siromašnije žitelje provincije. Dakle, finansiranje je preuzela republička vlada, čime se trošak preko državnog budžeta prebacuje na sve žitelje republike.
Nema veze što deo njih nije, niti će za svog života kročiti nogom u prestoni grad. Svejedno, logika je naprednjaka, ima da na grbači iznesu i takav teret kakav je podzemni prevoz.
Koliko je odluka vlade nakaradna, može da posluži i primer metroa u Lionu, gradu koji po konfiguraciji terena veoma sliči Beogradu. Tamo je postupak izgradnje vodila i finansirala lokalna vlast, iz svojih prihoda. Centralna francuska vlast je sa prihvaćenih pet odsto troškova pomogla izgradnju i to je sve.
Slično je i u funkcionisanju, od oko 450 miliona evra koliko godišnje košta rad ovog metroa, 53 odsto se pokrije prodajom karata, 45 odsto iz kase grada Liona, dok iz državnog budžeta pristiže novac u visini dva odsto ukupnih troškova funkcionisanja ovog metroa.
Predsednik Aleksandar Vučić jeste nedavno bio u poseti Francuskoj i tamo je beskrajno razgledao avione tipa "Rafal", možda je obilazio i nuklearke. Za Lion i upoznavanje rada tamošnjeg metroa nije, niti je hteo da ima vremena.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Direktor AFD: Do nuklearnog reaktora Srbiji treba nam deset godina, do stručnjaka jedna generacija
03.10.2026.•
3
Srbija bi nuklearni reaktor mogla da izgradi za desetak godina, ali će za razvoj stručnjaka, sposobnih da ga projektuju, bezbedno koriste i nadziru, biti potrebna čitava generacija.
Poljoprivrednici najavljuju protest: Optužuju ministra da nezakonito menja subvencije
03.10.2026.•
2
Poljoprivredni proizvođači Srbije zbog loših prinosa nemaju novca ni za gorivo, zemljište je zbog suše nemoguća za obradu, a ministar poljoprivrede Dragan Glamočić ne isplaćuje subvencije.
Dodeljeno 13 miliona evra subvencija kineskim kompanijama iz oblasti autoindustrije
03.10.2026.•
3
Ministarstvo privrede potpisalo je ugovore kojim su kompanije Šingju i Huizhong, koje posluju u automobilskoj industriji, dobile ukupno više od 13 miliona evra subvencija za ulaganje u proizvodnju u Srbiji.
Inflacija u evrozoni na trogodišnjem maksimumu: U septembru skočila na 3,8 odsto
02.10.2026.•
2
Inflacija u evrozoni skočila je na 3,8 odsto u septembru u odnosu na isti mesec prošle godine, što je trogodišnji maksimum, saopštio je danas Eurostat.
U septembru najveći rast potrošačkih kredita građana
02.10.2026.•
3
Ukupni krediti privrede, građana i preduzetnika na kraju septembra ove godine bili su oko 4.818 milijardi dinara, što je uvećanje od 1,3 odsto u odnosu na avgust.
EBRD ulazi u vlasništvo AikGroup
02.10.2026.•
0
EBRD preuzima pet odsto udela u ovoj regionalnoj bankarskoj grupi, čime jača korporativno upravljanje i podržava regionalno širenje.
Svetske cene hrane rastu tri meseci zaredom, oboren četvorogodišnji rekord
02.10.2026.•
2
Svetske cene hrane su porasle u septembru treći mesec zaredom i sada su na najvišem nivou od novembra 2022. godine, a posebno su poskupele žitarice.
Novi talas Rusa podiže kirije u Srbiji: Agenti očekuju još veći pritisak na tržište
01.10.2026.•
54
Novi talas ruskih državljana već je povećao potražnju za stanovima u Srbiji, a kirije su za poslednja dva meseca porasle oko 30 odsto.
JANAF dobio licencu za nastavak transporta nafte ka NIS-u
01.10.2026.•
2
Hrvatska kompanija Jadranski naftovod (JANAF) objavila je da je dobila novu licencu OFAK-a, koja joj omogućava nastavak transport nafte ka Naftnoj industriji Srbije (NIS) do 30. oktobra.
Počela obavezna provera tačnosti podataka o stvarnom vlasniku
01.10.2026.•
4
Agencija za privredne registre (APR) podsetila je registrovane subjekte da je od danas obavezno proveravanje tačnosti i ažurnosti evidentiranih podataka o stvarnom vlasniku.
Bocan-Harčenko o NIS-u: Problem je težak, nije se moglo očekivati da će se brzo završiti pregovori
01.10.2026.•
8
Ruski ambasador u Srbiji Aleksandar Bocan-Harčenko izjavio je, govoreći o pregovorima o Naftnoj industriji Srbije (NIS), da stvari idu svojim tokom i da nije bilo očekivanja da će se brzo završiti.
OFAK odobrio MOL-u nastavak pregovora o kupovini NIS-a
01.10.2026.•
1
Kancelarija Ministarstva finansija SAD za kontrolu strane imovine (OFAK) odobrila je dozvolu mađarskoj naftnoj kompaniji MOL za nastavak pregovora o kupovini većinskog udela u Naftnoj industriji Srbije, javio je RTS.
Gasni aranžman sa Rusijom produžen do kraja godine
30.09.2026.•
5
Ruski "Gasprom" produžio je gasni aranžman sa Srbijom za još tri meseca, do kraja godine, pod istim povoljnim uslovima kao do sada.
NIS čeka odluku Amerikanaca, a ističu još dva važna roka
30.09.2026.•
5
Naftna industrija Srbije (NIS) čeka odgovor Kancelarije za kontrolu stranih sredstava (OFAC) američkog Ministarstva finansija na novi zahtev za izdavanje posebne licence.
Agencija: Najjeftinije grejanje stana na drva i prirodni gas, najskuplje električnom energijom
29.09.2026.•
8
Agencija za energetiku saopštila je danas da je za grejanje prosečnog stana od 60 kvadratnih metara u Srbiji, na 20 stepeni celzijusa u toku 16 sati dnevno, potrebno 9.000 kilovata tokom 180 dana trajanja grejne sezone.
Kako će se razvijati tržište nekretnina u Srbiji: Ovo su četiri strateška pravca
29.09.2026.•
6
Tržište nekretnina u Srbiji trebalo bi do 2030. godine da se razvija kroz četiri ključna pravca.
Ruske vlasti stavile imovinu trgovinskog lanca Metro pod privremenu upravu
29.09.2026.•
6
Ruske vlasti stavile su imovinu nemačkog trgovinskog lanca Metro u Rusiji pod privremenu upravu, prema ukazu koji je potpisao predsednik Vladimir Putin, prenosi Frans pres.
Stepanović: Naprednjaci napravili duplo veći javni dug nego sve bivše vlasti
28.09.2026.•
22
Urednica Nove ekonomije Biljana Stepanović kazala je da su naprednjaci za 14 godina vlasti Srbiju zadužili 28 milijardi evra, što je, kako kaže, dva puta više od onog što su ostavile bivše vlasti.
Bulgargaz dobio licencu za trgovanje prirodnim gasom u Srbiji
28.09.2026.•
0
Kompanija Bulgargaz EAD je saopštila da joj je Agencija za energetiku Srbije dodelila licencu za obavljanje veleprodaje prirodnog gasa u Srbiji na period od 10 godina.
Nemački građevinari kritikuju plan da se smanji broj radnika sa Zapadnog Balkana
27.09.2026.•
5
Sto dana pre najavljenog smanjenja kontingenta za građane Zapadnog Balkana koji mogu da se zaposle u Nemačkoj, nemački građevinari upozoravaju da će to smanjenje doneti gubitak radnih mesta i štetiti mnogim projektima.
Zašto kasne radovi na proširenju skladišta gasa Banatski Dvor?
27.09.2026.•
8
Obećanje da će dodatnih 300 miliona kubika gasa moći da se smesti u podzemne rezerve gasnog skladišta Banatski Dvor uz postojećih 450 miliona metara kubnih traje već 12 godina.
Komentari 54
Kaja
Da li je moguće da Republika uzme kredit da se izgradi kanalizacija po naseljenim mestima u Vojvodini i da se izgrade fabrike vode? Da podsetim više od pola stanovništva Vojvodine nema pijaću vodu.
Pogodi ko je
Bb
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar