Srbija - siromašni bankarski raj

Živan Lazić

zivanlaz@gmail.com

Info

19.12.2025.

08:20 > 08:05

Srbija je pravo čudo, potvrđuje to i bankarsko poslovanje u jednoj od najsiromašnijih evropskih država, koje upravo ovde ostvaruju rekordno oplođivanje kapitala.

Dodaj 021.rs kao glavni izvor na Google-u

Foto: 021.rs (AI)

Apsurd je tim veći što je, saglasno opštim prilikama u zemlji na brdovitom Balkanu, ovde i samo bankarstvo nerazvijeno, svedeno na kreditiranje i nešto malo emitovanja državnih obveznica.

Ipak, i to je dovoljno da prinos na ukupni bankarski kapital već nekoliko godina redovno premašuje 20 odsto, dok su na mnogo razvijenijim tržištima finansijeri prezadovoljni ako dostigne 10 odsto, dakle upola nižu granicu.

Pozajmica za goli opstanak

Polugodišnji bankarski izveštaj za tekuću sezonu potvrđuje da će banke i ovoga puta ekstra zaraditi. Prihodi su čak i viši nego lane, kada su sa 1,54 milijarde evra profita uvećali bogatstvo za više od 21 odsto.

Tako je u prvih šest meseci profit premašio 775 miliona evra, što je 2,1 odsto više nego u istom periodu prošle godine. Istina, prihod po osnovu kredita je 3,4 odsto niži i iznosi 121,8 milijardi dinara. Međutim, pomoću naknada i provizija banke su u prvoj polovini godine prihodovale 9,7 odsto više nego lane, odnosno 47,4 milijarde dinara.

Na prvi pogled iznenađuje da bankari tako dobro posluju u zemlji sa 6,78 miliona stanovnika, tek 2,43 miliona zaposlenih (od kojih 675.000 u javnom sektoru), a penzionera je 1,68 miliona, pa je izvesno da je broj radno neaktivnih visok.

Još je neočekivanije da se Srbija odlikuje gotovo neverovatno niskim otpisom usled nenaplativosti. Izveštaj je precizan: tek tri odsto stanovništvu odobrenih pozajmica je otpisano, dok je kod preduzeća nenaplativost još niža, tek 1,7 odsto. U razvijenijim državama nenaplativost je najmanje 20 odsto, a ponegde i 50 odsto veća.

Izraz siromaštva

Objašnjenje je upravo u siromaštvu. U Srbiji i firme i građani najčešće pozajmljuju radi golog opstanka. Znači, gro kredita, kada je biznis asocijacija u pitanju, uzima se za održavanje likvidnosti, laički kazano "kako bi se premostio period dok ne stignu pare od prodate robe ili usluge".

Kod stanovništva sličnu ulogu imaju gotovinski krediti čiji udeo dostiže čak 47 odsto svih odobrenih. Bio bi i veći da država nije propisom kamatu na stambene kredite ograničila na 0,5 odsto tokom prvih dvanaest meseci, dok je kamata za zaposlene i penzionere s mesečnim prihodom ispod 100.000 dinara snižena za tri procentna poena.

Populistička mera se odnosi na više od polovine zaposlenih, odnosno na preko 90 odsto umirovljenika, pa ne iznenađuju procene da je ovom merom država uskratila banke za otprilike 100 miliona evra. Ovaj potez države može da se shvati i kao svojevrsno posredno oporezivanje banaka, s tim da budžet po ovom osnovu nije ništa prihodovao, već su dobitnici, kroz niže rate otplate, korisnici kredita.

Odakle hiperprofit?

Postavlja se pitanje kako su banke toliko profitirale? Odgovor je jednostavan: naknade i provizije za razne, posebno digitalne usluge su visoke, a konkurencija dvadeset banaka na malom i siromašnom tržištu se uopšte ne primeti.

Jedan od razloga je i to što je država Srbija ne baš mali partner domaćim bankama. Samo pomoću državnih obveznica ovdašnjim bankama duguje 4,2 milijarde evra, gotovo pet odsto nacionalnog BDP-a.

To za siromahe nije malo i pitanje je ima li snage i volje da regulativom malo ograniči bankarsku halapljivost. U sličnim situacijama zapadne države posežu za dodatnim oporezivanjem bankarske hiperzarade.

Mada su u prvom delu godine prihodi od kredita minimalno sniženi, daleko od toga da su kamate niske. U proseku, privreda je pozajmljivanje plaćala kamatom od 4,9 odsto, dok je građane zaduživanje koštalo skuplje, u proseku 6,5 odsto.

Ali, gotovinski krediti, kao najrizičniji, i ovog puta su pod primetno oštrijim uslovima, uz prosečne kamate od čak 9,7 odsto. Smatra se da je ova forma pozajmice donela i najviše prihoda, mada se bankari, svesni da je najbolje ćutati, ne oglašavaju.

Bili su nemi čak i kada je država donela izrazito antitržišnu uredbu o ograničavanju stambenih kredita na samo 0,5 odsto. Uostalom, tih stotinak miliona evra lako nadoknade blagim povećanjem kamate kod ostalih pozajmica ili prilikom kupovine obveznica države Srbije.

Inflacija i monopol

Treba, naravno, reći da visoke kamate, tržišno posmatrano, nisu neosnovane. Umnogome su posledica višegodišnje visoke inflacije, te je i referentna stopa Narodne banke Srbije visoka (5,75 odsto) i na ovom nivou traje već godinu dana, iako su u centralnoj banci više puta najavljivali smanjenje.

Ipak, dublje posmatrano, možda najveći uzrok visokih kamata je dugogodišnja bankocentričnost srpskog finansijskog tržišta. Ovde berza samo formalno postoji; poslovanje od samo dvadeset miliona evra godišnje, što je ravno godišnjem prihodu dobrog kioska na atraktivnoj lokaciji u Beogradu, čini je pomalo karikaturalnom, a bankama omogućava da u Srbiji budu jedini pozajmljivači novca, praktično monopolisti. Takva pozicija omogućava im da svoju robu - novac - prodaju skupo.

OGLASI RADNO MESTO!

Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.

Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.

Dodaj 021.rs kao glavni izvor na Google-u

Teme

Komentari 13

Hronološki Najpopularniji

Popovicki

21.12.2025 • 23:35

Lihvari

Najveće kamate, najskuplje održavanje računa, najveća provizija za kartice....pa ko nas je.e!

7 5 +2
dacic

21.12.2025 • 02:49

sorabija inkubator za bagru i lopurde
samo se mnoze i uvek zasticeni

8 13 -5
Pete Mitchell

19.12.2025 • 14:38

@h2o

Pročitaj ponovo šta sam napisao.
Ne govorim samo o Srbiji. I da, matematika je surova. Ono što si ti napisao o Varšav, Minhenu itd totalno nema smisla.

5 3 +2

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.