Srbija - siromašni bankarski raj
Srbija je pravo čudo, potvrđuje to i bankarsko poslovanje u jednoj od najsiromašnijih evropskih država, koje upravo ovde ostvaruju rekordno oplođivanje kapitala.
Foto: 021.rs (AI)
Apsurd je tim veći što je, saglasno opštim prilikama u zemlji na brdovitom Balkanu, ovde i samo bankarstvo nerazvijeno, svedeno na kreditiranje i nešto malo emitovanja državnih obveznica.
Ipak, i to je dovoljno da prinos na ukupni bankarski kapital već nekoliko godina redovno premašuje 20 odsto, dok su na mnogo razvijenijim tržištima finansijeri prezadovoljni ako dostigne 10 odsto, dakle upola nižu granicu.
Pozajmica za goli opstanak
Polugodišnji bankarski izveštaj za tekuću sezonu potvrđuje da će banke i ovoga puta ekstra zaraditi. Prihodi su čak i viši nego lane, kada su sa 1,54 milijarde evra profita uvećali bogatstvo za više od 21 odsto.
Tako je u prvih šest meseci profit premašio 775 miliona evra, što je 2,1 odsto više nego u istom periodu prošle godine. Istina, prihod po osnovu kredita je 3,4 odsto niži i iznosi 121,8 milijardi dinara. Međutim, pomoću naknada i provizija banke su u prvoj polovini godine prihodovale 9,7 odsto više nego lane, odnosno 47,4 milijarde dinara.
Na prvi pogled iznenađuje da bankari tako dobro posluju u zemlji sa 6,78 miliona stanovnika, tek 2,43 miliona zaposlenih (od kojih 675.000 u javnom sektoru), a penzionera je 1,68 miliona, pa je izvesno da je broj radno neaktivnih visok.
Još je neočekivanije da se Srbija odlikuje gotovo neverovatno niskim otpisom usled nenaplativosti. Izveštaj je precizan: tek tri odsto stanovništvu odobrenih pozajmica je otpisano, dok je kod preduzeća nenaplativost još niža, tek 1,7 odsto. U razvijenijim državama nenaplativost je najmanje 20 odsto, a ponegde i 50 odsto veća.
Izraz siromaštva
Objašnjenje je upravo u siromaštvu. U Srbiji i firme i građani najčešće pozajmljuju radi golog opstanka. Znači, gro kredita, kada je biznis asocijacija u pitanju, uzima se za održavanje likvidnosti, laički kazano "kako bi se premostio period dok ne stignu pare od prodate robe ili usluge".
Kod stanovništva sličnu ulogu imaju gotovinski krediti čiji udeo dostiže čak 47 odsto svih odobrenih. Bio bi i veći da država nije propisom kamatu na stambene kredite ograničila na 0,5 odsto tokom prvih dvanaest meseci, dok je kamata za zaposlene i penzionere s mesečnim prihodom ispod 100.000 dinara snižena za tri procentna poena.
Populistička mera se odnosi na više od polovine zaposlenih, odnosno na preko 90 odsto umirovljenika, pa ne iznenađuju procene da je ovom merom država uskratila banke za otprilike 100 miliona evra. Ovaj potez države može da se shvati i kao svojevrsno posredno oporezivanje banaka, s tim da budžet po ovom osnovu nije ništa prihodovao, već su dobitnici, kroz niže rate otplate, korisnici kredita.
Pročitaj još
Odakle hiperprofit?
Postavlja se pitanje kako su banke toliko profitirale? Odgovor je jednostavan: naknade i provizije za razne, posebno digitalne usluge su visoke, a konkurencija dvadeset banaka na malom i siromašnom tržištu se uopšte ne primeti.
Jedan od razloga je i to što je država Srbija ne baš mali partner domaćim bankama. Samo pomoću državnih obveznica ovdašnjim bankama duguje 4,2 milijarde evra, gotovo pet odsto nacionalnog BDP-a.
To za siromahe nije malo i pitanje je ima li snage i volje da regulativom malo ograniči bankarsku halapljivost. U sličnim situacijama zapadne države posežu za dodatnim oporezivanjem bankarske hiperzarade.
Mada su u prvom delu godine prihodi od kredita minimalno sniženi, daleko od toga da su kamate niske. U proseku, privreda je pozajmljivanje plaćala kamatom od 4,9 odsto, dok je građane zaduživanje koštalo skuplje, u proseku 6,5 odsto.
Ali, gotovinski krediti, kao najrizičniji, i ovog puta su pod primetno oštrijim uslovima, uz prosečne kamate od čak 9,7 odsto. Smatra se da je ova forma pozajmice donela i najviše prihoda, mada se bankari, svesni da je najbolje ćutati, ne oglašavaju.
Bili su nemi čak i kada je država donela izrazito antitržišnu uredbu o ograničavanju stambenih kredita na samo 0,5 odsto. Uostalom, tih stotinak miliona evra lako nadoknade blagim povećanjem kamate kod ostalih pozajmica ili prilikom kupovine obveznica države Srbije.
Inflacija i monopol
Treba, naravno, reći da visoke kamate, tržišno posmatrano, nisu neosnovane. Umnogome su posledica višegodišnje visoke inflacije, te je i referentna stopa Narodne banke Srbije visoka (5,75 odsto) i na ovom nivou traje već godinu dana, iako su u centralnoj banci više puta najavljivali smanjenje.
Ipak, dublje posmatrano, možda najveći uzrok visokih kamata je dugogodišnja bankocentričnost srpskog finansijskog tržišta. Ovde berza samo formalno postoji; poslovanje od samo dvadeset miliona evra godišnje, što je ravno godišnjem prihodu dobrog kioska na atraktivnoj lokaciji u Beogradu, čini je pomalo karikaturalnom, a bankama omogućava da u Srbiji budu jedini pozajmljivači novca, praktično monopolisti. Takva pozicija omogućava im da svoju robu - novac - prodaju skupo.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Objavljene nove cene goriva
14.08.2026.•
1
Objavljene su nove cene goriva koje će važiti od danas u 15 časova.
"Višak novca se ubacuje u nekretnine": Rastu cene stanova, a građevina sve skuplja
14.08.2026.•
38
U prvom kvartalu 2026. godine vrednost ostvarenog prometa na tržištu nepokretnosti u Srbiji iznosila je oko dve milijarde evra.
Narodna banka Srbije zadržala referentnu kamatnu stopu na istom nivou: I dalje 5,75 odsto
13.08.2026.•
1
Izvršni odbor Narodne banke Srbije odlučio je da referentnu kamatnu stopu zadrži na nivou od 5,75 odsto, kao i da na nepromenjenim nivoima zadrži kamatne stope na depozitne (4,5 odsto) i kreditne olakšice (sedam odsto).
Evropska centralna banka upozorila na trend potiskivanja gotovinskog plaćanja
13.08.2026.•
2
Anketa Evropske centralne banke pokazala je da gotovo 92 odsto preduzeća u evrozoni, i to uglavnom maloprodaja, restorani i hoteli, prihvata plaćanje gotovinom, ali je trend bezgotovinskog, digitalnog plaćanja sve veći.
Kineski Xingyu ulaže 77 miliona evra u novu fabriku automobilske rasvete u Nišu
13.08.2026.•
3
Kineska kompanija Xingyu Automotive Lighting Systems planira da uloži 77 miliona evra u novu fabriku automobilske rasvete u Nišu, uz državne podsticaje od 8,2 miliona evra.
Parfimerija Jasmin iz Beograda preuzima parfimeriju Jasmin iz Skoplja
13.08.2026.•
1
Parfimerija Jasmin iz Beograda namerava da preuzme kontrolu nad Jasmin parfimerijom DOOEl iz Skoplja, čiji je jedini vlasnik firma Matoss grupa, objavio je Forbs Srbija.
Đedović: Snabdevanje strujom stabilno, proizvodnja onolika koliko dozvoljavaju uslovi
12.08.2026.•
4
Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović rekla je danas da je vodostaj Dunava na istorijskom minimumu, kao i proizvodnja električne energije u hidocentrali Đerdap.
Kakve nas cene avio-karata čekaju kad odu Vizer i Rajaner: Manje konkurencije, skuplji letovi
12.08.2026.•
40
Osim što iz Srbije praktično ne možete nigde vozom u inostranstvo osim do Crne Gore, od ove godine će napeto stanje u avio-industriji naterati građane da dva puta mere pre nego što krenu da razmišljaju o putovanju.
Novi kredit za Dunavski koridor koji godinama kasni: Srbija se zadužuje još pet milijardi dinara
12.08.2026.•
8
Srbija planira novo zaduživanje, ovog puta pet milijardi dinara za projekat Dunavski koridor, koji će povezati Beograd sa Golupcem.
Izmene zakona o zaštiti potrošača za ugostitelje: Jasnija naplata dodatnih usluga
12.08.2026.•
4
Od 1. avgusta nova pravila za ugostitelje donose jasniji okvir za formiranje cena i naplatu dodatnih usluga.
Telefon, računar ili bela tehnika su vam se pokvarili? Nova platforma nalazi servise za vas u rekordnom roku
12.08.2026.•
0
Traženje servisa za pokvareni uređaj često oduzima vreme, a platforma FixUp omogućava da se jednim zahtevom kontaktira više servisa i na jednom mestu uporede njihove ponude, cene i rokovi popravke.
Rekordne devizne rezerve Srbije: Na kraju jula iznosile 30,5 milijardi evra
11.08.2026.•
11
Bruto devizne rezerve Narodne banke Srbije (NBS) su na kraju jula ove godine iznosile oko 30,5 milijardi evra i u odnosu na kraj juna povećane su za 893 miliona evra, saopštila je danas NBS.
SPC, Expo, sportski savezi: Na šta Srbija troši milione iz budžetske rezerve?
11.08.2026.•
2
Vlada Srbije je od početka 2026. godine donela više od 130 rešenja o upotrebi novca iz budžetske rezerve, pokazuje analiza Radija slobodne Evrope (RSE).
Kineski električni automobili osvajaju Evropu uprkos carinama
10.08.2026.•
3
Prodaja električnih automobila kineskih proizvođača u Evropi od januara do maja dostigla je rekordni nivo uprkos visokim carinama, što dodatno pojačava pritisak na evropsku automobilsku industriju.
Cene u hotelima i restoranima u Vojvodini porasle više nego na republičkom nivou
10.08.2026.•
11
Ugostiteljske usluge su u julu ove godine bile za 5,6 odsto skuplje nego u istom mesecu 2025. godine, objavio je danas Republički zavod za statistiku.
Vozači kamiona Zapadnog Balkana u utorak o problemu ograničenog boravka u Šengen zoni
10.08.2026.•
3
Profesionalni vozači kamiona u međunarodnom transportu iz Srbije, Bosne i Hercegovine, Crne Gore i Severne Makedonije održaće sastanak sutra, 11. avgusta.
Bez dogovora: Sindikati pitaju gde se izgubilo obećanje da će minimalac biti 650 evra, a prosečna plata 1.400
10.08.2026.•
23
Trenutna minimalna zarada u Srbiji iznosi 550 evra, a na današnjem sastanku država je predložila povećanje na 600 evra.
Život u Srbiji: Što se tiče standarda - standardno siromaštvo
10.08.2026.•
27
Više od godinu i po dana živi se u atmosferi svakodnevnih protesta i izliva nezadovoljstva.
Holandska banka: Ekstremne vrućine mogu da izbrišu rast EU
10.08.2026.•
1
Suša i ekstremne vrućine koje su pogodile velike delove Evrope mogle bi da ponište značajan deo očekivanog ovogodišnjeg ekonomskog rasta u regionu, upozorila je holandska banka Triodos u novom izveštaju.
Počinju pregovori o minimalnoj zaradi: Koliki je minimalac u drugim zemljama
10.08.2026.•
9
Pregovori vlade Srbije, poslodavaca i reprezentativnih sindikata o minimalnoj zaradi za 2027, koja bi prema obećanjima predsednika Vučića, trebalo da iznosi 650 evra, počinju danas, 10. avgusta.
MP Team Prevodi - sudski tumači u Novom Sadu: Overeni prevodi na više od 20 jezika
10.08.2026.•
0
MP Team Prevodi okuplja ovlašćene sudske tumače i stručne prevodioce sa višedecenijskim iskustvom koji pružaju brze, tačne i poverljive prevode, uz uslugu prilagođenu potrebama klijenata iz cele Vojvodine i Srbije.
Komentari 13
Popovicki
dacic
samo se mnoze i uvek zasticeni
Pete Mitchell
Ne govorim samo o Srbiji. I da, matematika je surova. Ono što si ti napisao o Varšav, Minhenu itd totalno nema smisla.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar