Srbija - siromašni bankarski raj
Srbija je pravo čudo, potvrđuje to i bankarsko poslovanje u jednoj od najsiromašnijih evropskih država, koje upravo ovde ostvaruju rekordno oplođivanje kapitala.
Foto: 021.rs (AI)
Apsurd je tim veći što je, saglasno opštim prilikama u zemlji na brdovitom Balkanu, ovde i samo bankarstvo nerazvijeno, svedeno na kreditiranje i nešto malo emitovanja državnih obveznica.
Ipak, i to je dovoljno da prinos na ukupni bankarski kapital već nekoliko godina redovno premašuje 20 odsto, dok su na mnogo razvijenijim tržištima finansijeri prezadovoljni ako dostigne 10 odsto, dakle upola nižu granicu.
Pozajmica za goli opstanak
Polugodišnji bankarski izveštaj za tekuću sezonu potvrđuje da će banke i ovoga puta ekstra zaraditi. Prihodi su čak i viši nego lane, kada su sa 1,54 milijarde evra profita uvećali bogatstvo za više od 21 odsto.
Tako je u prvih šest meseci profit premašio 775 miliona evra, što je 2,1 odsto više nego u istom periodu prošle godine. Istina, prihod po osnovu kredita je 3,4 odsto niži i iznosi 121,8 milijardi dinara. Međutim, pomoću naknada i provizija banke su u prvoj polovini godine prihodovale 9,7 odsto više nego lane, odnosno 47,4 milijarde dinara.
Na prvi pogled iznenađuje da bankari tako dobro posluju u zemlji sa 6,78 miliona stanovnika, tek 2,43 miliona zaposlenih (od kojih 675.000 u javnom sektoru), a penzionera je 1,68 miliona, pa je izvesno da je broj radno neaktivnih visok.
Još je neočekivanije da se Srbija odlikuje gotovo neverovatno niskim otpisom usled nenaplativosti. Izveštaj je precizan: tek tri odsto stanovništvu odobrenih pozajmica je otpisano, dok je kod preduzeća nenaplativost još niža, tek 1,7 odsto. U razvijenijim državama nenaplativost je najmanje 20 odsto, a ponegde i 50 odsto veća.
Izraz siromaštva
Objašnjenje je upravo u siromaštvu. U Srbiji i firme i građani najčešće pozajmljuju radi golog opstanka. Znači, gro kredita, kada je biznis asocijacija u pitanju, uzima se za održavanje likvidnosti, laički kazano "kako bi se premostio period dok ne stignu pare od prodate robe ili usluge".
Kod stanovništva sličnu ulogu imaju gotovinski krediti čiji udeo dostiže čak 47 odsto svih odobrenih. Bio bi i veći da država nije propisom kamatu na stambene kredite ograničila na 0,5 odsto tokom prvih dvanaest meseci, dok je kamata za zaposlene i penzionere s mesečnim prihodom ispod 100.000 dinara snižena za tri procentna poena.
Populistička mera se odnosi na više od polovine zaposlenih, odnosno na preko 90 odsto umirovljenika, pa ne iznenađuju procene da je ovom merom država uskratila banke za otprilike 100 miliona evra. Ovaj potez države može da se shvati i kao svojevrsno posredno oporezivanje banaka, s tim da budžet po ovom osnovu nije ništa prihodovao, već su dobitnici, kroz niže rate otplate, korisnici kredita.
Pročitaj još
Odakle hiperprofit?
Postavlja se pitanje kako su banke toliko profitirale? Odgovor je jednostavan: naknade i provizije za razne, posebno digitalne usluge su visoke, a konkurencija dvadeset banaka na malom i siromašnom tržištu se uopšte ne primeti.
Jedan od razloga je i to što je država Srbija ne baš mali partner domaćim bankama. Samo pomoću državnih obveznica ovdašnjim bankama duguje 4,2 milijarde evra, gotovo pet odsto nacionalnog BDP-a.
To za siromahe nije malo i pitanje je ima li snage i volje da regulativom malo ograniči bankarsku halapljivost. U sličnim situacijama zapadne države posežu za dodatnim oporezivanjem bankarske hiperzarade.
Mada su u prvom delu godine prihodi od kredita minimalno sniženi, daleko od toga da su kamate niske. U proseku, privreda je pozajmljivanje plaćala kamatom od 4,9 odsto, dok je građane zaduživanje koštalo skuplje, u proseku 6,5 odsto.
Ali, gotovinski krediti, kao najrizičniji, i ovog puta su pod primetno oštrijim uslovima, uz prosečne kamate od čak 9,7 odsto. Smatra se da je ova forma pozajmice donela i najviše prihoda, mada se bankari, svesni da je najbolje ćutati, ne oglašavaju.
Bili su nemi čak i kada je država donela izrazito antitržišnu uredbu o ograničavanju stambenih kredita na samo 0,5 odsto. Uostalom, tih stotinak miliona evra lako nadoknade blagim povećanjem kamate kod ostalih pozajmica ili prilikom kupovine obveznica države Srbije.
Inflacija i monopol
Treba, naravno, reći da visoke kamate, tržišno posmatrano, nisu neosnovane. Umnogome su posledica višegodišnje visoke inflacije, te je i referentna stopa Narodne banke Srbije visoka (5,75 odsto) i na ovom nivou traje već godinu dana, iako su u centralnoj banci više puta najavljivali smanjenje.
Ipak, dublje posmatrano, možda najveći uzrok visokih kamata je dugogodišnja bankocentričnost srpskog finansijskog tržišta. Ovde berza samo formalno postoji; poslovanje od samo dvadeset miliona evra godišnje, što je ravno godišnjem prihodu dobrog kioska na atraktivnoj lokaciji u Beogradu, čini je pomalo karikaturalnom, a bankama omogućava da u Srbiji budu jedini pozajmljivači novca, praktično monopolisti. Takva pozicija omogućava im da svoju robu - novac - prodaju skupo.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Bajatović: Novi aneks ugovora za snabdevanje ruskim gasom verovatno 26. ili 27.marta
20.03.2026.•
0
Generalni direktor Srbijagasa Dušan Bajatović izjavio je danas da će novi aneks ugovora za snabdevanje ruskim gasom verovatno biti postignut 26. ili 27. marta i potpisan na šest meseci.
Mađarski portal: MOL i Gaspromnjeft bi do 31. marta trebalo da potpišu ugovor o NIS-u
20.03.2026.•
0
Mađarska naftna kompanija MOL i ruski Gaspromnjeft, prema pisanju mađarskog portala Origo, trebalo bi do 31. marta da potpišu kupoprodajni ugovor o preuzimanju ruskog vlasničkog udela u Naftnoj industriji Srbije (NIS).
Vučić: Smanjićemo akcize za još 40 odsto
20.03.2026.•
28
Akcize na naftu biće smanjene za još 40 odsto, najavio je predsednik Srbije Aleksandar Vučić.
Sve manje radnih mesta - za ljude
20.03.2026.•
4
Ovih dana "Folksvagen" je šokirao ceo svet, posebno Nemačku.
Gorivo ponovo poskupelo: Pogledajte koliko košta
20.03.2026.•
38
Gorivo u Srbiji je ponovo poskupelo.
GRAFIKA: Koliko je poskupelo gorivo za godinu dana
20.03.2026.•
5
Svake nedelje Ministarstvo trgovine objavljuje najviše cene goriva na pumpama u Srbiji.
Produžena dozvola za rad NIS-a: "Građani ne treba da prave zalihe"
20.03.2026.•
8
Kancelarija za kontrolu strane imovine (OFAC) Ministarstva finansija SAD produžila je licencu za rad Naftnoj industriji Srbije do 17. aprila 2026. godine.
Pale cene zlata i srebra nakon što je Fed odložio smanjenje kamata
19.03.2026.•
0
Cene plemenitih i industrijskih metala oštro su pale danas na njujorškoj berzi Komeks usled eskalacije sukoba na Bliskom istoku i jačanja očekivanja da Federalne rezerve neće smanjivati kamatne stope tokom 2026.
Situacija sa gorivom u Srbiji: "Postoji neizvesnost zbog naftne krize, ali nema potrebe za panikom"
19.03.2026.•
15
Preduzetnik Petar Gonja, sa 35 godina iskustva u naftnom sektoru u Mađarskoj i u našoj zemlji, smatra da što se tiče situacije sa naftom u Srbiji nema potrebe za panikom, ali slaže se da postoji neizvesnost.
Evropska centralna banka zadržala kamatne stope
19.03.2026.•
1
Evropska centralna banka (ECB) zadržala je danas sve tri ključne kamatne stope na istom nivou.
Vučić: Sutra određujemo cenu goriva, to će ići na realnih 250 dinara za dizel, možda i preko
19.03.2026.•
101
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić danas je izjavio da nije problem samo rast cena nafte, već i kotacije dizela na tržištu.
Vlada Srbije odlučila: Produžena zabrana izvoza nafte i derivata, pušta se 40.000 tona iz rezervi
19.03.2026.•
10
Vlada Srbije donela je odluku da produži zabranu izvoza nafte i naftnih derivata za pogon motora do 2. aprila.
Nastavljaju se otpuštanja u nemačkoj auto-industriji: U pitanju desetine hiljada radnih mesta
19.03.2026.•
7
Vesti o ukidanju 50.000 radnih mesta u Folksvagenu potresaju javnost, ali novi podaci ukazuju na još opasniji trend, veliki pad novih oglasa za zapošljavanje u nemačkoj auto-industriji.
Cene nafte porasle na 112 dolara po barelu
19.03.2026.•
0
Cene nafte porasle su na 112 dolara po barelu nakon što su iranski mediji izvestili o vazdušnom napadu koji je pogodio postrojenje na najvećem svetskom nalazištu prirodnog gasa.
Od roka do roka: Ističe gasni aranžman sa Rusijom, da li su kratkoročni ugovori dobri po Srbiju?
19.03.2026.•
15
Još jedan rok, još jedna neizvesnost. Srbija i ove godine čeka poslednje dane pred istek gasnog aranžmana sa Rusijom bez jasnog odgovora šta sledi od 1. aprila.
Pojedine pumpe u Sloveniji ograničile točenje goriva
19.03.2026.•
1
Na benzinskim stanicama kompanija MOL i Šel u Sloveniji uvedeno je ograničenje za kupovinu goriva na 30 litara za automobile, odnosno 200 litara za kamione.
Atanacković: Poskupljenja na pumpama delom posledica očekivanja da će skakati nabavna cena
18.03.2026.•
9
Počasni predsednik Unije poslodavaca Srbije Nebojša Atanacković izjavio je da je nagli rast cena nafte posledica sukoba na Bliskom istoku i da bi poremećaji u snabdevanju mogli da potraju ukoliko se rat nastavi.
Najoštriji rast Euribora u poslednjih nekoliko godina: Šta da očekuju korisnici stambenih kredita?
18.03.2026.•
8
Ekonomista Milan Beslać izjavio je da nije neočekivano to što je šestomesečni Euribor zabeležio najoštriji dnevni rast u poslednjih nekoliko godina od 7,3 odsto.
Otvoreni "DDOR BG car show" i Međunarodni sajam motocikala, kvadova, skutera i opreme
18.03.2026.•
0
"DDOR BG car show" 09 i 18. Međunarodni sajam motocikala, kvadova, skutera i opreme "Motopassion" otvoreni su danas u hali 1 Beogradskog sajma.
Hitno povlačenje sa tržišta: Rizik od povreda kod "Škoda Kodiaq"
17.03.2026.•
2
Nacionalna organizacija za potrošače (NEPRO) objavila je danas na sajtu Ministarstva unutrašnje i spoljne trgovine da se hitno povlači sa tržišta putničko vozilo "Škoda Kodiaq".
Komentari 13
Popovicki
dacic
samo se mnoze i uvek zasticeni
Pete Mitchell
Ne govorim samo o Srbiji. I da, matematika je surova. Ono što si ti napisao o Varšav, Minhenu itd totalno nema smisla.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar