Srbija - siromašni bankarski raj
Srbija je pravo čudo, potvrđuje to i bankarsko poslovanje u jednoj od najsiromašnijih evropskih država, koje upravo ovde ostvaruju rekordno oplođivanje kapitala.
Foto: 021.rs (AI)
Apsurd je tim veći što je, saglasno opštim prilikama u zemlji na brdovitom Balkanu, ovde i samo bankarstvo nerazvijeno, svedeno na kreditiranje i nešto malo emitovanja državnih obveznica.
Ipak, i to je dovoljno da prinos na ukupni bankarski kapital već nekoliko godina redovno premašuje 20 odsto, dok su na mnogo razvijenijim tržištima finansijeri prezadovoljni ako dostigne 10 odsto, dakle upola nižu granicu.
Pozajmica za goli opstanak
Polugodišnji bankarski izveštaj za tekuću sezonu potvrđuje da će banke i ovoga puta ekstra zaraditi. Prihodi su čak i viši nego lane, kada su sa 1,54 milijarde evra profita uvećali bogatstvo za više od 21 odsto.
Tako je u prvih šest meseci profit premašio 775 miliona evra, što je 2,1 odsto više nego u istom periodu prošle godine. Istina, prihod po osnovu kredita je 3,4 odsto niži i iznosi 121,8 milijardi dinara. Međutim, pomoću naknada i provizija banke su u prvoj polovini godine prihodovale 9,7 odsto više nego lane, odnosno 47,4 milijarde dinara.
Na prvi pogled iznenađuje da bankari tako dobro posluju u zemlji sa 6,78 miliona stanovnika, tek 2,43 miliona zaposlenih (od kojih 675.000 u javnom sektoru), a penzionera je 1,68 miliona, pa je izvesno da je broj radno neaktivnih visok.
Još je neočekivanije da se Srbija odlikuje gotovo neverovatno niskim otpisom usled nenaplativosti. Izveštaj je precizan: tek tri odsto stanovništvu odobrenih pozajmica je otpisano, dok je kod preduzeća nenaplativost još niža, tek 1,7 odsto. U razvijenijim državama nenaplativost je najmanje 20 odsto, a ponegde i 50 odsto veća.
Izraz siromaštva
Objašnjenje je upravo u siromaštvu. U Srbiji i firme i građani najčešće pozajmljuju radi golog opstanka. Znači, gro kredita, kada je biznis asocijacija u pitanju, uzima se za održavanje likvidnosti, laički kazano "kako bi se premostio period dok ne stignu pare od prodate robe ili usluge".
Kod stanovništva sličnu ulogu imaju gotovinski krediti čiji udeo dostiže čak 47 odsto svih odobrenih. Bio bi i veći da država nije propisom kamatu na stambene kredite ograničila na 0,5 odsto tokom prvih dvanaest meseci, dok je kamata za zaposlene i penzionere s mesečnim prihodom ispod 100.000 dinara snižena za tri procentna poena.
Populistička mera se odnosi na više od polovine zaposlenih, odnosno na preko 90 odsto umirovljenika, pa ne iznenađuju procene da je ovom merom država uskratila banke za otprilike 100 miliona evra. Ovaj potez države može da se shvati i kao svojevrsno posredno oporezivanje banaka, s tim da budžet po ovom osnovu nije ništa prihodovao, već su dobitnici, kroz niže rate otplate, korisnici kredita.
Pročitaj još
Odakle hiperprofit?
Postavlja se pitanje kako su banke toliko profitirale? Odgovor je jednostavan: naknade i provizije za razne, posebno digitalne usluge su visoke, a konkurencija dvadeset banaka na malom i siromašnom tržištu se uopšte ne primeti.
Jedan od razloga je i to što je država Srbija ne baš mali partner domaćim bankama. Samo pomoću državnih obveznica ovdašnjim bankama duguje 4,2 milijarde evra, gotovo pet odsto nacionalnog BDP-a.
To za siromahe nije malo i pitanje je ima li snage i volje da regulativom malo ograniči bankarsku halapljivost. U sličnim situacijama zapadne države posežu za dodatnim oporezivanjem bankarske hiperzarade.
Mada su u prvom delu godine prihodi od kredita minimalno sniženi, daleko od toga da su kamate niske. U proseku, privreda je pozajmljivanje plaćala kamatom od 4,9 odsto, dok je građane zaduživanje koštalo skuplje, u proseku 6,5 odsto.
Ali, gotovinski krediti, kao najrizičniji, i ovog puta su pod primetno oštrijim uslovima, uz prosečne kamate od čak 9,7 odsto. Smatra se da je ova forma pozajmice donela i najviše prihoda, mada se bankari, svesni da je najbolje ćutati, ne oglašavaju.
Bili su nemi čak i kada je država donela izrazito antitržišnu uredbu o ograničavanju stambenih kredita na samo 0,5 odsto. Uostalom, tih stotinak miliona evra lako nadoknade blagim povećanjem kamate kod ostalih pozajmica ili prilikom kupovine obveznica države Srbije.
Inflacija i monopol
Treba, naravno, reći da visoke kamate, tržišno posmatrano, nisu neosnovane. Umnogome su posledica višegodišnje visoke inflacije, te je i referentna stopa Narodne banke Srbije visoka (5,75 odsto) i na ovom nivou traje već godinu dana, iako su u centralnoj banci više puta najavljivali smanjenje.
Ipak, dublje posmatrano, možda najveći uzrok visokih kamata je dugogodišnja bankocentričnost srpskog finansijskog tržišta. Ovde berza samo formalno postoji; poslovanje od samo dvadeset miliona evra godišnje, što je ravno godišnjem prihodu dobrog kioska na atraktivnoj lokaciji u Beogradu, čini je pomalo karikaturalnom, a bankama omogućava da u Srbiji budu jedini pozajmljivači novca, praktično monopolisti. Takva pozicija omogućava im da svoju robu - novac - prodaju skupo.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
SAD zabranila uvoz Linglong guma iz Srbije: Sumnja na prinudni rad
18.12.2025.•
31
Američka carinska i granična služba (CBP) izdala je Naredbu o zadržavanju robe (Withhold Release Order – WRO) za automobilske gume koje u Srbiji proizvodi kompanija Linglong International Europe D.O.O. Zrenjanin.
Proizvođač mleka: Ako nam država ne pomogne, đubrivom ćemo zasuti prvo trgovce
18.12.2025.•
6
Proizvođači mleka u Srbiji traže od ministra poljoprivrede Dragana Glamočića da zaštiti domaće tržište od uvoza jeftinog mleka iz Evropske unije, a od trgovaca da smanje marže na mleko i mlečne proizvode.
Slučaj trihineloze potvrđen kod domaćih svinja u Mačvanskom okrugu
18.12.2025.•
3
U Mačvanskom okrugu otkriven je slučaj mesa iz domaćeg uzgoja zaraženog trihinelozom.
Vlah Business Experience: Tri dana tokom kojih se poslovna scena Balkana resetovala
18.12.2025.•
0
Od 5. do 7. decembra, Sava Centar je najavio biznis konferenciju, a održao događaj koji je mnogo više od toga.
Izrael otvara ekonomsku misiju u Srbiji: Naša zemlja izabrana jer je Netanjahua snabdevala municijom
18.12.2025.•
30
Izrael će otvoriti pet novih ekonomskih misija u inostranstvu, pre svega u zemljama koje su prijateljski nastrojene prema vladi Benjamina Netanjahua i koje su podržavale Izrael tokom rata u Gazi.
Mali: MMF uspešno završio drugu reviziju aranžmana sa Srbijom, rezultati potvrda da smo na pravom putu
17.12.2025.•
9
Ministar finansija Siniša Mali kazao je da je izvršni odbor direktora Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) u Vašingtonu doneo odluku o uspešnom završetku druge revizije aktuelnog aranžmana sa Srbijom.
Glamočić: Srbija i Kina počinju saradnju u oblasti aero-svemirskih tehnologija
17.12.2025.•
10
Ministar poljoprivrede Dragan Glamočić izjavio je kako Srbija i Kina produbljuju strateško partnerstvo saradnjom u oblasti aero-svemirskih tehnologija.
FOTO: Farmeri širom Srbije prosipali mleko jer su im prevoznici otkazali prevoz do mlekara
17.12.2025.•
11
Farmeri širom Srbije prosipali su danas mleko, jer su prevoznici (prekupci) otkazali prevoz mleka do mlekara, izjavio je predsednik Udruženja odgajivača goveda Centralne Srbije Milija Palamarević.
Mihajlović: Zbog povećanja minimalca se očekuje "žešći" talas otpuštanja radnika
17.12.2025.•
18
Predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije Zoran Mihajlović izjavio je da se od početka naredne godine, zbog novog povećanja minimalne cene rada, očekuje "žešći" talas otpuštanja radnika.
Ekonomista Drašković: NBS da objasni zašto na jednom tržištu imamo dva kursa dinara prema evru
17.12.2025.•
10
U Srbiji je jedno tržište deviza na kome se formiraju dva kursa, jedan u menjačnicama, a drugi u bankama, pa bi Narodna banka Srbije trebalo da objasni zbog čega je značajna razlika između ta dva kursa.
Cena srebra na rekordnom nivou
17.12.2025.•
1
Cena srebra danas je skočila na rekordni nivo iznad 65 dolara po unci, jer je izveštaj o zaposlenosti u Sjedinjenim Američkim Državama podstakao investitore da traže alternativnu imovinu.
EU i zvanično odustala od zabrane dizelaša: Ublažila pravila koja će važiti od 2035.
17.12.2025.•
7
Evropska komisija je ublažila pravila o zabrani automobila sa unutrašnjim sagorevanjem od 2035. godine, odustajući od ranijeg plana da od tada svi novi automobili moraju biti električni.
Džared Kušner odustao i od preuzimanja kompanije Vorner braders
17.12.2025.•
4
Affinity Partners, investicioni fond povezan sa Džaredom Kušnerom, zetom predsednika SAD Donalda Trampa, povukao se iz finansiranja ponude koju je Paramount Skydance dao za kupovinu kompanije Warner Bros. Discovery.
Gasni aranžman Srbije ističe: Odakle i po kojoj ceni ćemo ubuduće snabdevati državu?
16.12.2025.•
12
Šta će biti sa Naftnom industrijom Srbije pitanje je koje već mesecima opterećuje domaću javnost.
Zbog EU sankcija Rusiji, grčko-austrijska naftna firma obustavlja isporuku goriva
16.12.2025.•
1
Austrijsko-grčka kompanija za trgovinu naftnim proizvodima "Cetracore-Jetoil SA" danas je objavila da zbog sankcija EU Rusiji obustavlja poslovanje od računovodstva do isporuke goriva.
Ministarka Đurđević Stamenkovski: Broj nezaposlenih prepolovljen od 2015.
16.12.2025.•
13
Stopa nezaposlenosti u Srbiji u trećem kvartalu ove godine iznosi 8,2 odsto, izjavila je danas ministarka za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Milica Đurđević Stamenkovski.
NBS uvela novu meru: Menjačnice više ne mogu da naplaćuju proviziju pri prodaji evra
16.12.2025.•
23
Narodna banka Srbije donela je privremenu meru kojom se ukida mogućnost naplate provizije u menjačnicama prilikom prodaje evra građanima.
Ilon Mask prva osoba na svetu čije je bogatstvo premašilo 600 milijardi dolara
16.12.2025.•
5
Američki preduzetnik Ilon Mask prva je osoba u svetu čije je bogatstvo premašilo 600 milijardi dolara, objavio je magazin "Forbs".
U Srbiji u oktobru izdato oko tri odsto manje građevinskih dozvola nego pre godinu dana
15.12.2025.•
0
U Srbiji je u oktobru ove godine izdato 3.511 građevinskih dozvola, što je 2,9 odsto manje nego u istom mesecu prošle godine, saopštio je Republički zavod za statistiku.
Nema bezbolnog rešenja za NIS
15.12.2025.•
16
Prošlo je bezmalo sedamdeset dana kako od JANAF-a nije stigla ni kap sirove nafte i očigledno je da SAD neće lako ukinuti oštro sankcionisanje Naftne industrije Srbije.
Komentari 3
Zovite pravim imenom
Zoran
Boris
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar