Ekspo i naoružanje su prioriteti: Šta pokazuje budžet Srbije za 2026. godinu?
Budžet Srbije za narednu godinu pokazuje da su prioriteti, pored tradicionalnih investicija u saobraćajnu infrastrukturu, naoružanje i Ekspo 2027.
Foto: 021.rs
Osim toga, Nova Ekonomija piše da se prostor za raznorazne egzotične projekte smanjio.
Tako se već odavno više ne spominje jarbol od dva miliona evra ili premeštanje Savskog mosta u park na Ušću za 15 miliona evra, niti ih poimence ima u budžetu.
Od projekata koji izazivaju pažnju javnosti, u trenutku globalne, ali i lokalne neizvesnosti i očiglednog ekonomskog usporavanja, ističe se jedino plan da se izgradi akvarijum i da se za to potroši milijardu dinara naredne godine. U kapitalnom budžetu Ministarstva finansija za naredne tri godine planira se samo jedna milijarda dinara koji će se potrošiti u 2026. za akvarijum koji bi trebalo da bude blizu nekadašnjeg Hotela Jugoslavija.
Međutim, u ovoj godini bilo je planirano da se potroši 2,36 milijardi dinara za akvarijum, a do kraja novembra ni dinar za tu namenu nije potrošen, pa Nova Ekonomija pita da li će se taj akvarijum uopšte i graditi.
Istovremeno, u nekim oblastima uopšte nema investicija, kao na primer u obrazovanju koje ima velike infrastrukturne probleme.
Delfinarijum umesto zakona o roditelju-negovatelju
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić prošle godine je najavljivao i delfinarijum koji bi trebalo da se nalazi u Surčinu u okviru Ekspoa, ali ovaj projekat se nigde ne pominje poimenice u republičkom budžetu, pa se ni ne zna koliko će to koštati. On se svojevremeno pozvao na "svetska istraživanja" koja pokazuju da delfini blagotvorno deluju na decu sa autizmom.
Nova Ekonomija ističe da je zbunjujuća otkud takva briga za decu sa smetnjama u razvoju kada se uzme u obzir da su poslanici vladajuće većine tri puta do sada odbili da glasaju za usvajanje zakona o roditelju-negovatelju.
Od 2013. godine se pozivaju vlasti da usvoje zakon, a nedavno je nadležno ministarstvo konačno krenulo u izradu zakona, mada nacrt odavno već stoji u fiokama.
Pored akvarijuma, znatna sredstva će se izdvajati naredne tri godine za Prirodnjački muzej koji bi takođe trebalo da se gradi u parku na Ušću. U 2026. godini 2,9 milijardi dinara, 3,7 milijardi dinara u 2027. i 1,6 milijardi u 2028. godini. Ukupno bi za ovaj muzej, sudeći prema revidiranoj Fiskalnoj strategiji, trebalo da se izdvoji 10,8 milijardi dinara ili više od 90 miliona evra.
Zanimljivo je, dodaje Nova Ekonomija, da je za oba projekta najavljivano da će biti gotovi do specijalizovane svetske izložbe EKSPO 2027, koja počinje u maju 2027. godine, ali sudeći prema ovim planovima u budžetima nisu velike šanse za to.
Projekti kasne
Pored muzeja i akvarijuma za koje je kašnjenje, čini se, neminovno, sada je već dilema i da li će Nacionalni stadion biti gotov na vreme. Kada je delovalo da sve ide kao po loju, predsednik je uveravao da će stadion biti gotov do 1. decembra 2026. godine. Sada se već nada da će grubi radovi biti gotovi do kraja februara 2027. Nekada se planiralo da ceremonija otvaranja Ekspoa bude na njemu, a sada "bi bilo dobro" i da se na njemu održe neki događaji tokom izložbe.
Ovo nije ni čudo, pošto je od planiranih 18,5 milijardi dinara ove godine iz kapitalnog dela budžeta Ministarstva finansija za 11 meseci isplaćeno svega 143 miliona dinara ili 0,8 odsto.
Nacionalni stadion od 75 milijardi dinara je upravo taj projekat koji, kako navodi Nova Ekonomija, svi pominju kao nepotrebno arčenje para dok osnovne, egzistencijalne potrebe građana po Srbiji, od vodovoda i kanalizacije do oronulih škola, nisu zadovoljene.
Zato je za Ekspo za 11 meseci ove godine potrošeno 30 milijardi od planiranih 46 milijardi dinara. Od ove godine je već potrošeno 47 milijardi dinara za ovaj megalomanski projekat, a u narednoj godini je planirano još 42,5 milijardi dinara. Iako je više puta napominjano da objekti u okviru Ekspoa moraju biti završeni do decembra 2026. godine kako bi gosti mogli da urede svoje paviljone, planira se još i trošak od 14,5 milijardi dinara i u 2027. godini.
Kako se navodi u analizi budžeta i fiskalne strategije Nacionalnog konventa o EU, a koji je radio Centar za visoke ekonomske studije, realizacija projekata usko povezanih sa projektom Beograd Ekspo 2027, uključujući i Nacionalni stadion, što je ukupno oko tri milijarde evra, kasni za 270 miliona evra u 2025. godini, sa manjim kašnjenjem u 2026. godini od oko 14 miliona evra, ali i prebacivanjem oko 10 odsto ukupne vrednosti izgradnje u samu 2027. godinu. To je zapravo 14 odsto ukoliko se posmatraju samo Ekspo i Nacionalni stadion ili oko 260 miliona evra. Za Nacionalni stadion se oko 10 odsto vrednosti ili 62 miliona evra prebacuje čak u 2028. godinu.
U njihovoj analizi se napominje da kasni i realizacija još ukupno 14 projekata, među kojima je pruga Beograd–Budimpešta čiji je završetak jednim delom prebačena u 2026. godinu sa oko 83 miliona evra.
"Međutim, 16 projekata napredovalo je brže od plana, neki od njih značajno, tako da je ukupna realizacija u 2025. godini veća od plana za oko 360 miliona evra", napominju u analizi.
Pročitaj još
Više novca za Rafale, nego za zdravstvo
Ukupni kapitalni rashodi države u narednoj godini, prema budžetu, beleže relativni pad, sa 7,1 odsto BDP-a u 2025. na 6,7 odsto BDP-a u 2026. godini.
Kako se navodi u oceni budžeta Fiskalnog saveta, osetno rastu jedino ulaganja u odbranu, dok svi drugi sektori beleže stagnaciju ili blagi pad.
"Prema podacima iz budžetskog plana, najdominantnije komponente kapitalnog budžeta za 2026. godinu jesu investicije u oblasti odbrane i bezbednosti od 1,4% BDP-a, koje nemaju visoke multiplikatore, i izdaci za Ekspo i prateću infrastrukturu od 0,7% BDP-a, čija je ekonomska isplativost i dalje upitna", napominju u Savetu.
Ulaganja u saobraćajnu infrastrukturu ostaju visoka, oko dva odsto BDP-a, ali kako Savet navodi u oceni budžeta, ona se i nominalno i relativno smanjuju u odnosu na ovu godinu.
Najveći dobitnik u budžetu je Ministarstvo odbrane, ili bolje reći, proizvođač francuskih aviona "rafal".
Naime, ulaganja u odbranu rastu sa 121 milijarde u 2025. na 148 milijardi dinara u ovoj godini, što je uvećanje od 27 milijardi dinara.
"Ovo zapravo predstavlja neto prirast čiji je glavni pokretač samo jedna stavka, nabavka vojnih aviona 'rafal', koja se uvećava za 42,7 milijardi dinara, sa 55 na 97,7 milijardi, dok izdaci za redovne investicije u vojnu opremu opadaju za 15 milijardi dinara. Ilustracije radi, ovaj rast investicija za 'rafale' veći je od ukupnih javnih investicija opšte države u zdravstvo, a nivo ulaganja predviđen za ove vojne avione gotovo je dvostruko veći od ulaganja u izgradnju železničke infrastrukture", primećuju u Fiskalnom savetu.
Dakle, Nova Ekonomija zaključuje da od tri prioriteta države u narednoj godini, jedan donosi samo trošak, jedan podstiče ekonomiju samo dok se gradi, ali povraćaj uloženih sredstava je na dugačkom štapu, dok jedino ulaganja u puteve i železnicu mogu doprineti boljem kvalitetu života i usput i podstaknuti ekonomsku aktivnost.
Ceo tekst Nove Ekonomije možete pročitati OVDE.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Gujaničić: Zahtev Srbije MOL-u da rafinerija radi - nerealan
10.05.2026.•
6
Država, kao manjinski akcionar u NIS-u, ima nerealne zahteve od potencijalnog kupca, kompanije MOL, da Rafinerija u Pančevu radi određenim kapacitetom, rekao je glavni broker Momentum Securitiesa Nenad Gujaničić.
Vasić: Ne treba se žaliti na cene nekretnina, ako bi pale - to bi značilo da postoji veliki problem na tržištu
10.05.2026.•
34
Finansijski konsultant Vladimir Vasić izjavio je da ukoliko bi došlo do pada cena nekretnina u Srbiji, posledice toga bi osetili i građani, i banke, i investitori.
Navodna ponuda nepoznate srpske kompanije za NIS - podizanje cene?
10.05.2026.•
5
Vest da je novoosnovana i nepoznata kompanija iz Srbije ponudila ruskim vlasnicima dve milijarde evra za otkup njihovih akcija u NIS-u, ne smatra se ozbiljnom, već je njen cilj verovatno podizanje vrednosti kompanije.
Radosavljević: Rusi od početka ne žele da prodaju NIS
09.05.2026.•
12
Goran Radosavljević, profesor Fakulteta za ekonomiju, finansije i administraciju, izjavio je da građani Srbije dobro percipiraju da se ekonomska situacija u zemlji neće kretati u dobrom smeru.
EU: Aviokompanije moraju da plate odštetu putnicima i kada otkazuju letove zbog krize sa gorivom
09.05.2026.•
2
Evropska unija poručila je aviokompanijama da neće biti oslobođene obaveze isplate odštete putnicima ukoliko otkazuju letove zbog nestašice ili visokih cena avionskog goriva, uprkos sve ozbiljnijoj energetskoj krizi.
Nove cene goriva: Dizel ponovo poskupeo
08.05.2026.•
20
Dizel je poskupeo za dva dinara, dok je cena benzina ostala nepromenjena.
Macut o NIS-u: Predlog MOL-a nije prihvatljiv za Srbiju
08.05.2026.•
49
Predlog MOL-a za otkup ruskog dela u Naftnoj industriji Srbije nije prihvatljiv za Srbiju, kaže premijer Đuro Macut.
Ministarstvo trgovine: Od 11. maja aktivacija platforme eUpitnik za posrednike
07.05.2026.•
0
Ministarstvo trgovine Srbije će 11. maja aktivirati platformu "eUpitnik za posrednike" za dostavljanje podataka posrednika u prometu i zakupu nepokretnosti, najavljeno je danas.
Gugl nudi promene u pretraživanju vesti kako bi izbegao kazne Evropske unije
07.05.2026.•
1
Američka tehnološka kompanija Gugl predložila je promene u pretraživanju vesti, kako bi izbegla nove antimonopolske kazne Evropske unije, za koje je već morala da izdvoji 9,5 milijardi evra.
Evropi hitno potrebni AI data centri: Energetska mreža to ne može da isprati
07.05.2026.•
3
Nova studija otkriva probleme evropskog plana za proširenje svojih kapaciteta u domenu veštačke inteligencije. Kao glavni problem pominje se slab kapacitet energetske mreže.
Istraživanje Eurostata: Ko sve struju plaća jeftinije od Srbije
07.05.2026.•
8
Prosečna cena električne energije u Evropskoj uniji u drugoj polovini 2025. godine bila je 0,29 evra po kilovat-satu. U Srbiji, prema podacima Eurostata, cena jeste ispod evropskog proseka, ali ipak nije najjeftinija.
NBS odlučila: Referentna kamatna stopa ostaje na istom nivou
07.05.2026.•
0
Izvršni odbor NBS odlučio je da referentnu kamatnu stopu zadrži na nivou od 5,75 odsto, kao i da na nepromenjenim nivoima zadrži kamatne stope na depozite od 4,5 odsto i na kreditne olakšice od sedam odsto.
Deficit u budžetu u januaru povećan četiri puta, razlog su - "rafali"
07.05.2026.•
6
Deficit budžeta Srbije u prvom kvartalu ove godine bio je gotovo četiri puta veći nego u tom periodu 2025, jer je u januaru isplaćena rata za francuske avione "rafale", ali uz smanjene prihode države zbog slabije privre
Nepoznata srpska kompanija nudi dve milijarde evra za udeo u NIS-u
07.05.2026.•
44
Nedavno formirana srpska kompanija ponudila je dve milijarde evra ruskim kompanijama Gasprom Njeft i Gasprom za njihov zajednički udeo od 56,1 odsto u NIS-u, koji upravlja jedinom rafinerijom nafte u Srbiji.
Tesla povlači više od 200.000 vozila u SAD zbog kašnjenja prikaza kamere za vožnju unazad
06.05.2026.•
1
Kompanija "Tesla" povlači 218.868 vozila u Sjedinjenim Američkim Državama zbog problema sa kašnjenjem prikaza slike sa kamere za vožnju unazad.
Domaća poljoprivreda pod pritiskom: Hrana će u naredne dve godine biti sve skuplja
06.05.2026.•
27
Ratarske kulture poput kukuruza, suncokreta i šećerne repe nalaze se u ranoj fazi vegetacije, dok pšenica, koja je već izašla iz zime, trenutno pokazuje dobru kondiciju.
Nafte nema dovoljno, a inflacija raste
05.05.2026.•
3
Prošlo je dva meseca od početka rata na Bliskom istoku. Dobro je da poslednjih dana nema previše pucanja i razaranja.
Đedović Handanović: Očekujemo završetak pregovora s MOL-om oko 16. maja
05.05.2026.•
12
Ministarka energetike i rudarstva Dubravka Đedović Handanović rekla je da pregovori između ruskog većinskog vlasnika Naftne industrije Srbije (NIS) i mađarskog MOL-a "idu dosta dobro".
Kostić kupuje Podravsku banku
05.05.2026.•
0
AikGroup u vlasništvu Aleksandra Kostića je danas potpisala ugovore o kupoprodaji akcija sa ciljem preuzimanja 613.567 akcija Podravske banke d.d.
Srbija među najvećim svetskim kupcima zlata u 2026. godini
05.05.2026.•
9
Poljska je bila najveći kupac zlata u prva dva meseca 2026. godine, dodajući više od 20 tona svojim rezervama, pokazuju podaci Svetskog saveta za zlato (World Gold Council).
Objavljen detaljan cenovnik usluga najvećih domaćih banaka u okviru SEPA sistema
05.05.2026.•
4
Pre godinu dana Srbija je postala deo Jedinstvenog područja plaćanja u evrima (SEPA), a od danas su transakcije u okviru SEPA platnih šema dostupne i građanima kao i domaćim kompanijama i preduzetnicima.
Komentari 24
dacic
Dragan
Dragan
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar