Glupost kao kulturni model Srbije

Piše: Milan Ceković

Koliko je britkih misli, korisnih lekcija, stranih jezika, rekreativnih šetnjica, finih prijateljskih razgovora, društveno korisnih akcija, žrtvovano zbog serijala kojekakvih rijalitija, sapunica i nekakvih takmičenja? Koliko je ostrašćenih tabora fanova formirano samo zarad tamo neke trendi produkcije i koliko je dana, godina i smisla spucano ispred TV prijemnika sa ciljem da se popuni praznina nekih mikrokosmosa? Koliko tih mikrokosmosa ima i da li je baš zbog takvih mikrokosmosa i sama Srbija postala malecna i besmislena gruda?

Zašto je sve manje mentalne kondicije, sve manje fokusa i zašto je svaka dublja priča zapravo samo plen za podsmeh plitke pameti? Zašto plitka pamet voli da pametuje, a ne ume da deluje? Zašto je to tako?

U Srbiji se desilo nešto što liči na ono "đavo je došao po svoje". Decenijama se sistemski radilo na zaglupljivanju prosečnog građanina Srbije. Mediokritetski koncept bazirao se na lakim sadržajima, koji ispiraju um, uspeo je da od većine načini poslušno stado.

Gebelsovsko "hiljadu puta ponovljena laž postaje istina", modifikovano u "hiljadu puta ponovljena glupost postaje kulturni model" je dalo rezultat. Uspelo se u tome. Većina građana Srbije guta šta god im se servira. Mučnina tek sledi...

Jednom sam polemisao sa nekim stručnjakom za marketing, ma šta to značilo. Usprotivio sam se estradnom konceptu u prezentovanju usluge koja se tiče obrazovanja, a koju je on sa svojim timom sprovodio na jednom fakultetu, na kojem ja nisam radio, mada mnogi fakulteti u Srbiji imaju upravo estradizovano-politički marketinški pristup. Taj stručnjak mi je rekao sledeće: "Milane, ti si u pravu, ali tako kao ti razmišlja 5% ljudi u Srbiji. Nas tih 5% ne interesuje, nas zanima preostalih 95%". Hm, da, njih zanima stado...

No, đavo će doći po svoje, jer što bi rekao pesnik "mora biti vaga...", đavo će doći po svoje, jer sada ulazimo u dane kada će nam trebati visok stepen svesti, znanja, veština i sposobnosti da nasukani brod otisnemo ka pučini. Za tako nešto značajno, potrebni su ljudi sa velikim "Lj".

Potrebno je stotine hiljada budnih, a ne uzaludnih. Stotine hiljada samosvesnih, a ne indoktriniranih. Stotine hiljada onih koji su spremni da uče, a ne lenjih i navučenih na gluposti. Stotine hiljada ličnosti, a ne teledirigovanih individua. Stotine hiljada dobronamernih, a ne namirenih i napaljenih da pokvare sve čega se dohvate. Da li mi te i takve stotine hiljada imamo posle ovakvih decenija i svih onih manipulacija?

Tuđa glupost je loša investicija. Vlast koja misli da je lako vladati ako je puk zapušten, pre ili kasnije će shvatiti da zapušten puk ne ume da razume da put ka boljem podrazumeva da svako od nas nešto loše kod sebe mora da promeni. Takav puk je opasan kada mu se uskrati ono što ga uljuljkano drži u komforu gluposti. Zato, ne dajte da vas zavedu, ne dajte svoje sate i dane lošoj glumi, pevaljkama i ludama. Uložite svoj komad večnosti u neka znanja i veštine, tragajte za britkim mislima koje hrabre i motivišu, jer jedino Budni Ljudi mogu da donesu spas ovoj grudi.

Zato, 'ajmo, 'ajmo, sve od sebe dajmo i buđenjeeeee, jer buđenje je dokaz da je čovek živ. San bez buđenja je smrt.