Privatnici traže da se PDV plaća kada se naplate potraživanja

Piše: Živan Lazić

Za sada, oni državi plaćaju 20 odsto vrednosti isporučene robe ili učinjenih usluga čim kupcu ispostave račun, a sami na naplatu čekaju u proseku 135 dana, s tim da je čekanje na naplatu od lokalnih javnih preduzeća, najvećih dužnika, često i znatno duže. Vremenski raskorak nadomešćuju iz drugih prihoda, a sve češće, u naporu da firmu sačuvaju, i iz ličnih sredstava.

Rok naplate 135 dana

Na nedavnom skupu privrednika u Privrednoj komori Vojvodine, upravo je usklađivanje plaćanja PDV sa naplatom posla istaknut kao bitan pomak države ka stvaranju pravno korektnog i podsticajnog poslovnog ambijenta. U sadašnjim prilikama, kada se obaveza prema budžetu ispunjava nezavisno od realizacije posla, država i nije zainteresovana da dužnik plati u roku.

Problem je prisutan duže vreme, a eskalirao je pre nekoliko godina kada su trgovački lanci dobavljačima robu plaćali i tek nakon šest meseci od isporuke. Prosečno dugovanje iznosilo je oko 120 dana, pa je država uvela obavezu plaćanja u roku do 60 dana za sve privredne subjekte. Dodatno je za javni sektor odredila 45 kao krajnji rok plaćanja.

Međutim, slaba vajda. Propis se ne poštuje, rokovi se ponovo stalno produžavaju. Kako se u nas sudski sporovi ovog tipa vode godinama, malo ko se odlučuje i da tuži, sem ako baš ne mora.

Tako su kašnjenja u proseku dostigla blizu 140 dana, pa mala preduzeća, koji su, zbirno uzevši, najveći poverioci, sve češće obaveze prema državi plaćaju iz rezervi, odnosno ličnim novcem vlasnika.

Ignorisanje problema

Naravno, da u ovakvoj situaciji preduzetnici nemaju sredstva, a ni interes, za razvoj firme i sve se svodi na puko preživaljavanje malih preduzeća. Mnogi ne uspevaju, gase delatnost ili prelaze u sivu zonu poslovanja. Samo je prošle godine oko 35.000 malih firmi i radnji stavilo katanac na bravu, a bez posla ostalo preko 60.000 ljudi.

Zašto država ignoriše problem?

Razlog je je u nastanku dužničkog lanca koji izaziva masovnu nelikvidnost. Na početku dugovanja je javni sektor, najčešće lokalna javna preduzeća, mada su u poslednje vreme i javne institucije veliki dužnici. Primera radi, samo državne apoteke duguju dobavljačima preko 12 milijardi dinara.

Kada javno preduzeće ne plati svom dobavljaču, veća privatna kompanija reagovaće na isti način prema svojim dobavljačima, brojnim malim firmama. Preduzetnici nemaju izbora, nalaze se na kraju dužničkog lanca, a prvi su na udaru poreske inspekcije.

U poslednje vreme stvari u svoje ruke uzimaju privatni izvršitelji, koje preduzetnici doživljavaju kao "poresku policiju vladajućih stranaka".

Prikrivanje glavnog uzročnika

Formalno, izvršitelji prodajom imovine naplaćuju obavezu. Dublje gledano, prekidaju lanac dugovanja tako da se mala preduzeća posle njihove reakcije često gase, a tada, zakonski, prestaju obaveze dužnika. Inicijalni generator duga, javno preduzeće ili javna institucija, ostaje prikriven, šta više i oslobađa se obaveze plaćanja ukoliko je krajnji poverilac prestao sa poslovnom delatnošću.

Tako ostaje zatamnjena činjenica da je prevelik i neefikasni javni sektor glavni uzročnik nelikvidnosti.

Teško je reći u kojoj meri dugovanja javog sektora nadmašuju obaveze u obrnutom smeru. Statistika je podešena da se ovaj podatak ne vidi u gomili manje bitnih ili nepotrebnih evidencija.

Pre desetak godina, kada se na naplatu čekalo do sto dana, bio je veći za 17 odsto, procenjuje se da je sada iznad 22, možda i svih 25 odsto. Kada bi se dugovanja međusobno "prebila", videlo bi se koliki je i stvarni deficit u budžetu takozvane opšte države, koja osim repubuličkog budžeta uključuje i opštinske, pokrajinski, te penzijski i zdravstveni fond.

Stranka iznad države

Ukoliko bi se usvojio zahtev preduzetnika i porez na PDV naplaćivao tek po naplati posla, država bi morala intervenisati upravo prema začetniku dugovanja, javnom sektoru. U suprotnom, ostala bi bez PDV, najizdašnijeg punioca budžeta.

No, vladajućim strankama je upravo javni sektor glavna baza za zapošljavanje "kadrova", aktivista i članova, te se država ustručava da reaguje. Na protiv, čini sve da zaštiti sledbenike, time i glasače, a njihov parazitizam prebacuje na račun vrednim preduzetnicima i kod njih zaposlenih, tlačeći sve više ovaj sektor privređivanja.

I putem izvršitelja, pa kud puklo da puklo.