Cena nafte na londonskoj berzi u ponedeljak je dostigla 64,27 dolara, što je najviši nivo još od jula 2015. godine. Podstakao ju je korupcionaški skandal u Saudijskoj Arabiji, gde se pojedini visoki zvaničnici i članovi kraljevske porodice sumnjiče za pranje novca.
No, i bez toga, na svetskim tržištima cene nafte su prošle nedelje skočile više od tri odsto, pre svega zahvaljujući tražnji pojačanoj očekivanjima da će i u idućoj godini ostati na snazi dogovor o smanjenju proizvodnje nafte. Vetar u leđa dala su joj očekivanja da će Organizacija zemalja izvoznica nafte (OPEK) i zemlje proizvođači koji nisu u tom kartelu, poput Rusije, i nakon marta iduće godine ostati pri dogovoru o smanjenju proizvodnje. Reč je o proizvodnji manjoj za 1,8 miliona barela nafte dnevno, kako bi se smanjila neravnoteža između velike ponude i manje potražnje.
Saudijska Arabija i Rusija, koje daju četvrtinu ukupne svetske proizvodnje nafte, poručile su da je dogovor o tome moguć na idućem sastanku OPEK-a 30. novembra i da bi on bio produžen do kraja 2018. godine.
Generalni sekretar Udruženja naftnih kompanija Srbije (UNKS) Tomislav Mićović kaže za Sputnjik da je 64,27 dolara za barel, koliko je u ponedeljak iznosila cena sirove nafte po zatvaranju berzi, nekih 40 odsto više nego pre pet meseci. On podseća da Udruženje naftnih kompanija Srbije redovno, jednom nedeljno, prati prosečne maloprodajne cene u Srbiji i u prethodnih pet meseci koliko je trajao ovaj trend rasta cena sirove nafte nije bilo promena cena na benzinskim stanicama.
To, kako napominje, pokazuje da cena sirove nafte jeste bitan parametar, ali nije jedini koji utiče na krajnju cenu. Mićović objašnjava da više od 55 procenata maloprodajne cene kod nas čine razna državna zahvatanja - akcize, porez na dodatu vrednost, razne naknade.
"Dakle, čak i da je nafta besplatna, ti izdaci bi postojali i to je nešto na šta tržište ne utiče. Ono utiče na onih 45 procenata maloprodajne cene", napominje. Na pitanje da li će ova sadašnja cena sirove nafte, najviša od jula 2015. godine, ipak uticati na cene u maloprodaji na našem tržištu, on kaže da to zavisi i od drugih parametara i uticaja.
"To je nemoguće predvideti egzaktno. Da je neko pre pet meseci rekao nafta će rasti 43 odsto, naravno da bi svi predvideli i rast cena goriva na pumpama. A to se nije desilo, jer je ona kompenzovana kroz neke druge uticaje", podseća sekretar UNKS-a. Tržište je, kako objašnjava, živo.
"Imate ponudu i tražnju i na srpskom i na regionalnom tržištu i sve to zajedno je bitno i određuje kolike će biti berzanske kotacije, pa veleprodajne cene, kakva je ponuda i tražnja, po kojoj ceni je neko kupio naftu od rafinerija. Sve su to žive stvari i ne možete jednostavno izvući analogiju. Ona postoji. Cena sirove nafte utiče, ali u kojoj meri — to je teško predvideti u ovom trenutku", bio je uzdržan u prognozi Mićović.
Na pitanje do kog nivoa možemo očekivati dalji rast cena sirove nafte na berzama, on je prvo podsetio da sadašnje više cene ipak nisu neočekivane. Prognoze analitičara s početka 2017. godine o prosečnoj ceni sirove nafte tipa "brent" bile su vrlo blizu onom što se dešava sa tom cenom koja je u ovoj godini do sada 53,23 dolara po barelu. Mere koje su preduzimale zemlje izvoznice su očigledno urodile plodom, kaže on.
Mićović, međutim, ukazuje na ono što krajnjim potrošačima, najčešće, nije poznato, a to je da u slučaju niskih cena sirove nafte nije moguće ulagati u nova istraživanja i nova nalazišta nafte. A eksploatacijom naftnih polja se njihova izdašnost smanjuje i za pet-šest godina bi mogao da se pojavi problem.
Zato je, dodaje on, realna ona cena koja obezbeđuje upravo to, stalni razvoj i istraživanje novih nalazišta. Po oceni Mićovića, dogovor ključnih aktera, Saudijske Arabije i Rusije, o smanjenju proizvodnje nafte svakako će ostaviti trag na tržištu, ali podseća da su upravo i oni ukazali da za tržište nisu poželjne ni one previsoke cene.
"Ova, uslovno rečeno, kontrola tržišta kroz smanjenu proizvodnju, po oceni analitičara, biće na snazi dok se cena ne ustali negde na nivou od 60-70 dolara za barel. To su te granice isplativosti koje obezbeđuju ozbiljne investicije, eksploataciju i stabilnost snabdevanja potrošača na celom svetu", kaže sekretar UNKS-a. Zato on smatra da će dogovor o smanjenju proizvodnje opstati dok se ne uspostavi nivo cena koji sve to obezbeđuje.
.jpg "Gubici Elektrodistribicije Srbije u 2023. bili milijardu dinara")
.jpg "Miruju i dizel i benzin")
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar