Predizborni budžet

Piše: Živan Lazić

Mada je proteklih dana bilo buke oko budžeta za 2018. godinu, skupštinske rasprave nije bilo. Vladajuća većina je prijavljivanjem preko 300 amandamna ograničeno vreme rasprave minimizirala po svakom članu.

Kako dužina govora u Skupštini za svaku parlamentarnu grupu zavisi od broja poslanika, minimiziranje trajanja rasprave je drastično redukovalo upravo vreme izlaganja opozicije, u pojedinim slučajevima na dva minuta za člana i pet za predsednika poslaničke grupe; o celom budžetu.

Kilava opozicija

U takvoj situaciji, opozicija se povukla iz rasprave, dok su neposredno pred sesiju povučeni svi amandamani. Tako se, praktično, sve svelo na izlaganje ministra za finansije Dušana Vujovića.

Ipak, bilo je debata na medijima, opozicija je dobila nešto prostora da kaže šta misli o okvirnom planu funkcionisanja države sledeće godine. Utisak je da je uočila manje bitne zamerke i pri tome ih previše usmerila ka predsedniku Vučiću, mada je, nominalno, premijerka još uvek Ana Brnabić.

Mnogo krupnije i utemeljenije primedbe izneli su kritički nastrojeni ekonomisti, od Milojka Arsića, preko Milana Kovačevića i Dejana Šoškića, do Nebojše Katića i Mlađana Kovačevića.

Minimalan rast BDP

Dve protekle godine naprednjaci su se hvalili smanjivanjem budžetskog deficita sa 6,2 na 0,7 odsto. To jeste bio neophodan potez kako bi se sprečio bankrot države.

Problem je kako je učinjena kontrola nad državnom kasom. Nije došlo do investicija, novih pogona i radnih mesta, te oporezivanja uvećane dobiti preduzeća i zarada zaposlenih.

Do boljeg punjenja budžeta došlo je nametima na privredu, a kada ni to nije bilo dovoljno, zahvatilo se i u penzije i plate, tokom mandata Vojislava Koštunice i Mirka Cvetkovića uvećavanih bez ekonomske osnove.

Ali, nema rasta BDP - tek 1,7 prošle, a ove teško da će premašiti 1,8. Mnogo manje od predviđenih tri odsto.

Poređenja radi, ove sezone Hrvatska je BDP uvećala 2,9, Rumunija za 4,4, Mađarska za 3,5, Bugarska 4,4, Albanija 3,8 odsto. Kreator ekonomske i svake druge državne politike Aleksandar Vučić je izgleda shvatio da grubim sređivanjem deficita ne postiže rast ni približan očekivanom.

Odlučio je promeniti ekonomsku politiku, ali tu je preča obaveza, pobeda na beogradskim izborima već u martu.

Simbolički važni izbori

Prioritet je jasan i u budžetu. Penzije će biti uvećane za pet, plate u javnom sektoru za pet do deset odsto. Formalno je zadržana zabrana zapošljavanja u ekstremno raširenom i partizovanom, javnom sektoru, ali samo "na stalno".

Novi se primaju na određeno vreme, potom im se status produžava. Kako je u Beogradu najveći i broj penzionera i javnaša, naravno da neće biti ni otpuštanja. U budžetu je za ove namene planirano tek 400 miliona, naspram dve milijarde koliko je bilo ove godine, kada, takođe, nije bilo otpuštanja.

Kako je tokom priče o budžetu i izrada sistema platnih razreda još jednom odložena za 2019. godinu, zaposleni u ovom segmentu izvesno dvanaest meseci mogu biti sigurni. Kako će biti dalje, zavisiće i od ishoda beogradskih izbora.

Naime, preglasnom i dosta dugom kampanjom izbori u prestonici su postali simbolički toliko značajni da ih aktuelna vlast ne sme izgubiti. U suprotnom, bio bi to prvi korak u rušenju vladajuće arhitekture u čitavoj republici.

Država jemči za Beograd

Otuda i toliko državnih dogovora i ugovora i oko poslova vezanih za glavni grad. Kako je Beograd, još od gradonačelnikovanja demokrate Dragana Đilasa veoma prezadužen, banke nisu spremne da mu daju investicione kredite, pa se glavni grad odlučio osloniti na javnoprivatna partnerstva, najviše sa Kinom.

U takvim aranžmanima država je dobrodošao partner, pa je Srbija garant za toplovod Obrenovac - Novi Beograd, razvoj kanalizacionog sistema i fabriku za prečišćavanje pijaće vode ili spalionicu đubreta na Vinčanskoj deponiji.
Radnici iz nekadašnjih društvenih, a neprivatizovanih preduzeća će platu i dalje dobijati na račun države.

Njima je za otpremnine namenjeno dve milijarde, dovoljno za otpremnine 3.500 od oko 60.000 još uvek bitišućih u reliktima bivšeg sistema. Ozbiljnijeg otpuštanja ni ovde neće biti, zauzvrat očekuju se beogradski glasovi.

Domaća potrošnja usmerena na uvoz

Prihod države je planiran na 1.178, rashod na 1.207 milijardi dinara. Rast prihoda je 7,9, rashoda 3,9 odsto, pa je deficit ispod 0,6 odsto. Osim plata i penzija uvećane će i biti i javne investicije, sa ovogodišnjih 128 na 180 milijardi.

Pitanje je koliko će se realizovati, pošto je i ove sezone preko 30 milijardi ostalo neutrošeno.

Od rasta plata, penzija i investicija očekuje se povećana domaća potrošnja. Očito da je Vlada Srbije odlučila malo popustiti kaiše, prvenstveno zbog beogradskih izbora, ali je i uočila da je dosadašnji rast BDP bio zasnovan samo na rastu izvoza.

Kako na strana tržišta plasiramo sirovine i robu najnižeg stepena finalizacije, povećanja su minimalna. Ni naredne godine ne očekuje se neka supermoderna fabrika, poput davno obećavanih mikročipova, gde bi zarade bile visoke, dobit izuzetna, takvi i pripadajući državni porezi.

Promene u strukturi prihoda

Strane investicije su minimalno uvećale BDP, nešto je veći doprinos u povećanju zaposlenosti i to samo najnekvalifikovanije radne snage. Stoga je država krenula podstaći domaću potrošnju, tim pre što je sličan potez percipiran neophodnim i za pobedu na beogradskim izborima.

Pogledajmo strukturu budžeta. Najviše se prihoduje od naplate poreza na dodatu vrednost (PDV) 503 milijardi, od čega je čak 425 milijardi porez na uvezenu robu, a tek 78 na domaću.

Ove godine je po ovom osnovu u budžet prihodovano 466 milijardi, ali je struktura bila drugačija: PDV domaće robe iznosio je čak 108, na uvoznu 356 miliona.

Rizik od dodatnog zaduživanja

Promena strukture u prihodu od PDV ukazuje ujedno i na najveći rizik ekonomske politike naredne godine, na dalje uvećanje uvoza. Orijentacija kupaca na kvalitetnu inorobu je razumljiva, tim više što je domaća proizvodnja nedovoljna i asortimana prilično usmerenog na manje kvalitetne segmente.

Stranu robu treba uvesti, dakle platiti devizama. I tu je glavni rizik budžeta za narednu godinu, podstiče zaduživanje.

A upravo se predsednik Vučić, alfa i omega aktuelne vlasti, sredinom oktobra pohvalio da je vratio oko 650 miliona dolara glavice prispelog duga, što je prvo umanjenje naše zaduženosti unazad mnogo decenija. Stalno i ističe relativno smanjivanje, u odnosu na BDP, javnog duga.

Međutim, kada se posmatra odnos (zbirno) spoljng duga i devizne štednje naspram BDP, dobija se realnija, bolje rečeno crnja slika naše zaduženosti.

Previše u tekuću potrošnju

Planirano je da se emisijom hartija od vrednosti zadužimo za 659 milijardi dinara, dvadesetak više nego što nam pristiže naplata na ranije emitovane. Drugim rečima, ne predviđa se da naredne sezone umanjimo dug, mada će izvesno olakšanje biti nešto manji iznos na kamate, koje su godišnje oduzimale oko 1,2 milijardi dinara, svake od tri poslednje sezone.

To je oko 3,7 odsto ukupnog BDP i po ovom parametru od nas su u Evropi gori samo Grčka, Italija i Ukrajina, a mi smo čak nešto opterećeniji od Portugalije i Španije, država takođe u dubokoj krizi.

Osnovna karakteristika srpskog budžeta već decenijama je prevelika usmerenost na tekuću potrošnju, sledeće godine će u javne investicije biti izdvojeno 3,6 odsto BDP, za četvrtinu više nego ove sezone. Međutim, smatra se da je neophodno najmanje pet odsto ulagati u javne investicije, pri čemu bi prednost morali imati školstvo, nauka i zdravstvo, a ne da vojska i policija dobijaju neuporedivo više. 

Uopšte, izdvajanje oko 790 miliona evra za vojsku, dva i po puta više nego za poljoprivedu, se čini velikim. A gde su policija i razne, a brojne bezbedenosne službe.

Slabi pokrivenost izvoza uvozom

Udeo svih investicija će možda biti uvećan na 18,5 ili 19,2, ali trebalo bi da bude čak 27 odsto BDP da bismo počeli sustizati naše susede. Kada nema dovoljno ulaganja, posebno privatnog sektora, nema ni rasta bruto dohotka.

I tu se opet vraćamo na pitanje nedovoljne potražnje. Država pokušava podstaći potrošnju, budžet pak kazuje da će uvećanje biti usmereno kao uvozu.

Zašto ne uvećavamo izvoz, odnosno zašto naši strani partneri ne povećavaju kupovinu ovdašnjih roba sa malom dodatom vrednošću i najnižeg stepena finalizacije?

Netržišni kurs sve deformiše

Podatak da će nam ove godine pokrivenost uvoza izvozom biti tek 57 odsto, za skoro deset procentnih poena manji nego lane, ukazuje da se uvoz isplati. Razlog je u monetarnoj politici, preciznije u precenjenom dinaru.

Nerealan i netržišni kurs valute deformiše i ostale makroekonomske parametre. Tako se i pokazuje pad javnog duga naspram BDP.

Referentna kamatna stopa u Srbiji je 3,5, mada je u Mađarskoj 0,9, u Rumuniji i Poljskoj 1,5, Slovačkoj 1,4 odsto, a u mnogim zemljama Evropske unije je negativna. Ovakva politika je podstakla ekonomije unijskih država, a mi zbog precenjenosti valute ne umemo da se iskoristimo rastom potražnju partnera iz EU i podignemo domaću proizvodnju.

Povlašćeni brane jak dinar

Razlog precenjenosti dinara je visoka zaduženost Srbije, nastala u periodu 2008. do 2014. godine. Nema dovoljno odlučnosti da se prihvati realnost, već se monetarna politika vodi u korist zaduženih firmi i pojedinaca, pa i čitavih slojeva.

Članovi Američke privredne komore, koja u Srbiji obuhvata oko 200 firmi sa 14 milijardi evra investicija i 120.000 zaposlenih, ističu da su u Srbiji zadovoljni jedino sređivanjem budžeta i elektronskom građevinskom dozvolom, izrazito su nezadovoljni predvidivošću poreskih zakona, funkcionisanjem pravosuđa, visinom korupcije i preobimnim javnim sektorom lošeg kvaliteta usluga.

Dobitnici politike "jakog dinara" su baš u segmentima koje investitori negativno percepiraju. Dok su u povlašćenoj poziciji nemaju interes išta menjati. Važne institucije su kupljene tendecioznom monetarnom politikom, a zauzvrat rade na očuvanju vlasti koja im je povlastice i kreirala.