Najveći rast cena u Nemačkoj u poslednje tri decenije

Cene u Nemačkoj rastu više nego ikad u poslednje tri decenije.
Osetno su skuplji grejanje, benzin i hrana, što sve ima veze sa porastom cena energenata i većom potražnjom koja se javlja uporedo sa popuštanjem pandemije, prenosi Dojče vele.
 
U septembru su cene u Nemačkoj porasle čak za 4,1 odsto u odnosu na isti mesec prošle godine i to je prvi put da je inflacija, tako posmatrana, prešla četiri odsto još od 1993. godine, saopšteno je iz Saveznog zavoda za statistiku.
 
Vetar u leđa jakoj inflaciji daje skok cena energenata, ali to nije jedini razlog jer ekonomski eksperti ukazuju da su porastu cena doprineli i podizanje poreza na dodatu vrednost (PDV) za neke proizvode, globalni zastoj u isporukama robe i gužve koja nastaju u svetskim lukama.
 
Potrošači u Nemačkoj će najdublje morati da zavuku ruke u džepove da bi im stanovi ove zime bili topli.
 
Četvrtina nemačkih domaćinstava se greje na naftu koja će biti čak 76,5 odsto skuplja nego pre godinu dana.
 
Situacija sa naftom ni prošle godine nije bila normalna - cena barela sirove nafte bila je skoro na istorijskom minimumu zbog pandemije i ekstremno smanjene potražnje.
 
Grejanje na gas, koje koristi polovina domaćinstava u Nemačkoj, u septembru je bilo skuplje za 5,7 odsto, ali nije isključeno da će biti još skuplje jer cena tog energenta divlja na slobodnom tržištu.
 
Od ove kalendarske godine je uvedena i taksa na emitovanje ugljen-dioksida od 25 evra po toni tog štetnog gasa, a to svakako pogada tržište naftom i naftnim derivatima i preliva se na cenu.
 
Prema evidenciji automobilskog saveza ADAC, cene goriva na pumpama "koketiraju sa istorijskim rekordom".
 
Poslednji nedeljni presek ADAC objavljen u utorak, 12. oktobra, pokazao je da je dizel prosečno koštao 1,526 evra za litar, a super E10 čak 1,647 evra po litru i ovim poskupljenjima se ne nazire kraj.
 
Prema podacima Sveznog zavoda za statistiku, Nemce su u septembru sačekale i rekordne cene hrane koje su zabeležile prosečni porast od 4,9 odsto u odnosu na septembar 2020. godine.
 
Najviše su porasle cene povrća, 9,2 odsto, jestivih ulja 6,4 odsto, mlečnih proizvoda i jaja 5,5 odsto i mesa i mesnih prerađevina četiri procenta.

Podrži 021

021 je pokrenuo svoj gift shop - Shopins.rs, a kupovinom nekog od artikala direktno podržavate rad naše redakcije. Svaki vaš doprinos, ma kako bio velik ili mali, dragocen je. Jer pravo novinarstvo vredi.

  • Rodoljub

    17.10.2021 17:08
    Ja ne znam da li ste zapazili cene,svakodnevno vidim radnice koje menjaju cene na rafovima. Cene skaču na dnevnom (noćnom) nivou…kao 90-tih. Hemija,hrana,gorivo…pa čak i garderoba ali mi je znatno povoljnija u odnosu na životne namirnice.
  • DjakoN

    17.10.2021 16:24
    tuga...
    Kod nas su vece cene nego u njemackoj!
  • Pera

    17.10.2021 15:50
    Čuvene "ekselentnosti" Germanije. Agitprop "Über alles".

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija

Evro dobija nov izgled

Novčanice na koje su svi već navikli u Evrozoni, a i šire, doživeće redizajniranje.

Ljudi u svetu masovno daju otkaze

Svetske ekonomije su u velikim problemima zbog toga što su radnici počeli masovno da daju otkaze na trenutnim poslovima, uglavnom u prodavnicama i uslužnom sektoru.

Prodat Delta siti

Kompanija MPC Properties, koja se bavi izgradnjom i upravljanjem nekretninama, objavila je da je kupila beogradski Delta siti šoping centar.

Tel Aviv najskuplji grad na svetu

Najveći izraelski grad Tel Aviv najskuplji je na svetu, pokazala je analiza koja je objavljena u sredu u britanskom magazinu "The Economist".

Zašto su zlatne rezerve vraćene u Srbiju?

Srbija je nedavno u zemlju vratila sve rezerve zlata koje su čuvane u inostranstvu i trenutno raspolaže sa 37,2 tone ovog plemenitog metala u vrednosti od 1,9 milijardi evra.