Malešević: Prinosi pšenice 30 odsto manji od očekivanih, posledica suše i skupog đubriva

Žetva u Srbiji biće završena za nekoliko dana a prinosi su zbog suše manji za oko 30 odsto u odnosu na očekivane.
Malešević: Prinosi pšenice 30 odsto manji od očekivanih, posledica suše i skupog đubriva
Foto: Pixabay
Prinosi su na nivou desetogodišnjeg proseka od oko 4,5 tona, rekao je danas stručnjak za strna žita Miroslav Malešević.
 
 
On je za Betu rekao da ima njiva gde nije bilo padavina i gde su prinosi pšenice 2,5-3,5 tona po hektaru, a da su u južnom Banatu i Sremu prinosi do 8,5 tona i da će "to popraviti prosek u Srbiji".
 
"Pšenica je zbog suše preskočila pojedine faze nalivanja zrna, ali ima dobru hektolitarsku masu i sadržaj proteina, medjutim biće slabijeg tehnološkog kvaliteta. To znači da je zrno sitnije i sadrži dosta proteina u omotaču, ali ne i u sredini zbog čega će biti manje kvalitetno brašno jer neće moći da upija vodu i teže će se razvlačiti testo", rekao je Malešević.
 
Dodao je da je to posledica, ne samo suše, već i neblagovremene prihrane pšenice zbog skupog mineralnog đubriva.
 
Malešević je rekao da je očekivani ukupan rod pšenice u Srbiji oko 2,6-2,7 miliona tona.
 
Predsednik Saveza udruženja poljoprivrednika Banata Dragan Kleut rekao je da je rod pšenice zbog nedostatka vlage i visokih temperatura manji za oko 30 odsto i da se očekuje da prosek iznosi od 4,5 do pet tona po hektaru.
 
Pšenica, prema njegovim rečima, ima dobru hektolitarsku masu, ali proizvođači neće moći da zarade ni ove godine kada je cena veća nego prethodnih jer su višestruko porasli troškovi.
 
"Ulaganje po hektaru ove godine iznosilo je 145.000 dinara, ako je zasejana na sopstvenoj zemlji. U te troškove nije uračunata nadoknada za iznajmnjivanje zemljišta ako je zasejana na tuđem, kao ni amortizacija i zarada poljoprivrednika kao da je robijaš", rekao je Kleut.
 
Dodao je da je samo izdatak za mineralno djubrivo, zbog astronomske cene, iznosio 75.000 po hektaru.
 
On je rekao da jedino poljoprivrednici sa prinosom od pet tona po hektaru i ako uspeju da pšenicu prodaju po 35 dinara, što je vrlo teško, mogu da malo više zarade od sume koju su uložili, a to je oko 30.000 dinara po hektaru, ali je takvih proizvođača malo.
Svi ostali, kako je rekao, čiji su prinosi niži, neće moći da pokriju ni troškove, a kamoli da nešto zarade.
 
Kleut je rekao da su se poljoprivrednici ove godine borili, ne samo sa sušom, već i sa nezapamćenom najezdom insekta žitni bauljar koji jede koren pšenice, pa ima njiva gde je na određenoj površini pšenica potpuno unišena i narastao je smo korov, pa su i prinosi 1,5 tona po hektaru.

Podrži 021

021 je pokrenuo svoj gift shop - Shopins.rs, a kupovinom nekog od artikala direktno podržavate rad naše redakcije. Svaki vaš doprinos, ma kako bio velik ili mali, dragocen je. Jer pravo novinarstvo vredi.

  • Poljoprivrednik

    04.07.2022 18:55
    Напокон да прочитам један реалан и трезвен осврт на овогодишњу производњу пшенице у Србији. Али то је и било очекивано кад тренутни режим не жели да стимулише улагања у производњу хране него се наш новац расипа на ваучере којима се стимулише потрошња у туристичком смештају који, узгред речено, ретко који пољопривредник може себи да приушти

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija

Evro sutra 117,32 dinara

Zvanični srednji kurs će sutra biti 117,3235 dinara za jedan evro, objavila je Narodna banka Srbije.

NBS povećala kamatnu stopu na četiri odsto

Izvršni odbor Narodne banke Srbije (NBS) povećao je referentnu kamatnu stopu na četiri odsto, a povećana je i stopa na depozitne olakšice - na tri odsto, kao i stopa na kreditne olakšice na pet odsto.

OPEK smanjuje proizvodnju nafte

Grupa zemalja izvoznica nafte "OPEK plus", koja uključuje Rusiju, odlučila je da saseče proizvodnju nafte i time utiče na rast cena.

Inflacija u evrozoni rekordnih 10 odsto

Inflacija u evrozoni dostigla je u septembru nov rekord od 10 odsto međugodišnje sa nivoa od 9,1 odsto u avgustu, objavila je evropska služba za statistiku, Evrostat.