Kako (i da li) pokrenuti startap u Srbiji: Iskusni preduzetnici i inženjeri govore za 021.rs

Gorica Nikolin

gorica@021.rs

Info

09.10.2023.

15:11 > 16:40

Ne postanu sve uzbudljive, inovativne ideje i realnost - većina neće izrasti u profitabilnu firmu. To ne znači da od svoje ideje treba da odustanete jer možda je baš vaš projekat novi uspešan startap.

Dodaj 021.rs kao glavni izvor na Google-u

Iskustva drugih preduzetnika mogu da vam pomognu da bolje sagledate svoju situaciju. Zato na 021.rs u narednim sedmicama čitajte Biznis plan, mali vodič kroz razvoj različitih firmi na domaćem tržištu. U prvom izdanju Biznis plana sa iskusnim sagovornicima govorimo o startapima, inovativnim firmama koje imaju potencijal da za kratko vreme ostvare ogroman uspeh, odnosno veliku zaradu.

Startapi se neretko dovode u vezu sa rizičnim idejama i potezima. Rizičnost, odnosno neizvesnost i dinamičnost potpuno su normalne pojave kod startapa, kaže za 021.rs suosnivač i CEO novosadske kompanije Vega IT Saša Popović, koji je i predsednik Upravnog odbora Inicijative "Digitalna Srbija".

"Postoje, naravno, razni načini da se poveća šansa za uspehom i da cela priča, iako jeste dinamična, bude bolje uređena i da pomogne da stvorimo uspeh. Oni koji su optimisti kažu da će jedan od 10 startapa uspeti, a oni koji nisu toliko optimistični kažu da će tek jedan od 100 napraviti vrhunski uspeh. Na projektu 'Startap Genome' Digitalne Srbije došli smo do saznanja da Srbiji treba ekosistem od oko 1.000 startapa da bi počele da se dešavaju neke zanimljive stvari i da bismo mogli da očekujemo uspešnije priče, bolje rezultate. Dobra stvar je da se već bližimo tom broju od 1.000 startapa, osnivači su zreliji i sami startapi samim tim idu ka većim šansama za uspeh", smatra Popović.

Rizik i neuspeh često su nužni da bismo stigli do rezultata. Rukovodilac Centra za razvoj Naučno-tehnološkog parka Novi Sad Vladimir Todorović kaže za 021.rs da je svaki izlazak iz zone komfora rizik, a upravo nam rizik donosi mogućnost za velike uspehe. Tako u svetu nastaju "jednorozi" (unicorn), odnosno firme čija je vrednost premašila milijardu dolara.

"Kad gledamo modele uspešnih startapa u svetu koji su postali jednorozi i vrede više o milijardu dolara, oni su u principu ušli u nešto što niko nije radio u datom momentu, njihova inovativna ideja je uspela. Konkretno, startapi po prirodi moraju da budu dinamični i zato startapom smatramo tim obično sastavljen od malog broja ljudi, lako prilagodljiv promenama na tržištu, a ta dinamičnost i prilagodljivost ih stavlja u rang otpornih na rizike i izazove. I dalje imamo situaciju da veliki broj startapa neće uspeti u svojoj ideji, prebaciće se na nešto drugo, ali to su sasvim prirodne stvari kad su startapi u pitanju", otkriva Todorović.

On dodaje da je startap okruženje poslovno okruženje kao i svako drugo - ima tržište, ima igrače, samo što je tim igračima posao malo otežan jer su potpuno novi. Ali, treba imati na umu da u startape ne ulaze isključivo neiskusni, mladi ljudi.

"Sve je više situacija da ljudi napuštaju svoje poslove, izgrađene karijere u nekoj oblasti jer su shvatili da na tržištu nešto vrlo konkretno, opipljivo nedostaje. Da, vi imate mnoštvo sjajnih ideja u studentskim krugovima, ali u ljudskoj prirodi je da dovodi u pitanje taj mladi tim i njegove sposobnosti u poređenju sa, recimo, nekim igračima koji su već u sistemu i imaju ime i iskustvo. Zato je početnicima teže, ali nije nemoguće razviti tu ideju iz studentskog tima", kaže naš sagovornik iz Naučno-tehnološkog parka, koji služi upravo velikom broju mladih ljudi sa idejama.

U startapima svi imaju šansu - pitanje je ko će uspeti; Vladimir Todorović, NT Park Novi Sad

Istraživanja su, doduše, pokazala da mnogo veće šanse za uspehom imaju ljudi koji u biznis ulaze sa 30 ili čak 40 i više godina - to je bolja opcija, kaže Saša Popović. To objašnjava činjenicom da ljudi koji imaju više godina iza sebe možda imaju nekoliko preduzetničkih poduhvata na kojima su učili.

"Mladim preduzetnicima, naročito onima koji se boje da će propustiti svoju priliku, često otkrivam priču osnivača Mekdonaldsa, koja je ispričana u filmu The Founder. Čovek je osnovao Mekdonalds posle više neuspešnih poduhvata i posle svoje četrdesete godine svoju ideju učinio globalno uspešnom pričom", kaže za 021.rs suosnivač Vega IT.

Sa više godina imate više iskustva - i šansi za uspeh; Saša Popović, CEO Vega IT

Dodaje da i te kako može da se diskutuje da li je okruženje u Srbiji pogodno ili nije. Ima puno faktora koji utiču na situaciju u nekom startap ekosistemu.

"Recimo, pre 15 ili 20 godina je bilo puno teže započeti i uspeti nego sada, imali smo manje znanja, tehničkih i netehničkih veština, bilo je teže doći do finansija i investitora, do sopstvenih sredstava, ali situacija se menja i to nije slučajno. Veliki broj organizacija radi na tome da se u našem startap okruženju unapredi situacija", navodi Popović i dodaje da je istraživanje "Startap skener" Digitalne Srbije pokazalo da su osnivači startapa u Srbiji najčešće muškarci starosti između 30 i 39 godina, kao i da je tim koji stoji iza startapa značajno više heterogen.

To znači da je vrlo poželjno da u priču ne ulaze isključivo inženjeri i programeri, već ljudi iz različitih branši koji imaju različita iskustva i poglede na biznis i uspeh. "To im povećava šanse. Uključivanje više ljudi s različitim znanjima i iskustvima znači i da vi, recimo, na vreme otkrijete kako funkcionišu porezi u ovom poslu, da znate da je stopa poreza na dobit za startape koji generišu profit tri odsto - to mnogi ne znaju, to je na nivou nekih poreskih rajeva", smatra Popović i dodaje da, uzimajući u obzir takve podatke, treba da imate registrovan startap u Srbiji koji ovde plaća porez na dobit.

Startap u Srbiji je odličan potez i sa finansijskog aspekta; Foto: Pixabay

Odakle novac?

Verovatno najteže pitanje kod osnivanja startapa odnosi se na finansije. Odakle novac za razvoj nove ideje (naročito u tehnološkom svetu) i koliko je novca potrebno da se stane na noge? Vladimir Todorović iz Naučno-tehnološkog parka Novi Sad kaže za Biznis plan da postoje jasni izvori finansiranja startapa u Srbiji, ali da se kod nas ti izvori tek šire, a fondovi tek pojavljuju. Gradi se mreža takozvanih "poslovnih anđela" - kompanija željnih da, u zamenu za postotak profita ili vlasništvo u startapu, podrže vašu ideju.

"Zanimljivo je da je naša startap zajednica malo ispred svega što finansijsko tržište može da isprati, ali gledajući iskustva sa Zapada, pre svega iz SAD, ide se ka osnivanju različitih fondova koji će podržati dobre ideje. To je i dalje čist biznis jer niko ne ulazi u ovu priču iz altruističkih razloga, što ne znači da ne postoje fondovi za podršku korisnih ideja koje rešavaju mnoge društvene probleme. Kroz različite grantove, vi možete da dobijete podršku za sam početak svog startapa, ali neretko će se od vas tražiti da u tom procesu pohađate treninge i obuke kako biste novac koji vam se poverava iskoristili na najbolji način. Samo dobiti novac nije garant uspeha, pa tako na našem tržištu imate primere startapa koji su dobili ozbiljniji novac, a opet su doživeli neuspeh", otkriva Todorović.

Da li je brend bitan?

Brend i proizvod nisu sinonimi. Možete da imate izuzetan proizvod, ali ukoliko nemate dovoljno vidljiv, jasan i kreativan brend, može da se dogodi da vaš proizvod ciljna publika ne prepozna. Izvršni direktor kompanije Vega IT Saša Popović kaže da domaći startapi treba posebno da obrate pažnju na brend jer svoje proizvode prodaju na globalnom tržištu. Zato treba da izgledaju kao globalne kompanije sa odličnim vizuelnim identitetom u koji niko neće imati razlog da posumnja.

"Ulaganjima u brend možemo da učinimo da to što nudimo na tržištu bude prijemčivije, da se vidi svidi potencijalnim kupcima, da izgleda skuplje pa da zbog toga kupci budu spremni i da plate malo više. Brend ne bih stavio na prvo mesto važnosti kad je u pitanju razvoj startapa - postoji 'product market fee' koji određuje da li je proizvod koji stavljamo na tržište zanimljiv i da li je tržište spremno da plati taj proizvod. Brend je tu podjednako važan ili je na narednom mestu po pitanju prioriteta, a svakako možete da radite rebranding u bilo kom momentu. To su potpuno normalne pojave i dobro ih je primenjivati s vremena na vreme, posebno u kasnijim fazama razvoja, kad imamo više sredstava na raspolaganju i možemo sebi to da priuštimo", objašnjava naš sagovornik, CEO Vega IT iz Novog Sada.

Zablude o startapima

Vlada mnogo mitova koji su u vezi sa startapima, ali i jedna istina na koji pažnju sreće Vladimir Todorović iz Naučno-tehnološkog parka Novi Sad. Kaže da su iskustva sa domaćeg tržišta pokazala da je tri do pet godina period u kom se startap razvija, odnosno počinje da pokazuje rezultate ako ima zdravu priču, finansiranje i dobar tim. Najveći broj startapa prestaje sa radom posle tri godine.

Ali, to ne treba da vas obeshrabri, kao ni neke zaista zastupljene zablude o startapima. Na primer, da ćete brzo zaraditi veliki novac, da vam je dovoljna samo ideja, ali i da vam je potrebno puno novca na samom početku. Todorović kaže da to nije tačno i da ima mnogo primera startapa koji nisu imali pune kase kada su se pokretali.

"Stoga, nije istina da su startapi rezervisani samo za tehnološki sektor, iako često čujem tu priču. Na našem tržištu situacija jeste takva da su startapi vrlo vezani za tehnologiju, ali zbog toga se mnogi ljudi iz različitih oblasti ne usuđuju da pokrenu svoju ideju jer osećaju da nemaju tu tehnološku komponentu. To je velika greška - postoji veliki prostor za uspeh upravo kompanija koje nemaju dominantnu komponentu tehnologije. Mi živimo u tehnološkom svetu koji će očekivati da ponudite opcije koje tržište diktira, pa tako ne možete da budete organski proizvođač hrane, a da nemate svoj sajt i opciju poručivanja te hrane. Ali daleko od toga da ideja, da taj biznis, mora da bude strogo tehnološki, odnosno softverski", napominje naš sagovornik.

Saša Popović kaže da je dosta toga o biznisu naučio iz sopstvenih grešaka, što nije idealna opcija, ali jeste realnost koju mnogi u poslu proživljavaju. "Novajlijama" savetuje da na počecima ne stavljaju previše fokusa na razvoj proizvoda.

"Ono što se desilo u praksi - što se i meni desilo, je da se bavimo razvojem proizvoda pre nego da odemo na tržište i proverimo da li je tržištu potrebno to što smo mi krenuli da pravimo i što želimo da prodamo. Primećujem da se to poslednjih godina menja, da ima više osnivača koji nisu inženjeri, da sve više njih uzimaju u obzir potrebe klijenata, ali da ne zanemaruju kvalitet svog proizvoda. Ako ranije izađete na tržište, ranije ćete dobiti traženi fidbek i moći ćete da razvijate i popravljate taj proizvod", zaključuje Popović.

Korisne informacije o pokretanju startapa

Konkretne informacije o pokretanju startapa možete da dobijete u detaljnom Startap vodiču koji je besplatno dostupan OVDE. Mnoštvo novih i korisnih informacija saznaćete na predstojećoj Splet Tech konferenciji o inovacijama i inovativnom preduzetništvu, koja se u utorak, 10. oktobra održava u Beogradu i za koju su registracije u toku.

Novi Sad je u centru razvoja IT sektora u Srbiji, te ne čudi da značajnu podršku razvoju biznisa možete da dobijete i u Naučno-tehnološkom parku Novi Sad. Kroz bogat program edukacija i projekata, možete direktno od iskusnih predavača da se informišete o startap okruženju - a na jednom mestu se nalazi kalendar svih dešavanja koja su vam na raspolaganju.

U nastavku poslušajte razgovor sa našim sagovornicima u serijalu Biznis plan. Ostanite uz 021.rs i Radio 021 i u narednim nedeljama, kad Biznis plan donosi nove teme.

Radijske emisije slušajte premijerno nedeljom u 9h na radio021.rs ili na 92,2 MHz, a članke čitajte ponedeljkom na našem portalu.

OGLASI RADNO MESTO!

Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.

Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.

Dodaj 021.rs kao glavni izvor na Google-u

Teme

Komentari 10

Hronološki Najpopularniji

Milenko

10.10.2023 • 17:39

Koliko samo ima uslova za pokretanje i održavanje startapa pa nije ni čudno što samo stoti kao nešto uspe.

1 0 +1
Realista

10.10.2023 • 07:27

spin doktori

99% startapova je ekonomski inženjering i konstrukt bez temelja u realnosti, prodaješ ideju i konstrukciju realizacije - tu se najbolje snalaze spin doktori. Probaj da napraviš startup program u teškoj industriji sa tri laptopa, mašnom i satom od 2000 eura?

5 2 +3
Daki

10.10.2023 • 06:14

Autonomno vozilo nivoa 3

Prvo ce da im daju povoljne kredite a onda ce da im podigmu kamatu i da ih tapsu po ramenu bice bolje... Tako su prosli ovi u americi.
Ajmo sad svi AV AV AV AV AV

12 17 -5

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.