Monetarna iluzija novca: Šta je za prosečnu platu moglo da se kupi 2020, a šta 2023. godine?
Od 1. januara povećane su plate u javnom sektoru i penzije, kao i minimalac koji iznosi 47.000 dinara.
Foto: Pixabay
Ministar finansija Siniša Mali najavio je da bi ove godine moglo da dođe do još jednog povećanja zarada. Ipak statistika pokazuje da je, uprkos povećanju plata i penzija, kupovna moć opala, piše Euronews Srbija.
Poređenje cena u 2023. sa cenama u 2020. pokazuje šta je moglo da se kupi za prosečnu platu pre tri godine, a šta prošle godine.
Prema podacima Ministarstva za spoljnu i unutrašnju trgovinu, 2023. moglo je da se kupi oko 40 litara više ulja nego 2020. godine, šećera skoro 100 kilograma manje, a svinjskog mesa oko 20 kilograma manje.
Najveća razlika je u vrednosti krompira, tako da je 2020. moglo da se kupi 1.138 kilograma krompira, a skoro 400 kilograma manje za prosečnu platu u 2023.
Kada je reč o gorivu, 2020. moglo je da se kupi 447 litara bezolovnog benzina, što je 50 litara manje nego u prošloj godini, dok je razlika nešto manja u odnosu na dizel - 428 litara 2020. naspram 444 litara u 2023.
Kada resorno ministarstvo upoređuje kupovnu moć stanovništva posmatra koliko prosečnih plata je potrebno za kupovinu određenog proizvoda i navodi pet primera za kupovinu frižidera, šporeta, mašine za pranje veša, LCD televizora i automobila marke škoda fabia.
Tako je za kupovinu jednog frižidera 2020. i 2023 moralo da se izdvoji 0,4 prosečne plate, za kupovinu šporeta 2020. godine 0,4, a 2023. 0,3 prosečne plate, za mašinu za pranje veša 2020. godine trebalo je izdvojiti 0,5, a 2023. 0,4 prosečne plate, za LCD televizor i 2020. i 2023. 0,3 prosečne plate.
Najveća razlika je za kupovinu automobila škoda fabia - u 2020. je za to vozilo trebalo 24,9 prosečnih plata, a u 2023. godini 25,6 prosečnih plata.
Jedino što je u četiri godine bilo nepromenjivo bio je kurs evra prema dinaru tako da je srednji kurs 2020. bio isti kao i sada i iznosi 117 dinara.
"Monetarna iluzija novca"
Inflacija je 2020. iznosila 1,3 odsto, prosečna plata je bila 60.000, a medijalna 46.000 dinara, što znači da je 50 odsto zaposlenih ostvarilo zaradu do tog iznosa.
Prošla godina je završena sa inflacijom od oko 8 odsto, prosečnom zaradom od skoro 87.000, a medijalnom od 67.000 dinara.
Prosečna potrošačka korpa 2020. iznosila je 73.000 dinara a 2023. nešto više od 100.000 dinara.
Postavlja se pitanje da li rast plata i penzija znači i povećanje kupovne moći građana. Ekonomista Mihailo Gajić iz Libeka kaže za Euronews Srbija da to ne mora da znači.
"Kada pričamo o nominalnim iznosima, to je koliko zapravo cifara ima na nekoj novčanici i koliko cifara leže na račun u banci, ali šta može da se kupi tim novcem je nešto sasvim drugo. Kada imamo visoku stopu inflacije, onda i visoka zarada mora da bude prilično značajna da bi zapravo mogla da anulira taj opšti porast cena", objašnjava Gajić.
On kaže i da različita domaćinstva imaju različite potrebe jer nije isto kada mladi bračni par bez dece koji ima svoju imovinu, odnosno nekretninu u kojoj živi i koju je nasledio od roditelja, ili kada bračni par sa dvoje dece žive kao podstanari.
"Zapravo ta opšta stopa inflacije različite slojeve stanovništva pogađa potpuno drugačije", dodaje on.
Prosečna plata je pre 10 godina bila 43.500 dinara, sada je dvostruko veća, ali to ne znači da oni sa prosečnom platom danas mogu da kupe dva puta više namirnica nego pre deset godina.
"To je ta monetarna iluzija novca. Plate jesu u nominalnim iznosima rasle, ali istovremeno su rasle i cene", naveo je Gajić.
On kaže da bi taj period od deset godina podelio na dva dela, od kojih je prvi period do 2015. i 2016. kada su plate stagnirale u svojoj kupovnoj moći, da bi onda počele da rastu sa ubrzanjem privrednih aktivnosti i povećanjem zaposlenosti.
"Drugi period je kada smo imali visoku inflaciju. U prvom periodu su plate rasle ne samo nominalno nego i u realnim iznosima, više smo mogli da kupimo za njih, zato što su cene bile relativno stabilne, dok smo nakon korone 2021. godine imali mnogo brže ubrzanje inflacije nego što je to bio rast zarada, tako da veliki broj zarada je zapravo počeo da gubi kupovnu moć u odnosu na rast cena", objašnjava Gajić.
Da li prosečna plata može da dostigne potrošačku korpu?
Teoretski, smatra Gajić, prosečna plata nikako ne može da dostigne prosečnu potrošačku korpu, niti može minimalna zarada da dostigne minimalnu potrošačku korpu.
"Kako poraste zarada, tako će porasti potrošačka korpa. To je kao da pokušavate da dostignete nekoga u trci koju je počeo da trči par sekundi pre vas. Dakle, možete da mu se nekako malo približite, ali nikako nećete moći da ga dostignete", rekao je Gajić.
Pročitaj još
Na pitanje da li može da se očekuje i povećanje kupovne moći građana ako se ostvare najave ministra finansija da će u naredne tri godine prosečna plata biti oko 1.400 evra, a prosečna penzija 650 evra, Gajić navodi da postoje dva načina za porast plata.
Prvi je, kaže, kada se novcem iz budžeta finansira rast plata što, dodaje on, nije održivo na dugi rok ako nema dovoljno novca u budžetu i ako za to treba da se zaduži, a drugi način je prirodan, organski kada raste produktivnost.
"Kada raste produktivnost, onda će da se povećava obim poslovanja, proizvodnja, tražiće se da privreda zaposli nove radnike i onda će morati da im ponudi i bolje uslove rada, uključujući i veće plate, koje će moći da isplate. To je prirodan način kako zapravo rastu plate u nekoj privredi. Trebalo bi više da razmišljamo o tom drugom načinu povećanja zarada nego o ovom prvom", rekao je Gajić.
On kaže da u periodu od tri godine može da se desi dosta nepredviđenih okolnosti, navodeći da niko nije mogao 2019. godine da predvidi pandemiju 2020. godine, kao što nije mogla 2008. godine da se predvidi recesija koja se desila upravo te godine.
"Sa privrednim rastom od oko 2,5 odsto, koliko je ostvareno u prethodnoj godini, mi ne možemo da se nadamo većem životnom standardu. Od 2017. pa nadalje privreda je imala visoke stope rasta od oko 4 ili 4,5 odsto godišnje, imali smo stabilan rast zarada i povećanje zaposlenosti. Kada imamo privredu koja već drugu godinu zaredom ima niske stope rasta od 2 do 2,5 odsto, novog velikog povećanja zaposlenosti nema, plate više ne prate rast cena, tako da polako deo njih gubi na kupovnoj moći. Dakle, mi treba da napravimo takav ambijent u kome će privreda moći da raste i da se razvija, što će onda prirodno dovesti do povećanja zaposlenosti i rasta zarada", naveo je Gajić.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
OFAC produžio rok MOL-u za kupovinu većinskog udela u NIS-u do maja 2026.
24.03.2026.•
3
Mađarski MOL saopštio je da je Kancelarija za kontrolu stranih sredstava (OFAC) Ministarstva finansija SAD prihvatila njihovu prijavu i produžila rok za pregovore o kupovini većinskog udela u NIS-u do 22. maja 2026.
Evropska komisija: Odluka Slovačke o dizelu protivna zakonima EU
24.03.2026.•
4
Odluka vlade Slovačke da dopusti benzinskim pumpama da ograniče prodaju dizela, kao i da ga skuplje naplaćuju vozačima sa stranim registarskim tablicama, protiv je zakona EU.
"Energetska kriza utiče na inflaciju preko tri kanala": Građani pred novim poskupljenjima?
24.03.2026.•
1
Energetska kriza će sasvim sigurno imati određeni uticaj na nivo inflacije u Srbiji, rekao je za Insajder profesor Ekonomskog fakulteta Nikola Fabris.
Đedović Handanović u obilasku pumpi: Dizel bi prema tržišnim uslovima bio 270, a građani ga plaćaju 212 dinara
24.03.2026.•
13
Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović rekla je danas, prilikom obilaska više pumpi između Beograda i Smederevske Palanke, da je snabdevenost na malim i velikim pumpama redovna.
Danas ističe rok za prodaju ruskog udela u NIS-u: Šta podrazumeva transakcija i gde bi legle pare?
24.03.2026.•
3
Kancelarija za kontrolu stranih sredstava (OFAC) Ministarstva finansija SAD izdala je novu operativnu licencu NIS do 17. aprila, a danas, 24. marta ističe rok za podaju ruskog udela u toj kompaniji.
APR uveo virtuelnog agenta za brže rešavanje tehničkih pitanja
24.03.2026.•
1
Agencija za privredne registre (APR) uvela je novi kanal komunikacije - interaktivnog virtuelnog APR agenta za brže rešavanje tehničkih pitanja pri korišćenju eUsluga.
Propadaju transportna preduzeća u Srbiji: Samo od početka godine zatvoreno 258 firmi
24.03.2026.•
16
Od početka godine u Srbiji je zatvoreno ukupno 258 transportnih firmi.
Zašto je egipatska brza pruga upola jeftinija od srpske?
23.03.2026.•
29
"Poređenje sa drugima otkriva sistem u kom je novac važniji od života i koliko je strašna cena korupcije, neodgovornosti i improvizacije u upravljanju velikim infrastrukturnim projektima".
Kvartalni monitor: Rat na Bliskom Istoku usporiće privredni rast Srbije
23.03.2026.•
3
Produženje rata na Bliskom istoku i razaranje energetske infrastrukture uticaće na usporavanje rasta privrede Srbije u odnosu na planiranih tri odsto, navodi se u danas objavljenoj analizi izdanja Kvartalni monitor.
Fudbalskom i košarkaškom savezu ponovo novac iz budžetske rezerve: Ovaj put 529 miliona dinara
23.03.2026.•
3
Vlada Srbije izdvojila je 528.750.000 dinara (oko 4,5 miliona evra) iz budžetske rezerve za redovan rad Fudbalskog saveza Srbije i Košarkaškog saveza Srbije, objavljeno je u Službenom glasniku.
Polako ističe rok za prodaju ruskog udela u NIS-u: "Pojavio se novi scenario"
23.03.2026.•
10
Pojedini krugovi u američkom Ministarstvu finansija raspitivali su se kod pojedinih srpskih biznismena o tome da li bi neko od njih mogao da se uključi u takmičenje za kupovinu ruskog dela Naftne industrije Srbije (NIS).
Zašto je danas izrada sajta toliko "skupa"?
23.03.2026.•
0
Pre samo nekoliko godina je izrada sajtova bila nešto što se radi usput, a poslovanje preko Instagrama "must-have" koji je korektno radio posao.
Vrednost najvećih avio-kompanija zbog rata pala za 53 milijarde dolara
22.03.2026.•
0
Vrednost 20 najvećih avio-kompanija na svetu pala je ukupno za oko 53 milijarde dolara od početka američko-izraelskog rata sa Iranom krajem februara, navodi Fajnenšel tajms.
Rast cena voća u 2025: Jabuke poskupele za 37, trešnje za 116 odsto
22.03.2026.•
1
Rast cene voća u 2025. godini od 18,7 odsto bio je glavni činilac rasta potrošačkih cena, objavio je Republički zavod za statistiku (RZS).
Grinpis optužio naftne koncerne da profitiraju pod izgovorom krize
22.03.2026.•
3
Koncerni koji proizvode naftne derivate u Nemačkoj su od početka rata u Iranu dnevno ostvarivali dodatni profit od 21 milion evra, pokazalo je istraživanje nemačkog ogranka ekološke organizacije Grinpis.
Ministar upozorio na ilegalni uvoz sira: Ostaje otvoreno pitanje odgovornosti
22.03.2026.•
21
Ilegalni uvoz sireva, o kojem je nedavno govorio ministar poljoprivrede Dragan Glamočić, ponovo je otvorio pitanje kontrole tržišta mlečnih proizvoda u Srbiji i položaja domaćih proizvođača.
Poljoprivrednici neće morati da pravdaju podsticaje za detelinu i lucerku
22.03.2026.•
0
Ministarstvo poljoprivrede saopštilo je da poljoprivrednici ubuduće neće morati da pravdaju računima podsticaje za lucerku, detelinu i još neke kulture.
Brisel pozvao članice EU da smanje zalihe gasa za sledeću zimu
22.03.2026.•
1
Evropska komisija zatražila je od evropskih država da smanje svoje predviđene zaliha gasa za sledeću zimu kako bi ublažile pritisak na cene koje rastu zbog rata na Bliskom istoku, preneo je Mond.
MMF: Rat u Iranu može da pokrene inflaciju i uspori rast
22.03.2026.•
0
Međunarodni monetarni fond (MMF) je saopštio da pažljivo prati razvoj događaja u ratu u Iranu i poremećaje u proizvodnji energije.
Gubitak NIS-a prošle godine bio 100 miliona evra
22.03.2026.•
14
Naftna industrija Srbije završila je 2025. godinu sa neto gubitkom od 12,2 milijarde dinara, vidi se iz poslednjeg finansijskog izveštaja te firme.
Komentari 9
Pićuka
Dr mr
Silver
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar