Javne investicije nekada uticale na ekonomiju, sada sve manje: Kako je došlo do suprotnog efekta?
Novi državni projekti polako postaju sve manje isplativi, odnosno slabi njihov uticaj na ukupnu ekonomiju, a stručnjaci kažu da ulaganja u obrazovanje, zaštita životne sredine mogu biti produktivnija.
Pre desetak dana država je izdvojila 3,5 miliona evra kako bi od vlasnika, mediji pišu da je reč o firmi Slobodana Petrovića, nekadašnjeg direktora Imleka, otkupila zemljište na kojem se nalazi kovid bolnica u Batajnici.
Bolnica građena tokom kovid krize, za hospitalizaciju obolelih i dalje je prazna, a nadležni tvrde da će joj se namena promeniti kada država stekne vlasništvo nad zemljištem na kom je nikla, piše Forbes Srbija.
I dok za izgradnju ovog objekta, pa i onog u kojem je trebalo da nastane fabrika vakcina, možda i postoji neko razložno opravdanje, za čitav niz infrastrukturnih projekata koje država, bez ikakvog plana, gradi poslednjih godina novcem poreskih obveznika, opravdanje je gotovo nemoguće naći.
Ilustrativan primer su stadioni u nekoliko gradova Srbije (Leskovac, Loznica, Zaječar), pa i onaj Nacionalni koji se gradi u Surčinu, uz objekte namenjene izložbi EXPO 2027.
Umesto da u vremenima pogoršanih uslova zaduživanja, jer se svi ovi projekti finansiraju iz kredita ili emitovanjem obveznica, država još opreznije bira prioritete prilikom izgradnje infrastrukturnih i kapitalnih objekata, ona se ponaša potpuno suprotno.
Sagrađeni stadioni, fabrika vakcina, pa i kovid bolnice, projekti u koje je uloženo više stotina miliona evra, i dalje nemaju svoju punu namenu i praktično su nefunkcionalni.
Tri faze zaduživanja
"Pogoršanje uslova zaduživanja za nove investicione projekte imaće ozbiljne budžetske implikacije. Generalno gledano, Srbija je prošla kroz tri faze uzimanja kredita za finansiranje velikih infrastrukturnih projekata. Prva se oslanjala na institucionalne kreditore, poput EIB-a, EBRD-a ili IBRD-a i to je podrazumevalo striktno poštovanje regulative, odnosno rigoroznih procedura i nadzor po standardima ovih institucija", navodi u svojoj analizi Fiskalni savet dodajući da su kamatne stope za nove kredite bile povoljne.
Druga faza je bila sklapanje aranžmana sa bilateralnim kreditorima, što je podrazumevalo nešto brže procedure, ali i malo veće kamate.
"Do treće faze dolazi sada kada investicioni zamah države više ne mogu da isprate ni ti bilateralni aranžmani. Krediti za najnovije projekte sve više se uzimaju na otvorenom tržištu i oni su ubedljivo najskuplji", kaže Fiskalni savet a kao primer nudi finansiranje prvog dela projekta EKSPO 2027 sa Nacionalnim stadionom.
Država je za to izdala osmogodišnje obveznice u vrednosti od 150 milijardi dinara, odnosno 1,3 milijarde evra, sa kamatnom stopom od sedam odsto. To znači da će se samo na kamate dati oko 700 miliona evra, a pošto je ovo samo prva faza projekta očekuju se u iste svrhe i dodatna zaduživanja.
Osim toga što će imati ozbiljne posledice po budžet, odnosno količinu novca koja se mora izdvajati za servisiranje dugova države, novi državni projekti lagano postaju sve manje isplativi, odnosno slabi njihov uticaj na ukupnu ekonomiju.
Drugim rečima, javna ulaganja koja se smatraju najkvalitenijim i najproduktivnijim načinom trošenja budžetskog novca, pošto imaju pozitivne efekte na celokupnu ekonomiju, na rast i zaposlenost, pretvaraju se u poslednje vreme u svoju suprotnost.
Uostalom, i novi predsednik Fiskalnog saveta Blagoje Paunović, nedavno je u intervjuu za Forbes Srbija rekao da to vidi kao najosetljiviji deo javnih finansija trenutno, odnosno da je u tom delu potreban poseban oprez.
Pozitivni i mogući negativni uticaju javnih ulaganja na ekonomiju
"Pored direktnog uticaja na poboljšanje dostupnosti i kvaliteta infrastrukture, pozitivan uticaj javnih investicija na ekonomski razvoj zemlje znatno je veći u odnosu na druge vidove budžetske potrošnje (plate u javnom sektoru, penzije, subvencije), ali i u odnosu na smanjenje poreza", stoji u analizi Fiskalnog saveta.
Oni, međutim, upozoravaju da taj uticaj slabi ukoliko se tim investicijama loše upravlja. Pojašnjenja radi, ukoliko se ne ulaže u produktivne sektore koji kojih se ostvaruje najveći multiplikativni efekat, ukoliko se ne ulaže u sektore gde je stanje infrastrukture zapušteno, ukoliko se ulaže u objekte upitne opravdanosti i isplativosti, poput stadiona, probijaju se rokovi za završetak ili se preterano angažuje inostrana radna snaga, njihove firme ili repromaterijal, efekti su mršavi.
"Preterano oslanjanje na strane izvođače smanjuje pozitivne efekte javnih ulaganja. Ukoliko, pritom, javne investicije sprovode strani izvođači, uz angažovanje svoje radne snage, opreme i dela materijala, efekti na privredu su osetno niži u poređenju sa situacijom kada se angažuje domaća privreda i radna snaga. Osim ovih kratkoročnih i neposrednih postoje i dugoročne negativne posledice preteranog oslanjanja na strane izvođače", navodi se u analizi.
Primera radi, kada je Srbija ili bivša SFRJ u ranijim periodima sprovodila investicione cikluse to je strateški korišćeno da se razvijaju domaći građevinski giganti. Oni su posle mogli da svoje usluge nude širom sveta donoseći profit u matičnu zemlju. To se sada ne dešava.
Povećanje javnih investicija od 2018. godine uticalo je na stopu privrednog rasta u Srbiji za oko 0,5 procentnih poena godišnje i bilo je glavni faktor za porast učešća ukupnih investicija u BDP-u sa 17,7 odsto iz 2017. na 24,2 odsto u 2022, a pozitivni efekti videli su se i kada je reč o zaposlenosti.
S druge strane, investicioni zamah iz 2018. godine nije negativno uticao na povećanje deficita i javnog duga.
"Produktivnost javnih investicija, međutim, sve više se umanjuje njihovom lošom sektorskom alokacijom. Pozitivni ekonomski efekti javnih investicija uveliko zavise od selekcije projekata. Međunarodna istraživanja pokazuju da su ulaganja u pojedine sektore koji su u Srbiji trenutno zapostavljeni (obrazovanje, zaštita životne sredine) izrazito produktivna. Stoga bi, posmatrano iz ekonomskog ugla, takvim sektorima svakako trebalo dati primat u odnosu na manje produktivna ulaganja u npr. fudbalske stadione ili nabavku naoružanja i opreme uvoznog porekla", pokazuje analiza FS.
Pročitaj još
U svom zaključku, Fiskalni savet kaže da je sadašnji model nestandardnog vođenja investicione politike države iscrpeo pozitivne efekte i trebalo bi kontrolisano i postepeno vratiti uređen sistem.
U suprotnom, ovaj model počeće da nanosi preteranu štetu državi.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Šef mađarske diplomatije sutra u Beogradu: Razgovaraće i o kupovini ruskog udela u NIS-u
14.01.2026.•
5
Šef mađarske diplomatije Peter Sijarto dolazi u četvrtak, 15. januara, u Beograd, najavilo je Ministarstvo rudarstva i energetike Srbije.
Robne kuće Saks Global proglasile bankrot
14.01.2026.•
0
Kompanija robnih kuća Saks Global podnela je zahtev za bankrot nakon dobijanja oko 1,75 milijardi dolara finansijskih obaveza.
Košarkaški savez Srbije ponovo dobio novac iz budžetske rezerve: Ovaj put 177 miliona dinara
14.01.2026.•
2
Košarkaški savez Srbije ponovo je iz budžetske rezerve dobio novac, ovaj put 177 miliona dinara.
Šta sa penzijama?
13.01.2026.•
23
Visina penzija sve teže pokriva potrebe korisnika. Istovremeno, njihova isplata u sve većoj meri pritiska državne budžete.
NBS: U Srbiji tokom 2025. otkriveno više od 4.500 falsifikovanih novčanica
13.01.2026.•
0
U Srbiji je 2025. godine otkriveno 1.832 falsifikovane novčanice u domaćoj valuti i 2.681 falsifikat efektivnog stranog novca, objavila je danas Narodna banka Srbije (NBS).
Elektrodistribucija ponovo donela odluku o očitavanju brojila: Istim firmama 2,8 milijardi
13.01.2026.•
29
Elektrodistribucija Srbije, posle više od godinu dana, pokušava još jednom da privede kraju dodeljivanje posla za očitavanje brojila.
Vučić: Očekujem da će se za dva, tri dana znati ko je kupac NIS-a
13.01.2026.•
9
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da veruje da će se za dva, tri dana definitivno znati ko će biti kupac ruskog udela u Naftnoj industriji Srbije.
Posle skoro 100 dana: Prva nafta stiže do Rafinerije u Pančevu
13.01.2026.•
1
Počeo je transport sirove nafte za Rafineriju nafte u Pančevu preko Jadranskog naftovoda (JANAF).
Ćulibrk: Moguće da je MOL od Vučića tražio da za njih važi povlastica kao i za Ruse
13.01.2026.•
7
Predsednik Srbije je razgovarao sa rukovodstvom mađarskog MOL-a o mogućnosti kupovine NIS-a. Detalji ovog sastanka nisu poznati, ali ono što jeste je namera predsednika da uveća procenat vlasništva nad akcijama.
Paramaunt osporava dogovor Vorner Brosa i Netfliksa
13.01.2026.•
0
Kompanija Paramaunt skajdens podnela je tužbu protiv uprave firme Vorner bros diskaveri (WBD) pred sudom u Delaveru kako bi sprečio planirano spajanje sa Netfliksom.
Kina i EU postigle dogovor za rešavanje spora oko uvoza električnih vozila
12.01.2026.•
2
Kina je danas saopštila da je postigla sporazum sa Evropskom unijom o izvozu električnih vozila proizvedenih u Kini na tržište EU.
Devizne rezerve u decembru bile oko 29 milijardi evra
12.01.2026.•
1
Bruto devizne rezerve Narodne banke Srbije (NBS) su na kraju 2025. godine iznosile oko 29 milijardi evra, saopšteno je danas.
MAT: NIS potkopava rezultate celokupnog prerađivačkog sektora i šire industrije
12.01.2026.•
0
Situacija oko Naftne industrije Srbije predstavlja najveći kratkoročni rizik za domaću industriju zbog njene sistemske važnosti, a da bi se proizvodnja potpuno stabilizovala bilo bi dobro što pre doći do trajnog rešenja.
Međugodišnja inflacija u decembru bila 2,7 odsto
12.01.2026.•
3
Mesečna inflacija u Srbiji u decembru prošle godine bila je 0,1 odsto, a međugodišnja 2,7 odsto, objavio je danas Republički zavod za statistiku.
Od ponoći JANAF počinje isporuku nafte Rafineriji u Pančevu
12.01.2026.•
1
Ministarka energetike Dubravka Đedović Handanović rekla je da od ponoći JANAF ponovo pušta dotok sirove nafte do rafinerije u Pančevu.
NBS zadržala referentnu kamatnu stopu na istom nivou
12.01.2026.•
0
Izvršni odbor NBS odlučio je da referentnu kamatnu stopu zadrži na nivou od 5,75 odsto, kao i da na nepromenjenim nivoima zadrži kamatne stope na depozitne od 4,5 odsto i kreditne olakšice od sedam odsto.
Vučić razgovarao sa rukovodstvom MOL-a o kupovini NIS-a
12.01.2026.•
8
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić razgovarao je sa rukovodstvom mađarskog MOL-a o mogućnosti kupovine NIS-a.
Ponestaje gasa u evropskim skladištima, popunjenost ispod 50 odsto
12.01.2026.•
4
Nivo popunjenosti podzemnih skladišta gasa (PSG) u Nemačkoj i Francuskoj pao je ispod 50 odsto, saopštila je ruska naftna kompanija Gasprom.
Šta bi Srbija dobila kupovinom još pet odsto akcija NIS-a: Dodatna garancija za SAD?
11.01.2026.•
2
Profesor Mašinskog fakulteta Miloš Banjac izjavio je da smatra da su se MOL koji je potencijalni kupac ruskog udela u NIS-u i ruska strana gotovo već dogovorili oko prodaje i da je ostalo da se završe pregovori oko cene.
Ekonomista: Treba da uhvatimo voz u kom su Bugarska ili Hrvatska - nekada nama slične, sada znatno razvijenije
11.01.2026.•
14
Lošiji privredni rezultati Srbije u 2025. u odnosu na očekivane posledice je više uzroka, rekao je glavni ekonomista Fiskalnog saveta Danko Brčerević.
Srpsko zlato u fokusu spajanja kompanija Majnreks i Elektrum vrednog 18,7 miliona dolara
11.01.2026.•
1
Australijska kompanija Majnreks saopštila je da je postigla konačan sporazum o preuzimanju kanadske firme Elektrum za 18,7 miliona dolara, pri čemu je ključni adut dogovora projekat za zlato i bakar Tlamino u Srbiji.
Komentari 17
Koja
Г
/
i na ilustraciji je zelena fasada.
pa ovi su bolesni.
eno na radnickom se nesto nisu primile one saksije
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar