Javne investicije nekada uticale na ekonomiju, sada sve manje: Kako je došlo do suprotnog efekta?
Novi državni projekti polako postaju sve manje isplativi, odnosno slabi njihov uticaj na ukupnu ekonomiju, a stručnjaci kažu da ulaganja u obrazovanje, zaštita životne sredine mogu biti produktivnija.
Pre desetak dana država je izdvojila 3,5 miliona evra kako bi od vlasnika, mediji pišu da je reč o firmi Slobodana Petrovića, nekadašnjeg direktora Imleka, otkupila zemljište na kojem se nalazi kovid bolnica u Batajnici.
Bolnica građena tokom kovid krize, za hospitalizaciju obolelih i dalje je prazna, a nadležni tvrde da će joj se namena promeniti kada država stekne vlasništvo nad zemljištem na kom je nikla, piše Forbes Srbija.
I dok za izgradnju ovog objekta, pa i onog u kojem je trebalo da nastane fabrika vakcina, možda i postoji neko razložno opravdanje, za čitav niz infrastrukturnih projekata koje država, bez ikakvog plana, gradi poslednjih godina novcem poreskih obveznika, opravdanje je gotovo nemoguće naći.
Ilustrativan primer su stadioni u nekoliko gradova Srbije (Leskovac, Loznica, Zaječar), pa i onaj Nacionalni koji se gradi u Surčinu, uz objekte namenjene izložbi EXPO 2027.
Umesto da u vremenima pogoršanih uslova zaduživanja, jer se svi ovi projekti finansiraju iz kredita ili emitovanjem obveznica, država još opreznije bira prioritete prilikom izgradnje infrastrukturnih i kapitalnih objekata, ona se ponaša potpuno suprotno.
Sagrađeni stadioni, fabrika vakcina, pa i kovid bolnice, projekti u koje je uloženo više stotina miliona evra, i dalje nemaju svoju punu namenu i praktično su nefunkcionalni.
Tri faze zaduživanja
"Pogoršanje uslova zaduživanja za nove investicione projekte imaće ozbiljne budžetske implikacije. Generalno gledano, Srbija je prošla kroz tri faze uzimanja kredita za finansiranje velikih infrastrukturnih projekata. Prva se oslanjala na institucionalne kreditore, poput EIB-a, EBRD-a ili IBRD-a i to je podrazumevalo striktno poštovanje regulative, odnosno rigoroznih procedura i nadzor po standardima ovih institucija", navodi u svojoj analizi Fiskalni savet dodajući da su kamatne stope za nove kredite bile povoljne.
Druga faza je bila sklapanje aranžmana sa bilateralnim kreditorima, što je podrazumevalo nešto brže procedure, ali i malo veće kamate.
"Do treće faze dolazi sada kada investicioni zamah države više ne mogu da isprate ni ti bilateralni aranžmani. Krediti za najnovije projekte sve više se uzimaju na otvorenom tržištu i oni su ubedljivo najskuplji", kaže Fiskalni savet a kao primer nudi finansiranje prvog dela projekta EKSPO 2027 sa Nacionalnim stadionom.
Država je za to izdala osmogodišnje obveznice u vrednosti od 150 milijardi dinara, odnosno 1,3 milijarde evra, sa kamatnom stopom od sedam odsto. To znači da će se samo na kamate dati oko 700 miliona evra, a pošto je ovo samo prva faza projekta očekuju se u iste svrhe i dodatna zaduživanja.
Osim toga što će imati ozbiljne posledice po budžet, odnosno količinu novca koja se mora izdvajati za servisiranje dugova države, novi državni projekti lagano postaju sve manje isplativi, odnosno slabi njihov uticaj na ukupnu ekonomiju.
Drugim rečima, javna ulaganja koja se smatraju najkvalitenijim i najproduktivnijim načinom trošenja budžetskog novca, pošto imaju pozitivne efekte na celokupnu ekonomiju, na rast i zaposlenost, pretvaraju se u poslednje vreme u svoju suprotnost.
Uostalom, i novi predsednik Fiskalnog saveta Blagoje Paunović, nedavno je u intervjuu za Forbes Srbija rekao da to vidi kao najosetljiviji deo javnih finansija trenutno, odnosno da je u tom delu potreban poseban oprez.
Pozitivni i mogući negativni uticaju javnih ulaganja na ekonomiju
"Pored direktnog uticaja na poboljšanje dostupnosti i kvaliteta infrastrukture, pozitivan uticaj javnih investicija na ekonomski razvoj zemlje znatno je veći u odnosu na druge vidove budžetske potrošnje (plate u javnom sektoru, penzije, subvencije), ali i u odnosu na smanjenje poreza", stoji u analizi Fiskalnog saveta.
Oni, međutim, upozoravaju da taj uticaj slabi ukoliko se tim investicijama loše upravlja. Pojašnjenja radi, ukoliko se ne ulaže u produktivne sektore koji kojih se ostvaruje najveći multiplikativni efekat, ukoliko se ne ulaže u sektore gde je stanje infrastrukture zapušteno, ukoliko se ulaže u objekte upitne opravdanosti i isplativosti, poput stadiona, probijaju se rokovi za završetak ili se preterano angažuje inostrana radna snaga, njihove firme ili repromaterijal, efekti su mršavi.
"Preterano oslanjanje na strane izvođače smanjuje pozitivne efekte javnih ulaganja. Ukoliko, pritom, javne investicije sprovode strani izvođači, uz angažovanje svoje radne snage, opreme i dela materijala, efekti na privredu su osetno niži u poređenju sa situacijom kada se angažuje domaća privreda i radna snaga. Osim ovih kratkoročnih i neposrednih postoje i dugoročne negativne posledice preteranog oslanjanja na strane izvođače", navodi se u analizi.
Primera radi, kada je Srbija ili bivša SFRJ u ranijim periodima sprovodila investicione cikluse to je strateški korišćeno da se razvijaju domaći građevinski giganti. Oni su posle mogli da svoje usluge nude širom sveta donoseći profit u matičnu zemlju. To se sada ne dešava.
Povećanje javnih investicija od 2018. godine uticalo je na stopu privrednog rasta u Srbiji za oko 0,5 procentnih poena godišnje i bilo je glavni faktor za porast učešća ukupnih investicija u BDP-u sa 17,7 odsto iz 2017. na 24,2 odsto u 2022, a pozitivni efekti videli su se i kada je reč o zaposlenosti.
S druge strane, investicioni zamah iz 2018. godine nije negativno uticao na povećanje deficita i javnog duga.
"Produktivnost javnih investicija, međutim, sve više se umanjuje njihovom lošom sektorskom alokacijom. Pozitivni ekonomski efekti javnih investicija uveliko zavise od selekcije projekata. Međunarodna istraživanja pokazuju da su ulaganja u pojedine sektore koji su u Srbiji trenutno zapostavljeni (obrazovanje, zaštita životne sredine) izrazito produktivna. Stoga bi, posmatrano iz ekonomskog ugla, takvim sektorima svakako trebalo dati primat u odnosu na manje produktivna ulaganja u npr. fudbalske stadione ili nabavku naoružanja i opreme uvoznog porekla", pokazuje analiza FS.
Pročitaj još
U svom zaključku, Fiskalni savet kaže da je sadašnji model nestandardnog vođenja investicione politike države iscrpeo pozitivne efekte i trebalo bi kontrolisano i postepeno vratiti uređen sistem.
U suprotnom, ovaj model počeće da nanosi preteranu štetu državi.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
AI sistemi izneverili: Ford ponovo angažovao stotine iskusnih inženjera
30.06.2026.•
0
Američki proizvođač automobila Ford saopštio je da je ponovo angažovao više od 300 iskusnih inženjera i kontrolora kvaliteta nakon što AI sistemi nisu ispunili očekivanja u procesu kontrole proizvodnje, piše BBC.
Stelantis obustavio proizvodnju fijata 500 u Torinu zbog nestašice delova
30.06.2026.•
0
Automobilska kompanija Stelantis saopštila je da produžava letnju obustavu proizvodnje u fabrici Mirafiori u Torinu, u kojoj se pravi model fijat 500, za dodatnu sedmicu zbog problema u snabdevanju delovima.
Folksvagen planira da ukine do 100.000 radnih mesta i zatvori fabrike
28.06.2026.•
7
Nemački proizvođač automobila Folksvagen razmatra novi veliki talas restrukturiranja u okviru kojeg bi u narednim godinama moglo da bude ukinuto do 100.000 radnih mesta širom sveta.
Reno namerava da ukine 800 radnih mesta u Francuskoj
28.06.2026.•
3
Francuski proizvođač automobila Reno saopštio je kako do kraja 2027. godine planira da ukine 800 radnih mesta u sektoru inženjeringa u Francuskoj.
Rastu temperature u Evropi, a u Aziji zarada proizvođača klima uređaja
27.06.2026.•
1
Dok Evropa prolazi kroz rekordno visoke temperature, azijski proizvođači klima-uređaja, poput južnokorejskog Samsunga i LG-a, kineske midee ili japanskog Micubišija, beleže nagli rast prodaje.
Rast cena građevinskog materijala: Ko će platiti više, investitori ili kupci stanova?
27.06.2026.•
6
Iako informacije o novom talasu poskupljenja u građevinskom sektoru nadležne institucije teško i nerado daju, tokom ove godine zabeležen je rast cena građevinskog materijala od 5% do čak 30%.
Od ponedeljka veće akcize na gorivo: Povećanje od oko 5,5 odsto
27.06.2026.•
14
Vlada Srbije je, na sednici u četvrtak 25. juna, donela odluku o novom povećanju akciza na gorivo - za oko 5,5 odsto u odnosu na ovonedeljne iznose. Primena počinje u ponedeljak i ograničena je na nedelju dana.
Stanovi na dan i nova pravila: Vlasnicima stižu poreska rešenja, kraj sive zone u najavi
26.06.2026.•
29
Poreska uprava Srbije donela je rešenja kojima se za 2026. godinu utvrđuje obaveza plaćanja poreza na prihod od pružanja ugostiteljskih usluga.
NIS od SAD traži novu licencu za operativno poslovanje, ističe 1. jula
26.06.2026.•
7
Naftna industrija Srbije (NIS) zatražila je od Kancelarije za kontrolu stranih sredstava OFAC Ministarstva finansija SAD novu posebnu licencu kako bi se kompaniji omogućilo nesmetano obavljanje operativnih aktivnosti.
Poskupeo benzin: Objavljene nove cene goriva
26.06.2026.•
21
Benzin u Srbiji je poskupeo, dok cena dizela ostaje ista.
Šta nam donose data centri?
26.06.2026.•
18
Živimo u vremenu visokih tehnologija, kada se svakojaki podaci besomučno arhiviraju i obrađuju, a na osnovu beskrajno mnogo ovakvih obrada mašina donosi odluku.
Stambeni krediti: Strateški vodič do sopstvenog doma
26.06.2026.•
0
Kupovina nekretnine je jedna od najvećih finansijskih odluka u životu pojedinca, često kruna dugogodišnjeg truda i štednje.
Naled: Sistem ePlati će od sledeće godine sam popunjavati sve podatke, institucije da ubrzaju evidenciju
25.06.2026.•
4
Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj (NALED) saopštila je danas da joj je cilj da od 2027. godine proces elekronskog plaćanja taksi putem sistema ePlati bude potpuno automatizovan.
Veruju li investitori u Ilona Maska?
25.06.2026.•
7
Početkom juna bilo je prilično mirno na berzi u Njujorku.
Ilon Mask izgubio status bilionera
25.06.2026.•
10
Bogatstvo američkog tehnološkog milijardera Ilona Maska palo je ispod granice od bilion dolara nakon globalnog pada vrednosti tehnoloških akcija, koji je umanjio njegovu imovinu za oko 500 milijardi dolara.
Cene nafte na najnižem nivou u poslednja četiri meseca
24.06.2026.•
6
Cene nafte na svetskim tržištima i danas su pale, dostigavši najniže nivoe od kraja februara, pa je međunarodno referentna nafta Brent bila ispod 74 dolara za barel, a američka WTI nafta se kretala oko 70 dolara.
Bajatović: Gasni aranžman sa Rusijom produžen za tri meseca
24.06.2026.•
7
Direktor "Srbijagasa" i poslanik Socijalističke partije Srbije Dušan Bajatović izjavio je danas da je gasni aranžman sa Rusijom produžen za naredna tri meseca, kao i da će ga uskoro produžiti i do Nove godine.
Skuplja struja noću - može i to da se desi
24.06.2026.•
7
Širom Evropske unije neprekidno niču nove solarne i vetroenergane, trenutno blizu 56 odsto ukupne potrošnje struje potiče od obnovljivih izvora.
Marković: Ključno da NIS bude uklonjen sa liste sankcija
24.06.2026.•
4
Stručnjak za energetiku iz Saveza energetičara Srbije Željko Marković rekao je da je najvažnije da NIS bude uklonjen sa liste sankcija, kao i da je za Srbiju ključno jačanje energetske bezbednosti.
Veliki AVIA International Meeting u Beogradu
23.06.2026.•
0
AVIA International predstavlja najveće i najpoznatije udruženje nezavisnih naftnih kompanija u Evropi i okuplja oko 90 kompanija u 15 zemalja Evrope i broji preko 3.200 benzinskih stanica pod AVIA brendom.
Mićović: Nema potrebe za ograničavanjem cena goriva, iznećemo argumente za to
23.06.2026.•
9
Generalni sekretar Udruženja naftnih kompanija Srbije Tomislav Mićović najavio je da će udruženja u narednih 60 dana izneti argumente zašto više nije potrebno regulisati cene goriva.
Komentari 17
Koja
Г
/
i na ilustraciji je zelena fasada.
pa ovi su bolesni.
eno na radnickom se nesto nisu primile one saksije
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar