Srbija povećava kapacitete vetroelektrana - cilj jedan GW do kraja godine
Svetski dan vetra, koji se obeležava 15. juna, Srbija dočekuje sa 607 megavata (MW) vetroelektrana.
Foto: Pixabay (ilustracija)
Do kraja godine će se sa novim vetroelektranama približiti kapacitetu od jednog gigavata (GW) instalisane snage, saopštilo je udruženje Obnovljivi izvori energije (OIE).
Elektroprivreda Srbije (EPS) će, prema najavama, uskoro na mrežu priključiti vetropark Kostolac snage 66 MW, a do kraja godine očekuje se da na mreži budu vetroelektrane Crni vrh i Čibuk 2, sa po 150 MW.
Nakon dva uspešno realizovana kruga aukcija za tržišne premije za obnovljive izvore energije 2023. i 2025. godine, vetroelektrane su u Srbiji pokazale visoku konkurentnost i ukoliko se izgrade svi aukcijski pobednici, Srbija će dobiti više od 1,5 GW elektrana na sunce i vetar.
"Aukcije su se pokazale kao dobitna kombinacija za sve aktere, pa se Udruženje OIE Srbija nada da će do kraja godine biti raspisan poslednji krug aukcija za još 300 MW vetra i 100 MW solara, kao i da će država uvažiti potrebe industrije da donese novi trogodišnji plan aukcija", navodi se u saopštenju OIE.
Vetroenergija u Srbiji ima dugoročan značaj za energetsku sigurnost, diversifikaciju izvora i smanjenje zavisnosti od fosilnih goriva, navelo je udruženje i istaklo da su za otključavanje punog potencijala vetra u narednim godinama ključni dodatni razvoj infrastrukturnih kapaciteta, unapređenje regulatornog okvira i efikasna koordinacija institucija.
Svetski dan vetra obeležava se 15. juna sa ciljem da se ukaže na značaj upotrebe energije vetra u energetskoj tranziciji, smanjenju emisija uglje-dioksida i jačanju energetske sigurnosti.
Globalna vetroenergija beleži nove rekorde
Na globalnom nivou, 2024. godina označena je kao još jedna rekordna za vetar. Prema podacima Globalnog saveta za energiju vetra (Global Wind Energy Council – GWEC), širom sveta je tokom 2024. instalisano 117 GW novih kapaciteta, čime je ukupni kumulativni kapacitet dostigao 1.136 GW. GWEC procenjuje da će ove godine biti izgrađeno 139 GW, što bi predstavljalo novi istorijski maksimum.
Pročitaj još
Do 2030. godine, prema aktuelnim politikama, globalni sektor vetroenergije mogao bi da poraste za dodatnih 981 GW, što znači prosečno 164 GW novih instalacija godišnje. Ove brojke potvrđuju da vetroenergija predstavlja jedan od ključnih rastućih izvora energije u narednim godinama.
Prema podacima vodeće evropske asocijacije za vetar Vind Jurop (WindEurope), čije je OIE Srbija član, Evropa je tokom 2024. godine instalisala 16,4 GW novih vetroelektrana, od čega su zemlje EU zaslužne za 12,9 GW.
Čak 84 odsto svih novih kapaciteta izgrađeno je na kopnu, što jasno potvrđuje da je vetroenergija na kopnu i dalje temelj razvoja ovog sektora. Očekuje se da će do 2030. godine 75 odsto novih vetroelektrana i dalje biti na kopnu.
Energija vetra je 2024. pokrila 19 odsto ukupne potražnje za električnom energijom u Evropskoj uniji. Ukupna proizvodnja vetroelektrana iznosila je 475 TWh.
Vind Jurop očekuje da će EU instalisati dodatnih 113 GW vetroelektrana na kopnu do 2030. godine, od čega će većina (65 odsto) biti realizovana putem aukcija.
Ukupno gledano, Evropa sada ima 285 GW instalisanih vetroelektrana, 248 GW na kopnu i 37 GW na moru. U zemljama EU je instalisano 231 GW, od čega je 210 GW na kopnu, a 21 GW na moru. U narednih pet godina, očekuje se prosečan rast od 31 GW novih kapaciteta godišnje
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Zašto raste cena zlata?
10.02.2026.•
0
Kako se udaljavamo od 2008. godine, postaje sve vidljivije da je finansijska kriza koja je te sezone zahvatila SAD, odakle se preselila na ceo svet, bila žestoka.
Bocan Harčenko o tome zašto Rusija pravi kratkoročne ugovore o snabdevabnju gasom sa Srbijom
10.02.2026.•
22
Ambasador Rusije u Srbiji Aleksandar Bocan Harčenko izjavio je da je, kada je reč o isporuci ruskog gasa Srbiji, ključno da je reč o dogovoru postignutom na najvišem nivou po ceni koja je prihvatljiva za obe strane.
Ilon Mask: Amerika će 1.000 odsto bankrotirati, mogu je spasiti samo veštačka inteligencija i roboti
10.02.2026.•
24
Direktor Tesle Ilon Mask je upozorio na eksploziju američkog javnog duga, poručivši da će finansijski slom SAD biti neizbežan ako veštačka inteligencija i robotika ne transformišu privredu i ne ublaže teret zaduženosti.
NBS: Porasla štednja i u dinarima i u devizama
09.02.2026.•
1
Narodna banka Srbije (NBS) saopštila je danas da je u drugoj polovini 2025. godine, dinarska štednja povećana za 10,4 milijarde dinara (5,3 odsto) i da je krajem decembra 2025. godine iznosila 206,2 milijarde dinara.
Srbija je proizvođač beznačajnih proizvoda
09.02.2026.•
28
Ovih dana je predsednik Srbije neobično dugo i snažno promovisao državni razvojni plan "Skok u budućnost".
Uskoro primena SEPA sistema u Srbiji: Kakve će koristi od njega imati građani i privreda?
09.02.2026.•
7
Provizije od 20, 30 ili čak 40 evra za jedan bankarski transfer u evrima od maja mogle bi da se svedu na svega jedan ili dva evra.
Dug bankama na ime kredita za godinu dana povećan za 15 odsto
08.02.2026.•
1
Stanovništvo i privreda u Srbiji su 31. januara ove godine na ime kredita bankama dugovali 4.373,23 milijarde dinara.
Od narednog vikenda veće akcize na benzin, kafu, alkohol
08.02.2026.•
23
Vlada Srbije objavila je nove iznose akciza na derivate nafte, alkoholna pića, kafu i duvanske proizvode, usklađene sa prošlogodišnjom inflacijom.
Američke kompanije u januaru najavile više od 108.000 otkaza za radnike
08.02.2026.•
2
Američki poslodavci su u januaru najavili 108.435 otkaza, što je najgori januarski rezultat po broju najavljenih otpuštanja još od 2009. godine, pokazuju podaci konsultantske kuće Čelindžer, Grej & Krismas.
Rio Tinto i Glenkor odustali da osnivanja najveće rudarske kompanije na svetu
08.02.2026.•
0
Kompanija Rio Tinto je odustala od pregovora o preuzimanju kompanije Glenkor, okončavajući višemesečne pregovore o spajanju koje bi preoblikovalo globalnu rudarsku industriju.
NIS broji gubitke: Da li će kompanija moći da se vrati na stare pozicije?
07.02.2026.•
12
Dok čeka novog većinskog vlasnika Naftna industrija Srbije prebrojava gubitke. Prošle godine manjak je bio 5,6 milijardi dinara, najviše zbog sankcija SAD-a koje su uvedene NIS-u zbog većinskog ruskog vlasništva.
ChatGPT troši struju koliko i 35.000 domaćinstava
07.02.2026.•
0
Jedan upit ChatGPT-u putem modela GPT-4o troši oko 0,43 Wh struje.
Gugl objavio: Ovo je bio prihod Jutjuba u 2025. godini
07.02.2026.•
2
Kompanija Gugl je saopštila da je Jutjub u 2025. godini ostvario prihod veći od 60 milijardi dolara i istakla da je stalni cilj povećanje broja pretplatnika.
RGZ: Skoro 2,3 miliona prijava za upis bespravnih objekata
07.02.2026.•
12
Skoro 2,3 miliona građana prijavilo se za upis bespravnih objekata po Zakonu o posebnim uslovima za evidentiranje i upis prava svojine na nepokretnostima.
Narodna banka Srbije skratila menjačima rok za povraćaj efektivnog stranog novca bankama
06.02.2026.•
7
Narodna banka Srbije (NBS) produžila je danas važenje mere donete u decembru kojom se obezbeđuje povećana dostupnost efektivnog stranog novca ovlašćenim menjačima i javnom poštanskom operatoru.
EU i SAD najavile Memorandum o razumevanju o kritičnim sirovinama
06.02.2026.•
1
Evropska unija i SAD su se dogovorile da u narednih mesec dana potpišu Memorandum o razumevanju radi jačanja sigurnosti lanaca snabdevanja kritičnim mineralima.
Ministarka trgovine: Zahtev Deleza očekivan
06.02.2026.•
30
Ministarka unutrašnje i spoljne trgovine Jagoda Lazarević izjavila je da je vest da je kompanija Ahold Delhaize zatražila arbitražu pred međunarodnim sudom u Vašingtonu zbog ograničavanja trgovačkih marži očekivana.
"Delez" tužio Srbiju međunarodnom sudu zbog uredbe o maržama
06.02.2026.•
21
Kompanija Delez, koja je vlasnik brojnih prodavnica u Srbiji i svetu, zatražila je arbitražu pred međunarodnim sudom u Vašingtonu (ICSID, Center for Setlements of Investments Disputes) zbog ograničenja marži u Srbiji.
Srbija bez struje za pet godina: Šta je Vučić hteo da kaže
06.02.2026.•
25
I dok se situacija sa NIS-om i naftom još nije razrešila, a nije izvesno ni šta će biti sa nabavkom gasa iz Rusije, zapodenula se i kriza u trećem energetskom sektoru.
Koliko trošimo na hranu: Više nego Hrvati i Slovenci
06.02.2026.•
16
Neposredno pred donošenje uredbe kojom su ograničene marže u trgovinskim lancima, prosečna srpska porodica izdvojila je samo za hranu, u avgustu prošle godine 42,5% prosečne zarade.
Komentari 4
Milanko Štrbac
Najveći problemi nastaju kada se:
1. postavljaju preblizu naseljenim područjima,
2. ignoriše mikroklima poljoprivrednog zemljišta,
3. zanemaruju migratorne koridore životinja i standarde zaštite.
Pravilno planiranje lokacija i poštovanje zaštitnih zona (obično 1–1,5 km od naselja) mogu značajno smanjiti rizik po zdravlje ljudi i poljoprivrede, dok neplanska izgradnja može imati dugoročne negativne posledice.
ns
sale
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar