Srbija povećava kapacitete vetroelektrana - cilj jedan GW do kraja godine
Svetski dan vetra, koji se obeležava 15. juna, Srbija dočekuje sa 607 megavata (MW) vetroelektrana.
Foto: Pixabay (ilustracija)
Do kraja godine će se sa novim vetroelektranama približiti kapacitetu od jednog gigavata (GW) instalisane snage, saopštilo je udruženje Obnovljivi izvori energije (OIE).
Elektroprivreda Srbije (EPS) će, prema najavama, uskoro na mrežu priključiti vetropark Kostolac snage 66 MW, a do kraja godine očekuje se da na mreži budu vetroelektrane Crni vrh i Čibuk 2, sa po 150 MW.
Nakon dva uspešno realizovana kruga aukcija za tržišne premije za obnovljive izvore energije 2023. i 2025. godine, vetroelektrane su u Srbiji pokazale visoku konkurentnost i ukoliko se izgrade svi aukcijski pobednici, Srbija će dobiti više od 1,5 GW elektrana na sunce i vetar.
"Aukcije su se pokazale kao dobitna kombinacija za sve aktere, pa se Udruženje OIE Srbija nada da će do kraja godine biti raspisan poslednji krug aukcija za još 300 MW vetra i 100 MW solara, kao i da će država uvažiti potrebe industrije da donese novi trogodišnji plan aukcija", navodi se u saopštenju OIE.
Vetroenergija u Srbiji ima dugoročan značaj za energetsku sigurnost, diversifikaciju izvora i smanjenje zavisnosti od fosilnih goriva, navelo je udruženje i istaklo da su za otključavanje punog potencijala vetra u narednim godinama ključni dodatni razvoj infrastrukturnih kapaciteta, unapređenje regulatornog okvira i efikasna koordinacija institucija.
Svetski dan vetra obeležava se 15. juna sa ciljem da se ukaže na značaj upotrebe energije vetra u energetskoj tranziciji, smanjenju emisija uglje-dioksida i jačanju energetske sigurnosti.
Globalna vetroenergija beleži nove rekorde
Na globalnom nivou, 2024. godina označena je kao još jedna rekordna za vetar. Prema podacima Globalnog saveta za energiju vetra (Global Wind Energy Council – GWEC), širom sveta je tokom 2024. instalisano 117 GW novih kapaciteta, čime je ukupni kumulativni kapacitet dostigao 1.136 GW. GWEC procenjuje da će ove godine biti izgrađeno 139 GW, što bi predstavljalo novi istorijski maksimum.
Pročitaj još
Do 2030. godine, prema aktuelnim politikama, globalni sektor vetroenergije mogao bi da poraste za dodatnih 981 GW, što znači prosečno 164 GW novih instalacija godišnje. Ove brojke potvrđuju da vetroenergija predstavlja jedan od ključnih rastućih izvora energije u narednim godinama.
Prema podacima vodeće evropske asocijacije za vetar Vind Jurop (WindEurope), čije je OIE Srbija član, Evropa je tokom 2024. godine instalisala 16,4 GW novih vetroelektrana, od čega su zemlje EU zaslužne za 12,9 GW.
Čak 84 odsto svih novih kapaciteta izgrađeno je na kopnu, što jasno potvrđuje da je vetroenergija na kopnu i dalje temelj razvoja ovog sektora. Očekuje se da će do 2030. godine 75 odsto novih vetroelektrana i dalje biti na kopnu.
Energija vetra je 2024. pokrila 19 odsto ukupne potražnje za električnom energijom u Evropskoj uniji. Ukupna proizvodnja vetroelektrana iznosila je 475 TWh.
Vind Jurop očekuje da će EU instalisati dodatnih 113 GW vetroelektrana na kopnu do 2030. godine, od čega će većina (65 odsto) biti realizovana putem aukcija.
Ukupno gledano, Evropa sada ima 285 GW instalisanih vetroelektrana, 248 GW na kopnu i 37 GW na moru. U zemljama EU je instalisano 231 GW, od čega je 210 GW na kopnu, a 21 GW na moru. U narednih pet godina, očekuje se prosečan rast od 31 GW novih kapaciteta godišnje
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Banke u Srbiji ostvarile dobit od 1,4 milijarde evra prošle godine
08.07.2026.•
6
U Srbiji posluje 19 banaka koje su prošle godine uvećale dobit za skoro 6,5 odsto, na 1,4 milijarde evra, a šest najuspešnijih, koje drže tri četvrtine tržišta, upisalo je ukupan profit od 1,2 milijarde evra.
Da li će carina EU od tri evra po artiklu poskupeti kupovinu sa Temua i Aliekspresa i u Srbiji?
08.07.2026.•
3
Evropska unija od 1. jula naplaćuje tri evra po artiklu za male pošiljke koje stižu iz zemalja van EU, iako Srbije nije članica Unije, stručnjaci upozoravaju da bi deo troška mogao da se prelije i na domaće potrošače.
Statistika kaže da je Srbija među najjeftinijim evropskim zemljama po ceni hrane - evo šta kaže analiza
08.07.2026.•
27
Dok je bruto domaći poroizvod po stanovniku Srbije na nivou od samo 52 odsto od Evropske unije, cene u Srbiji mnogo ažurnije dolaze do evropskog standarda.
MAT: BDP Srbije porastao 3,6 odsto, inflacija i dalje u okviru cilja NBS
07.07.2026.•
5
Realni bruto domaći proizvod (BDP) Srbije u prvih pet meseci 2026. međugodišnje je uvećan za oko 3,6 odsto, navedeno je u poslednjem broju časopisa Makroekonomske analize i trendovi (MAT).
Nobelovac: Veštačka inteligencija neće vratiti eru brzog rasta produktivnosti
07.07.2026.•
1
Dobitnik Nobelove nagrade za ekonomiju i profesor na Londonskoj školi ekonomije Kristofer Pisaridis smatra da veštačka inteligencija (AI) neće vratiti zapadne ekonomije u eru brzog rasta produktivnosti.
Strah od nestašice kafe: Najviša cena u poslednjih šest meseci
07.07.2026.•
4
Cena kafe porasla je na najviši nivo u poslednjih šest meseci, dostigavši 3,57 dolara po funti (0,454 kg) kafe, usled zabrinutosti da bi vremenske neprilike u Brazilu i Vijetnamu mogle da smanje zalihe.
U Severnoj Makedoniji litar evrodizela za 54 dinara jeftiniji nego u Srbiji
07.07.2026.•
19
Litar evrodizela na pumpama u Severnoj Makedoniji od danas košta 82,5 denara, što je za 54 dinara jeftinije nego u Srbiji.
Microsoft otpušta 3.200 radnika u Xbox-u
07.07.2026.•
0
Američka kompanija Microsoft saopštila je da će ukinuti 3.200 radnih mesta u svojoj gejming diviziji Xbox, što znači da će bez posla ostati oko 20 odsto radnika u tom odeljenju.
Oni koji su investirali u Trampovu kriptovalutu izgubili 3,8 milijardi dolara
07.07.2026.•
1
Približno milion investitora u kriptovalute izgubilo je ukupno 3,8 milijardi dolara kupovinom mimkoina $TRUMP, koji je lansiran uoči inauguracije američkog predsednika Donalda Trampa 2025. godine.
Direktor Renoa: Evropska auto-industrija se bori za opstanak pod pritiskom kineske konkurencije
07.07.2026.•
2
Evropska auto-industrija se bori za opstanak pod pritiskom kineske konkurencije, ali je Reno spreman da odgovori na te izazove, izjavio je izvršni direktor kompanije Fransoa Provo u intervjuu za list Ekos.
Za pet meseci ove godine deficit budžeta 99,7 milijardi dinara
06.07.2026.•
5
U budžetu Srbije je, u periodu januar – maj ove godine, zabeležen deficit u iznosu od 99,7 milijardi dinara.
Porše bi mogao da ukine 4.000 radnih mesta
06.07.2026.•
2
Nemački proizvođač luksuznih automobila Porše mogao bi da ukine još do 4.000 radnih mesta pored već najavljenih otpuštanja, prenosi nemački Handelsblat, pozivajući se na izvore iz kompanije.
OPEK+ dogovorio dalje povećanje proizvodnje nafte
05.07.2026.•
2
Organizacija OPEK+ dogovorila je dalje povećanje kvota proizvodnje od avgusta, saopštila je ova grupa, usled čega raste globalna ponuda u vreme kada cene nafte padaju zbog postepenog otvaranja Ormuskog moreuza.
Jorgić: Kako je Srbija došla u situaciju da, iako je izgradila 'Đerdap 1', sada ne zna da gradi ni puteve
05.07.2026.•
36
Stručnjak za brokerske poslove, Branislav Jorgić, ocenio je da je pogrešna odluka države Srbije da proda svoj paket akcija od oko 34 odsto u Energoprojektu, Dobroslavu Bojoviću.
Cena nafte pada, ali vozači u Srbiji to još ne osećaju - pitanje je i da li će
05.07.2026.•
33
Iako su se prilike na svetskom tržištu nafte poslednjih nedelja stabilizovale, vozači u Srbiji to za sada ne osećaju na pumpama.
Skoro 22.000 automobila Fiat Grande Panda mora vanredno u servis
05.07.2026.•
1
Kompanija Fiat je pokrenula akciju povlačenja 21.691 primerka modela Grande Panda, proizvedenih u Kragujevcu između maja 2024. i septembra 2025. godine, zbog mogućeg kvara na sistemu za grejanje i ventilaciju.
Profesor Ekonomskog fakulteta: Srbija nema interes da naplaćuje naknadu za male pošiljke sa Temua i Sheina
05.07.2026.•
11
Ideja je izjednačavanje konkurentnosti, budući da su troškovi proizvodnje u Kini drastično niži nego u Evropi.
Nemačka menja pravila igre: Kako bi Mercove reforme mogle da utiču na srpsku ekonomiju?
04.07.2026.•
3
Odluke koje se ovih dana donose u Berlinu mogle bi da budu važne za deo srpske privrede.
Dugovi za struju i gas narasli na 143 milijarde dinara: Ko će ih na kraju platiti?
04.07.2026.•
19
Nagomilani dugovi, neplaćeni računi za struju i gas moraju doći na naplatu, čak i od državnih i javnih preduzeća, poručio je Međunarodni monterani fond (MMF) Vladi Srbije.
Zašto je teže doći do stana u Srbiji nego u Hrvatskoj i Sloveniji: Krediti skuplji i uslovi stroži
04.07.2026.•
16
Rešavanje stambenog pitanja u zemljama bivše Jugoslavije pokazuje sve veće razlike u troškovima zaduživanja.
EPS ušao u vlasničku strukturu "Politike": Postao najveći akcionar nakon nagomilanog duga za struju
03.07.2026.•
17
Elektroprivreda Srbije postala je, kroz konverziju duga u kapital, najveći akcionar Politike AD, sa udelom od 27,29 odsto.
Komentari 4
Milanko Štrbac
Najveći problemi nastaju kada se:
1. postavljaju preblizu naseljenim područjima,
2. ignoriše mikroklima poljoprivrednog zemljišta,
3. zanemaruju migratorne koridore životinja i standarde zaštite.
Pravilno planiranje lokacija i poštovanje zaštitnih zona (obično 1–1,5 km od naselja) mogu značajno smanjiti rizik po zdravlje ljudi i poljoprivrede, dok neplanska izgradnja može imati dugoročne negativne posledice.
ns
sale
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar