Profesor Radosavljević: Građani sve siromašniji, iako se u nominalnim iznosima čini da imaju više novca
Planirani rast BDP-a ove godine od 3,5 odsto nije nemoguće dostići ako, umesto oko 2 odsto, kao u prvoj polovini godine, u drugoj, nekim čudom, dostigne oko 4 odsto, kaže profesor na fakultetu FEFA Goran Radosavljević.
Foto: 021.rs (ilustracija)
On je rekao da je i Narodna banka Srbije (NBS) revidirala u avgustu pognozu stope rasta bruto domaćeg proizvoda u ovoj godini na 2,75 odsto, mada su sve druge međunarodne istitucije zadržale nivo od oko tri odsto.
Istovremeno, kako je naveo, projekcije rasta i u Evropi i svetu su smanjene od 0,5 do jednog procentnog poena, što će verovatno usloviti i manji rast u Srbiji.
"U drugoj polovini godine u Srbiji bi trebalo da se desi neko čudo (da bi se dostigla planirana stopa rasta). To nije potpuno nemoguće jer je baza prošle godine u drugoj polovini godine bila nešto niža. Ipak, mislim da će to biti teško jer bi i građevinarstvo i poljoprivreda morali biti značajno bolji nego sada", rekao je Radosavljević.
Problematično je, prema njegovim rečima, to što neki sektori koji su "vukli" rast sada padaju. Građevinarstvo, istakao je, pada već treći kvartal i to sada dvocifreno, oko 16,1 odsto u odnosu na rast iz prošle godine.
Ta grana privrede, kako je rekao, nema veliko učešće u BDP, ali je značajna jer ima multiplikativan efekat.
Pad u građevinarstvu može, prema njegovim rečima, da bude rezultat različitih efekata, ali se čini da se to tržište malo "hladi" jer je bilo "pregrejano", a sa druge strane i veliki državni projekti, kao EXPO, kasne.
Naveo je da je u drugom kvartalu ove godine pad registrovan i u sektorima trgovine i finansijskih usluga, koji imaju značajan uticaj na BDP, a pad ili stagnacija su zabeleženi u naučno-istraživačkoj delatnosti.
Pročitaj još
Pad u turizmu bi, kako je rekao, mogao da bude posledica nestabilnosti u zemlji, što se polako preliva na druge sektore i "vuče BDP na dole".
Dodao je da je proizvodnja u industriji, koja ima veliki uticaj na BDP, u julu rasla po stopi od 5,5 odsto, što bi moglo da bude dobar signal jer od početka godine raste oko tri odsto.
Veliko učešće u BDP-u imaju i, kako je naveo, još i trgovina, saobraćaj i veze i poljoprivreda, pa "kada se oni poremete, poremeti se BDP".
"Interesantno je da trgovina na malo, saobraćaj, skadištenje i usluge u drugom kvartalu imaju jedan odsto rasta, inače godinama rastu pet-šest odsto, jer je to veliki sektor. Pad trgovine na malo je, verovatno posledica pada standarda", rekao je Radosavljević.
Prema njegovim rečima, Srbija će imati neki rast koji će napuniti budžet, posmatran nominalno u dinarima jer je visoka inflacija, skoro pet odsto, ali u realnim ciframa rast će biti bliže 2,5 odsto, nego tri odsto.
"Manji rast BDP-a od projektovanog država će u budžetu nadoknaditi višom inflacijom", ocenio je Radosavljević.
Dodao je da će na rast BDP-a delom povoljno uticati i ograničavanje trgovačkih marži i fiksiranje veleprodajnih cena na 1. avgust, a s druge strane će naškoditi, a krajnji efekat je neizvesan.
"Kada se zakasni sa merama, jer institucije ne rade, kao u ovom slučaju Komisija za zaštitu konkurencije, donosi se šta se može. Ove mere lepo, populistički zvuče, ali ograničavanje marži je, inače problematična mera i nikada nije dala rezultate jer trgovci uvek nađu način da to smanjenje naplate", rekao je Radosavljević.
Istakao je da je "vlast sada išla đonom, ne samo na trgovce, već i na dobavljače". Fiksiranjem, kako je rekao, cena dobavljača kojima rastu svi troškovi, zaštitili su, na neki način, trgovce.
Rešavanje sistemskog problema, prema njegovim rečima, "ad hok merama nikad nije dalo dobre rezultate, a primer je kontrola ili zamrzavanje cena naftnih derivata, pa su njihove cene opet među najvišima u Evropi".
Ocenio je da će "sve to negativno uticati na rast BDP-a, kao i mogući nastavak protesta, smanjenje investicija i negativna kampanja na međunarodnom planu, pa postoje rizici da rast BDP bude i manji od 2,5-3 odsto".
Radosavljević je rekao da bi trebalo uraditi analizu efekata uvedenih ekonomskih mera o smanjenju trgovačkih marži i kamata, ali da se to ne radi "jer kada prođe nekoliko meseci za to nikoga nije briga".
Naveo je da rezultat tih mera može biti "na papiru", kada se izračunaju neke cene iz potrošačke korpe, ali da može da se desi da na standard to nema efekta, jer će poskupeti druga roba i usluge, poput električne energije.
Prosečan potrošač u Srbiji, prema njegovim rečima, oko 70 odsto mesečnih prihoda troši na hranu, stanovanje i komunalije.
Radosavljević je rekao da je "interesantna" izjava guvernereke Narodne banke Srbije, Jorgovanke Tabaković da je razlog manjeg rasta loša poljoprivredna godina, iako rezultati u prva dva kvartala pokazuju da je ona bolja od prethodnih godina.
Poljoprivreda, prema njegovim rečima, stagnira već neko vreme, "subvencije su nikakve, ne isplaćuju se na vreme i svake godine se menjaju, što utiče na rast cena hrane".
"Inflacija je u Srbiji počela šest meseci pre nego u Evropi zbog rasta cena hrane. Posle toga su rasle cene energije, pa je ukupan rast cena hrane u Srbiji dvostruko veći nego u Evropi jer imamo uvoznu i domaću inflaciju. Sada su prosečne cene hrane na nivou proseka EU, a pre pet godina su bile na nivou od 75 odsto", rekao je Radosavljević.
Dodao je da istovremeno je prosečan dohodak u Srbiji na ispod 50 odsto EU proseka.
"To je pokazatelj da su građani sve siromašniji, iako se u nominalnim iznosima čini da imaju više novca. Privremeno smanjenje nekih cena neće rešiti ovaj problem", rekao je Radosavljević.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
.jpg "UniCredit želi da preuzme Commerzbank, Berlin oštro protiv: Šolc potez nazvao")
UniCredit želi da preuzme Commerzbank, Berlin oštro protiv: Šolc potez nazvao "neprijateljskim napadom"
16.03.2026.•
0
Dve velike evropske banke našle su se u centru preuzimanja vrednog oko 35 milijardi evra, nakon što je italijanski UniCredit pojačao pokušaj da preuzme nemački Commerzbank, uprkos snažnom protivljenju nemačke vlade.
Profesor Musabegović: Ne očekujem drastičan rast rata kredita uprkos skoku euribora
16.03.2026.•
0
Dvanaestomesečni euribor zabeležio je najveći jednodnevni skok u poslednjih 18 godina, dok je šestomesečni euribor porastao najviše u poslednje tri godine, ipak, profesor misli da to neće značajno uticati na građane.
"Ako ne rade nemačke, neće raditi ni srpske fabrike": Kako se kriza iz Evrope preliva na Srbiju
16.03.2026.•
13
Zbog sve manje porudžbina i pada aktivnosti na evropskom tržištu automobilske industrije, a posebno u Nemačkoj, i fabrike u Srbiji suočavaju se sa smanjenjem obima proizvodnje.
Barel nafte dostigao cenu od skoro 105 dolara
16.03.2026.•
0
Sirova nafta Brent dostigla je danas cenu od skoro 105 dolara po barelu, što je porast od više od 40 odsto od početka rata u Iranu.
Opredeljeno 150 miliona za unapređenje ruralnog turizma: Rok za zahteve 31. mart
15.03.2026.•
1
Za realizaciju Uredbe Vlade Srbije o uslovima, načinu dodele i korišćenja sredstava podsticaja za razvoj i unapređenje ruralnog turizma i ugostiteljstva iz budžeta je opredeljeno 150 miliona dinara.
MEA: Strateške rezerve nafte biće odmah odblokirane u Aziji i Okeaniji
15.03.2026.•
0
Nafta iz strateških rezervi biće puštena odmah u Aziji i Okeaniji, a počev od kraja marta u Americi i Evropi, saopštila je danas Međunarodna agencija za energiju, preneo je pariski list Mond.
Bliži se rok za prodaju ruskog udela u NIS-u: Finalizacija dogovora ili novi produžeci?
15.03.2026.•
8
Kao što je više puta odlagano stupanje na snagu američkih sankcija NIS-u, čija primena je počela 9. oktobra prošle godine, tako je više puta ta kompanija slala zahtev OFAK-u za produženje operativne licence za rad.
NBS u SEPA registru: Plaćanje moguće od 5. maja
15.03.2026.•
1
Narodna banka Srbije (NBS) dobila je pozitivnu ocenu Evropskog platnog saveta u postupku prijave za učešće u platnoj šemi SEPA Credit Transfer i operativnog izvršenja transakcija za potrebe budžetskih korisnika.
Kompanija Meta planira da otpusti 20 odsto zaposlenih
15.03.2026.•
2
Kompanija Meta planira da otpusti 20 ili više odsto zaposlenih, kako bi nadoknadila skupi razvoj veštačke inteligencije i pripremila se za veću efikasnost koju će doneti novi način rada uz pomoć AI.
Svet do sada video dva naftna šoka, jedan doveo do izgubljene decenije u SFRJ: Da li smo pred trećim?
15.03.2026.•
3
Kada je 9. marta cena nafte skočila na skoro 120 dolara po barelu mnogi su pomislili da se svet suočava sa trećim naftnim šokom.
Akcize smanjene, gorivo poskupelo: Koliko bi mogao da košta benzin?
14.03.2026.•
22
Vlada Srbije donela je odluku da privremeno smanji akcize na naftne derivate, kako bi sprečila drastičan rast cena na pumpama zbog skoka cena nafte na svetskom tržištu usled rata na Bliskom istoku.
Nema uredbe o maržama, nema ni transparentnosti: Država više ne objavljuje cenovnike trgovinskih lanaca
14.03.2026.•
7
Ministarstvo trgovine više ne objavljuje cenovnike trgovinskih lanaca na Portalu otvorenih podataka, s obzirom na to da je Uredba o ograničenju marži, kojom je to bilo propisano, prestala da važi.
MOL i Slovnaft podneli novu žalbu protiv Janafa
14.03.2026.•
2
Mađarska MOL grupa i slovački Slovnaft podneli su novu žalbu Generalnom direktoratu za konkurenciju Evropske komisije, ovaj put zbog toga što Jadranski naftovod (Janaf) zloupotrebljava cene, saopšteno je iz MOL grupe.
Vučić najavljuje penzije od 750 evra: Penzionerske organizacije upozoravaju na populizam
14.03.2026.•
49
Više od milion penzionera u Srbiji bori se sa egzistencijom, dok skoro trećina njih živi na ivici siromaštva.
Španski projektanti predlagali Adu Huju za Nacionalni stadion, vlast izabrala Surčin
14.03.2026.•
37
Vlast SNS-a će iz kase građana potrošiti 1,2 milijarde evra na izgradnju Nacionalnog stadiona u Surčinu, ali problem nije samo ekstremno visoka cena.
Savić: Građani ne mogu očekivati da se država sama odrekne akciza i PDV-a
13.03.2026.•
26
Zbog sukoba na Bliskom istoku došlo je do poskupljenja cena sirove nafte. Država je stoga donela odluku da smanji akcize za 20 odsto, što znači da će se negde 16, 17 dinara po litru manje slivati u budžet Srbije.
Kladionice pune budžet: Više od 28 milijardi dinara uplaćeno prošle godine
13.03.2026.•
40
Tržište igara na sreću nastavlja da raste, a samim tim, rastu i prihodi koje država ostvaruje od kladionica. Samo u prošloj godini, kladionice u Srbiji su u državnu kasu uplatile više od 28 milijardi dinara.
Glamočić: Više od 10 milijardi dinara isplaćeno poljoprivrednicima
13.03.2026.•
1
Ministar poljoprivrede Srbije Dragan Glamočić rekao je da je do sada država isplatila više od 10 milijardi dinara poljoprivrednicima po odnovu podsticaja od 18.000 dinara po hektaru, od ukupno planiranih 36 milijardi.
Nove cene goriva: Dizel pet dinara skuplji
13.03.2026.•
20
Objavljene su nove cene goriva koje će važiti narednih nedelju dana.
Znatno smanjene akcize na gorivo, evo kolike su sada
13.03.2026.•
16
Vlada Srbije smanjila je akcize na naftne derivate za 20 odsto.
Epska frka: Ide li gas?
13.03.2026.•
4
Agresija na Iran, poetski nazvana "Epski bes", od prvog dana ostavlja posledice na daleko širem prostoru od ratne zone.
Komentari 8
Mara
Particulare matter
Drastično veći budžet, fleksibilniji i sa manje administrativnih opterećenja.
Sa značajnim povećanjem za nauku, istraživanja i obrazovanje.
Sa značajnim povećanjem za poljoprivredu.
EU se neće raspasti, naprotiv. Ostaće najbolje mesto za život ikada.
Crna Gora će dobrobit toga osetiti već 2028.
Albanija od 2029.
Život ide dalje i bez nas, niko nas neće čekati.
Ili ćemo se sami trgnuti i zauzeti svoje mesto ili ostajemo u sadašnjem mulju.
Sami i bez bilo čije suze zbog naše sudbine.
Siromašan
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar