Profesor Radosavljević: Građani sve siromašniji, iako se u nominalnim iznosima čini da imaju više novca
Planirani rast BDP-a ove godine od 3,5 odsto nije nemoguće dostići ako, umesto oko 2 odsto, kao u prvoj polovini godine, u drugoj, nekim čudom, dostigne oko 4 odsto, kaže profesor na fakultetu FEFA Goran Radosavljević.
Foto: 021.rs (ilustracija)
On je rekao da je i Narodna banka Srbije (NBS) revidirala u avgustu pognozu stope rasta bruto domaćeg proizvoda u ovoj godini na 2,75 odsto, mada su sve druge međunarodne istitucije zadržale nivo od oko tri odsto.
Istovremeno, kako je naveo, projekcije rasta i u Evropi i svetu su smanjene od 0,5 do jednog procentnog poena, što će verovatno usloviti i manji rast u Srbiji.
"U drugoj polovini godine u Srbiji bi trebalo da se desi neko čudo (da bi se dostigla planirana stopa rasta). To nije potpuno nemoguće jer je baza prošle godine u drugoj polovini godine bila nešto niža. Ipak, mislim da će to biti teško jer bi i građevinarstvo i poljoprivreda morali biti značajno bolji nego sada", rekao je Radosavljević.
Problematično je, prema njegovim rečima, to što neki sektori koji su "vukli" rast sada padaju. Građevinarstvo, istakao je, pada već treći kvartal i to sada dvocifreno, oko 16,1 odsto u odnosu na rast iz prošle godine.
Ta grana privrede, kako je rekao, nema veliko učešće u BDP, ali je značajna jer ima multiplikativan efekat.
Pad u građevinarstvu može, prema njegovim rečima, da bude rezultat različitih efekata, ali se čini da se to tržište malo "hladi" jer je bilo "pregrejano", a sa druge strane i veliki državni projekti, kao EXPO, kasne.
Naveo je da je u drugom kvartalu ove godine pad registrovan i u sektorima trgovine i finansijskih usluga, koji imaju značajan uticaj na BDP, a pad ili stagnacija su zabeleženi u naučno-istraživačkoj delatnosti.
Pročitaj još
Pad u turizmu bi, kako je rekao, mogao da bude posledica nestabilnosti u zemlji, što se polako preliva na druge sektore i "vuče BDP na dole".
Dodao je da je proizvodnja u industriji, koja ima veliki uticaj na BDP, u julu rasla po stopi od 5,5 odsto, što bi moglo da bude dobar signal jer od početka godine raste oko tri odsto.
Veliko učešće u BDP-u imaju i, kako je naveo, još i trgovina, saobraćaj i veze i poljoprivreda, pa "kada se oni poremete, poremeti se BDP".
"Interesantno je da trgovina na malo, saobraćaj, skadištenje i usluge u drugom kvartalu imaju jedan odsto rasta, inače godinama rastu pet-šest odsto, jer je to veliki sektor. Pad trgovine na malo je, verovatno posledica pada standarda", rekao je Radosavljević.
Prema njegovim rečima, Srbija će imati neki rast koji će napuniti budžet, posmatran nominalno u dinarima jer je visoka inflacija, skoro pet odsto, ali u realnim ciframa rast će biti bliže 2,5 odsto, nego tri odsto.
"Manji rast BDP-a od projektovanog država će u budžetu nadoknaditi višom inflacijom", ocenio je Radosavljević.
Dodao je da će na rast BDP-a delom povoljno uticati i ograničavanje trgovačkih marži i fiksiranje veleprodajnih cena na 1. avgust, a s druge strane će naškoditi, a krajnji efekat je neizvesan.
"Kada se zakasni sa merama, jer institucije ne rade, kao u ovom slučaju Komisija za zaštitu konkurencije, donosi se šta se može. Ove mere lepo, populistički zvuče, ali ograničavanje marži je, inače problematična mera i nikada nije dala rezultate jer trgovci uvek nađu način da to smanjenje naplate", rekao je Radosavljević.
Istakao je da je "vlast sada išla đonom, ne samo na trgovce, već i na dobavljače". Fiksiranjem, kako je rekao, cena dobavljača kojima rastu svi troškovi, zaštitili su, na neki način, trgovce.
Rešavanje sistemskog problema, prema njegovim rečima, "ad hok merama nikad nije dalo dobre rezultate, a primer je kontrola ili zamrzavanje cena naftnih derivata, pa su njihove cene opet među najvišima u Evropi".
Ocenio je da će "sve to negativno uticati na rast BDP-a, kao i mogući nastavak protesta, smanjenje investicija i negativna kampanja na međunarodnom planu, pa postoje rizici da rast BDP bude i manji od 2,5-3 odsto".
Radosavljević je rekao da bi trebalo uraditi analizu efekata uvedenih ekonomskih mera o smanjenju trgovačkih marži i kamata, ali da se to ne radi "jer kada prođe nekoliko meseci za to nikoga nije briga".
Naveo je da rezultat tih mera može biti "na papiru", kada se izračunaju neke cene iz potrošačke korpe, ali da može da se desi da na standard to nema efekta, jer će poskupeti druga roba i usluge, poput električne energije.
Prosečan potrošač u Srbiji, prema njegovim rečima, oko 70 odsto mesečnih prihoda troši na hranu, stanovanje i komunalije.
Radosavljević je rekao da je "interesantna" izjava guvernereke Narodne banke Srbije, Jorgovanke Tabaković da je razlog manjeg rasta loša poljoprivredna godina, iako rezultati u prva dva kvartala pokazuju da je ona bolja od prethodnih godina.
Poljoprivreda, prema njegovim rečima, stagnira već neko vreme, "subvencije su nikakve, ne isplaćuju se na vreme i svake godine se menjaju, što utiče na rast cena hrane".
"Inflacija je u Srbiji počela šest meseci pre nego u Evropi zbog rasta cena hrane. Posle toga su rasle cene energije, pa je ukupan rast cena hrane u Srbiji dvostruko veći nego u Evropi jer imamo uvoznu i domaću inflaciju. Sada su prosečne cene hrane na nivou proseka EU, a pre pet godina su bile na nivou od 75 odsto", rekao je Radosavljević.
Dodao je da istovremeno je prosečan dohodak u Srbiji na ispod 50 odsto EU proseka.
"To je pokazatelj da su građani sve siromašniji, iako se u nominalnim iznosima čini da imaju više novca. Privremeno smanjenje nekih cena neće rešiti ovaj problem", rekao je Radosavljević.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Pčelari do 31. oktobra moraju da prijave broj košnica za zimovanje
26.10.2025.•
0
Do 31. oktobra svi pčelari moraju da prijave nadležnom veterinaru broj košnica sa kojima ulaze u zimovanje, u skladu sa Pravilnikom o obeležavanju pčelinjih društava.
Direktor FEFA instituta: "Rusi nas svakako drže u šaci"
26.10.2025.•
4
"Rusi nas svakako drže u šaci. Mislim da je njima džoker bio gasni aranžman i prilično sam siguran da ga nisu produžili jer su čekali šta će se desiti na tržištu", kaže Goran Radosavljević, direktor FEFA instituta.
Kina saopštila da je postigla preliminarni konsenzus sa SAD o trgovini
26.10.2025.•
0
SAD i Kina postigli su u Maleziji "preliminarni konsenzus" za rešavanje svojih trgovinskih sporova.
Povučen Teslin cybertruck zbog softverske greške
26.10.2025.•
0
Kompanija Tesla opozvala je danas 63.619 cybertruck vozila zbog softverskog problema koji utiče na prednja parking svetla.
U Srbiji od početka godine prodato više novih vozila nego u isto vreme 2024.
26.10.2025.•
10
Rezultati prodaje novih vozila u Srbiji u prva tri kvartala 2025. godine, za razliku od većine evropskih zemalja i EU ukupno, (gde se beleži ili usporavanje ili pad tržišta) pokazuju da tržište sveukupno raste.
Srbija nastavila ubrzano da povećava zlatne rezerve
26.10.2025.•
12
Na stabilnost svake države, pa i Srbije u kriznim vremenima značajno utiču zlatne rezerve.
Nemačka krajem 2027. izbacuje čekove iz upotrebe
26.10.2025.•
1
Nemačka krajem 2027. potpuno izbacuje čekove iz upotrebe, saopštila je Bundesbanka.
Vlada obezbedila dodatna sredstva za subvencije za prve stanove po rođenju deteta
25.10.2025.•
2
Vlada Srbije donela je odluku da iz budžetske rezerve prebaci 100 miliona dinara, odnosno više od 850.000 evra, za obezbeđivanje nedostajućih sredstava za subvencije za kupovinu stana po osnovu rođenja deteta.
Dodeljen tender za uvođenje veštačke inteligencije u PIO Fond: O čemu je reč?
25.10.2025.•
10
Fond PIO dodelio je ugovor na tenderu vezanom za primenu veštačke inteligencije preduzeću MDS Informatički inženjering iz Beograda.
Kina i SAD počeli nove trgovinske pregovore
25.10.2025.•
0
Kina i SAD su danas u Kuala Lumpuru započele nove trgovinske pregovore u cilju pronalaženja rešenja za carinski rat između dve najveće svetske ekonomije.
Predsednik Fiskalnog saveta: Srbija će 2026. imati daleko sporiji rast, EPS će gubiti prihode
25.10.2025.•
10
Srbija može očekivati daleko sporiji privredni rast u 2026, a EPS će zbog prekogranične ugljenične takse EU gubiti tržište i prihode, rekao je predsednik Fiskalnog saveta, Blagoje Paunović za Forbs Srbija.
Stručnjaci: Zabrana uvoza ruskog gasa u EU i tranzita preko tih država teško će se sprovesti
25.10.2025.•
6
Zabrana uvoza ruskog gasa u EU i tranzita preko tih država teško će se sprovesti jer na tržištu nema dovoljno gasa, trpi evropska industrija, a autori te odluke verovatno neće biti na istim pozicijama, kažu stručnjaci.
Raspisan javni poziv za podsticaje za organsku stočarsku proizvodnju
25.10.2025.•
1
Uprava za agrarna plaćanja Ministarstva poljoprivrede Srbije raspisala je javni poziv za podnošenje zahteva za ostvarivanje prava na podsticaje za organsku stočarsku proizvodnju za 2025. godinu.
Turkmenistan ima kapaciteta da isporučuje gas Evropi, ali nema gasovod
25.10.2025.•
4
Turkmenistan, jedan od vodećih svetskih proizvođača gasa, ponovio je da ima kapaciteta da isporučuje gas Evropi, ali da nema gasovod potreban da se poveže centralna Azija sa Evropom preko Kaspijskog mora.
Vlada Srbije usvojila uredbu o podršci skladištarima malina
24.10.2025.•
5
Vlada Srbije usvojila je danas Uredbu o vanrednoj interventnoj meri podrške firmama i preduzetnicima koji skladište malinu ovogodišnjeg roda radi pravovremenog otklanjanja tržišnih poremećaja.
Indijska kompanija koja najviše kupuje rusku naftu poštovaće sankcije protiv Moskve
24.10.2025.•
2
Najveci indijski kupac ruske nafte, kompanija Reliance Industries, poštovace sankcije zapadnih država protiv Moskve, uz održavanje odnosa s trenutnim dobavljačima nafte, saopštila je danas ta kompanija.
Vlada menja Uredbu o maržama zbog pritiska trgovinskih lanaca na dobavljače
24.10.2025.•
7
Vlada Srbije izmeniće Uredbu o ograničavanju trgovačkih marži zbog pritiska trgovinskih lanaca na dobavljače.
Objavljene nove cene goriva
24.10.2025.•
4
Objavljene su nove cene goriva koje će važiti od danas u 15 časova.
Američke sankcije i za ruski Lukoil: Kako će se to odraziti na Srbiju?
24.10.2025.•
16
Nakon što su Sjedinjene Američke Države uvele sankcije i vema najvećim ruskim naftnim kompanijama, Rosnjeftu i Lukoilu, nametnulo se i pitanje kako će se to odraziti i na Srbiju.
Kineske državne kompanije obustavile kupovinu ruske nafte zbog američkih sankcija
23.10.2025.•
6
Kineske državne naftne kompanije obustavile su kupovinu ruske nafte koja se prevozi morskim putem pošto su SAD uvele sankcije Rosnjeftu i Lukoilu, najvećim ruskim naftnim kompanijama, reklo je više izvora.
Sistemski slom
23.10.2025.•
22
Tog prvog novembra prošle godine nije pala samo nadstrešnica nego i ideja da institucije, zakoni i struka još uvek imaju težinu veću od konferencije za štampu i partijske parole.
Komentari 8
Mara
Particulare matter
Drastično veći budžet, fleksibilniji i sa manje administrativnih opterećenja.
Sa značajnim povećanjem za nauku, istraživanja i obrazovanje.
Sa značajnim povećanjem za poljoprivredu.
EU se neće raspasti, naprotiv. Ostaće najbolje mesto za život ikada.
Crna Gora će dobrobit toga osetiti već 2028.
Albanija od 2029.
Život ide dalje i bez nas, niko nas neće čekati.
Ili ćemo se sami trgnuti i zauzeti svoje mesto ili ostajemo u sadašnjem mulju.
Sami i bez bilo čije suze zbog naše sudbine.
Siromašan
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar