Profesor Radosavljević: Građani sve siromašniji, iako se u nominalnim iznosima čini da imaju više novca
Planirani rast BDP-a ove godine od 3,5 odsto nije nemoguće dostići ako, umesto oko 2 odsto, kao u prvoj polovini godine, u drugoj, nekim čudom, dostigne oko 4 odsto, kaže profesor na fakultetu FEFA Goran Radosavljević.
Foto: 021.rs (ilustracija)
On je rekao da je i Narodna banka Srbije (NBS) revidirala u avgustu pognozu stope rasta bruto domaćeg proizvoda u ovoj godini na 2,75 odsto, mada su sve druge međunarodne istitucije zadržale nivo od oko tri odsto.
Istovremeno, kako je naveo, projekcije rasta i u Evropi i svetu su smanjene od 0,5 do jednog procentnog poena, što će verovatno usloviti i manji rast u Srbiji.
"U drugoj polovini godine u Srbiji bi trebalo da se desi neko čudo (da bi se dostigla planirana stopa rasta). To nije potpuno nemoguće jer je baza prošle godine u drugoj polovini godine bila nešto niža. Ipak, mislim da će to biti teško jer bi i građevinarstvo i poljoprivreda morali biti značajno bolji nego sada", rekao je Radosavljević.
Problematično je, prema njegovim rečima, to što neki sektori koji su "vukli" rast sada padaju. Građevinarstvo, istakao je, pada već treći kvartal i to sada dvocifreno, oko 16,1 odsto u odnosu na rast iz prošle godine.
Ta grana privrede, kako je rekao, nema veliko učešće u BDP, ali je značajna jer ima multiplikativan efekat.
Pad u građevinarstvu može, prema njegovim rečima, da bude rezultat različitih efekata, ali se čini da se to tržište malo "hladi" jer je bilo "pregrejano", a sa druge strane i veliki državni projekti, kao EXPO, kasne.
Naveo je da je u drugom kvartalu ove godine pad registrovan i u sektorima trgovine i finansijskih usluga, koji imaju značajan uticaj na BDP, a pad ili stagnacija su zabeleženi u naučno-istraživačkoj delatnosti.
Pročitaj još
Pad u turizmu bi, kako je rekao, mogao da bude posledica nestabilnosti u zemlji, što se polako preliva na druge sektore i "vuče BDP na dole".
Dodao je da je proizvodnja u industriji, koja ima veliki uticaj na BDP, u julu rasla po stopi od 5,5 odsto, što bi moglo da bude dobar signal jer od početka godine raste oko tri odsto.
Veliko učešće u BDP-u imaju i, kako je naveo, još i trgovina, saobraćaj i veze i poljoprivreda, pa "kada se oni poremete, poremeti se BDP".
"Interesantno je da trgovina na malo, saobraćaj, skadištenje i usluge u drugom kvartalu imaju jedan odsto rasta, inače godinama rastu pet-šest odsto, jer je to veliki sektor. Pad trgovine na malo je, verovatno posledica pada standarda", rekao je Radosavljević.
Prema njegovim rečima, Srbija će imati neki rast koji će napuniti budžet, posmatran nominalno u dinarima jer je visoka inflacija, skoro pet odsto, ali u realnim ciframa rast će biti bliže 2,5 odsto, nego tri odsto.
"Manji rast BDP-a od projektovanog država će u budžetu nadoknaditi višom inflacijom", ocenio je Radosavljević.
Dodao je da će na rast BDP-a delom povoljno uticati i ograničavanje trgovačkih marži i fiksiranje veleprodajnih cena na 1. avgust, a s druge strane će naškoditi, a krajnji efekat je neizvesan.
"Kada se zakasni sa merama, jer institucije ne rade, kao u ovom slučaju Komisija za zaštitu konkurencije, donosi se šta se može. Ove mere lepo, populistički zvuče, ali ograničavanje marži je, inače problematična mera i nikada nije dala rezultate jer trgovci uvek nađu način da to smanjenje naplate", rekao je Radosavljević.
Istakao je da je "vlast sada išla đonom, ne samo na trgovce, već i na dobavljače". Fiksiranjem, kako je rekao, cena dobavljača kojima rastu svi troškovi, zaštitili su, na neki način, trgovce.
Rešavanje sistemskog problema, prema njegovim rečima, "ad hok merama nikad nije dalo dobre rezultate, a primer je kontrola ili zamrzavanje cena naftnih derivata, pa su njihove cene opet među najvišima u Evropi".
Ocenio je da će "sve to negativno uticati na rast BDP-a, kao i mogući nastavak protesta, smanjenje investicija i negativna kampanja na međunarodnom planu, pa postoje rizici da rast BDP bude i manji od 2,5-3 odsto".
Radosavljević je rekao da bi trebalo uraditi analizu efekata uvedenih ekonomskih mera o smanjenju trgovačkih marži i kamata, ali da se to ne radi "jer kada prođe nekoliko meseci za to nikoga nije briga".
Naveo je da rezultat tih mera može biti "na papiru", kada se izračunaju neke cene iz potrošačke korpe, ali da može da se desi da na standard to nema efekta, jer će poskupeti druga roba i usluge, poput električne energije.
Prosečan potrošač u Srbiji, prema njegovim rečima, oko 70 odsto mesečnih prihoda troši na hranu, stanovanje i komunalije.
Radosavljević je rekao da je "interesantna" izjava guvernereke Narodne banke Srbije, Jorgovanke Tabaković da je razlog manjeg rasta loša poljoprivredna godina, iako rezultati u prva dva kvartala pokazuju da je ona bolja od prethodnih godina.
Poljoprivreda, prema njegovim rečima, stagnira već neko vreme, "subvencije su nikakve, ne isplaćuju se na vreme i svake godine se menjaju, što utiče na rast cena hrane".
"Inflacija je u Srbiji počela šest meseci pre nego u Evropi zbog rasta cena hrane. Posle toga su rasle cene energije, pa je ukupan rast cena hrane u Srbiji dvostruko veći nego u Evropi jer imamo uvoznu i domaću inflaciju. Sada su prosečne cene hrane na nivou proseka EU, a pre pet godina su bile na nivou od 75 odsto", rekao je Radosavljević.
Dodao je da istovremeno je prosečan dohodak u Srbiji na ispod 50 odsto EU proseka.
"To je pokazatelj da su građani sve siromašniji, iako se u nominalnim iznosima čini da imaju više novca. Privremeno smanjenje nekih cena neće rešiti ovaj problem", rekao je Radosavljević.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
"Višak novca se ubacuje u nekretnine": Rastu cene stanova, a građevina sve skuplja
13.08.2026.•
0
U prvom kvartalu 2026. godine vrednost ostvarenog prometa na tržištu nepokretnosti u Srbiji iznosila je oko dve milijarde evra.
Narodna banka Srbije zadržala referentnu kamatnu stopu na istom nivou: I dalje 5,75 odsto
13.08.2026.•
0
Izvršni odbor Narodne banke Srbije odlučio je da referentnu kamatnu stopu zadrži na nivou od 5,75 odsto, kao i da na nepromenjenim nivoima zadrži kamatne stope na depozitne (4,5 odsto) i kreditne olakšice (sedam odsto).
Evropska centralna banka upozorila na trend potiskivanja gotovinskog plaćanja
13.08.2026.•
2
Anketa Evropske centralne banke pokazala je da gotovo 92 odsto preduzeća u evrozoni, i to uglavnom maloprodaja, restorani i hoteli, prihvata plaćanje gotovinom, ali je trend bezgotovinskog, digitalnog plaćanja sve veći.
Kineski Xingyu ulaže 77 miliona evra u novu fabriku automobilske rasvete u Nišu
13.08.2026.•
2
Kineska kompanija Xingyu Automotive Lighting Systems planira da uloži 77 miliona evra u novu fabriku automobilske rasvete u Nišu, uz državne podsticaje od 8,2 miliona evra.
Parfimerija Jasmin iz Beograda preuzima parfimeriju Jasmin iz Skoplja
13.08.2026.•
1
Parfimerija Jasmin iz Beograda namerava da preuzme kontrolu nad Jasmin parfimerijom DOOEl iz Skoplja, čiji je jedini vlasnik firma Matoss grupa, objavio je Forbs Srbija.
Đedović: Snabdevanje strujom stabilno, proizvodnja onolika koliko dozvoljavaju uslovi
12.08.2026.•
4
Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović rekla je danas da je vodostaj Dunava na istorijskom minimumu, kao i proizvodnja električne energije u hidocentrali Đerdap.
Kakve nas cene avio-karata čekaju kad odu Vizer i Rajaner: Manje konkurencije, skuplji letovi
12.08.2026.•
39
Osim što iz Srbije praktično ne možete nigde vozom u inostranstvo osim do Crne Gore, od ove godine će napeto stanje u avio-industriji naterati građane da dva puta mere pre nego što krenu da razmišljaju o putovanju.
Novi kredit za Dunavski koridor koji godinama kasni: Srbija se zadužuje još pet milijardi dinara
12.08.2026.•
8
Srbija planira novo zaduživanje, ovog puta pet milijardi dinara za projekat Dunavski koridor, koji će povezati Beograd sa Golupcem.
Izmene zakona o zaštiti potrošača za ugostitelje: Jasnija naplata dodatnih usluga
12.08.2026.•
4
Od 1. avgusta nova pravila za ugostitelje donose jasniji okvir za formiranje cena i naplatu dodatnih usluga.
Telefon, računar ili bela tehnika su vam se pokvarili? Nova platforma nalazi servise za vas u rekordnom roku
12.08.2026.•
0
Traženje servisa za pokvareni uređaj često oduzima vreme, a platforma FixUp omogućava da se jednim zahtevom kontaktira više servisa i na jednom mestu uporede njihove ponude, cene i rokovi popravke.
Rekordne devizne rezerve Srbije: Na kraju jula iznosile 30,5 milijardi evra
11.08.2026.•
11
Bruto devizne rezerve Narodne banke Srbije (NBS) su na kraju jula ove godine iznosile oko 30,5 milijardi evra i u odnosu na kraj juna povećane su za 893 miliona evra, saopštila je danas NBS.
SPC, Expo, sportski savezi: Na šta Srbija troši milione iz budžetske rezerve?
11.08.2026.•
2
Vlada Srbije je od početka 2026. godine donela više od 130 rešenja o upotrebi novca iz budžetske rezerve, pokazuje analiza Radija slobodne Evrope (RSE).
Kineski električni automobili osvajaju Evropu uprkos carinama
10.08.2026.•
3
Prodaja električnih automobila kineskih proizvođača u Evropi od januara do maja dostigla je rekordni nivo uprkos visokim carinama, što dodatno pojačava pritisak na evropsku automobilsku industriju.
Cene u hotelima i restoranima u Vojvodini porasle više nego na republičkom nivou
10.08.2026.•
11
Ugostiteljske usluge su u julu ove godine bile za 5,6 odsto skuplje nego u istom mesecu 2025. godine, objavio je danas Republički zavod za statistiku.
Vozači kamiona Zapadnog Balkana u utorak o problemu ograničenog boravka u Šengen zoni
10.08.2026.•
3
Profesionalni vozači kamiona u međunarodnom transportu iz Srbije, Bosne i Hercegovine, Crne Gore i Severne Makedonije održaće sastanak sutra, 11. avgusta.
Bez dogovora: Sindikati pitaju gde se izgubilo obećanje da će minimalac biti 650 evra, a prosečna plata 1.400
10.08.2026.•
23
Trenutna minimalna zarada u Srbiji iznosi 550 evra, a na današnjem sastanku država je predložila povećanje na 600 evra.
Život u Srbiji: Što se tiče standarda - standardno siromaštvo
10.08.2026.•
27
Više od godinu i po dana živi se u atmosferi svakodnevnih protesta i izliva nezadovoljstva.
Holandska banka: Ekstremne vrućine mogu da izbrišu rast EU
10.08.2026.•
1
Suša i ekstremne vrućine koje su pogodile velike delove Evrope mogle bi da ponište značajan deo očekivanog ovogodišnjeg ekonomskog rasta u regionu, upozorila je holandska banka Triodos u novom izveštaju.
Počinju pregovori o minimalnoj zaradi: Koliki je minimalac u drugim zemljama
10.08.2026.•
9
Pregovori vlade Srbije, poslodavaca i reprezentativnih sindikata o minimalnoj zaradi za 2027, koja bi prema obećanjima predsednika Vučića, trebalo da iznosi 650 evra, počinju danas, 10. avgusta.
MP Team Prevodi - sudski tumači u Novom Sadu: Overeni prevodi na više od 20 jezika
10.08.2026.•
0
MP Team Prevodi okuplja ovlašćene sudske tumače i stručne prevodioce sa višedecenijskim iskustvom koji pružaju brze, tačne i poverljive prevode, uz uslugu prilagođenu potrebama klijenata iz cele Vojvodine i Srbije.
Kiparski ministar: Evropa bi mogla da počne da dobija naš gas u martu 2028.
09.08.2026.•
3
Potrošači mogu očekivati da će prirodni gas iz nalazišta u podmorju kod Kipra pomoći u pokrivanju energetskih potreba Evrope već od marta 2028. godine, izjavio je ministar energetike te ostrvske zemlje Majkl Damianos.
Komentari 8
Mara
Particulare matter
Drastično veći budžet, fleksibilniji i sa manje administrativnih opterećenja.
Sa značajnim povećanjem za nauku, istraživanja i obrazovanje.
Sa značajnim povećanjem za poljoprivredu.
EU se neće raspasti, naprotiv. Ostaće najbolje mesto za život ikada.
Crna Gora će dobrobit toga osetiti već 2028.
Albanija od 2029.
Život ide dalje i bez nas, niko nas neće čekati.
Ili ćemo se sami trgnuti i zauzeti svoje mesto ili ostajemo u sadašnjem mulju.
Sami i bez bilo čije suze zbog naše sudbine.
Siromašan
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar