Menu 021

Karolina Spaić piše za 021.rs iz Amsterdama: Sloboda se u ovom trenutku nalazi samo u sopstvenom domu

Nesigurnost i nemogućnost da se planira budućnost za nas su nova sadašnjost, ali svaka podrška i priznanje u svakom trenutku imaju velikog smisla, jer doprinose veri u budućnost, kaže rediteljka koju je Kraljevina Holandija ovih dana proglasila viteškinjom.
Info 14.05.2020. | 14:52 > 12:39
Karolina Spaić piše za 021.rs iz Amsterdama: Sloboda se u ovom trenutku nalazi samo u sopstvenom domu
Foto: 021.rs (Lara Baker)

Karolina Spaić završila je pozorišnu akademiju u Utrehtu a specijalizovala se na Međunarodnoj školi za pozorišnu antropologiju pod vođstvom Euđenia Barbe, čuvenog reditelja Odin Teatra. Od 1992. godine direktorka je holandskog ZID teatra koji se nalazi u Amsterdamu. Spaić je uz to i savetnica za kulturu grada Utrehta i Ministarstva za kulturu.

Pandemija je nekako "pregazila" vest da je Spaić baš krajam aprila postala viteškinja Reda Oranje Nassau Kraljevine Holandije. Nagrada joj je dodeljena za njen impresivan rad sa pozorištem ZID. U saopštenju povodom nagrade stoji da "kraljevskoj pažnji nije promakao njen rad u teatru koji se nalazi u vrlo problematičnom kvartu grada".

Viteškinja Spaić, izuzetan teatarski znalac, bila je sagovornica 021.rs o tome kako se ovih dana normalizuje život u Amsterdamu ali i tome kako će izgledati pozorišna budućnost onih koji teatar stvaraju:

"U Holandiji i Amsterdamu su sprovedene mere "inteligentnog" lock downa od 15 marta. Dugo se čekalo da se ove rigorozne mere sprovedu u društvu koje je poznato po tome da se lična, individualna sloboda vrlo ceni. Rešeno je tako da su zatvorili škole i mnoge ustanove i pozvali građane da rade kod kuće, ukoliko se ne bave nekim zanimanjima od vitalnog značaja za društvo (medicinski radnici, policija i sl.).

Situacija je na početku bila čudna, ulice su opustele ali pošto su ljudi mogli napolje, počele su da se pune izletišta i plaže, pa je na kraju i to zabranjeno. Međutim i tada je na obronocima grada, u parkovima i na mnogim zelenim površinama šetalo mnogo ljudi, vozilo bicikl, ili organizovali piknik, ali su bili obazrivi i držali se pravila od jednog i po metra razmaka i ne više od tri osobe zajedno ako nije u pitanju najuža familja.

Izlazi se napolje, u prirodu, u prodavnice sa namirnicama koje su uvele nekakve mere ali ništa striktno, tako da su relativno velike gužve.

Ljudi su prvo bili dosta u šoku, ali sada posle skoro dva meseca, oseća se da je ljudima dosta izolacije i da na sve načine prave svoja lična pravila. To je naravno mač sa dve oštrice jer ima dosta obolelih. U danu u kojem ovo pišem broj pozitivan testiranih je 40.000,  a smrtnih slučajeva preko 5000. Brojke govore sve.

Uglavnom su žrtve starije osobe preko 80 godina koje žive u domovima za stare. Tamo nisu bile mere predostrožnosti tako rigorozne, nisu se nosile maske i bolest se vrlo brzo raširila. Maske se uglavnom ne nose jer ih nema dovoljno, čak ni za osoblje kojem je neophodno, kao u domovima za stare.

Granice su momentalno zatvorene, ali ne totalno, transport robe i dalje postoji. U bolnicama se situacija smiruje, bio je momenat kada je izgledalo da će biti sve prepuno na intenzivnoj nezi, pa su pacijenti prebačeni u Nemačku. Trenutno se situacija poboljšava, dnevno se registruje duplo manje slučajeva nego pre dve nedelje.

Od 10.  maja se otvaraju osnovne škole i obdaništa. Ostale škole i fakulteti će i dalje biti zatvoreni. Naravno, otkazana su sva okupljanja, ne rade pozorišta, nema koncerata, ni festivala. Od 1. juna mnoge mere biće olabavljene, tako da će biti dozvoljena okupljanja maksimalno 30 ljudi u sali, ili restoranu.  

Međutim, velika okupljanja i festivali su zabranjeni do 1. septembra, a možda i duže. Kulturni sektor je vrlo pogođen, kao i ugostiteljstvo i turizam. 

 

Za sva pozorišta, pa i za nas, ZID teatar, veoma je teško vreme, jer nam je preko noći oduzeta profesija. U početku smo bili optimisti da digitalno radimo, što i radimo, ali sve nam više nedostaje pravi fizički i ljudski kontakt, sa kolegama i sa publikom.

Napravili smo nekoliko programa uživo, umetnici iz Holandije i iz sveta slali su nam video filmove. Na dan oslobođenja, 5. maja, tema nam je bila sloboda danas. To je pokrenulo mnoga pitanja, a naš kolega, dramski pisac i reditelj Abdelila El Sema iz Maroka, gde je takođe sve potpuno zatvoreno, lepo je rekao da smo sada slobodni samo u svom stanu.

Vidimo da se u Evropi na različite načine odreagovalo na ovu krizu, što je po mom mišljenju direktno povezano sa tipom društvenog uređenja. Neke zemlje imaju vladu sa većim autoritetom, a neke ne. Zanimljivo je da se holandski kralj javnosti obratio već dva puta i to jako dobrim govorom. U normalnim uslovima, vlada je ta koja se obraća narodu, ali u vanrednim, obraća se onaj u koga narod ima poverenja. Kralj će ipak biti doživotno kralj dok svaki predsednik posle relativno kratkog periode nestane sa javne scene.

Holanđani imaju sreću sa ovako angažovanom i progresivnom kraljevskom porodicom. Imala sam čast da ih lično upoznam, još 2011.  godine kada je ZID teatar dobio godišnju kraljevsku nagradu  - Appeltje van Oranje.

Ja lično radim većim delom kod kuće, mada tu i tamo odem do ZID teatra i  tamo uvek nekoga ima. Neki plesač vežba, kolega sprema snimanje, studenti probaju , najviše ih troje u sali, ali neka dinamika je i dalje ostala. Mnogo toga smo, naravno, morali da otkažemo, turneje, predstave , programe…

Situacija je vrlo neizvesna i finansijski jako komplikovana. Država je obezbedila neka sredstva , ali je to nedovoljno i malo. Kultura je u velikom problemu. Najveće institiucije poput Muzeja Van Goga ili Narodnog pozorišta su na državnom budžetu tako da je njima sve obezbeđeno. Ministarstvo je najavilo da  da će se njima ukazati i dodatna pomoć, što je totalno nesolidarno sa nezavisnom kulturnom scenom u kojoj radi više ljudi nego u državnim ustanovama.

Nezavisna  scena je još juvek u pregovorima, ali osim redovne pomoći koju dobijaju svi sektori, nema nikakve ekstra pomoći. Mnogo ljudi iz kulture i umetnosti je ostalo bez posla i primanja. Neki će dobiti državnu pomoć, ali od toga se praktično ne može živeti, a pogotovo ne u Amsterdamu koji je skandinavski skup.

Sa druge strane, što se tiče efikasnosti delovanja u ovoj kriznoj situaciiji, upravo su manje organizacije vrlo brzo uspele da nađu način da prave programe na mrežama i održavaju kontakte sa umetnicima i svojom publikom. Manje organizacije imaju vernu publiku koja ih prati. Postoji uzajaman odnos između umetnika i publike. Velike organizacije su izbačene iz svoje komfor zone i ne mogu da se snađu, a i njihova publika je često nedefinisana masa, tako da ni ne znaju kome da se obrate.

Što se tiče pozorišta budućnosti, ja se lično nadam, a i verujem da se pozorište neće bitno izmeniti. U skorije vreme, do god budemo morali da poštujemo metar i po razdaljine između nas, gledalaca će biti, ali će dve trećine gledališta biti prazno. Možda će to dovesti do intimnijeg doživljaja predstava i vratiti teatar na suštinu, da se ostvari istinski kontakt između izvođača i gledalaca.

Planiramo da radimo projekte na lokacijiama na kojima bi ljudi mogli da budu dovoljno udaljeni,  a da nisu prazne stolice oko njih. Takođe istražujemo razne druge forme, kao teatarske šetnje gde se može ograničiti broj gledalaca. Imamo sreću da je naša sala velika, pa može da stane dosta ljudi i sa novim merama jer nemamo fiksirane stolice.

Mi kreativni ljudi uvek ćemo naći neko rušenje. Međutim, najveći problem sada mi deluje kako će teći internacionalna saradnja? Sve se otkazuje, niko ne zna šta će biti u skorijoj budućnosti. Turneje, gostovanja, festivali, sve se planira dosta unapred, a sada se sve otkazuje.

Teatar ZID dosta radi internacionalno, to nam daje mnogo energije, a i sredstva koja su nam potrebna. Mi smo za oktobar u Amsterdamu planirali naš festival Eksplorez, ali totalno je neizvesno šta će biti sa tim.

Ta nesigurnost i nemogućnost da se planira je za nas nova sadašnjost. Na to još nemam odgovor. Verujem da će se vremenom i to iskristalisati. Po prirodi sam optimista i borac, tako da verujem da će i ovo proći.

Vest o značajnom priznanju koja mi je stigla tokom pandemijskih dana, u mnogo čemu mi je ulepšala ovaj krizni period. Zvanična svečanost nije mogla da se održi zbog ove situacije, ali ta podrška i priznanje imaju sada velikog smisla i doprinose veri u budućnost.

Deo budućnosti je i nada da ćemo sa ZID teatrom doći i u Novi Sad, u okviru projekta kulturne prestonice, jer sada radimo na tome. Tako bi i Novosađani imali priliku da vide naše pradstave.

Još fotografija Amsterdama može se videti u galeriji:

Autor: Snežana Miletić
Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno bez ikakve naknade, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.021.rs. Preuzimanje fotografija je dozvoljeno samo uz saglasnost autora.

    Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar



Preostalo 1500 Karaktera


* Ova polja su obavezna
O nama Oglašavanje Kontakt Impresum Uslovi i pravila korišćenja Pošalji vest