Nekoliko dana nakon derbija i broj novozaraženih u Srbiji skače na iznad 90 koliko je registrovano u svakom od pet poslednjih dana. Takođe i bugarski teniser Grigor Dimitrov je virus pokupio najverovatnije tokom promotivnog turnira u Beogradu, a korona je utvrđena nedelju dana kasnije u Zadru, tokom inkubacionog perioda.
Tiho prokužavanje
Očito, virus još cirkuliše među stanovnicima Srbije, naravno i unutar svih koji se ovih dana nađu na našim prostorima. I cifre koje utvrđuju ovdašnji epidemiolozi jasno pokazuju da je, nakon kraćeg perioda svođenja obolelih na ispod 40, usledio stabilan rast novozaraženih.
Jeste da je gro novih nosioca virusa bez kliničkih simptoma ili sa blagim ispoljavanjem oboljenja, ipak izgleda da se epidemija preoblikovala u tiho prokužavanje stanovništva i sticanje kolektivnog imuniteta, čija je krajnja posledica onemogućavanje širenja zaraze među življem Srbije. Međutim, kolektivni imunitet se stiče tek kada najmanje 70 ili 75 odsto ukupnog stanovništva bude prokuženo, za šta je potrebno da prođe dosta vremena.
U ovom trenutku u nas je utvrđeno oko 12.000 zaraženih, a njihov kupan broj je, po epidemiološkim procenama, između 120 i 240 hiljada, dakle do tri odsto od ukupno 7,1 miliona ljudi sa srpskom ličnom kartom. Suviše malo, a izgleda i da je tiho prokužavanje umnogome izvan okvira plana protiv epidemije srpskih zdravstvenih vlasti.
Kolektivni imunitet
Do sticanja kolektivnog imuniteta proći će još dosta vremena. Dotle, ljudi će oboljevati, riziku će posebno biti izložene najugroženije kategorije, stariji i žitelji sa dijabetesom, visokim pritiskom, šećernom bolesti, kardiovaskularnim poteškoćama, gojaznošću...
Oni će morati da se što više samoizoluju i striktno poštuju higijenske mere držanja fizičke distance, nošenja maski i, naročito, čestog i dovoljno dugog pranja ruku. Srpski zdravstveni sistem se sasvim dobro nosio sa prvim naletom svetske pošasti. Uspeh je postignut uvođenjem veoma rigoroznih mera ograničavanja kretanja.
Broj umrlih je minimalan, međutim, troškovi ovakvog pristupa su veliki i pitanje je da li bi srpska privreda mogla još jednom izdržati golem teret. A polako se približava jesen kada se očekuje drugi talas epidemija. Danas više niko ne dovodi u pitanje novi nalet masovne zaraze, mada niko ne može sa sigurnošću predvideti kojom jačinom će nasrnuti.
Brzo ukinuta ograničenja
Sada je vidljivo da su rigorozne mere prekinute pre vremena, mnogo bolje bi bilo da ograničenja nisu drastično ublažena tokom majskih praznika, potom, gotovo preko noći, i sasvim ukinuta. Odluke su donele političko-zdravstvene vlasti, pri čemu je i pritisak opozicije zbog ograničenja nekih osnovnih prava bio prevelik, do histeričnosti.
Kao da slična ograničenja nisu praktikovana i u zemljama sa mnogo razvijenijim kultom ljudskih prava. Uostalom, svojevrsni karantin i ima ulogu zaštitnika od epidemije upravo na osnovu velikih i neugodnih ograničenja.
Neuobičajeno brzo smo prešli na gotovo uobičajen stil života, uključujući i dopuštanje gledaocima da prisustvuju sportskim takmičenjima dok na televiziji gledamo kako se šampionat Nemačke odvija pred praznim tribinama, tačnije drvene i plastične lutke imitiraju posetioce i navijače. Zaraze poslednjih dana ukazuju na posledice komotnog pristupa i možda još nije kasno pooštriti režim poseta sportskim ili zabavnim manifestacijama.
Pre i posle izbora
Naravno, u tom slučaju dosledno bi bilo zabraniti i političke skupove. Izgleda da su okupljanja političkog karaktera i bila razlog (preranog) ublažavanja zaštitnih mera.
Nailazilo je vreme izbora, a njih je teško i zamisliti bez masovnih skupova. Uostalom, i sam čin glasanja je niz okupljanja na svakom od oko 8.350 biračkih mesta koliko ih je ovoga puta bilo u Srbiji.
No, izbori su prošli, rezultati su poznati. Možda je sada trenutak da se preispitaju pojedine mere, na šta upućuju i zbivanja među posetiocima i učesnicima nadmetanja na stadionima po Srbiji. Bila bi to i polazna priprema za novi nalet globalne pandemije.
Komentari 5
Anonimus
Svu
Куп је битан
Када г. Лазић пише о курсу динара, проблем је што велики део оних који читају те текстове не разуме шта је написано. Наиме, аутор се нипошто не залаже за уништење домаће валуте, нити за неку нову хиперинфлацију. Он само указује да је у економији као што је наша, јачање домаће валуте неосновано, чак и опасно. Кад-тад, пробудићемо се и динар ће преко ноћи ослабити у односу на евро и друге валуте нпр. 20%. Зашто? Па зато што није нормално да валуте земље која много више увози него што извози јача. Тај дефицит се покрива задуживањем у иностранству, дознакама наших људи итд. Дугови према ино повериоцима морају да се враћају. Сваки нови евро задуживања у иностранству значи и већи ризик да ћемо упасти у дужничку и платно-билансну кризу. Да не би дошло до наглог слабљења домаће валуте, потребно је да она слаби у односу на евро отприлике онолико колико износи разлика између домаће инфлације и инфлације у евро зони. На годишњем нивоу. Замислимо следећу ситуацију. Шта је боље, десет пута скочити са првог спрата или једном са десетог? Знам да ће сада многи рећи, а шта ће бити са онима који имају кредите са валутном клаузулом? Исто оно што се десило и у другим земљама које су ушле у дужничку кризу. Већина неће моћи да отплаћује кредите. А то ће се десити и код нас, без обзира шта г. Лазић написао.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar