U okolnostima u kojima živimo, u kojima policajac izgleda kao supersonični projektil Elona Maska, i sa svim mogućim, hipermegadžidži gedžetima za ubeđivanje građanina da to što vidi nije to što vidi i da to što misli nije to što misli, dok istovremeno, i posle pet meseci pandemije, medicinske sestre umotavaju stopala u kese za đubre a ljudi sa ozbiljnim simptomima kovida 19 leže po skrnavim hodnicima bolnica "švajcarskog pedigrea"; u zemlji u kojoj lanac logike svakog dana gubi jednu, ionako labavu kariku, u kojoj neprekidno traje neka nenajavljena trka-zbrka - a pojma nemaš ni gde je start, ni gde cilj, ko trči, ko su ti protivnici, a ko - ima li ih uopšte - saborci, kao ni šta su sve moguće prepreke, jako je važno da znaš da negde u tvojoj blizini postoje i ljudi koji vide dalje od sebičnog, krajnje ličnog i prekonoćnog postignuća.
To su oni koji svojim radom i ličnim moralnim intergritetom svedoče da je važno i još uvek moguće biti čovek, a ne ono što ostaje iza puža golaća a počinje na slovo "s".
U sve kraći red onih sa integritetom ubraja se i sagovornik 021.rs, pisac Siniša Kovačević, temeljni i britki hroničar našeg društva koji se svojim radom i brzomislećim - a promišljenim - javnim istupima svrstao u red malobrojnih ovdašnjih javnih ličnosti koje pokazuju da im je stalo do zajednice u kojoj živimo, do njene sadašnjosti, ali i budućnosti adrese na kojoj smo rođenjem upisani.
U razgovoru za 021.rs Kovačević govori o stvarima kojima svedočimo poslednjih dana na ulicama gradova Srbije:
"Ovi izbori su bili 'sam protiv sebe', kao što su i ove demonstracije iz istog žanra. Belodano je jasno da 80 odsto demonstracija vodi on", kaže na početku razgovora Siniša Kovačević.
"Dramaturgija je vrlo prosta, precizna i jednostavna: postrojite policajce sa opremom od 100 kila, na suncu, na plus 40, žedni, da stoje dva sata pre nego što bi po nekoj logici stvari trebalo da se pojave. Nakon toga pošaljete huligančiće - sedmi navijački ešalon, one koji ne smeju da se popnu ni na štanglu. Oni počnu da gađaju policajce sa više od dva metra daljine, gađaju ih kamenicama kojima su prethodno ispunili svoje rančeve, na njih bacaju baklje i onda kada ti klinci dobro isprovociraju policiju, oni se sklone, a vi onda na goluruke ljude pustite ljutu, besnu oklopnu policiju, pustite ih na radnike, profesore, vaspitačice, studente, novinare, pekare, vodoinstalatere, majke sa decom. To je dramaturgija svega toga."
Foto: Dragana Prica Kovačević
021: Dramaturgija koju pominjete zahteva reditelja ozbiljnog talenta...
Ne smemo da zaboravimo da on nema mnogo talenata, ali talenat za tehnologiju vlasti koji ima ne sme se zanemariti. Nije on prepametan, ali resurse koristi kvalitetno.
Voleo bih ga u nekom TV duelu, i šta mislite kako bi to izgledalo, ali je mogućnost da do toga dođe isključena. I to je suština. Naravno da ima mudrijih, politički doraslijih ljudi od njega, ali im on ne dozvoljava da se pojave i priđu. On vrlo precizno i intuitivno - ali ga i savetuju - eliminiše svaku potencijalnu pretnju.
Na primer, pojavi se na demonstracijama neko od političkih lidera, dođe kao građanin da pruži podršku, dakle ne da na belom konju otme demonstracije, već da pruži građansku podršku, i odmah ti isti klinci koji su bili njegova predvodnica sa kamenicama, izvređaju te ljude. Nema veze da li je u pitanju Vuk Jeremić, Sergej Trifunović ili Boris Tadić, oni su hteli da ih najure sa protesta.
To je ono što je strašno: on je sada vlasnik izbora na kojima se pojavljuje samo on, bori se sam protiv sebe, on je sada vlasnik demonstracija na kojima mu ništa nije sveto. Da je neko poginuo, mislite li da bi njega bilo briga, da bi ga to dotaklo? Nije moglo ništa da se dogodi na onom imbecilnom protestu u četvrtak, na kojem se na lokvama krvi igralo kolo, već dan ranije, tada je i te kako mogla pasti glava, a pala je samo krv.
Onaj dečak preko kojeg je prešao stampedo policijskih bizona preživeo je samo pukom srećom, pa i ona policija koja su njegovi gađali ciglama i praćkama, samo sticajem okolnosti i zahvaljujući dobroj opremi, nisu stradali.
Šta mislite, da li njemu išta znače oni koji su ovih dana pomrli po bolnicama, koji su pomrli jer je on imao kampanju, miting u Kruševcu, jer je insistirao na izborima? To je čovek bez savesti, neverovatno vlastoljubiv i spreman za tu vlast da uradi sve.
Za njega su ljudski životi numere. On je numerolog i to što je danas kada razgovaramo objavljeno da je u Novom Pazaru preminulo deset ljudi, njemu nije bitno. Njemu je bitno da je njegov Rasim, koji je kao rok zvezda tokom mitinga skočio u publikum, njemu prikupio 21.000 glasova. A to što ljudi danas umiru kao muve, njega to ne dotiče.
Foto: Dragana Prica Kovačević
021: Ko ga može nadmudriti?
Nije stvar u pameti. Ima pametnih ljudi. Ima bar milion pametnijih ljudi u ovoj zemlji koji ga mogu pobediti i nadmudriti, ali, da biste sekli šumu- treba vam sekira, a ja nemam sekiru! Kako da se takmičim ja, Janko ili Marko, svejedno, u obaranju debla kad on ima motornu testeru, a meni ne daju ni ručnu. Kako možete nadmudriti nekoga kada nemate medije, ni jedan pisani, ni elektronski medij, kada nemate policiju, kad nemate vojsku, ni novac.
Imate samo ulicu. Izborima ne možete: kako vi možete doći do izborne artikulisane volje kad pokrade izbore, vidite sa koliko procenata glasova on vlada? Sa 16 procenata!
Izašlo je oko 49 odsto ljudi, pokrali su i navukli bar 10 odsto. Izašlo je 39 odsto građana - od njih je 60 odsto glasalo za njega, ali i to je laž, i tu su pokrali, od tih 39 odsto, za njega je glasalo 50 odsto, pa to je samo 17-18 odsto ljudi.
Dakle, on sa svakim šestim čovekom u Srbiji koji glasa za njega - da li iz straha, gluposti, ili egzistencijalne ugroženosti, vlada celom Srbijom - iz jedne glave, sa jednom pameću, a sve što ima pored toga – vlada, parlament, to su samo paravani, samo Potemkinova sela.
Kad on kaže 'da će Ana Brnabić o tome odlučiti', ja se samo iskidam od smeha. On praktično odlučuje o svemu: ko će voziti plavi, ko beli automobil, odlučuje o količini aflatoksina u mleku i kad će koja njiva da se kosi, kad će koji kombajn da ide na koju njivu, ko dobija koji posao i koje ministarstvo.
U rukama smo jednog Kaligule, jednog Nerona. I sad, kako ga nadmudriti? Lako, pod uslovom da u taj ring uđemo bar sa rukama koje nisu vezane.
Foto: Dragana Prica Kovačević
Lako bismo izašli na kraj sa njim, on je čovek skromnog obrazovanja i skromne inteligencije. Ništa on nije pročitao, vi njega niste videli ni na jednom Festu, nije bio ni na jednoj beogradskoj premijeri. Nikada ga niste videli u pozorištu, on nijednu operu nije video u životu. Osim udžbeničke literature, ništa.
Ali rimskim carevima postajali su i obični vojnici, ruskim carevima postajali su i ljudi koji nisu znali da se potpišu.
Suština je sada što je ovo zemlja terora. Ovo više nije nedostatak demokratije, nije više ni autokratija. Mi živimo teror. Teror jednog čoveka, koji nas teroriše putem medija, vojske, policije, svega onoga što mu je dato - a to su svi resursi kojima jedna zemlja raspolaže.
Pa pre neki dan nije izveo samo avijaciju i podmornice. On Hrabriša i Nebojša kažu da se ne plaše šačice od 45.000 ljudi i onda uveče izađu studenti i taj neustrašivi se usere i odmah povuče odluku o izlasku studenata iz studentskih domova.
Onda isti taj Hrabriša i Nebojša, kad ljudi izađu na ulicu da protestuju protiv policijskog časa, postaju Strahinja koji ukida ideju o policijskom času.
Interesantno je da na to čega se ne boji, na tu šaku jada, izvodi žandarmeriju, konjicu, SAJ, hej, pazite SAJ - specijalnu antiterorističku jedinicu, pa kobre. Baca čovek suzavac na ljude. Nema za protivgradne rakete u Vojvodini, a za suzavac ima. Nema para za testove, za lekove, ali za policijske pendreke ima.
Mlad čovek treba da beži odavde, a nešto stariji treba da se bore. Ja lično, ne plašim se ničega, Plaše me samo tuđe smrti.
Foto: Dragana Prica Kovačević
021: Korona ne čeka da neko počisti političku scenu Srbije, ona je dodatni teret u ovom trenutku?
Tog tereta ne bi bilo da je on pokazao samo malo manje vlastoljublja i malo više mudrosti, da nije zakazao izbore, nego da je našao pravni način da ih odloži za jesen.
Mi grcamo, mi smo u pandemijskom grotlu jer je on hteo izbore. Jer je on našao lekare koji su pristali da kažu da smo pobedili koronu. Ali koronu boli kurona. Ona ima svoju rutu i ponaša se mimo naše volje, kažnjavajući svaku neopreznost. I mi ćemo se tek o svom jadu zabaviti kada je korona u pitanju.
021: Vaš kolega Kokan Mladenović kaže da sa ovakvom vlašću treba da ode i ovakva opozicija. Slažete li se sa tom tezom?
Pa neka Kokan napravi bolju opoziciju. Ne mogu više da slušam tu vrstu mantre da "vlast ništa ne valja, a da je opozicija još gora." Uzmi, rođače, pa napravi opoziciju. Šta ti smeta da napraviš stranku. Nemoj večito govoriti sa tih olimpijskih visina, bez ikakve odgovornosti. Povedi ti 10.000 ili 100.000 ljudi.
Ne mogu da pljujem po ljudima iz opozicije, svako se ponaša prema svojim intelektualnim, političkim i finansijskim mogućnostima i potencijalu, predstavlja se u skladu sa tim koliko mu mediji daju prostora.
Treba tu videti na koga je Kokan mislio kada je to rekao: da li na opoziciju koja je izdržala i održala reč bojkot ili na one koji su podvili rep i otišli na izbore.
021: Pisci su uvek vidoviti. Kada biste imali priliku da napište kraj dramskog teksta koji trenutno živimo, kako bi on izgledao?
Završavam roman koji se će se zvati "Reka sa četiri ušća". Imam četiri kraja, jer ne znam kako da ga završim. Roman je o nama danas, o ovom vremenu, nema korone, nema dnevno-političke aktuelnosti, ali se bavi Srbijom danas, povratkom jednog čoveka iz Kanade u zemlju iz koje je izbivao 20 godina.
Foto: Dragana Prica Kovačević
021: Sve ovo što ste govorili zvuči nekako realno pesimistično...
Sad kako se uzme, definišite pesimizam... To je ona čuvena priča o čaši, do pola punoj ili do pola praznoj... Živimo u jednom od najgorih vremena. Vučić je najgori vladar koji se desio srpskoj državi od Prvog srpskog ustanka i obnove srpske državnosti, uključujući tu i komunističke vladare koji su Srbiju imali kao svoj spahiluk.
Okruženi talogom i glibom, šta možete očekivati? To su neuki ljudi koji ne znaju šta je odgovornost, šta je moral, šta je teret obaveza. Oni su politiku shvatili kao kraći put do privilegija, sinekura i tendera.
U svemu tome dužnost vas novinara je da pitate, da pitate Kostića iz srpske Akademije nauka dokle će da ćuti, da pitate Sinod isto to, da okrenete 10-15 sprskih intelektualaca, naučnih radnika, profesora univerziteta i pitate - zašto ćutite, rođaci?! Da li je maca pojela jezik od straha ili ste kupljeni? Šta je u pitanju?
A osnovni problem je upravo u tome što ono što je izašlo na ulicu, da li da sedi na podu, ili da igra kolo - nema podršku respektabilnih institucija i ljudi u ovoj zemlji.
To je pitanje svih pitanja. A drugo važno pitanje je činjenica da ako hoćete ikakvu promenu u Srbiji, moraju se osloboditi mediji, pre svih RTS i RTV, a onda i sve što ima nacionalnu frekvenciju, jer ta je nacionalna frekvencija moja i vaša.
Nacionalnu frekvenciju Žeks koristi kao zakupac, to je kao da ste mu izdali sobu u vašoj kući. On je tu podstanar i ima određenu vrstu moralne i intelektualne odgovornosti. Isto je sa onima koji su zakupci nacionalne frekvencije Hepija i svih drugih TV i radijskih adresa.
To su pitanja za istraživačko novinarstvo. Pitajte ih, što su se svi oni ućutali, zašto ćute?!
Komentari 30
Đorđe
Sloba53
M.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar