Od trenutka kada je pre nedelju dana glumica Milena Radulović istupila u javnost sa tvrdnjom da ju je kao sedamaestogodišnjakinju u beogradskoj školi glume silovao vlasnik škole, ujedno i njen učitelj glume Mika Aleksić, posle čega je istu priču ispričalo još nekoliko polaznica ove škole - a seksualno uznemiravanje, navode one, počelo je kada su neke od njih imale svega 13-14 godina, nema roditelja u Srbiji koji mirno spava, koji se nije zapitao u kakvu mu školu/vrtić idu deca, ko su im pedagozi, šta je kao roditelj možda propustio?
Do sada o ovom slučaju znamo sve i ne znamo ništa: pročitali smo i čuli razne informacije, od toga da je njegov glavni akter, kome je inače određen pritvor do 30 dana zbog sumnje da je počinio 15 krivičinih dela (osam silovanja i sedam dela polnog uznemiravanja), već imenom i prezimenom optužen za delo za koje ga terete glumice, preko toga da je ovaj slučaj pokrenuo lavinu svedočanstava o seksualnom uznemiravanju i zlostavljanju diljem regiona; od zagrebačke, sarajevske i beogradske glumačke akademije, do raznih baletskih i muzičkih škola, i muzičkih grupacija, o čemu pišu žene na Fejsbuk strani "Nisi sama".
U prvom trenutku kada je ova priča izašla u javnost, kao da nam je svima, bez izuzetka, od nje pozlilo. Kratko je to trajalo, jer su se nedugo potom začuli disonantni tonovi u vidu neumesnog: a zašto su ćutale tako dugo, zašto su ćutale do sada? Vrlo jasan, nedvojben i precizan odgovor na ovo pitanje glasi: ćutale su upravo zbog tih koji su postavili to pitanje. Zbog onih koji misle da su glumice "ionako malo slobodnije" i da su "to same tražile". Zbog onih koji misle da ovaj slučaj zataškava druge, tobož, "veće slučajeve" u ovoj zemlji, ali i zbog autora neukusnih karikatura koji seksualno zlostavljanje, tobož, izdižu na viši metaforički nivo pokazujući time, ne samo nedostatak empatije, već i manjak emotivne inteligencije.
Te devojke ćutale su do sada jer je naše društvo grozd bratstva licemera koji gaje tradiciju ćutanja na najvažnije društvene teme. Nama su usta puna istopravnosti, dok istovremeno imenom ženskog polnog organa nazivamo ljude loših karakternih osobina.
Milena, Iva, Danijela... ćutale su zbog ovog društva i načina kako se žene percipiraju i tretiraju u njemu, kako se sa njima razgovara, od premijerke Ane Brnabić (najbolji primer je slučaj Maje Pavlović, direktorke Kanala 9), do novinarki koje postavljaju pitanja, počevši od pokojne Dade Vujasinović do Brankice Stanković na primer, ćutale su zbog toga kako se država i sistem odnose prema Mariji Lukić, prema devojkama koje su ustvrdile da su silovane na Bogoslovskom fakultetu, kako se čaršija odnosi prema slučaju glumice Danijele Štajnfeld koja je pre izvesnog vremena takođe javno rekla da ju je silovao jedan ovdašnji filmski moćnik...
Ćutale su i zbog toga što žene ubijaju po centrima za socijalni rad, što država ne uspeva da otkrije ko je ubio pevačicu Jelenu Marjanović, što se manijaci raznih fela izvlače nekažnjeni i što ponavljaju svoja nedela, što uživaju zaštitu kriminalaca i političkih moćnika. Ćutale su zbog stotine drugih slučajeva kada su žene od države tražile zaštitu, a od nje - države, dobile isključivo srednji prst.
Odgovore na mnoga pitanja koja povodom istupa Milene Radulović postavljamo i sami sebi ovih dana, 021.rs je potražio kod advokata Vladimira Gajića.
021: Šta je osoba koja je - do slučaja koji je povod za ovaj razgovor, bila seksualno zlostavljanja mogla da očekuje od pravnog sistema u Srbiji, a šta može da očekuje nakon što je progovorila glumica Milena Radulović? Šta vi danas savetujete takvim žrtvama da urade? Kako da potraže pravdu, posebno ako se zlostavljanje nije dogodilo juče, ni prekjuče, nego, recimo, pre nekoliko godina?
Gajić: Mislim da je važno nekoliko stvari. Prvo, da odaberu sebi dobrog advokata. Drugo, da budu hrabre i prijave tužilaštvu počinioca. Treće, da ne daju izjave medijima pre nego što daju izjavu tužiocu. Ako učine ove stvari, velike su šanse da će počinilac biti optužen i na kraju osuđen.
021: U medijima se ovih dana moglo čuti i pročitati da silovanje ne zastareva, ali da je teško dokazivo. Šta će biti posao sudskih veštaka i psihologa u ovom slučaju?
Gajić: Kada je u pitanju nezastarevanje, prvo treba da se ima u vidu da se ono ne odnosi na krivična dela koja su izvršena pre stupanja na snagu poslednjih izmena Krivičnog zakonika. To znači da krivična dela silovanja koja su izvršena pre donošenja izmena u krivičnom zakoniku mogu da zastare primenom opšteg načela o vremenskom važenju zakona.
Najzad, i nakon izmena Krivičnog zakonika, nezastarevanje se ne odnosi na sve oblike krivičnih dela protiv polne slobode, već samo kod krivičnog dela Silovanja, član 178, stav 3, KZ ako je nastupila smrtna posledica ili ako je učinjena prema detetu/znači uzrasta do 14 godina/, zatim po članu 179 Obljuba nad nemoćnim licem u stavu 3 ako je nastupila smrt lica ili ako je delo učinjeno prema detetu. Za ova krivična dela predviđena je kazna doživotne robije i ona ne mogu zastareti.
Koja će i kakva biti uloga sudskih veštaka u svakom od ovih krivičnih postupaka u fazi istrage zavisi pre svega od tužioca koji je dominus litis (gospodar parnice) u istrazi. Dakle, od toga šta će biti zadatak veštačenja od strane psihijatara i psihologa u pravcu ciljeva koje tužilac želi da postigne. U svakom slučaju, možemo pretpostaviti da će njihova uloga biti veoma značajna.
021: Šta mislite, zašto niko od vaših kolega nije hteo da prihvati slučaj? Da li to možda znači da je čovek koga glumice optužuju da ih je seksualno zlostavljao uživao podršku nekog moćnika, političke opcije, grupe, same države ili je prosto znao da je podaničko ćutanje sigurno utočište za njega?
Gajić: Skoro sam siguran 100 odsto da to nije slučaj da žrtve u Srbiji ne mogu da pronađu advokata i da se to nije desilo. Mogao bih sada iz glave da vam nabrojim bar 50 advokata koji ih nikada ne bi odbili.
021: Na neumesno pitanje koje se moglo čuti ili čitati u medijima, zašto su te devojke ćutale do sada, možda je pravi odgovor - ćutale su zbog svih nas, zbog toga kako je ova tema postavljena u našem društvu. Šta mislite, da li se nakon ovog slučaja naša javnost više senzibilisala za podršku žrtvi?
Gajić: Problem ćutanja žrtve je društveni problem sa kojim se suočavaju i mnogo razvijenija društva od našeg. Pogledajte, na primer, slučaj sa holivudskim zvezdama koje su po 20 godina ćutale o svojim predatorima. To su žene koje su moćne, bogate.
Naš problem je, pre svega, činjenica da smo mi u osnovi jedno još uvek primitivno društvo. Položaj žene u društvu je, mogao bih reći, jadan i bedan. To je stvar opšte kulture naroda koja je na veoma niskom nivou. Nisu ugrožene samo žene, ugroženi su svi koji su slabiji. Mi imamo zakone koji štite ravnopravnost, ali u realnom životu žene su građani drugog reda.
Treba biti pošten, pa videti da veoma lošu ulogu u svemu tome igraju i mediji koji se, uglavnom, udvaraju većini iz motiva koji su pre svega sebični i koristoljubivi.
021: Ovaj slučaj podseća i na jednu od najopasnijih osobina našeg društva - sklonost ka neutemeljenom obožavanju, sklonost ka neproverenim infomacijama. Mi smo i kultura ćutologa, posebno se ćuti o onome o čemu treba da se govori, ali mi smo i društvo naknadne pameti. Ovo poslednje potvrđuju stari polaznici glumačke škole, koji nisu istupili ni nakon što su postali zvezdi i čija je reč dobila "na težini" u javnom prostoru. Da li razumete zašto nisu istupile najveće zvezde te škole?
Gajić: Jedan od razloga je u onome što sam rekao u odgovoru na vaše prethodno pitanje. One imaju svest o tome u kakvom društvu žive i kakva može da bude reakcija, čak i u najbližem okruženju. Znate, krivično delo je silovanje ili obljuba, a ne ćutanje žrtve.
Nažalost, mi nismo društvo koje kao najvišu vrednost postavlja slobodu pojedinca. Odnosno, mi smo čitav vek daleko od takvog društva. Zato se može oceniti da smo, kao što vi tvrdite, društvo ćutologa.
Nemojte zaboraviti da se naše društvo nije suočilo sa mnogim tragičnim događajima iz dalje ili bliže prošlosti. Solidarnost, empatija za druge, za slabije, toga uglavnom nema u našem društvu.
021: Anonimne prijave za zlostavljanje su već počele. Lavina je pokrenuta u celom regionu. Šta mislite kuda će ovo odvesti i da li će ova duboko potresna tema trajati koliko da se zadovolje klikbejtovi?
Gajić: Važno je i da ne ode u svoju suprotnost ta kampanja. Ja sam generalno protiv takvih masovnih kampanja koje će posle kratkog vremena biti zaboravljene.
Srbiji treba pravna država. Kada bi Srbija bila država zasnovana na vladavini prava, sve bi bilo drugačije. Ali, očigledno je da većini to uopšte ne smeta.
021: U prvi mah činilo se da su tabloidi maltene pristojno izveštavali o slučaju. Kratko. Šta je, na primer, poruka fotografije na kojoj je cela grupa polaznika te glumačke škole na kojoj se vide nasmejani profesori i polaznici, među kojima su i Milena Radulović i njen učitelj glume. Šta nam se poručuje tom fotografijom?
Gajić: Ne mogu da komentarišem izvore koji potiču iz "Informera". Ali, mogu da vam kažem da se nisu proslavili ni tzv. slobodni mediji. Osumnjičeni je već osuđen u medijima, ostalo je još samo da ga streljaju. Pogledajte te izjave, jedna glumica je rekla da bi mu zubima kidala meso.
021: Zanimljiva je solidarnost među vama advokatima povodom ovog slučaja. Nekoliko njih odustalo je od branjenja optuženog nakon što su saznali ko ga je sve optužio za silovanje. Ne pamtimo da se nešto slično dogodilo ranije u našem društvu.
Gajić: Za jednog poznatog advokata znam da je preko svoje ćerke povezan sa nekim žrtvama i da mu je zaista bilo neugodno da prihvati odbranu. Drugi je javno rekao da je to i njegov razlog, poznavanje sa porodicom žrtve. Ja mislim da je odbrana Mike Aleksića veliki profesionalni izazov i ja bih zbog toga prihvatio odbranu da su me izabrali. Lako je u ovom predmetu ako ste advokat biti na strani žrtve, izazov je da branite okrivljenog.
021: Glumačka škola o kojoj govorimo sa svojim čudnim metodama bila je do juče normalnost o kojoj se u afirmativnom smislu govorilo na nacionalnoj TV ali i u glumačkim krugovima. Čvrsta ruka i bespogovornost. Osim što su se mnogi roditelji uplašili i zapitali šta se tamo desilo njihovoj deci što do sada nisu znali, što ćemo valjda svi biti oprezniji, šta još možemo da uradimo?
Gajić: Ja se pitam pre svega, zašto toliko mnogo mladih ljudi žele da budu glumci. To je jedan krvav posao u kojem samo retki uspevaju da normalno žive od glume. Moj brat je pozorišni reditelj. Završio je akademiju u klasi kod Radeta Šerbedžije. Znam dobro kolika su to odricanja, kolika je to posvećenost. Morate biti zaista poseban karakter da izdržite u toj profesiji ceo život.
Bojim se da je često motiv i jedno svojevrsno "pompadurstvo". Mi odavno više nemamo velike glumce koji su, pored toga što su bili veliki glumci, bili i velike ličnosti, karakteri.
021: Neki glumci misle da ovaj slučaj ima možda i neku političku pozadinu (intervju glumice Milene Pavlović Čučilović u Jutarnjem programu "Uranak"), da neko možda hoće da obruka glumačku profesiju. Vidite li vi neku političku pozadinu u svemu?
Gajić: Ne znam, nisam siguran da ovde ima bilo kakvih političkih motiva. Osim što je sada i ovaj slučaj zgodan da, kao novi, baci stare u zaborav. Vlastima ide sve na ruku.
021: Ako stoji to da niko nije kriv dok se ne dokaže suprotno i da dok se ne dokaže da je kriv postoji pravo zaštite identiteta, onda su tu tezu pogazili svi, na čelu sa političarima koji su imenom i prezimenom označili vlasnika škole kao krivca. Nasuprot tome, ako to, na primer, javno kažete, ako ostavite tu mogućnost da treba da se dokaže da je kriv, postoji opasnost da vas percipiraju, ili čak optuže, da ste na strani osumnjičenog. Šta u ovakvim situacijama da rade mediji koji ne jure klikove, već istinu? Da se drže inicijala i probranih reči koje savetuju advokati, ili da se opuste i pođu putem političara koji učitelja imenom i prezimenom pominju u kontekstu krivice?
Gajić: Pretpostavka nevinosti je civilizacijska vrednost. Nju treba da poštuju, pre svega, oni koji imaju moć, dakle državnici, oni koji imaju vlast i uticaj, zatim mediji i javne ličnosti.
U Srbiji malo ko razume u čemu se sastoji vrednost ovog pravnog principa. Njega štiti i Ustav i Zakonik o krivičnom postupku. Da sam branilac Aleksića, je bih se zahvalio medijima na ovoj kampanji protiv osumnjičenog. Oni mu nesvesno pomažu.
Mediji treba da prepoznaju delikatnost ovog postupka, da pišu samo o proverenim činjenicama, da ne idu ad hominem na okrivljenog, da ne uzimaju izjave od neodgovornih javnih ličnosti, da ne idu uvek za profitom i za gledanošću.
Kako je rekao moj kolega, advokat Sead Spahović, pravo je odraz kulture jednog naroda. Mi smo, nažalost, dosta nisko i kada je u pitanju pravo i kada je u pitanju sloboda štampe.
Komentari 3
Žitomir
Na žalost imam nekoliko slučajeva oko sebe.
Svi su završeni razvodom i kajanjem što su godine prošle u torturi.
Dejan
Novosadjanka
Bravo!
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar